EKONOMISTI I PRIVREDNICI SUČELJENI OKO NAČINA DA SE ODRŽI STABILNOST DOMAĆE VALUTE
Srpska ekonomija preslaba za fiksni kurs dinara
Autor: Danijela Nišavić    | Foto:Z. Šafar | 16.12.2009. - 05:00

Treba li Srbiji fiksni kurs? Sa stanovišta građana i privrede i njihove prirodne težnje za predvidivost, ali i stabilnost odgovor je - da. Međutim, ekonomisti ukazuju na to da je sa ovakvom ekonomijom to teško izvodljivo, ali i da su prednosti važećeg plivajućeg kursa mnogo veće od boljitka koji sa sobom nosi fiksiranje vrednosti valute.

Postoji dogovorena politika kursa koja je definisana ukupnom ekonomskom politikom, kaže za „Blic“ profesor dr Jurij Bajec, ekonomski savetnik premijera Srbije. To podrazumeva fluktuirajući (plivajući) devizni kurs uz obavezu Narodne banke da interveniše na međubankarskom deviznom tržištu ukoliko dođe do značajnijih oscilacija.

- Fiksni kurs bi podrazumevao dugoročne i obilne prilive deviza, ali ne po osnovu kredita, već po osnovu izvoza, jer je reč o održivosti takvog modela, a ne da bi se on primenjivao šest meseci ili godinu dana. Srbija ima loš izvozni rezultat, i to ne samo u ovoj godini. Ono što NBS kod sadašnje politike koju vodi mora da ima u vidu je da blagovremeno interveniše, da ima bolji osećaj i predvidivost mogućih iznenađenja na deviznom tržištu, kao što je obično krajem godine - naglašava dr Bajec.
Pravo pitanje, ukazuje naš sagovornik, nije dilema da li primenjivati fiksni ili fleksibilni devizni kurs, već kako rukovoditi fleksibilnim deviznim kursom tako da privredi i građanima stvara poverenje u stabilnost valute.
Ekonomista Goran Nikolić, kaže da je više razloga koji su na strani protiv fiksiranja. Sada, ukazuje on, ne treba menjati režim kursa jer postojeći fluktuirajući daje dovoljno prostora da se sprovede odgovarajuća politika održavanja stabilnosti i konkurentnosti.
- Dobitak sa fiksnim kursom je da bismo imali nešto nižu inflaciju, nešto niže i kamatne stope, a sve to bi dalo predvidivost za privredu i stanovništvo, a doprinelo bi i blagom smanjenju nivoa euroizacije - ističe Nikolić.
Ali, kako kaže, ovaj model ima više mana.
- Stvara se nemogućnost vođenja aktivnije monetarne politike. Stvara se i rizik od snažnog odliva deviznih rezervi. U slučaju šoka izazvanog krizom, sa fiksiranim kursom nemate mogućnost prilagođavanja i teži je put za uspostavljanje nove ravnoteže - kaže Goran Nikolić.
- Kod fiksnog kursa postoji stabilan odnos između valuta, lako se dugoročno planira, ali su prilagođavanja bolna - ističe ekonomista liberalnih stavova Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište.
Za privredni oporavak u Srbiji, kako su juče ocenili saradnici beogradskog Fonda za razvoj ekonomske nauke poželjno je da dinar blago slabi. Profesor Ekonomskog fakulteta Pavle Petrović je na promociji časopisa „Kvartalni monitor“, rekao da nisu opravdane pritužbe privrednika da je veštački izazvan pad deviznog kursa i da NBS treba da sa više deviza interveniše na deviznom tržištu da bi ojačala domaću valutu.

Dinkić: Jačanje evra „grozna epizoda“
Mlađan Dinkić, potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije, izjavio je da NBS i guverner Radovan Jelašić imaju mehanizme da obezbede dugoročnu stabilnost dinara, budući da su devizne rezerve rekordne.
- Ubeđen sam da će u narednom periodu oni brže intervenisati ako dođe do brzih fluktuacija kursa - rekao je Dinkić, uz ocenu da je nedavni nagli pad vrednosti dinara „grozna epizoda“.
Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, juče je rekao je da zahtev srpske privrede nije bio ni da se uvede dogovorna ekonomija, niti fiksni kurs, niti je ijednog trenutka namera asocijacije srpske privrede bila da se meša u vođenje kursa. On je najavio da će i dalje insistirati na sastanku srpskih privrednika sa guvernerom kako bi razgovarali o uticaju kursa na privredu.

Izvor: Blic

Apel privrednika da domaća valuta bude stabilna
Zvaničnici neće da smire kurs
D. Nišavić - J. Aleksić | 13. 01. 2010. - 00:02h | Foto: FoNet | Komentara: 2

Dok se utvrđuje ko je kriv za slabljenje dinara, Narodna banka Srbije ili Ministarstvo finansija, domaća valuta na kursnim listama i dalje je u padu. Danas će srednji kurs evra iznositi 97,4670 dinara, što je 13 para više nego juče.


Privrednici apeluju da se obezbedi stabilnost valute jer, kako kažu, ne piše nam se dobro ako je sadašnje kolebanje kursa nešto više od trenutnih oscilacija.

Veselin Jevrosimović, generalni direktor “Komtrejda”, ističe da nema smisla da se govori o kursu kad niko od zvaničnika, sudeći po slabljenju domaće valute, ne želi da primiri kurs.
- Onaj ko kaže da jak evro odgovara izvoznicima kao da zaboravlja da su i izvoznici opterećeni kreditima. Privredi odgovara samo stabilan kurs. Dobijali smo prošle godine obećanja da će se kurs smiriti i da će se evro zatvoriti na 93 dinara. I šta se desilo, koliko evro danas vredi? Očigledno je interes banaka mnogo veći nego države - naglašava Jevrosimović.
Do kraja ovog meseca očekivanja su da će se dinar prema evru stabilizovati. Ekonomista Stojan Stamenković ocenio je da je pri puštanju većih količina dinara na tržište bila neophodna koordinacija centralne banke i Ministarstva finansija.
U decembru i početkom januara dinar je oslabio pod uticajem nekoliko činilaca, među kojima je glavno skokovito ubacivanje dinara na tržište, izjavio je Stamenković.
Prema njegovoj oceni, bilo bi mnogo bolje da su se predstavnici NBS i Vlade sastali i razmotrili pravo vreme i meru za zamenu sredstava od MMF-a, kojim su zatim isplaćeni budžetski korisnici, kao i za isplatu novca građanima od privatizacije.
Privrednici očekuju da vrednost dinara ne može da oslabi više od planirane inflacije šest plus minus dva odsto.
Slobodan Vučićević, predsednik Upravnog odbora “Droge Kolinske”, smatra da se ne sme vršiti pritisak na NBS.
- Bojim se da bi moglo biti još gore. NBS je najodgovornija za kretanje kursa, a neslaganja sa fiksnom politikom dešavaju se svuda u svetu - navodi Vučićević i naglašava da je za funkcionisanje privrede važan stabilan, ali ne i fiksni kurs.
- Naša su očekivanja da dinar ne bi smeo da oslabi više od inflacije. Pošto smo godinu završili sa 96 dinara za evro, on ne bi smeo ići preko 101 dinar u toku godine - smatra Vučićević, koji je i predsednik Srpske asocijacije menadžera.
Nikola Pavičić, generalni direktor “Sintelona”, kaže da je režiser drame u vezi sa slabljenjem dinara uvoznički lobi.
- Tako doživljavam pritiske na NBS i Vladu. Ni oscilacije prethodnih dana nisu prevelike ako se zna da dinar mora i treba lagano da slabi - ističe Pavičić i dodaje da niko nema prava da traži nerealan kurs koji šteti izvozu.
Optužbe za to ko je kriv za slabljenje dinara nastavljene su juče kada je Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda, rekao da je za dramatičan pad dinara isključivi krivac NBS, a ne Vlada Srbije, zbog prodaje više od 400 miliona evra. U NBS odgovaraju da su sve rekli u intervjuu koji je guverner Radovan Jelašić dao “Blicu”. Devizne rezerve neće se prodavati po ćefu pojedinaca.
Monetarni odbor Narodne banke juče je doneo odluku da referentna kamantna stopa ostane nepromenjena - 9,5 odsto.

 

Banke ekstra zarađuju
Još od 2006. godine dinar jača u letnjim mesecima, a osetno slabi u zimskim. Prema istraživanju finansijskog portala “Kamatica”, uobičajena razlika između kupovnog i prodajnog kursa banaka u 2008. kretala se od 2,5 do 3,6 dinara. U 2007. razlika je bila niža i do dva dinara. U decembru 2008. pojedine banke su zarađivale 8,35 dinara za svaku zamenu iz dinara u evro i obrnuto. Slična situacija ponavlja se i danas.

Intervencije NBS
Januar 2009. 379,3 miliona evra
Februar 2009. 175,1 milion evra
Decembar 2009. 100,5 miliona evra
Januar 2010. 37 miliona evra

Izvor: Blic

Kad vec nismo sposobni da vodimo monetarnu politiku, treba lepo da predjemo na evro pa ce svi znati na cemu su i gradjani i privreda.

koliko ja shvatam to ne odgovara stranim bankama, smanjila bi im se zarada. A gotovo sve banke smo prodali strancima.

Ne odgovara ni uvoznicima

E da daš građanima po 1700 din. i eto ti kurs gore!

EU će pući kad tad a zajedno sa njom i evro.  Kad je ova zajednica tako dobra što joj se englezi ne priključe nego se prave englezi. Ili što si bar ne zamene svoju valutu za evro. U Srbiji je loše ali ukidanjem dinara postaće još lošije.

Premijer okrivio guvernera radovana jelašića
Cvetković: NBS kriva za pad dinara
Danijela Nišavić | 14. 01. 2010. - 00:07h | Foto: S.Đalić | Komentara: 11

Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković rekao je juče da država svojom budžetskom politikom i merama koje je sprovodila krajem prošle i početkom ove godine ni na koji način nije uticala na slabljenje dinara. Narodna banka je, kaže premijer, trebalo da predvidi da krajem godine raste potreba za devizama i da jačim i blagovremenim intervencijama stabilizuje kurs.

 

- Očekujem da NBS, kao nezavisna institucija, ali istovremeno i partner Vlade u kreiranju ekonomske politike, dosledno sprovodi ciljeve u okviru monetarne politike, a ne da njeni predstavnici izjavama prebacuju odgovornost za svoje propuste na Vladu - rekao je Cvetković.
Tim rečima premijer je, zapravo, direktno odgovorio na tvrdnje Radovana Jelašića, guvernera NBS, koji je i juče ponovio da je pad dinara poslednjih dana rezultat državne potrošnje, koja prevazilazi mogućnosti države.
- Sasvim je normalno da kada krojite budžetski deficit od četiri do 4,5 odsto BDP i kada trošite 100-110 milijardi dinara više nego što zarađujete, to utiče na kurs. Ja se samo nadam da su to svi znali kada su doneli taj budžet, a ne prvo donesete i skrojite takvu makroekonomsku politiku, a posle kažete kriv je guverner jer neće da troši rezerve - rekao je Jelašić za B92.
Podsetio je da kada je evro bio 94 dinara, svi su „svojatali” kurs i govorili da je „stabilan zahvaljujući ovakvoj i onakvoj politici”.
- Sada je evro 97 dinara i niko nema blage veze sa kursom. Kurs je samo rezultat onoga što radi NBS i kurs nema veze sa Vladom, je l’ tako? Oni žive u sasvim drugom svetu - rekao je Jelašić.
Odgovarajući na kritike gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa i ministarke finansija Diane Dragutinović da NBS snosi krivicu za pad kursa dinara, Jelašić je rekao da je monetarna politika previše ozbiljna stvar da bi se njome bavili političari, napominjući da ministarka finansija zna da je u interesu NBS da se održi stabilnost cena.


- Za prvih 11 meseci 2009. godine država je bila neutralna, što znači da je emitovala onoliko svežeg novca koliko je i povlačila sa tržišta. Decembar je bio prvi mesec gde je država samo emitovala novac, a nije povlačila sa tržišta - objasnio je guverner. On kaže i da je NBS toj istoj državi u maju, da bi isplatila staru deviznu štednju, prodavala evro po 93 dinara, a sada joj je te iste evre otkupila po 95 dinara, „što znači da je država tu super zaradila”. Jelašić je na navode gradonačelnika rekao da je Beograd ovim izgubio u budžetu 30 miliona evra, da se „nalazimo, ako se dobro sećam, u zemlji Srbiji i da grad ubira poreze u dinarima, kao i da plaća svoje zaposlene takođe u dinarima”.
Već nedeljama od državnih zvaničnika i privrednika stižu optužbe na račun guvernera da je NBS kriva za pad dinara jer ne koristi dovoljno devizne rezerve koje bi mogle da obore kurs. Ipak, ono što sada možemo da očekujemo, a kako kaže Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije, jeste da će dinar biti stabilan. Odnosno, da neće biti ni rasta ni pada većeg od tridesetak para. Kako bi umirila veću tražnju za devizama i sprečila prekomernu oscilaciju vrednosti domaće valute, NBS je prethodnog dana prodala 23 miliona evra. Dinar će danas na kursnim listama ojačati za desetak para u odnosu na juče i srednji kurs evra iznosiće 97,3298 dinara.
Nema dileme ko je zadužen za devizni kurs. Zakon o Narodnoj banci Srbije član 4 stav 2 kaže da NBS samostalno vodi politiku kursa dinara. Uz saglasnost Vlade utvrđuje i režim kursa. Pojava viška dinara krajem decembra, kada je Ministarstvo finansija dalo nalog centralnoj banci da 480 miliona evra konvertuje u dinare kako bi se izmirile obaveze prema budžetskim korisnicima, direktno su uticale na pad vrednosti domaće valute.
Sve je bilo jasno kada je država 29. decembra usvojila rebalans budžeta za 2009. i bukvalno u tri dana inicirala plaćanja - a njih je bilo na pretek. Od isplate putarima, fiskalnih podsticaja Ministarstva ekonomije, pa i do izdataka za kupovinu vakcina protiv novog gripa.
Ekonomista Goran Nikolić smatra da je država morala pred sam kraj 2009. da isplati svoje obaveze budžetskim i vanbudžetskim korisnicima. U protivnom, smanjila bi prostor za planirani manjak u kasi za ovu godinu.
- NBS je na osnovu svojih akata odlučila da vodi opušteniju monetarnu politiku. To čini od polovine 2009. i najavila je i obavezala se da će to činiti i u ovoj godini. To znači smanjenje referentne kamatne stope, obavezne devizne rezerve bankama, a sve to vodi slabijem kursu - kaže Nikolić.
Time se s druge strane dobija manji pritisak na cene jer blag pad domaće valute zbog slabe tražnje u ovom momentu ne može da utiče na poskupljenja. Tako se, ukazuje Nikolić, dobija konkurentnost privrede.
Na pitanje da li Srbija mora i može da brani svoj kurs kao što to čini Hrvatska, čija valuta nije zabeležila takav pad kao dinar, ovaj ekonomista smatra da ne. Uz obrazloženje da Hrvatska to mora da čini jer ime veće devizne prilive i spoljnu i unutrašnju zaduženost.

 

 

Bankarski sektor otporan na šokove
Čak i da se u 2010. i 2011. godini pogorša makroekonomska situacija, bankarski sektor u Srbiji ostao bi stabilan, saopštila je juče NBS. „Rezultati stres testova za slučaj realizacije pretpostavljenog pesimističkog makroekonomskog scenarija za 2009. i 2010. godinu, nije potrebna vanredna, preventivna dokapitalizacija”, navodi se u saopštenju. NBS je u 16 banaka, koje čine 80 odsto bilansne sume bankarskog sektora u Srbiji, ponovila stres test na kreditni rizik u slučaju nepovoljnih ekonomskih kretanja u 2010. i 2011. godini.

Milosavljević: Ne očekujem rast cene
Slabljenje dinara prema evru, kako smatra Slobodan Milosavljević, ministar trgovine, neće uticati na povećanje cena u Srbiji.
- Promene kursa su u granicama od jedan do dva odsto i to je nešto što nije presudno da bi dovelo do lančanog povećanja cena - rekao je Milosavljević.

Izvor: Blic

Novogodišnja bajka – evro umesto dinara
Nestao je valutni rizik za sve kredite. – Guverner više ne mora da brani kurs. – Kamatne stope znatno smanjene. – Zadovoljni zaposleni i penzioneri. – Buđenje!


Šta bi se dogodilo kada bi neki, ali mnogo moćan Deda Mraz u novogodišnjoj noći sve naše mučne dinare pretvorio u evro? Dok se u osvit 2009. godine budemo „uzdržano“ zabavljali, dolazi čarobnjak i menja dinare u evro. Po najpovoljnijem mogućem kursu – jedan za jedan. Ko bi dobio, a ko se češkao po glavi? Da li bi se guverner NBS Radovan Jelašić radovao tome, a premijer Mirko Cvetković čupao sede vlasi? Konačno – da li bi većina građana bolje i lakše živela sa evrom umesto sa dinarom?

Ovu novogodišnju monetarnu bajku s nama su širom otvorenih očiju sanjali i univerzitetski profesori ekonomije – Branko Urošević, Boško Živković i Đorđe Đukić.

Oli Ren kao Deda Mraz

Sanjam, kaže, dr Branko Urošević, kako Oli Ren, evropski komesar za proširenje EU, u užurbanim pripremama za novu 2009, kao Deda Mraz, razmišlja o tome kako da pomogne napaćenom srpskom narodu. Pošto nije bio u stanju da mu ponudi poklon pakete – primenu Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji, bezvizni režim ili status kandidata za članstvo u EU – odlučio je da im podari san. Da im za noć dinare promeni u evro. U ovo vreme krize, građani država-članica evrozone utrkuju se u povećanju potrošnje. Zašto u taj klub ne pozvati i Srbiju. Uostalom, pomislio je, ljudi tamo u Srbiji zaista umeju da troše, mogli bi pomoći Evropi u prevladavanju recesije. Okrenuo je telefone premijera zemalja-članica. Začudo, svi su se složili. Nije im zasmetalo čak ni to što Srbija ne zadovoljava kriterijume konvergencije, kao ni to što nije članica Unije. Važno je da se troši. Deda Mraz je mogao da odahne.

Srbija. Prvi januar 2009, sanja dr Urošević, dalje. Sveže odštampane evro novčanice sa ćiriličnim natpisima dostavljene su iz Topčidera. Guverner Radovan Jelašić strpljivo proverava kvalitet njihove štampe. Može da odahne. Ne samo zbog izvanrednog posla. Jednostavno, više ne mora da brani kurs dinara. U poslednje vreme, bilo mu je neprijatno čak i kada ga rođena deca kod kuće pitaju koliki će sutra biti kurs. Pošto su dinari postali evro, u toku novogodišnje noći nestao je valutni rizik za sve kredite uzete u evrima ili vezane za njega. Ne može mu se dogoditi da zbog naglog pada kursa dinara u odnosu na evro, dužnici masovno prestanu da otplaćuju kredite. Takođe, kamatne stope će se znatno smanjiti i prilagoditi kamatama u evrozoni – na tri do četiri, a ne 25 do 30 odsto. To će dodatno opustiti dužnike. Imao je, međutim, razloga i za zabrinutost. Prelazak na evro u mnogim zemljama praćen je visokim jednokratnim rastom inflacije. Mada mu je mogućnost povećane inflacije borala čelo, ipak, očekivana kriza tražnje smanjivala mu je zabrinutost. Konačno. O inflaciji u Srbiji, kao delu evrozone, sada će morati da vodi računa Evropska centralna banka, a sav pritisak po tom pitanju biće na Vladi Srbije, a ne na NBS.

U snu dr Urošević naslućuje i muke vlade – kako će se prelazak na evro odraziti na njen rad, pre svega na budžet. Sve obaveze države prema građanima (penzije i plate u javnom sektoru) moraju se od sada isplaćivati u evrima. To je veliki dodatni trošak za ionako jedva zakrpljeni budžet. Ulazak u evrozonu u vreme globalne ekonomske krize doveo bi do protivrečnih ciljeva srpsku vladu. S jedne strane, veliki budžetski deficit mora se smanjivati kako bi se obezbedili uslovi koje propisuje ECB. S druge strane, evrozona umesto mera štednje pospešuje ekspanzivnu monetarnu politiku. Koji od dva pravca treba uzeti ozbiljno? Posle kraćeg vremena, rešenje se samo po sebi nametnulo: trošiti, trošiti i samo trošiti. Uostalom, ukoliko novca zafali, Topčider sada može da štampa evre...

Šta ako spoljnotrgovinski deficit eksplodira, jer prelazak na evro smanjuje valutni rizik i time stimuliše uvoz. Pogotovo iz evrozone. Uvoznici bi, stoga, od prelaska na evro imali očigledne koristi. S druge strane, izvoznici bi, posle početnog šoka priznali da, zapravo, smanjenje valutnog rizika odgovara i njima ili im bar ne šteti.

A građani? Šta s njima? Zaposleni i penzioneri bili bi, uglavnom, zadovoljni, prepričava san Urošević. Mada su neki od njih i do sada imali primanja vezana za evro, većina je dobijala plate u dinarima. S druge strane, skoro svi troškovi bili su fiksirani za evro. Sada će bar svi znati na čemu su – koliko zaista zarađuju. Mučiće ih samo jedno pitanje: ako i mi Srbi sada možemo da štampamo evro, da li je to zaista i dalje čvrsta valuta?

Buđenje! Januar je dug, a mi, ipak, s dinarom u džepu.

Ne treba Deda Mraz

Deda Mraz za dr Boška Živkovića ne treba da bude čarobnjak, već samo mudar i moćan čovek koji će reći – dinar je ukinut i svi imaju pravo da ga zamene za evre po fiksnom kursu. Količina dinara u našem sistemu je mnogo manja od sume evra, pa bi ta operacija uz upotrebu deviznih rezervi Narodne banke bila izvodljiva. Problem bi mogao nastati kod kupovine novih količina, jer ne bi bilo fer da za evro, čiji su troškovi „proizvodnje“ približno ravni nuli, dajemo realnu vrednost u robi i uslugama. Ali i taj problem je rešiv. ECB bi mogla da nam ustupi deo svog emisionog dobitka, koji nastaje između približno nultog troška njegove proizvodnje i njegove nominalne vrednosti (senioraža).   

Ako bi nam Deda Mraz doneo evro umesto dinara, najveću korist bi imali najsiromašniji ljudi i proizvođači raznih vrsta robe, naročito oni koji izvoze u zemlje EU. Nadalje, kamate na kredite bi pale zbog isključenja valutnog rizika pa bi se radovali i svi dužnici. Izgubili bi svi koji direktno ili indirektno proizvode dinar. 

Ključno pitanje jeste, po dr Živkoviću, koliko bi taj san potrajao. Da li bi se neko dosetio da cene dobara i usluga malo popravi zbog toga što nema dovoljno sitnih apoena evra? Kako će se na dugi rok ponašati plate, proizvodnja? Da li će porezi biti manji, a prinosi veći? Ko bi mogao biti taj Deda Mraz: guverner, premijer ili predsednik države? Parlament ne može, smatra dr Živković, jer se o tom pitanju verovatno ne bi izjasnio u narednih 30 do 40 godina.

Odgovor je, nažalost, razočaravajući. Mi nemamo Deda Mraza koji bi nam mogao doneti evro. To može biti samo ECB. Zašto? Zato što ona proizvodi evro. Da li onamože da toučini slobodnim izborom? Ne! Postoji skup pravila i standarda kojima se ograničava slobodna volja ECB pri odlučivanju o tome koja će zemlja biti uvedena u evropski monetarni sistem. Ta pravila su stroga, a standardi tačno definisani. Ne možemo im se ni nagviriti, a kamoli približiti, kaže budan dr Živković.

Dosta. Svanuo je, naš, običan, dan.

Slobodan Kostić

----------------------------------------------------------

NBS postaje kancelarija ECB

Prvo što mi pada na pamet u odgovoru na ovakvu nestvarnu situaciju jesteda Narodna banka Srbije postaje obična kancelarija Evropske centralne banke u Frankfurtu. Nemamo više emisionu banku. Guverner postaje samo nadzornik banaka, lišen stresa jer ciljana inflacija od osam odsto u 2009. ne može da se ostvari zbog velikih javnih rashoda, kaže dr Đorđe Đukić.

On i premijer ostaju dva tela, ali jedna duša u vođenju ekonomske politike. Nema sukoba fiskalne i monetarne politike. Ali, to dvojstvo za nekoga neće biti baš sasvim dobro – lako će se videti svaka pogrešna odluka. Neće biti zaklanjanja jedne iza druge politike. Evro će ih sve razgolititi. Tek kako bi se naši junački izvoznici našli na muci da neka Juropka za noć odnese dinare u istoriju i vaspostavi evre. Nema im „vađenja“ na nerealnom kursu. Produktivnost bato, a ne kuknjava što evro ne vredi 150 dinara. Da vidimo ko tu trku može da izdrži sa evrom tamo, ali i evrom – ovamo. Ništa bolje neće proći ni uvoznici. Nema više visokog profita na kursnim razlikama. 

I pre buđenja valja građanima došapnuti – da ni sa evrom na kratak rok ne bi bilo jevtinih kredita i boljeg života. Evro bi postao skupa roba, a lako bi se trošio i to, opet, zbog nas samih, uz inflaciju zbog koje bi se i sama ECB naježila. A možda i Deda Mraza povukla na konsultacije u Frankfurt.

[objavljeno: 31/12/2008]