Problem je sto barabe nece da shvate, da su isto stradali i srbi kao i svabe.Te neradne fukaretine, nisu pucanj culi, avion nisu znali kako izgleda, a svedocili jedni drugima po jajcanoj osnovi da su se borili.
Da li svaba, da li oni to su bili okupatori. Bolje da cita mein kampf, nego da ne cita nista a da prodaje Lenjinovu pamet, kao fol nesto zna.Prvo sto ne mozemo razgovarati jer trazis namerno neprijatelja. Ne znas sat i ko je svaba i ko je nemac. Ne pravis razliku. Hajde da ubijemo sada sve koji su pripadali Titu, Slobi, Djindjicu kao izdajnike. Vala ima neki sud od onog prekog komesarskog.
Sta su donele bosanske barabe? Dvolicnost, laz, nerad, zlonamernost. I na kraju autonomase.Sikter bre fukare neljudske. I ova euforija koja se stvara sada oko autonomije, je isto njihovo maslo.
Kamo srece da hoce svabe iz Stutgarta sa nama da divane.

а то те мучи а?

Muci mene sto me barabe brane. Inace i Slovaci iz Banata mogu da otvaraju kapije Slovacke, i Cesi kapije Ceske i rumuni i rusini i madjari. Za svabe da ne govorim. Zapamti sta ti shkorpi kaze: onih par desetina hiljada svaba sto su preziveli, su doprineli razvoju danasnje Nemacke vise nego cela 'radnicka klasa' cele Jugoslavije svojoj drzavi.Pusti ti to: malo je srbin, malo mali rus, malo narodna vlast a da radi ni na kraj pameti. Zanimacija: balavljenje i drpanje.Malo je autnomas, malo nije autonomas, malo brani mene, malo brani tebe a oci mu iskolacene za evro, majku bi rodjenu jebo.
Da nije da sam nesto pogresio?

ма какви...ти си увек у праву....покрени блог

ВАНУ против САНУ
Штампај | Пошаљи на е-пошту

НЕМА новца, али има енциклопедија. Само неколико дана пошто је са страница “Новости” Драган Станић, уредник Српске енциклопедије, апеловао на Министарство науке да не прекида финансијску подршку овом подухвату од непроцењивог националног значаја, председник ВАНУ Ендре Пап обелоданио је да је у припреми Енциклопедија Војводине.

[Dragan Stanić, Endre Pap]

Реч је о опсежном покрајинском пројекту, започетом неколико година пошто је 1979. први пут основана Војвођанска академија наука. Рад на енциклопедији се одужио, па је прекинут деведесетих, а ВАНУ ју је одлуком Скуштине АПВ “оживео” 2004. године.

У Матици српској и у САНУ, најзначајнијим српским културним и научним институцијама, које од 2005. раде на Српској енциклопедији, стрепећи да ће их због неисплаћених хонорара напустити и последња група сарадника, сматрају да је непримерено, у тренутку када “виси о финансијком концу” национална енциклопедија, трошити новац на регионалну енциклопедију. Јер, “национална” би морала да има предност.
-То је непотребно дуплирање обимног и озбиљног научног рада у тренутку када се тешком муком, у свеопштој беспарици, припрема национални пројекат. Осим тога, Војводина ће у Српској енциклопедији бити опсежно заступљена - каже Драган Станић, уредник националне енциклопедије.

Међутим, у ВАНУ сматрају да две енциклопедије не сметају једна другој, јер једна је национална, а друга регионална.

-Томислав Кетиг, који је осамдесетих година започео рад на првој Енциклопедији Војводине, као главни уредник, сада је наставио посао, а прве две свеске, “А” и “Б”, објавићемо наредне јесени - каже академик Пап, истичући да ову енциклопедију финансира Покрајински секретаријат за културу, а ове године за ту намену издвојено је милион динара. Но, додаје он, то је недовољно за овакав озбиљан пројекат.

Председник ВАНУ, који је на покрајинској енциклопедији ангажован и као један од уредника, каже да би, штавише, била пожељна сарадња “двеју страна” на изради двеју енциклопедија. Он такође каже да поједини делови о Војводини, који јесу или ће тек бити заступљени у покрајинској, не би требало да се нађу и у националној енциклопедији. Међутим, Станић то сматра - бесмислицом.

-У енциклопедијском послу или радите целину или ништа! ВАНУ тражи једносмерну сарадњу, јер ми приводимо крају Азбучник, најозбиљнији темељ за целину српске културе, без којег ниједна енциклопедија не може ваљано бити урађена - каже Станић, уредник прве националне енциклопедије у Срба.

Израду војвођанске енциклопедије у ВАНУ, иначе, темеље на југословенским и енциклопедијама Новог Сада.


ОБЕ У 10 ТОМОВА


ОБЕ енциклопедије, српска и војвођанска, замишљене су истоветно - у 10 томова. Први том Српске енциклопедије припремају три стално запослена члана и троје хонорараца. Уређивачки колегијум поручује да ће, иако је држава неочекивано престала да финансира овај подухват, они наставити рад. Истовремено, Енциклопедију Војводине припрема око 100 сарадника. У ВАНУ тврде да и њих држи ентузијазам, те да ће морати да потраже спонзоре.

ДРЖАВОТВОРНА ИЛИ НЕ



Драган Станић подсећа да је Енциклопедија Војводине покренута као државотворни пројекат покрајине у време када је на снази био Устав из 1974. године.

-Да ли ту функцију има и сада? - пита се Станић. - Из ВАНУ, међутим, поручују да су регионалне, као и енциклопедије градова, сасвим уобичајена ствар.



Преузето са сајта: www.novosti.rs