Silvanus ...

Moram reci koju rec. Svi smo pomalo sebicni, neko manje, neko vise, ... neko je to prevazisao, opet manje ili vise ... Moze nam biti zao i krivo sto je tako, ... ali ... postoji to ali.

Seti se klinackih dana. Seti se, one neiskvarenosti, gde jos zivot nije izgradio, razne ograde i prepreke u nama. Seti se kako se nekada od parceta stiropora, nekog drvceta i papirnate maramice pravio brodic. I bilo je tesko odvojiti se od njega. Cuvao bi ga, ne bi dao nikome ... ali negde u nekom delu nesvesnog, si znao ... da njegova sudbina nije to. Da on mora ploviti, ... i pustio bi da otplovi. Ostao bi osecaj iskidanosti od tebe, ali radost, saosecanje s njegovom svrhom, ... cini te presrecnim. Punih srca prihvatas, bez ikakvih ograda njegov put niz reku.
Znas, opet u nekom delu nesvesnog, da ce i neko drugo dete, videvsi ga osetiti isto takvu radost i ushicenje. Pa i ako se zakaci za neku granu, opet ce ga neko pustiti na dalje ... i opet se radovati.

A on ce ploviti rekom, ispunjavajuci svoju svrhu ... svoj razlog postojanja. I znao si to, duboko u sebi,  ... znao si kako ne bi bilo toliko radosti i ushicenja, da je ostao s tobom ... i da ce ti to parce morske pene pokazati put kojim i ti trebas ici.

I ovaj put, zaboravi na ograde i prepreke u sebi. Vrati se u detinjstvo, kada se sve otvorenog srca prihvatalo, i prilazilo i toj morskoj peni. Vrati se i pusti neka te saznanje iz neke dubine nesvesnog preplavi.


Dragi prijatelju, zelim ti radosti i srece u ispunjenju svoje sudbine ... svoje svrhe postojanja.

 

Silvanus ...

Moram reci koju rec. Svi smo pomalo sebicni, neko manje, neko vise, ... neko je to prevazisao, opet manje ili vise ... Moze nam biti zao i krivo sto je tako, ... ali ... postoji to ali.

Seti se klinackih dana. Seti se, one neiskvarenosti, gde jos zivot nije izgradio, razne ograde i prepreke u nama. Seti se kako se nekada od parceta stiropora, nekog drvceta i papirnate maramice pravio brodic. I bilo je tesko odvojiti se od njega. Cuvao bi ga, ne bi dao nikome ... ali negde u nekom delu nesvesnog, si znao ... da njegova sudbina nije to. Da on mora ploviti, ... i pustio bi da otplovi. Ostao bi osecaj iskidanosti od tebe, ali radost, saosecanje s njegovom svrhom, ... cini te presrecnim. Punih srca prihvatas, bez ikakvih ograda njegov put niz reku.
Znas, opet u nekom delu nesvesnog, da ce i neko drugo dete, videvsi ga osetiti isto takvu radost i ushicenje. Pa i ako se zakaci za neku granu, opet ce ga neko pustiti na dalje ... i opet se radovati.

A on ce ploviti rekom, ispunjavajuci svoju svrhu ... svoj razlog postojanja. I znao si to, duboko u sebi,  ... znao si kako ne bi bilo toliko radosti i ushicenja, da je ostao s tobom ... i da ce ti to parce morske pene pokazati put kojim i ti trebas ici.

I ovaj put, zaboravi na ograde i prepreke u sebi. Vrati se u detinjstvo, kada se sve otvorenog srca prihvatalo, i prilazilo i toj morskoj peni. Vrati se i pusti neka te saznanje iz neke dubine nesvesnog preplavi.


Dragi prijatelju, zelim ti radosti i srece u ispunjenju svoje sudbine ... svoje svrhe postojanja.