Italijani prodaju blago Kraljevine Jugoslavije

Blago za koje se pretpostavlja da je svojevremeno nestalo iz Nacionalne banke Kraljevine Jugoslavije biće ponuđeno na aukciji 20. septembra u Rimu, potvrđeno je u našoj ambasadi u Italiji koja prati ovaj slučaj. Reč je o 127 zlatnih, 40 srebrnih poluga i još 32 kilograma nameštaja, dragulja, zlatnog nakita...

Blago vredno 2,6 miliona evra, za koje je sumnjičen jugoslovenski monarh da ga je izneo iz zemlje, zaplenjeno je u vili majstora kvazimasonske lože P2 Lića Đelija još 1998. godine u Taskani.

Italijanski sud još nije otkrio odakle Geliju to blago, ali italijanski listovi pišu da italijanski istražitelji „slede trag prema istočnim zemljama“ te da „zlato najverovatnije potiče iz bivše Jugoslavije“. Neke su poluge, pisali su, imale pečat na osnovu kojeg se moglo otkriti njihovo poreklo, no bilo je i poluga bez ikakve oznake. Blago je sada u glavnoj blagajni italijanske Centralne banke, gde je pregledano i izvagano, a do 13. septembra prikupljaće se ponude potencijalnih kupaca. Već 20. septembra u dvorani Ocorsio rimskog kaznenog suda blago će biti izloženo i tu će se održati aukcija.

Istoričar Dragoljub Živojinović kaže:

- Moguće je samo sledeće: zna se da su 1941. godine nakon italijanske okupacije Crne Gore Italijani izvezli oko 20 a možda i više kamiona vrednosnih stvari koje su pripadale ili kraljevskoj porodici ili su bili deo nameštaja crnogorskih dvorova. Šta se u tome još nalazilo, još nemamo nikakav popis. Prema tome, moguće je da se deo tog inventara koji je odnet sa Cetinja i drugih kraljevskih rezidencija našao u toj Gelijevoj kolekciji. Ne verujem da su Italijani bilo šta mogli da iznesu iz dvorova Karađorđevića - kaže Živojinović.

Dok nije uhapšen, Đeli je tvrdio da je bogatstvo stekao kao bankar.

Blic \ T. N. Đ.

Aukcija zlata Kraljevine Jugoslavije

Srbija ne traži naše blago iz Italije

Narodna banka Srbije nije dobila nikakvu potvrdu italijanskih zvaničnih institucija, niti su joj se do sada istražitelji te zemlje obraćali povodom prodaje blaga vrednog 2,6 miliona evra za koje se pretpostavlja da je iz Narodne banke Kraljevine Jugoslavije i da je tokom ratne 1941. godine završilo u Italiji. Blago je ratni plen Licija Đelija, fašističkog opunomoćnika za Boku i Dalmaciju, kasnije jednog od šefova masonske lože P2 i vrlo uticajnog čoveka u Rimu i Vatikanu.

Iako će sud u Rimu blago o 127 zlatnih, 40 srebrnih poluga i još 32 kilograma nameštaja, dragulja, zlatnog nakita... ponuditi na aukciji 20. septembra u Rimu u NBS kažu da nemaju nikakvog kontakta sa italijanskim sudom.

- Nismo informisani o toku čitave priče, a ne znamo da li su se italijanski istražitelji u međuvremenu obraćali nekoj drugoj državnoj instituciji. Cela priča je još uvek neproverena, sud još radi na tome. Kada budemo dobili zvanične informacije, imaćemo izvesniju sliku i znaćemo šta traba da se učini - kažu u NBS.

Domaćim istoričarima veoma je dobro poznato ime meštra kvazimasonske lože P2 Licija Đelija u čijem vrtu vile u Toskani je još 1998. godine blago i zaplenjeno. Italijanski sud još uvek nije otkrio odakle Đeliju to blago, ali mediji pišu da italijanski istražitelji „slede trag prema istočnim zemljama“, te da „zlato najverovatnije potiče iz bivše Jugoslavije“.

U Ambasadi SCG u Italiji nema spremnih da govore o blagu, čije poreklo istražitelji ispituju čitavih sedam godina od kako su ga pronašli karabinijeri iz Areca, otkrili pretražujući Đelijevu vilu po nalogu rimskih tužitelja. Reč je o 127 zlatnih, 40 srebrnih poluga i još 32 kilograma nameštaja, dragulja, zlatnog nakita... Nakon što je pronađeno u saksijama skrivenim u grmlju parka oko kuće blago je pregledano i izvagano.

Hrvatska se već priprema da reaguje jer sud u Rimu je raspisao da do 13. septembra prikuplja ponude potencijalnih kupaca, a već 20. septembra u dvorani „Occorsio“ rimskog kaznenog suda blago će biti izloženo, gde će se održati aukcija.

Domaći istoričari veruju da je teško dokazati čije je blago, ali kažu da sve istorijske naznake govore da je to upravo ono koje nestalo sa ovog područja. Oni veruju da je baš Đeli kao mladi agent italijanske vojske i nemački zastavnik tokom Drugog svetskog rata tajno iz Jugoslavije odneo „poslednji deo zlatnih rezervi Jugoslovenske nacionalne banke“.

Knjiga „Italija lože P2“, objavljena 1981. godine opisuje kako su blago tražili engleski specijalni agenti, pripadnici jugoslovenskog pokreta otpora, nemački agenti, a čuvali i branile italijanske tajne službe, koje su godinu dana pre i uzele blago iz podzemnih beogradskih trezora. Nemačke su saveznike uveravali da je blago ukrao kralj Petar pre nego što je pobegao, a takve su informacije podmetali i neprijateljskim špijunima.

Međutim, ukrali su ga oni i prebacili ga do Kotora, gde je skrivano čitavu godinu, a onda je kopnenim putem prebačeno u Italiju.

Đeli je kao predstavnik Fašističke stranke za Dalmaciju bio zadužen i za nadzor i prebacivanje oko 60 sanduka zlata iz beogradske riznice, koje je iz Kotora prevezeno u Italiju.

Nakon Drugog svetskog rata Italija je, tvrde istoričari, deo zlata vratila Titu, odnosno Jugoslaviji, ali manjkalo je 20 tona zlata, milion funti, milion dolara. Pretpostavlja se da je deo zlata Đeli dao Huanu Peronu, argentinskom diktatoru, koji ga je potom odlikovao ordenom San Martina za posebne usluge, a da je najveći deo zadržao za sebe.

Blic \ T. N. Đaković

Hrvatska traži deo blaga Kraljevine Jugoslavije

Ambasada SCG u Rimu uzalud čeka punomoć i instrukcije iz Beograda, naša država je totalno nezainteresovana za sudbinu blaga koje Italija prodaje na aukciji, iako se pretpostavlja da je ono nestalo za vreme Drugog svetskog rata upravo iz Narodne banke Kraljevine Jugoslavije.


Hrvatska je, za razliku od pasivne Srbije i Crne Gore kojoj ne pada na pamet da se zamara za koji milion evra više, već stupila u akciju.

Hrvatska je započela potragu za dokazima kako bi argumentovala da joj pripada deo blaga, vrednog 2,6 miliona evra, zaplenjenog pre šest godina u vrtu vile Licija Đelija, fašističkog opunomoćenika za Boku i Dalmaciju, jednog od šefova masonske lože P2, vrlo uticajnog u Rimu i Vatikanu.

U Ministarstvu inostranih poslova SCG kažu da nisu upoznati sa detaljima ove priče. I pored veoma jasnog i realnog suda u Rimu koji je za 20. septembar već zakazao aukciju blaga, okarakterisanog kao nepoznatog porekla, premda italijanski istražitelji tvrde da tragovi vode ka Kraljevini Jugoslaviji, Ministarstvu inostranih poslova SCG još uvek nije jasno da li je reč o novinskim spekulacijama ili nekoj ozbiljnijoj priči. Od koga očekuju da dobiju odgovor ukoliko ga sami ne potraže?

A da li koraci koje već preduzima Hrvatska nešto mogu da im poruče?

- Hrvatska je upoznata sa aukcijom zlata u Rimu 20. septembra ove godine. Reč je o zlatu koje ulazi u sukcesijsku masu bivše SFRJ. Hrvatska strana kontaktirala je u tom smislu s italijanskom stranom i preduzeće konkretne korake - kažu za „Blic“ u hrvatskom Ministarstvu inostranih poslova.

- Ne mogu da delujem samostalno, bez instrukcija države. Moram da imam nalog i punomoć da bismo kontaktirali sa italijanskom policijom i angažovali advokata povodom prodaje blaga vrednog 2,6 miliona evra, za koje se pretpostavlja da je iz Narodne banke Kraljevine Jugoslavije i da je tokom 1941. godine završilo u Italiji. Ukoliko dobijemo nalog države, odmah ćemo stupiti u akciju - kaže Milisav Savić, otpravnik poslova Ambasade SCG u Rimu.

Povoljnu opciju za rešavanje ovog pitanja Savić vidi u činjenici da su za sudbinu blaga zainteresovane još neke države, članice eks-Jugoslavije. Ukoliko se utvrdi da je sve to tačno, te države bi činile deobni klan.

- Već smo u kontaktu sa nekim od tih država, iako je sve u fazi proveravanja navoda. Ukoliko je tačno da italijanska vlada prodaje blago, a da postoje indicije italijanskih istražitelja da je deo pripadao Kraljevini Jugoslaviji, postoji mogućnost da novac od prodaje bude usmeren u fondove država koje su bile u Kraljevini Jugoslaviji - kaže Savić.

U Ministarstvu inostranih poslova SCG još nemamo zvanični odgovor o stavu povodom rešavanja ovog pitanja. Ali nezvanično nam je rečeno da se o tome ništa ne zna i da se tim pitanjem i ne bave, te da ne znaju da li je reč o novinskom senzacionalizmu.

Naša država se čak nije ni zainteresovala da proveri da li je reč samo o novinskim nagađanjima, unapred se odričući nečega što je pripadalo trezoru Narodne banke Kraljevine Jugoslavije, za razliku od Hrvata koji već traže svoj deo.

T. N. Đ.