Nadam da cete mi odgovoriti na jedno pitanje.  Imam 22 godine i studentica sam  trece godine Pravnog fakulteta.  Do druge godine fakulteta sam uvijek bila odlicna ucenica.  U srednjoj skoli prosjek 5. 0 a na fakultetu medju 5 najboljih.  Medjutim na drugoj godini pocela sam konstantno da padam ispite.  Sve je pocelo od nabanalnijeg ispita koji nisam mogla poloziti (kolko god uradila profesorica me nije pustala da prodjem).  Tada sam pocela da padam u depresiju i gubim samopouzadnje.  Prije sam uvijek radila ispit i isla gledat rezultate samo da vidim koju sam ocjenu dobila a nakon tog iskustva sam izgubila povjerenje u sebe, unaprijed sam znala da necu poloziti.  Obnovila sam godinu sto mi je jako tesko palo, od oktobra do aprila naredne godine uopce nisam izlazila iz kuce, nisam se druzila s prijateljicama, samo sam sjedila kuci i plakala.  Nisam mogla prihvatiti cinjenicu da sam pala godinu,  roditeljima nisam mogla pogledati u oci, imala sam strah ako izadjem vani da ce me neko pitati nesto u vezi toga.  To je bilo prije godinu dana, ja se jos uvijek nisam u potpunosti oporavila.  Nemam povjerenja u sebe, upisala sam trecu godinu ali nikako ne mogu da ucim.  İ kada spremim neki ispit i izadjem na njega ja se apsolutno nicega ne mogu sjetiti, mozak mi totalno zablokira.  Prje ispita ponovim, znam sve napamet medjutim kad uzmem test ja se nicega ne sjecam.  U zadnje vrijeme sve zaboravljam, desi mi se da ukucane pitam nekoliko puta isto ptanje.  Molim Vas za misljenje i zahvaljujem za odgovor

edit by B@mbin@: naslov izmenjen, jer nije preporučljivo počinjati teme sa ''Pomozite'', ''Upomoć'', ''Problem'' i slično. Hvala na razumevanju. 

ima ljudi koji studiraju po dvajes godina ....    bash nekog na ulici briga dal si ti pala godinu. ochigledno je da ti imash nekih drugih problema koje pokushavash da gurnesh pod tepih time shto si sve ulozila na kartu fakulteta.

Razgovor sa psihologom bi ti pomogao da odgovorish sebi na neka pitanja, a verujem da ih je mnogo. Ako 6 meseci nisi izashla iz kuce, to je suvishe ozbiljno stanje da bi ti sad ovde neki laik delio savete.

Definitivno izgleda kao malo veći problem od onoga kakvim se čini, stoga mislim da bi razgovor sa nekim stručnim bio odličan način potrage za rešenjem.

U tvojoj priči ima nekoliko stvari koje jasno sugerišu na to da problem sa fakultetom nije tvoj jedini problem, odnosno - da je posledica, a ne uzrok problema.

S obzirom da pružanje psihološke pomoći preko interneta još nije zaživelo u dovoljnoj meri, najmanje na ovaj način, ona ideja o razgovoru sa stručnim licem mi se čini kao sve pametnija. 

To ti se desava zato sto si pod pritiskom da uvek budes najbolja i zato sto si svoj zivot podredila iskljucivo obavezama na fakultetu. Fakultet je trenutno tvoje "radno mesto", ali nije ceo tvoj zivot. Ti samu sebe forsiras nepotrebno.Obavezno nadji vremena i za druzenje, izlaske, neki sport  , nece zemlja stati ako ti prosek ne bude 10.00. Pokusaj da motivises sebe tako so ces uciti ono sto ti se ucini zanimljivim, a ono sto mislis da je dosadnije ostavi za kraj. Redovno pohadjaj predavanja i vezbe, izlazi na kolokvijume,. Moras biti u toku sa obavezama na fakultetu, kad jednom izgubis kontinuitet jako se tesko vratiti "u masinu" Obavezno gledaj da se okruzis ljudima koji intenzivno uce,  oni ce te ponukati na rad.   Jako je lose  kada milion puta nailazis na istu prepreku ili kada te neki profesor uzme na zub. Medjutim ne smes stati, u pitanju je tvoja karijera, jer profesori svoju odavno imaju. Ma sta ti govorili, ne daj da te demotivisu, ne obaziri se ni na rodbinu ni na prijatelej jer ti ucis za sebe i zbog sebe, a ne za necije babe zdravlje.

Tačno tako , a konkretno što se tiče problema sa polaganjem tako kod neke nagle promene sa extra ocena , na ne prolaznu može doći do šoka kao kod tebe....

Ko visoko leti, nisko pada.
Been there, done that.

veliki problem...i nije nesto sto se ne srece...previse cesto.

poznavala sam jednog srednjoskolca...sa istim problemom.

jezivo inteligentan mladic...

medjutim,ogromna motivacija da bude najbolji potpuno ga je "sagorela" da je pravio greske i bio blokiran tamo gdje se to nije ocekivalo ni od mnogo manje motivisanih i inteligentnijih od njega.

prosto,on sebi nije prastao buduce greske.
a upravo taj strah od odgovaranja koje tek treba da se desi...njega je potpuno blokirao u trenucima kada odgovara.
imao je zactran prosjek u masti...uzasno mnogo je radio na tome...ali je,po mom skromnom misljenju,previse zivo prozivljavao odgovaranje...kako ono treba da izgleda,a pri tom ogromna zelja da to bude sjajno,da pokaze koliko umije i koliko je sjajan i koliko zna...

uzasan strah od greske,uzasan strah od toga da nece biti na visini zadatka i da nece dostici visine u tome koje je sam sebi zacrtao...
totalni pakao je sam sebi stvarao,pa je potpuno logicno... da je prilikom odgovaranja bio blokiran.
a najgore od svega je sto je to znanje bilo tu.
bilo je u njegovom vlasnistvu.
ali je licio na neartikulisanu osobu koja na momente i ne zna sta prica.
konfuzno.

zaista je potrebno da strucno lice radi sa tim ljudima.

nije lako nekima i nekada da prihvate cinjenicu da ne moraju da budu najbolji i da nema nicega strasnog u tome da se napravi greska.

i da covjek mora biti i blagonaklon prema sebi,a da ocjenjivaje ne mora da bude i stvarno znanje,a da definitivno to znanje ne lezi u nekim brojkama koje dobijamo nakon odgovaranja- vec bi,kako i red nalaze,trebalo da je u nama.

mada,iza ovakvih stvari...koliko ja znam iz prakse...znaju nekad da se sakriju i neki drugi,mnogo ozbiljniji, problemi.

tako da nije na odmet potraziti pomoc.

Najcesce porodicni 

nije sam sebi stvorio, to je sigurno.

ne moraju biti ozbiljni problemi, mozhe biti neshto nevidljivo, neshto iz proshlosti.