svaka mu čast stvarno , sve pohvale....

Какав борац 

Ronin i 63.Srebrni stroj -- Teznja ka slobodi, osetiti slobodu
2008-03-21 16:04:43.0 Press Online

Poznavao sam jednog coveka koji mi rekao da se svakom coveku uvek smesi smrt. Sve sto covek moze je - da uzvrati osmeh .

Postoje ljudi koji govore delima vise nego recima . Postoje ljudi koji su medju svima nama , lice na nas a ipak nisu kao ostali. Oni se prepoznaju po tom mirnom i cvrstom stisku ruke , po tvrdom a ipak jasnom pogledu , po zakletvi i po posvecenosti. I po beretki - crvenoj. A ta beretka je kao veciti beleg - ko je jednom zasluzi ostaje joj veran do kraja zivota . Njoj i svim ostalima koji je nose zauvek i uvek. Ti ljudi nisu satkani samo od hrabrosti nego i od znanja , postovanja i plemenitosti. Ti ljudi su bili tamo gde je trebalo imati srce ispred stita a stit za sve druge. Ti ljudi su bili tamo gde se moralo biti , gde je najteze , najgore. Oni nisu pitali ni okolisali i to niko od njih ni dan danas ne radi. Njima je uvek i za svagda srce , hrabrost i drugarstvo govorilo nepogresivo ko su, sta su i odakle su. Ti su ljudi , dragi moji prijatelji ,delima upisali sebe i svoju jedinicu u istoriju casti i hrabrosti ovog naroda . Zauvek i uvek.Njih 46 svojim zivotom.
Deo tog 63. Srebrnog stroja bio je i Goran Todorovic Faca .Rodjen 30.10.1971 god. padobranac , ronilac , speleolog ,40. puta davalac krvi , odlikovan Medaljom za zasluge .Kod 984. skoka 18.12. 2003. padobran se nije otvorio i Goran je udario u zemlju brzinom od 120 kmh. Skoro pola sata je bio u stanju klinicke smrti . Sa polomljenom kicmom , grudnom kosti i popucalim crevima u utrobi niko se nije nadao dobrom ali ne i Faca. Probudio se iz kome , otrgao zagrljaju smrti i - nastavio borbu. Posle tri godine i sest operacija - dve na kicmi i cetiri na stomaku i operacije u Svedskoj Faca je ucinio nemoguce - 23.06.2007. godine iako paraplegicar ponovo je hodao po oblacima . Svoj 985. skok izveo je zajedno sa kolegom ali je ponovo pobedio - i nebo i sebe.
Ovih dana Goran Todorovic se sprema put Moskve na jos jedan put u nepoznato - na operaciju kicme ( stem metoda ) koja bi trebalo da mu omoguci da prohoda.Novac je prikupljen zahvaljujuci LJUDIMA jer svi koji su ucestvovali jesu LJUDI ali tu nije kraj . Posle ovakvih operacija sledi dug i neizvestan oporavak . Goranu ce biti potrebna sva moguca pomoc i kad se vrati. Ovom coveku koji je pobedio mnogo puta i koji jos uvek gleda pravo ispred sebe i ne pomislja da se preda zelim sve najbolje i nadam se da cu jednom u buducnosti moci da mu stegnem ruku i vidim ga na svojim nogama i na svom nebu kako ponovo hoda po oblacima. Za to vreme njegov Srebrni stroj ce ga verno i nepokolebljivo cekati .
Link : www.hodanjepooblacima.com


******
Nakon toga odlazim u sobu, gde me na pokretnom stolu Hitne pomoći podizu, vršeći još jednom lekarski pregled, proveravajući da li je došlo do bilo kakve povrede. Dr. Brane Brodnik zavšava pregled i nasmejan poručuje da je zadovoljan.

Svi smo na kraju zadovoljni, jer se celokupan trud dao isplatiti!

Nakon svega odradjenog posmatram nebo koje nam je dozvolilo da se ponovo vinemo ka nebeskim visinama.

Sklapam oči, dok sledece reči saljem svuda u etar-

Trenutno, ne osecam tlo pod nogama!

Trenutno, ne čujem (oštećen sluh 88.4%)!!

Mozda nikada neću stati na svoje noge i prohodati!!!

Ali Znam-

Da je ljubav prema padobranstvu i slobodnom nebu ono što će večno živeti u nama,

I ZNAM da mi niko nikada neće oduzeti ljubav prema padobranstvu i slobodnom nebu, jer...

Ljubav nikada ne umire!!!!

Veliko HVALA svim dobrim ljudima koji su pomogli da se ostvari još jedan san.
HVALA na najlepšem rodjendanskom poklonu (30.oktobar).
HVALA svima jer su mi pomogli da ponovo... Hodam po oblacima!!!!

Pisano negde u vremenu

Butnovnik Goran Todorović-Faca

Sa: http://toxicfarm.toxicfarm.com

Гледао сам ово, лик је цар........

ja sumnjam da bi totalno zdrav kao što jesam smeo da skočim padobranom (možda da , možda ne , stvarno nisam siguran) , a tip je invalid i ladno skoči padobranom....Svaka mu čast stvarno....

20. oktobra, 2008. Faca se pravo iz invalidskih kolica  upisao u Ginisovu knjigu rekorda, kada je izveo svoj 986. skok u karijeri sa 8.350 metara. Rekorderski skok Goran je izveo zajedno sa instruktorom Romanom Pogačarom iznad slovenačkog grada Slovenj Gradeca



Slavko padobranac iz Slovenije, je pre par meseci pozvao Gorana da dođe u Sloveniju na rehabilitaciju i oproba se kao ronilac. Pomogao mu je da dođe do vize, povoljnog smeštaja i popusta za avionsku kartu.

„…– Ni na kraj pameti mi nije bilo da ću skakati, a kamoli obarati rekorde. Smestili su me u hotel, pripremali za ronjenje, a onda, 20. oktobra ujutru Slavko je ušao kod mene u sobu s osmehom na licu i rekao – spremi se, idemo na aerodrom da gledamo „osmorke u relativu“. To je kada osam padobranaca u slobodnom padu izvodi figure.

Kada sam izašao iz kola na aerodromu, bilo mi je čudno kad su ka meni krenule TV ekipe, novinari i fotografi. Slavko me je upoznao s vlasnikom aviona, menadžerom aerodroma i tandem instruktorom Romanom Pogačarom. Onda mi je rekao: „Faco, ovi ljudi su spremni da ti pomognu da ispuniš svoj san. A pošto ti je uskoro rođendan, ovo je naš poklon tebi.“ Prvi put u životu sam ostao bez teksta i umalo nisam zaplakao. Samo sam uspeo da prozborim ono što mi padobranci obično kažemo – na opremanje!“

Nemam prava da kažem da nemam o čemu da pišem. Kako sam samo mogla da vas već do sada ne upoznam sa ovim velikim čovekom, makar i na ovakav način? Goranu sledi nekoliko operacija u Rusiji. Sigurna sam, smem da kažem, sigurna sam da će naš Faca ponovo hodati i po zemlji, bar onda kada ne bude bio gore i samostalno skakao i hodao po oblacima.

http://charolija.wordpress.com

******





Nije gotovo dok se ne završi

Osmehnuo se…zapravo sve vreme je imao osmeh na licu ali sada je on bio nekako uverljiviji. Jači. Bio je u savršenom skladu sa onim što je govorio : « Na plakatu za ROKI VI piše – Nije gotovo dok se ne završi. To mi se mnogo dopalo. Borimo se. Idemo dalje. Nema predavanja. » 

Svaka reč i pokret su ubedljivi i istiniti. I jasno je da će biti onako kako on kaže.  Pripada onim ljudima kojima verujete jer znate da govori istinu. Ako negde postoji granica, on će je pomeriti. On će je preći.

 

Goran Todorović je bio aktivni pripadnik čuvenog 63. padobranskog bataljona iz Niša i vojni nastavnik padobranstva. Decembra 2003. prilikom 984. skoka zbog problema sa padobranom udario je u zemlju brzinom od 120 kilometara na čas sa visine od 1200 metara. Od kliničke smrti stigao je do borbe za bolji sluh i borbe za povratak normalnom hodu. Pored njega osećate se malim. Jer ono što je on uradio, i ono što on radi je tako veliko…

Lista Goranovih poduhvata je čudesna. Ronilac, speleolog, momak koji se bavi slobodnim penjanjem, član Gorske službe spašavanja…Osvojio je 2002. Mon Blan a godinu dana kasnije vrh Elbrus u Kavkazu…40 ! puta je dao krv. 

Kada se dogodila nesreća polomljeno mu je 5 pršljenova, grudna kost je pukla na pola, unutrašnji organi su …Lečenje je bilo dugo ali je napredak bio očigledan. Borbu za život je dobio. Tokom prve godine lečenja, usled dejstva antibiotika i injekcija, sluh mu je bio oštećen 70%. Posle dugotrajnih meseci provedenih na VMA u Beogradu prikupljen je novac za odlazak na kliniku u Švedsku gde je operisan i sluh mu se znatno poboljšao. 

Sledi sledeći korak. Prva u nizu operacija na privatnoj klinici u Moskvi. Lekari su posle primljene dokumentacije poslali odgovor da mogu da pomognu Goranu. On jeste strpljiv ali to ne znači da je mirno sedeo u svojim kolicima. 

U junu je prvi put u Srbiji skakao padobranom u tandemu što je prvi skok jednog paraplegičara na teritoriji Srbije. 

U sredu uveče je obeležen uspešan završetak prikupljanja 20000 evra za odlazak na operaciju u Moskvu.  Dragana Ognjenović je kao deo akcije u klubu Tjub predstavila modnu liniju za proleće/leto 2008. U publici su bili mnogi koji su pomogli da Goran ode na otputuje na lečenje. Svi učesnici, logično, radili su bez honorara. A opet svako se osećao privilegovanim, počastvovanim…Bilo je priznanje biti tu te večeri, sa Goranom. On je sedeo u prvom redu i bio predusretljiv prema svima koji su hteli da razgovaraju.

Čitav tim koji je učestvovao u kampanji i organizaciji broji više od 150 ljudi. Operacija će biti ovih dana. …Ako neko zaslužuje da za njega kažete da je “faca” onda je to on. Uostalom Faca je njegov nadimak.   

Biti pored Gorana Todorovića i na neki način pomoći njegov oporavak. To je čast…A imao sam utisak da je on nama dao mnogo više nego mi njemu. Kakav je to šmeker. Kakva je to Faca.

www.b92.net

Na sam dan skakanja, i po dolasku na aerodrom posmatram užurbanost celokupne ekipa Aerodroma Slovenj Gradec i Aerokluba „Aviofan“ u pripremanju aviona sa kojim će se postaviti novi svetski i Ginisov rekord. Zanimljivo je da je taj isti Pilatus, PC-6, upotrebljen tokom snimanja jednog od delova filma o Dzems Bondu.

Istog dana dobijamo info da u Sloveniji NATO počinje vezbu. Stiže info sa AKL-a, i Slovenačke Kontrole Vazušne plovidbe, o NATO vežbi. A vežba je trebala trajati do mog povratka u Srbiju, 30.oktobra.

Istog trenutka, da skok ne bi bio odložen svi učesnici daju sve od sebe da skok ipak uspe. Šalju se E-mailovi, pišu molbe putem fax-a. Telefonira se! Jedna neverovatna požrtvovana scena se odigrava kraj mene. Svi se maksimalno trude da pomognu.

I to samo par sati pre početka NATO vezbe.

Da ne poverujes, scena je kao iz nekog triler/akcionog filma. Stvarnost se odigrava, baš tu, pred mojim očima. Adrenalin kola. Pitanja se nižu-da li ćemo uspeti. Uz to i vreme se komeša. Navlače se oblaci. Magla. Pitam se da li smo se zamerili bogovima. Da li je to još jedan ispit pred kojim smo stavljeni-jer ako odustanemo, znam, nećemo biti nagradjeni ne samo sada, danas, već i za naredno vreme. Iako je dan, na horizontu se odigrava scena kao u Sumrak bogova. Borba za surovu stvarnost počinje.

Kada se oglasi zvuk telefona, ili signal fax-a, svi se okrećemo isčekujuci ishod teksta. Niko ne zeli odustati.

Posmatram upornost svih ljudi da uspemo, i njihovu požrtvovanost i borbu u tome. Pitajući se, zbog svega sto naš je snašlo, da li je ovako izgledala mitska borba Davida sa Golijatom. No znam da je ovo mala odabrana grupa Spartanaca koja je/će pobediti kod Termopilskih Kapija.

Da bi jednog narednog trenutka nastala GROMOGLASNA tišina. Kao po dogovoru zavladao je tajac. U tom trenutku stiže vest sa Slovenačke Kontrole Vazušne plovidbe, i fax, da je skok....Odobren.

U trenutku kao da nešto struji u vazduhu. Niko ništa ne izgovara. Osećam snagu i rast nadolazećeg adrenalina, pozitivne emocije i radost svih nas se osećaju, i kreće aktivnost.

I jos jedan neverovatan podvig Slovenačke Kontrole Vazusne plovidbe-oslobadjaju vazušni prostor na nebu, gde trebamo leteti da bi postigli neverovatnu visinu za skok. Visinu gde lete putnicki avioni.

Na trenutak se nalazim u vanvremenskoj Zoni. Ako ovo i nije stvarnost molim bogove da to traje.

Počinje preusmeravanje letova putničkih aviona, i to samo da bi smo izveli visinski skok.

Nebo je najzad cisto. Mozemo odahnuti.

******

Slavko Perbil stupa u kontakt sa gospodjom Bredom Dobnik, Direktorom marketinga energetskog pića SHARK, prestavnik u Sloveniji.

Izloživši gospodji Bredi u prvom kontaktu, poduhvat, i priču koja me je pratila od samog početka povrede, kroz sta sam prošao, i da nakon toga nisam odustao od SVIH svojih snova-i onoga sto sam postigao kao invalid, od gospodje Breda-e Dobnik, u dogovoru sa svojim direktorom Gregor Turnšek-om dobijamo pozitivno svetlo.

Kamen sa srca se raspršio, i poput milion golubova krenuo putem slobodnog neba.. Najzad se moglo odahnuti.

U prvom trenutku, kada mi je perbil Slavko javio, nisam mogao poverovati. Reci prolaze putem mojih misli-Najzad će moji snovi postati stvarnos. Mozda se ipak nisam zamerio bogovima. Mozda je to ispit na putu koji moram proći da bih stao na svoje noge.

Sklapam oći, slike se redjaju, unutrašnji razgovori i sve potisnute misli isplivavaju na površinu. Nezaustavljive emocije. I suze same teku. Slivaju se niz umorno lice.

Bilo je toliko bitaka, predjenih kilometara, borbe na granicama nestvarnog sveta za zdravog coveka.

I kako nekome objasniti radost koja me tog trena ispunjava, iako nije u pitanju moj buduci hod.

Kako nekom objasniti, ko nije doživeo ići putem kojim se redje ide, put kojim mi koji u sebi nosimo ožiljke sudbine, jedan padobranski skok, jedno ispunjenje sna moze značiti.

Za nekog je ta pomoć mala, za nas, za mene, to znaci da ipak postoje dobri ljudi VELIKOG srca.

*******
Želim ipak napomenuti da je pomoć stigla od strane Ministra Šutanovca.
Mala ali vredna pomoć.

Hvala Vam gospodiner Ministre.
*******

Vraćamo se visinskim aktivnostima...

Opremanje završeno, ukrcavanje. U avionu vlada mala gužva. Puno ljudi plus kiseonička oprema. Dva iskusna pilota sede na komandnim mestima - Damijan Cehner i Vili Pleteršek. Iza njih su sati i sati leta na nebeskim visinama.

Pilatus rula, ljudi na zemlji pomno prate razvoj dogadjaja.

Spustam pogled samo na tren, posmatrajući lica koja me okružuju. Ona lica koja sa mnom tog dana lete put nebeskih visina. Nasmejana lica. Znamo da je krenulo.

Razgovaram u avionu sa Barbarom Slacek, ona takodje skace tog dana u Tandemu. To je njen prvi padobranski skok. Ne čitam strah na njenom licu. Zašto? Odgovor je jednostavan. Barbara, iako je invalid kao i ja, ima ogromno iskustvo u ronjenu. Poseduje ronilacko P2 zvanje. Sledeci stupanj je samostalni ronioc. I sve to je postigla kao invalid. Ove godine, 2009., na leto u organizaciji IAHD(International Association Hanicapped Divers-Medjunarodna asocijacija Hendikepiranih Ronioca)iz Slovenije, a pod rukovotstvom iskusnog medjunarodnog priznatog Instruktora ronjena Ravnak Branka, zaronila je na NEVEROVATNIH 45.metara. Uspeh kakav se ne da zamisliti. Još jedna potvrda da granice ne postoje.

Pitam se, da bez obzira sto mi je ovo 987.skok, da li od Barbare trebam zatražiti savet, zbog njenog ogromnog iskustva-u ronjenju-i smirenost kada je potrebno reagovati u stresnim situacijama.

Pogled vracam na prirodna okruzenja. Poznate Slovenačke Alpe. Bio sam u Francuskoj na Mont Blanc-u, bio sam u Rusiji, na Kavkazu, Elbrus, ali nisam bio na Triglavu. Šteta, kazem sebi. No, vremena ima. Radja se jos jedna....ali o tome neki drugi put.

I vec smo na 4800.metara, iznad prvog sloja oblaka. Vrata se otvaraju. Hladno je, ali toplo oko srca. Putnici i Instruktor pomažu da se Barbara namesti u položaj za iskakanje iz aviona. Okreće se ka meni, pozdravaljamo se kao dva iskusna padobranca. I dalje nema straha u njenim očima, vec očitavam radost. Odvoj....slobodni pad. Za njima skacu jos dva padobranca, Slavko Perbil i moj brat Pantelic Drasko-Pantoni-čovek koji mi je jos sa prvim upoznavanjem u jedinici u kojoj sam radio postao kao rodjeni brat. Njegova pomoć, dobra volja i hrabro srce za mene je OSTAO put vodilja.

Hvala brate Pantoni.
http://toxicfarm.toxicfarm.com

Iznad nas novi slojevi oblaka.
Redjaju se kao spratovi.
Znam, bogovi nas na našem putu posmatraju.
I zato im tokom celog puta mašem. Jos uvek se po nekad tokom leta da nazreti vrh Triglava.

Nesmetano se odvija razgovor pilota u avionu sa AKL-om, Kontorlom Vazdušne Plovidbe. Koja sve pomno prati i snima.

Posmatram visinimer. Pokazuje 5000.metara. Jos jedna provera boca sa kiseonikom. Roman Pogačar, Tandem instruktor, i Peter Anžur, smimatelj, pomazu mi da stavim bocu sa kiseonikom. Skazaljka na visinomeru se lagano ali sigurno penje-5500-6000-6500-7000-7500-i tako redom. Misli su usmerene ka pozitivnom, i onome što mi je pre skoka govorio Vazduhoplovni lekar, dr. Brane Brodnik-Samo smireno i ravnomerno disanje padobranac. I ne brini. Tu su i reči mojih instruktora iz 63.padobranske Brigade, Nebeskih Vidri(osvajači mnogih zlatnih medalja. Oni dobri momci moji su mi pomogli i usadili ljubav prema padobranstu-Janićijevic Miroljub, Ćurčić Dragan, Micić Siniša, Ivan Djordjević, Djurić Radmila-Padobranska dama koja je skočila sa neverovatnih 9180.metara, Radiša Mladenović i Korać Radoslav)-Jaka volja, dobra priprema, miran duh i sve ce se odvijati dobro.

Straha ima, ali u pozitivnom smislu.

*****
Pilot daje znak da smo u naletu. Vrata se otvaraju, još jedan sloj oblaka, no to ne pravi problem oko pravca leta aviona. Pioti su iskusni, i ljudi sa AKL-a pomažu.

Bacivši pogled ka nama trojici, koji iskačemo, malo sam se nasmejao mislima-izgledali smo kao tri astronauta. Temperatura vani je ogromana, sto sam kasnije saznao, neverovatnih minus 50 stepeni celzijusovih, a i osetio na svojoj kozi, haha.

Polozaj za iskakanje, i put slobodnog neba. Redovi oblaka se smenjuju. Iskusni Roman Pogačar mi rukom daje znak, pitajuci me dali je sve u redu. Potvrdjujem. Iskusni Peter Anžur, smimatelj, koji je ove godine pobedio na takmičenju u Sloveniji, za najlepšu napraljenu fotografiju na padobranskom skoku, u slobodnom padu, prilazi lagano poput ptice grabljivice, koja ispituje svoj plen, kruzeći oko nas. Moj osmeh se širi. Hvatamo se u vazduhu. Mi, padobranci to zovemo RW-položaj gde se padobranci hvataju rukama u slobodnom padu.

Posmatram visinomer, njegovo staklo je svo u ledu. Himalaji u slobodnom padu. Vreme prolazi, duge padobranske sekunde se redjaju. Jos jedna lepota padobranstva, jer za nas padobrance slobodni pad je najlepasa stvar. I, sto duze letenje u vazduhu to bolje.

Poslednji sloj oblaka pod nama. Znam da nam nakon prolaska kroz njega sledjuje otvaranje padobrana. I radostan sam i nisam, jer sa jedne strane zelim da skok traje jos duže, ali sa druge strane znam da me na zemlji čekaju svi dobri ljudi.

Roman daje znak da budem spreman jer sledi otvaranje padobrana. Lagani trzaj, kupola padobrana se puni. Roman proverava kupolu padobrana. Da bi mi nakon toga pružio komande za upavljanje. Zadovoljan sam, kupola puna sve je uredu ......

Odmah sam se setio svog prvog skoka u tandemu, nakon povrede. Skočivsi sa Sašom Jojićem-Jokas imali smo takozvani otkaz glavnog padobrana. I morali smo odbacivati glavnu kupolu i otvoriti rezervni padobran. Nakon prizemljenja, i dolaska auta po nas, u putu pitao sam Jokasa-Jokas, hocemo li danas skočiti jos jedan skok. Jokas mi odgovara-Faco, danas smo jednom skočili iz aviona a imali smo dva slobodna pada. Nakon tadasnjeg prizemljenja svi su mi čestitali i rekli-Faco, pa ti ne mozes bez pozitivnih pizdarija(izvinjavam se na izrazu). Odgovorio sam, da kod mene ništa ne može lako i normalno.

Ponovo „vozim“ padobran. Ruke su se ukočile od hladnoce ali „voznja“ čini svoje.

*****

Na nekih 300. metara pravimo proveru prizemljnja. S obzirom da noge ne osecam Instruktor mi ih svojim kolenima mora podići do nivoa mojih ruku, da bi ih drzao pri prizemljenju. Odradjeno. Pre poslednjeg zaokreta sve ponavljamo. I spremni smo. Lagano, poput ptice klizimo po mokroj travi. Samo središte aerodoma u Slovenj Gradec-u. Medju sve one dobre ljude. Nismo ni se ni prizemljili a već su svi bili oko nas, i čestitali nam. Tu je i ekipa Pop Tv-a(Komercijalna Tv stanica Slovenije), koja je sve sa lica mesta izveštavala. Od hladnoce ne mogu da skinem haubu sa glave-vrsta zaštitne kacige koju nosimo na skoku. Pantoni mi prilazi i pomaže, dok drugi skidaju sistem kojim sam prikacen za Tandem Instruktora.

Sta reci nakon uspeha, a na postavljeno pitanje-Kako se osecam. Radost je prevelika, srce jos veće. Mozda je poslednje pitanje gospodje reportera sa sa Pop Tv-a-da li ste nakon skoka za jedan topli caj, najbolji odgovor, ha ha.
toxicfarm.toxicfarm.com
*****
Goran Todorović-Faca prvi je čovek na svetu koji je u tandemu skočio sa više od 7.500 metara visine u Sloven Gradecu, prenosi Radio-televizija Srbije.

Goran Todorović, ili Faca kako ga zovu padobranci, iako je u kolicima spada u onih jedan odsto ljudi na svetu koji skaču padobranom.

Bivši pripadnik 63. padobranske brigade, osvajač Mon Blana i Elbrusa, speleolog i ronilac, nepokretan je od padobranske nesreće, kada mu se nije otvorila kupola glavnog padobrana dok je jurio ka zemlji brzinom od 120 kilometara na čas.

Polomio je pet pršljenova, grudni koš mu je pukao i srce stalo, ali je Faca preživeo i bori se i dalje.

Pet godina posle nesreće Faca obara nove rekorde, prvi je paraplegičar koji je skočio na Balkanu i sada prvi koji je u tandemu skočio sa više od 7.500 metara visine, odnosno 8.200 metara nadmorske visine pošto je sportski aerodrom Sloven Gradec na visini od 700 metara.

Iznad 4.500 metara nadmorske visine nema kiseonika pa se ti skokovi izvode uz boce s kiseonikom. Temperatura na 6.000 metara je bila 30 stepeni ispod nule.

Sve to nije sprečilo Gorana Todorovića Facu i njegovog tandem pilota, Slovenca Romana da se upišu u Ginisovu knjigu rekorda.

"Ovako nešto doživeti", kaže Goran Todorović-Faca, "kad već sa 6.000 metara vidite zemlju kako dobija oblik polukruga, za tako nešto vredi živeti i umreti, ali umreti u onom smislu da bi se čovek ponovo rodio".

"Ja dolazim iz 63. padobranske brigade iz Niša, a moj tandem instruktor je Roman, Slovenac, ali nas spaja nebo a nebo nema granice".

Roman Pogaćar do sada je skakao sa desetak osoba sa invaliditetom, ali nije skakao sa visine iznad 7.500 metara.

"Svakako je drugačije skakati sa invalidima jer treba sve što je hendikep pripremiti pre skoka, u ovom slučaju Faca je jak i on je odradio glavninu posla kako pri letenju tako i kod prizemljenja", rekao je Pogaćar.

Za Facu nema odustajanja, tako da on sledeće godine planira nove skokove s obzirom na to da mu do 1000. fali još samo 24 skoka.

Do tada ga čeka oporavak u slovenačkim termama, prvo ronjenje paraplegičara iz Srbije, takođe u Sloveniji a onda put u Rusiju gde bi doktori trebalo da mu operacijom matičnih ćelija povećaju pokretljivost.

Nije neobično što se Facin skok dogodio baš u Sloveniji, gde su njegovi prijatelji iz vojske i gde je održano prvo svetsko prvenstvo u padobranstvu davnih sedamdesetih godina.

"Sve je moguće", kaže Leskovčanin sa simboličnim imenom, i dodaje da ima energije za celu Srbiju i da će se izboriti sa svojim hendikepom.

izvor: mondo web portal
*****
Kada stane srce, onda je to kraj zivota.

Ne i u slucaju junaka nase price, koji je po mnogo cemu covek vredan svake paznje.

Staresinu Gorana Todorovica, padobranca cuvenog 63. bataljona, cije je trenutno mesto boravka Vojnomedicinska akademija, a sredstvo kretanja invalidska kolica, treba upoznati zbog vise razloga.

Ma kako bili obrazovani i bez obzira koliko imate zivotnog iskustva, od njega mozete nauciti mnoge lekcije o zivotu.

On je, pre svega, besprekoran vojnik, pa onda sanjar, filozof, sportista...I posle teske povrede na obuci, brojnih operacija, ostecenja vitalnih organa… on cvrsto veruje da ce stati na noge i ponovo hodati po nebu.

Kada ga upoznate, verovacete i vi.
******
Padobranac Goran Todorović Faca svake noći sanja nebo pa ga ništa nije moglo sprečiti da krajem juna izvede svoj 985. skok. Ništa ne bi bilo čudno da on nije prvi paraplegičar na Balkanu koji je skočio padobranom.

Za dva meseca Goran planira da izvede hiljaditi skok jer, kaže, samo padobranci znaju zašto ptice pevaju.

Leskovčanin Goran Todorović odlučio je da postane padobranac pre 14 godina kao član jedinice za protivteroristička dejstva u Nišu. Obuka je bila rigorozna i od 10 ljudi koji se prijave, dril prolaze samo petorica. Goran je bio među njima i 1993. prešao u čuvenu 63. padobransku brigadu.

Udar od 120 km na sat

Stariji vodnik prve klase 63. padobranskog bataljona tog decembra 2003. godine izveo je pet skokova, a poslednji 984. skok je bio koban. Skočio je iz helikoptera sa 1.200 m visine, a onda se umrsio padobran. Udario je u zemlju brzinom 120 km na sat. Polomio je pet pršljenova, grudna kost je pukla napola, sva creva u stomaku su popucala, a srce je stalo. Ostao je živ, ali otad ispod grudi ne oseća ništa.

- Sećam se da sam skočio, pratio padobranca ispod sebe i kad je on dao znak da otvara padobran, povukao sam ručicu glavnog padobrana. Više se ničeg ne sećam. Sledeća slika je posle udarca u zemlju.

Ljudi trče prema meni, a ja stalno gubim svest - priča Goran kojeg su helikopterom prebacili iz Niša na VMA.
 
U helikopteru se osvestio i pitao da li su u oblacima. Kad je čuo da su visoko, samo je kratko prošaptao:
- Odlično, spakujte mi padobran pošto treba da skočim.

Goran je 20 puta padao u komu, 45 dana je proveo u šok sobi, a 120 pod infuzijom. Šest meseci nakon povrede izgubio je sluh više od 90 odsto.

- Vodio sam veliku borbu. Godinu dana ležao sam u krevetu, a onda dospeo u kolica, ali ne predajem se, znam da ću opet na noge - ubeđen je Goran, koji se bavio i ronjenjem, friklajmbingom (slobodnim veranjem), speleologijom, aikidom, tekvondom, vojnim i civilnim streličarstvom, radio kao nastavnik civilnog padobranstva, tri puta je bio prvak Srbije u dizanju tegova, a u ratu je odlikovan medaljom.

www.ksfb.rs

Падобранац инвалид оборио Гинисов рекорд
Горан Тодоровић, уз помоћ ветерана 63. падобранске бригаде из Словеније, скочио са висине од 7.924 метра.
Од нашег сталног дописника
Словењ Градец, 23. октобра – Горан Тодоровић, параплегичар из Србије, скочио је у тандему са висине од 7.924 метра и тако поправио претходни рекорд, саопштио је Савез параплегичара Словеније.

Скок инвалида падобраном у тандему који је Горан са колегом из Словеније извео ове седмице на аеродрому у Словењ Градцу, неслужбено представља нови рекорд за Гинисову књигу рекорда, пошто је тренутни рекорд 6.500 метара.

Тодоровић, кога овдашњи медији представљају јавности као „српског спортског падобранца”, у инвалидским колицима је већ пет година, после пада с неотвореним падобраном.

Уочи кобне несреће био је спортски падобранац и припадник 63. падобранске бригаде из Ниша. За носиоца Гинисовог рекорда у инвалидском скоку у тандему борио се још прошле године у истом саставу као и ове, са словеначком „посадом”, али је тај покушај пропао пошто су гинисовци оценили да начин извођења скока не одговара за признавање рекорда.

Савез параплегичара Словеније тврди да су овога пута све административне препреке прескочене а бирократски захтеви задовољени, зато су документацију о скоку већ предали комисији у Лондону. Тодоровића је у „наскоку” на висину од 7.924 метра пратила и потпредседница Савеза параплегичара Словеније Барбара Слачек, иначе први словеначки параплегичар која је скочила у тандему са висине од 4.800 метара.

Да Тодоровићев скок са те висине није ни наиван а још мање безопасан, објаснио је његов партнер у скоку, тандем-пилот Роман Погачар који је и сам служио у нишкој Падобранској бригади 1985. године и за собом има преко девет хиљада скокова падобраном: „На висини са које смо скочили, температура је била минус 50 степени Целзијусових, док је на ’земљи’ била око три степена.”

И Горан је свестан да је скок „изведен у невероватним условима” и додаје: „Бриле, камера и фотоапарат су се заледили, што ће се вероватно видети и на снимку, али важно је да се беретка 63. падобранске поново засијала на небу показујући и доказујући да за нас не постоје границе, што могу само падобранци падобранске бригаде из Србије.”

Погачарова спретност да пази на Горана била је од пресудног значаја приликом доскока на земљи, јер Горан не осећа доње екстремитете па су могуће нове, чак тешке повреде уколико би ишта кренуло наопако. Авионом пилатус ПЦ-6 пилотирали су Дамијан Цехнер и Вили Плетершек, а сниматељ скока био је Петер Анжур.

Горан је посебно захвалан и Славку Пербилу који је такође служио у нишкој падобранској бригади 1980. године, а који је „целу ову причу обезбедио, повезао све људе, установе, спонзоре, амбасаде, ТВ куће, новинаре и потрудио се преко свих граница да висински скок буде успешно изведен”.

Што је најважније, сви поменути из Словеније су овај подвиг извели у добротворне сврхе, како би помогли Горану, јер су Тодоровићеви напори да освоји Гинисов рекорд усмерени су у прикупљање новца за операцију пресађивањем матичних ћелија. Зато су сви који су се укључили у акцију радили бесплатно да би Горану помогли да сакупи новац за операцију која би могла да му помогне да оздрави.

Генерални покровитељ скока био је „Шарк”, а Горан би желео да се у матици сазна да су „Словенци помогли преко свих граница”. Словеначка војска помогла је давањем маски за кисеоник, за шта је Тодоровић такође захвалан јер, како каже, није мала ствар обезбедити маске које употребљавају пилоти.

Светлана Васовић-Мекина
www.politika.rs





http://tvslo.si/predvajaj/usoda-sobotno-popoldne/ava2.49651240/

Sledi, dogovor pred skok. Opremanje. Lekarski pregledi i stručni savet Višeg vazduhoplovnog lekara, dr. Brane Brodnik-a su i te kako potrebni jer se skok izvodi u ekstremnim uslovima. Tu je i Hitna pomoc Koroške, i njihovo prateće osoblje.

Uz sve to radimo i intervju, slikanje.

Na zemlji hladno je, ali to je najmanje važno-Bezbednost na prvom mestu, nakon toga sve ostalo.

Ne samo trema, strah je ono sto nas svuda prati, i kao negativan i kao pozitivan faktor. Negativan, u smislu da nam ne dozvoljava da uživamo i u adrenalinskim momentima. Jer strah je kao vatra. Ako je ne kontrolišemo-Sagorećemo. Taj isti strah je i pozitivna stvar, posebno kod sportova gde vlada veliki rizik. Prvo se mora ispoštovati maksimalno bezbedonosna procedura. Strah je na neki način kao alarm. Budi nas i podseća šta treba uraditi ako se desi nešto nepredvidnjeno. I uvek nas budnim drži.

No, mi smo time ovladali, onoliko koliko se to može. Jer u nama postoje dva urodjena straha-Jedan od gubljenja tla pod nogama, drugi od prejakog zvuka, svi ostali su stečeni strahovi.

Mi, ljudi, poštovaoci neba, velikih visina-Piloti, jeriličari, padobranci, i svi koji smo vezani za Slobodno nebo, znamo da ništa ne može biti uspešno izvedeno ako nam bog Eol to ne dozvoli. Znaci, nista u suprotnosti sa onim sto priroda kaze.
*****

Да, Фаца је Фаца: упоран, поштен, савестран, храбар и частан човек. Не одустаје и онда када би сви одустали. Његова упорност да победи зло које га је снашло је задивљујуће. Апсолутно му требамо помоћи, колико је ко у могућности.







www.paluba.info