Postovani drugari, htela bi da cujem vase misljenje, savete. .  i ako moze i pomoc strucnog lica tj psihologa, jako bi mi znacilo!
Dakle, ja imam problem koji mi se cini jako komplikovan,zamrsen i ne znam kako da ga resim.
Odakle da pocnem. .  Moju porodicu cine: tata,mama,sestra(starija 1 god),brat(mladji 11 god) i ja koja imam 24 godine.  Imamo skladnu i ok porodicu, trude se nasi roditelji da nam pruze sve sto mogu itd.
E, a ja ne volim sto se u toj mojoj porodici osecam kao pomalo odbacena, sputana itd.
Od svega izrazito mi smeta stav mog oca prema nama, a pogotovo prema meni.  Sve sto ja kazem, on negira, to nije dobro. .  sto ucinim, to za njega nije dovoljno dobro. .  i ja se trudim da budem boloja i bolja a ono sve sam gora i gora. . . jednostavno takav stav ima prema nama i meni.  I zato se ja UVEK osecam ne dovoljno dobro i stalno trazim i nadjem krivca u sebi. .  cak i kada npr dobijem 10 iz ispita, tata zna da prokomentarise kao u smislu otkud to?? i atko se ja opet osecam ne dovoljno, ma osecam se nikad srecno i u potpunosti zadovoljno sobom i svojim radom. . . bilo cim.  I moji roditelji svu drugu decu hvale i hvale a nas zaista cesto kritikuju, pa cak i za sitnice.  I onda sam dosla do zakljucka da je to moje lose osecanja sigurno zato sto moj otac ima jako jako snazan uticaj na mene.  A ja imam 24 godine i zelim se vec jednom otarasiti tog osecaja. . . da je najbitniji njegov sud.  Imam decka koji se mojim roditeljima bas nesto i ne dopada, i ja pocinjem da mu trazim mane. . .  Ma haos! Jednog momka sam cak i odbacila zbog nekih njihovih komentara, sda se bas kajem. . On je ispao dobar momak!!A moja majka ima takodje veeeeliki uticaj na mene.  A plus sto ona i zali da se namece.  I naravno, moja starija sestra je bolji student, bolje dete, vise je postuju, vise joj ugadjaju. .  i to je sve zaista tako.  To me dodatno frustrira i nekada i ne rado odlazim kuci za vikend jer se tamo lose osecam!
Moje pitanje je: Kako da prosto ogranicim uticaj njihov na mene i moja osecanja? Kako da znam: To i to ja zelim i tako cu uraditi zbog sebe, a ne zbog njih? Kako da sebe ne smatram manje vrednom?(ja to ne prestano radim, i to je toliko izrazeno da ja bilo sta sto uradim, strepim da li sam to dovoljno dobro uradila).  I kako da jednog dana, kada budem vaspitavala svoju decu, to ne ucinim i ja njima?
Hvala unapred svima  :wave:

Imaš 24 godine, ne 14. Prema tome, u stanju si da se osamostališ od roditelja. U svakom smislu. I materijalnom i emocionalnom. Ako sebi ne možeš priuštiti i prostornu odvojenost od njih, shvati da si odavno punoletna i da imaš odgovornost za svoje postupke. Pokaži im da žiiviš svoj život, a ne sopstveni život po njihovom scenariju. Preuzmi inicijativu, nisi mala.

Osim toga, ako vidis da ti ne prija njihovo ponasanje i ako vidis da si u proslosti grijesila zbog njihovih komentara i smjernica, onda utuvi sebi u glavu da je krajnje vrijeme da ih prestanes slusati. Ako te neko podcjenjuje kao osobu, tesko da ces to da promjenis i jednostavno se fokusiraj na svoj zivot, zelje, ambicije itd itd.
Na jedno uho udje, na drugo izadje i cao.

Baš tako, stavi sebe u centar svog razmišljanja, a ne negativne i neopravdane kritike, ma od koga dolazile.

    Podhitno da se osamostalish!

Kako znash i umesh, a ne da Ti zhivot upropaste 'roditelji'..., koji pruzhe sve, i omalovazhavaju Te,tako shto Te uporedjuju sa nekom tamo decom!
Nikad ne mogu da shvatim takve roditelje!
Ja sam jedva 'usmerila' Vilotica, kome su sva deca bila bolja nego nasha!
  Haos je bio u kuci.
Chak sam ishla toliko daleko..., da sam mu govorila ' nek ide kod te dece'

A, ni majka Te ne podrzhava, tako da...,glavu gore, svaka chast njima, imash 24. godine,( ako mislish da ne trazhish sav zhivot krivicu u sebi...)i , mozhesh da se osmaostalish.

P.S. Mnogo toga chovek mozhe, samo treba da napravi pravi korak!

Sve je to lepo.. "osamostaljivanje" visi na grani, samo pruzis rucicu, uberes i teraj u svet. A realnost, kolje li kolje. Ne moze preko reda, dok se ne steknu uslovi za "osamostaljivanje" nema nista. ZAvrsi fakultet, nadji posao i pokusaj da se odvojis od njih. U tome verovatno neces dugo uspevati, osim ako nisi dete imucnih roditelja pa ti omoguce samostalni smestaj. Ljudi koji smatraju da je osamostaliti se tako lako, nisu otisli daleko od mamine kuhinje, tatinih parica ili babinog stana. Ko nema gde da zivi, zensko je i nema potencijalnog situiranog partnera pa da nesto zajedno iskombinuju ili u krajnjoj liniji da predje kod njega i to je za ljude, tesko da moze mnogo da yradi po pitanju osamostaljivanja. Naravno uvek mozes raditi, pocetne plate su izmedju 25 i 35 hiljada ili nesto vise za zavrsene fakultetlije u struci itd .. odvojis 100 evra mesecno na garsonjeru u Krnjaci, Borci, Ovci, Pampukovici, jos 100 evra na rezije, minimum 150 na hranu i higijenu .. autobuske karte, picke materine. Pa onda malo jbg hoces da izadjes sa drugaricama na kafu, uvece u klub, ne bi li upoznala nekog momka .. ne moze bez kesha. Pa bi da se vratish kuci u 3 ujutru, al nema busa, pa puknes na taksi 1000 dinara. I tako na kraju meseca podvuces crtu, a ti sa tvojom pocetnom platom si u minusu jedno pola plate a nisi nista uradila po pitanju osamostaljivanja osim sto si nesrecna i bez para.. ali imas svoju malu slobodu i ne moras da gledas i trpis roditelje .. konacno. Divota jedna da Bog sacuva.

Ah to osamostaljivanje .. super zvuci u teoriji, pravi bingo

Moja drugarica je imala, tj. ima isti problem...
Hm... kad bolje razmislim, ima ih vise...

Elem... uvek je bilo to - tata me spusta...
Dugo je patila od depresije, nezadovoljstva, jeda... cupali smo je, ona se vracala... i ponovo u krug...
Onda je upoznala nekoga ko joj je pruzio oslonac i zivnula... napokon je imala fokus u zivotu...
Mozda je dobro ili lose sto se toliko posvetila toj vezi, ali primetno je da je ona ojacala...
Stvari su se promenile i sad ona moze da kaze ocu sve sto zaista misli... ali joj ga je i dalje zao...

Stokholmski sindrom, valjda...

Tako da... to je to... nadji fokus u zivotu... balans...
To ne mora ili moze da znaci da treba da se osamostalis, da nadjes novu ljubav, nove prijatelje, obnovis stara prijateljstva...ali... moras da odlucis sta ti zelis... sve to, nesto ili nista od toga...
Pronadji fokus... ma kako beznacajan i neostvariv bio... najvaznije je drzati glavu iznad vode... jer onda mozes i da plivas dalje...

Munka, ubila si je u pojam 

Ja sam naglasila da ako nije u stanju da se materijalno osamostali, to svakako može učiniti emocionalno, uz distanciranje, što verujem da je čak i teže od materijalnog.

Ma jasno Bembi, nisam jo ti mislila apropo tvojih reci, nego ja cim procitam "osamostaljivanje" padne mi roletna. Jos kad je zensko celjade u pitanju .. koci mi se desna strana lica i desna noga 

jbg, ja samo kazem kako jeste, svi mi imamo neresive probleme u kuci, sa ukucanima, uvek je ON (otac) manje-vise figura koja vecito talasa po nasem mirnom moru iluzije porodicne idile. Progutas knedlu, usvojis neki ustaljeni nacin ophodjenja prema personi koja ti jede dzigericu i pisas niz vetar. E sad, u slucajevima neizdrza .. palis odatle i nek to je bog u pomoci, onda nema "mozda sam mogla...". A dok ovako samo talasaju i najpametniji su i zagorcavaju nam zivot, to je nista.

Nego nadji ti mila jednog onako finog dasu, da radi nesto u zivotu, ne mora da bude bogat, neka bude vredan   pa pomalo, za par godina, vidim te u nekom drugom okruzenju, verovatno srecnijem