Najviše koristi od primene prelaznog trgovinskog sporazuma, koji su ministri spoljnih poslova deblokirali na sastanku u Briselu, mogli bi da imaju građani Srbije.

Primenom ovog sporazuma u Srbiji bi u narednoj godini moglo da dođe do sniženja cena prehrambenih proizvoda, kompjutera, nameštaja…

Sa druge strane, domaća privreda bi mogla da ima koristi kroz povećanja izvoza u zemlje EU, ali će u uslovima oštrije konkurencije morati značajno da poboljša proizvodnju, piše “Blic”.

Stručnjaci su složni u tome da će potrošači najviše osetiti koristi slobodne trgovine i nižih carina, ali dodaju da konkretne promene ne treba očekivati već sutra. Naime, radi se o šestogodišnjem procesu tokom koga će carine biti postepeno snižavane.

Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, naglašava da će liberalizacija trgovine za građane značiti snižavanje cena robe.

“Neće biti opterećenja carinama, što će se odraziti i na konačnu cenu, a to će se desiti onog trenutka kada sporazum stupi na snagu.

Time će biti obuhvaćena i drvnoprerađivačka industrija, industrija nameštaja, prehrambena industrija, IT tehnologije, tekstil.

Za sada je teško reći za koliko će cene biti snižene jer svaki proizvod ima različita carinska opterećenja, ali Privredna komora će u narednih mesec i po dana napraviti ozbiljnu procenu za koliko bi cene mogle da padnu”, ističe Bugarin.

On dodaje da je važno da odnosi Srbije i EU ulaze u fazu ugovornih odnosa, što nije bio slučaj do sada.

“Sa deblokadom sporazuma eliminiše se faktor nesigurnosti, što srpskoj privredi daje ekonomsku predvidivost i stabilnost, a još jedna od koristi je i dolazak stranih investicija”, smatra Bugarin.

Rade Pribićević iz “Denjub fuds grupe” kaže da je moguće da će prehrambeni proizvodi iz EU biti jeftiniji od domaćih.

“To koristi potrošačima, ali je pitanje koliko koristi domaćoj poljoprivredi”, objašnjava Pribićević. On smatra da privreda neće imati trenutne koristi od sporazuma sa EU.

“Ipak, te carinske formalnosti prilikom izvoza će biti jednostavnije. Takođe, moći će da se primenjuje i pravilo “kumulativnog porekla robe“, što znači da ako ste proizvod napravili u Srbiji, a taj proizvod sadrži poluproizvod koji je napravljen u Albaniji, u EU ćete to moći da izvozite kao domaći proizvod.

To pre nije moglo. Za našu kompaniju neće biti mnogo promena jer smo mi u prehrambenoj industriji koja je specifična, a izvozno smo orijentisani uglavnom na zemlje u okruženju. Ipak, konkurencija će biti veća”, ističe Pribićević.

Da je ipak najvažnije da se domaći proizvođači najpre posvete kvalitetu domaće robe smatra Milan Knežević, potpredsednik Unije tekstila, koji kaže da ovaj sporazum u svakom slučaju znači da smo na evropskom putu.
“Niže cene će biti moguće tek kada dođe do pune primene ovog sporazuma, a tek za nekoliko godina je predviđeno da se u potpunosti ukinu carine na robe iz EU.

U okviru sporazuma nam je posebno značajna dijagonalna kumulacija porekla robe, jer ćemo moći da repromaterijal uvezemo iz Turske, a proizvod izvezemo u Evropsku uniju i zemlje CEFTA”, ističe Knežević.

Petrašin Jakovljević, direktor „Metalca“, kaže da će ovim sporazumom naša industrija dobiti ozbiljnu konkurenciju.

“To znači da bi industrija trebalo da počne da se razvija, a doći će i do zapošljavanja većeg broja ljudi, ali to ne može da se dogodi sutra, već onda kada bude većih ulaganja u realni sektor.

Ipak, mi se najpre moramo ozbiljno okrenuti sopstvenoj proizvodnji. Na primer, prošle godine smo imali izvoznu kvotu mesa 10.000 tona, a uspeli smo da izvezemo samo 2.500 tona i tu nam nije kriva EU, mi moramo da se fokusiramo na unapređenje proizvodnje”, ističe Jakovljević.

U svrhu unapređenja proizvodnje, ministar poljoprivrede Saša Dragin tvrdi da će godišnje između 50 i 60 miliona evra ići direktno poljoprivrednicima za investicije i ulaganje u nove tehnologije.

Dragin kaže za „Blic“ da je odmrzavanje trgovinskog sporazuma povećava šanse za izvoz u EU.

“Za sve proizvode koji se izvoze u EU postoji način na koji se izvozi roba, posebno kada je bezbednost hrane u pitanju. Mi smo usvojili novi Zakon o bezbednosti hrane, pa je time povećan kapacitet za izvoz prerađevina od svinjskog mesa, što do sada nije bio slučaj, a ovih dana očekujemo odobrenje za izvoz krompira”, ističe Dragin.

 

Izvor: MTS-Mondo