Чудо Ивица није свратио 

Scenarij iz noćne more
Globalnim zatopljenjem do novog ledenog doba


Nakon nekoliko vrlo ledenih dana Hrvatsku bi trebalo zahvatiti naglo zatopljenje. Upravo to zatopljenje je varka, jer ono pridonosi otapanju leda na polovima.

Prosjek temperatura uobičajenih za Zagreb u ovo doba godine obično iznosi od najviša 4 do najniža - 2 Celzijeva stupnja pa će temperatura do - 15 stupnjeva svakako izlaziti iz tog prosjeka.

Hladan val, najavljuju u DHMZ-u, trebao bi potrajati do srijede kada se u cijeloj zemlji očekuje zatopljenje, a mjestimice će temperaturne razlike iznositi i do 25 stupnjeva.

Upravo to zatopljenje varka je koja podupire teoriju proizašlu iz istraživanja britanskoga geologa Villiama Pattersona. Naime, zatopljenja pridonose otapanju leda na polovima, piše Jutarnji list.

Patterson je dokazo da je scenarij iz filma 'Dan poslije sutra' vrlo moguć, te da Zemlja može ući u ledeno doba za samo šest mjeseci, a ne za 13.000 godina kako se do danas vjerovalo.

Prema tom apokaliptičnom scenariju, otopljeni led sa Sjevernog pola ohladio bi Golfsku struju i doveo do katastrofalnih posljedica – većina ljudi koja sada živi ne bi uspjela preživjeti ledeno doba.

Пренето са...

lupa ovaj paterson

Kopenhagen – Globalno zagrevanje mozga i planete
Zlatko Šćepanović

* * *

Pratili smo ekološki samit u Kopenhagenu i njegov slavni fijasko.Videli smo čudo nevidjeno, svi su za, niko protiv, a dogovora nigde. Razlike u senzibilitetu ili nešto drugo?

Vidimo i aktuelna dešavanja oko globalnog zagrevanja okoline i napor svih svetskih medija za opštom tabloidozacijom, širenjem psihoze i panike kroz priče o raznim nadolazećim planetarnim katastrofama. Zagreva nam se i planeta i mozak snažnim maštovitim porukama o nadolazećim kataklizmama, i to sa vrha svetske vlasti i od strane autoratitivnih medija.

Zato kupujemo sredstva za smirenje, kupujemo kuću u brdima, punimo je konzervama hrane i htz opremom, i pripremamo se za smak sveta. Tek onako uzgred, pojavi se i informacija koja demantuje opšti trend „informativnog mikrotalasiranja naših sivih ćelija“.

Imam u bliskom okruženju Greenpeace aktivistkinju koja je  vrlo energična da popravi svet i Srbiju zajedno sa njim. Mlada je i društveno odgovorna i veruje u ono što pišu mediji, pa je sva naoružana entuzijazmom. Podržavam je u naporima da napravimo bolje mesto za život u Srbiji, da očistimo reke od plastičnih kesa i djubreta, da sredimo pojas duž puteva, da ne bacamo otpatke po ulici, da uredimo dvorišta i parkove, ali istine radi, morali smo da prodjemo kroz jedan katarzičan i otrežnjujući dijalog oko sadašnjeg trenutka na globalnom i lokalnom planu:

. . .

Ja: Ko su u stvari najveći zagadjivači na svetu koji prouzrokuju globalno zagrevanje, otopljavanje, vremenske neprilike i ostale nedaće?

Greenpeace: Razvijene zemlje kao što su USA, Japan, Kina, Zapadna Evropa, Rusija, Indija.

Ja: I ko najviše trpi od posledica globalnog zagrevanja i promene klime, koji kontinent?

Greenpeace: Afrika. Nju su pogodile suše. Zbog toga se sprema pomoć Africi od par milijardi dolara.

Ja: A znaš li koliko Afrika učestvuje u zagrevanju planete emisijom CO2, kao čitav veliki kontinent? I kakav je dil u pitanju sa tim parama?

Greenpeace: Ne znam za dil a ne znam ni za procente, koliko, 10%?

Ja: Baš si lukava. Deliš 100 sa 7 kontinenata i procenjuješ nešto manje za afrikance. Ne, samo 4%. Možda još i manje. A dil je u tome da sve ostane po starom, da razvijene zemlje nastave da se razvijaju  a da korumpirane afričke vlade dobiju pare za obeštećenje od promene klime. Bogati će biti još bogatiji a siromašni još siromašniji.

Greenpeace: Nisam znala. Malo procenata zaista. I ne razmišljam u tim kategorijama korupcije.

Ja: I da, šta misliš, da li je globalno zagrevanje planete istinit fenomen? Neki naučnici tvrde, a tih izjava ima dosta, da mi ulazimo zapravo u mini ledeno doba, i da temperatura pada, a da su nazovi „otopljavanja“ istinita samo na nekim delovima planete, dok na drugim dolazi do zahladjenja, i da je ceo ovaj proces zapravo globalna klimatska promena i tranzicija vremenskih prilika, a ne zagrevanje.

Greenpeace: Mislim da je zagrevanje istinit fenomen. Mogu se teorijski složiti sa tobom da usled promene i pomeranja polova planete može doći do klimatskih promena, i da na primer na Severnom polu na jednom kraju nestaje led a da se na drugom gomila, to je razumljivo, ali razvijene zemlje i vodeće zemlje sveta su saglasne da je zagrevanje opšte prisutno. Nije izašla ni jedna razvijena zemlja sa suprotnom tvrdnjom.

Ja: Pa sad, s obzirom da Amerikanci i Evropljani drže svu mernu tehniku i merne stanice za vreme u svojim rukama, to kao zavera može da bude vrlo jednostavno izvodljivo. Indija koja ništa ne meri, osim lokalno, može samo da se složi, jer vidi promenu klime lokalno, ali ne može da sagleda globalno. Nego, da li su se te vodeće zemlje dogovorile oko zaštite prirodne sredine, s obzirom da sve počinje od njih, na njima se i završava?

Greenpeace: Ne, nisu. USA nije htela da potpiše Protokol iz Kjotoa o redukciji emisije CO2. A i sada zemlje EU ne mogu da se dogovore.  I Kina ima nešto protiv, mada radi na eko zaštiti vrlo snažno.

Ja: Zašto nisu hteli?

Greenpeace: Suština je u tome da bi to usporilo američku, kinesku i evropsku ekonomiju i njihovo nacionalno blagostanje?

Ja: Znači oni i ostali zagadjuju prirodnu sredinu da bi lepo i ugodno živeli a mi mali plaćali cenu trovanja?

Greenpeace: Ciničan si. Svet je mnogo do sada učinio na podizanju svesti o zaštiti prirode i zabrani zagadjenja. Temza koja je bila mrtva reka, ponovo je čista, mnogi pogoni su zatvoreni ili izmešteni, strogi propisi su uveli regulisanje izduvnih glasova u industriji i automobilima, ima puno primera pozitivnih napora industrijskih zemalja da očiste svoju okolinu.

Ja: Slažem se, ali to su uradili tek kada su tu istu prirodu toliko uništili da je ona pretila da i njih povuče sa sobom. To sam video u Kelnu. Sve zeleno i umiveno ali u hotelu sa 5 zvezdica nam je kroz slavine tekla žuta tehnička voda. Mi smo mnogo daleko od takve situacije.

Greenpeace: Ali zadatak svih nas je da damo doprinos očuvanju životne sredine. Greenpeace je vrlo jak u tim zemljama i puno toga je doprineo, zaštita kitova, delfina, nekih šuma, reka, na primer. I u Srbiji nevladine organizacije kao REC daju primer kako se čuva i čisti sredina.

Ja: Razumem ja to, nego još par pitanja. Ako njihova vlada neće da donese uredbe o ograničenju štetnih emisija CO2 i ostalog, ako neće da ograniče seču šuma po Južnoj Americi jer bi to ugrozilo profit firmi kao što su Ikea, Wall Mart i slične, šta mi onda da radimo.

Greenpeace: Mi treba da sebe dovedemo u red pre svega i da naši ljudi paze na okolinu, a ne da budu bahati i nemarni prema njoj.

Ja: I po cenu da zbog toga mi loše živimo? Oni da nas truju, i još uz to lepo žive, a mi ovce za šišanje.

Greenpeace: Nije baš tako, to je pitanje svesti. Ako mi svi budemo kao svet jedinstveni, nateraćemo i njihove vlade na radikalne mere.

Ja: A jel. Kada? Jer to za par decenija, kada budu imali alternativne izvore energije i ekonomiju baziranu na novim čistim tehnologijama. Kada dostignu novi tehnološki nivo koji je nama nedostupan, jer nemamo sredstva za razvoj. Onda ćemo moći da proizvodimo jedno veliko ništa, jer će nam sve to biti zabranjeno novim ekološkim standardima koje razvijeni donesu, a oni će proizvoditi i za sebe i za nas. Vodi li to jednom ekonomskom protekcionizmu i robovanju?

Greenpeace: Ne bih rekla baš tako. Uvek će biti posla. Recimo organska privreda i organski proizvodi, koje mi možemo da proizvodimo za Evropu. Pa turizam. Pa razne usluge.

Ja: Misliš na sexy usluge i sexy turizam, kao u Centralnoj Evropi.

Greenpeace: Ne. Ne budi tako prost. Mislim na ozbiljnije vrste usluga, medicinske, kozmetičke, softwear, knjigovodstvene. Ali pre svega je hrana naš put u svet.

Ja: Otkud to? Šta će njima naša organska hrana kada imaju tržišnih viškova hrane koje redovno bacaju u more. Makar da to poklone nerazvijenima i gladnima. Znaš li koliki su prehrmabeni potencijali EU i koliko smo mi nebitni proizvodjač za njih?

Greenpeace: Jeste, njihovi farmeri i prehrambena industrija je jaka, ali su im vode, zemljišta i šume kontaminirane veštačkim djubrivom, pesticidima i herbicidima, malo imaju površina na kojima je moguć uzgoj organske hrane. To je naša velika šansa.

Ja: Nema šansi. Prvo, jedno je proizvesti a drugo je plasirati. Sistem prepreka koje su postavili za uvoz hrane je veliki, razne takse, sanitarni i proizvodni standardi te ometaju, i na kraju mogućnost da udješ sa sertifikovanom hranom u njihove trgovinske lance su minimalne. Jedino rešenje je prodaja na veliko, a tu ti oderu kožu sa cenom, koja je na ivici rentabilnosti, što kada povezeš sa rizikom koji je mnogo veliki kod uzgoja organske hrane, dodješ do jednačine koje je neisplativa. Šta misliš zašto su Amerikanci i Evropljani sebi skoro namerno uništili tlo i zemljište kontaminacijom štetnih materija?

Greenpeace: Kako namerno, ne razumem. Što bi to sebi činili?

Ja: Vrlo jednostavno. Farmeri su od države dobili ogromne subvencije za djubrivo i hemikalije. Gurnuti su namerno u to da samo što više i više proizvode, a za problem kontaminacije zemljišta niko nije pitao. Uz to su im gurali ubrzano i genetski modifikovane proizvode samo da bude što više hrane, da se ista izvozi. Država je na neki način namerno kontaminirala njive i tlo kroz agrarnu politiku i mere subvencija. Nikoga nisu interesovale posledice, ako je bilo poljoprivrednih viškova. Seljak je svuda isti, gleda samo svoj interes i prati politiku države. Kada su razvijene zemlje ostvarile dominaciju na tom planu, sada su se setili da imaju i problem. Još jedna stvar, sada oni stimulišu sopstvenu organsku proizvodnju, što je tek prepreka našim proizvodima.

Greenpeace: Ima smisla to što pričaš. Do sada se nismo proslavili kao izvoznici organske hrane, iako svi verujemo u potencijal. Pored hrane, tu je i voda kao naša velika šansa.

Ja: Još jedna velika zabluda. Znaš li koliko veliki su Alpe ili Kordiljeri, i koliko glečera sa vodom ima. Imaju svi oni dovoljno vode, ali mi to sebi ne priznajemo. Zanosimo se lokalnim političkim parolama.

Greenpeace: Kako god, mi treba da zaustavimo Petrohemiju i da naše vode budu čiste. Treba da očistimo reke od pvc ambalaže, kesa, šporeta, frižidera koje naši primitivci bacaju u reku. Treba da uredimo obale, da budu lepe i čiste. Pa pogledaj samo rečne obale Beograda, na šta liče, kakve su to deponije duž obala i oko splavova.

Ja: Saglasan za čišćenje reka. Prvi se pridružujem. Ali pre toga, vi prvo treba da zaustavite Nuklearnu Elektranu Krško u Sloveniji, jer kada ona procuri, ode Beograd i pola Srbije zauvek. I znaš li ti uopšte draga aktivistkinjo, koliko ukupno cela Srbija zagadjuje planetu.

Greenpeace: Pa ne baš, nemam taj podatak.

Ja: Cela Srbija djuture, mnogo zagadjuje planetu, koliko i ceo oveći grad u Nemačkoj, na primer Minhen. Koliko i samo j-e-d-a-n oveći nemački ili britanski grad. A duplo manje Srbija zagadjuje od jednog jedinog grada andjela – Los Andjelosa.

Greenpeace: Molim?

Пренето са...

Sjajno

pa greenpeace je placen od ovih naftaskih lobija,kvazi borci za ekologiju

Sve je to prenaduvano . Normalno da ima istine , ali bilo je naglih promena klime na zemlji i pre nego se čovek pojavio, ko je onda bio zagađivač, dinosaurusi. Mora da su mnogo kakili, pa podigli temeraturu.

Зелена планета
Холивуд креће у битку за Амазонију

Змију отровницу или брану Бело Монте могу да зауставе уједињена племена уз помоћ Холивуда, сматра редитељ филмског тродимензионалног хита Џејмс Камерон

Џејмс Камером придружио се племенима са обале реке Шингу у борби против изградње бране
Нико од њих није ни чуо за холивудског гиганта Џејмса Камерона, до јуче. Управо је редитељ „Аватара” са ишараним лицем стајао пред њима и употребио сликовит речник који амазонски Индијанци уз реку Шингу најбоље разумеју.

Змија убија тако што вас полако стеже, рекао је Камерон окупљеним индиосима који су на састанак са њим пошли до зуба наоружани – дрвеним копљима, луком и стрелом у „маскирним униформама” ишарани ратничким бојама. На исти начин цивилизовани свет полако притиска шуму и односи свет који је био ваш. Неки трен касније, као у добро режираном тродимензионалном филму, са дрвета под којим се индијански самит склонио од жеге, пала је огромна зелена отровна змија. Уз цику и вриску, индиоси су кренули у бој, и за тили час отровница је била убијена.

Џејмс Камерон већ петнаест година изучава тему природе коју уништава човекова незасита похлепа, али до одласка у Амазонију прошлог месеца, његов активизам у покрету зелених сводио се на западњачке трендове: у својој кући у Санта Барбари користи енергију ветра и сунца, вози искључиво хибридна кола… повртарство без пестицида…

Све се ипак променило са „Аватаром” који је на картама широм света зарадио две милијарде седамсто милиона долара. Био је то снажан подстицај за овог уметника да забаса у амазонску џунглу и тамо на лицу места отпочне борбу. Уједно највећа и најзеленија шума на планети, снажно га инспирише да настави причу о „Аватару”. „Свако директно искуство са староседеоцима Амазоније, и њихов завет даје енергију мојој новој причи. Чини ме љутим.

Већ следеће недеље , Камерон планира да поново крене у Амазонију. Друштво ће му правити Сигурни Вивер, и још понеки члан из „Аватарове” екипе.

Змија у недрима десетина хиљада амазонских Индијанаца настањених на обалама реке Шингу је хидробрана Бело Монте, коју планира да изгради бразилска влада. То би била трећа по величини брана на свету, а чувари природне околине тврде да ће она потопити стотине квадратних километара Амазоније и уједно исушити око сто километара Шингу реке. То ће уништити племенске заједнице које живе дуж ове реке. Годинама пројекат је чучао закључан у некој фиоци. Али, влада сада за 20. април планира да распише тендер, како би се нашао извођач радова.

http://www.politika.rs/rubrike/spektar/zivot-i-stil/Holivud-krece-u-bitku-za-Amazoniju.sr.html

APOKALIPTIČNA OBJAVA: 21 AVGUSTA PLANETA ULAZI U EKOLOŠKI BANKROT

Limit prirodnih resursa na Zemlji biće iscrpen 21. avgusta, izračunali ekolozi. Ako bi svi ljudi živeli kao Amerikanci, bile bi potrebne četiri planete slične Zemlji

Strašnu statistiku objavila je nezavisna međunarodna organizacija Global Footprint Network. Već godinama ova organizacija računa uticaj ljudske delatnosti na okolnu sredinu. Stručnjaci te organizacije zaključili su da su ljudi potrošili vodu, koja se spontano obnavljala u bazenima, travu, koja raste na pašnjacima, ribu u morima i jezerima, letinu sa ziratnog zemljišta, šumske plodove... Istovremeno je istrošen i korisni prostor za skladištenje otpadaka počev od gasova koji izazivaju efekat staklene bašte i klimatski haos. I 21. avgusta ove godine će nastati „Čas X“!

RAT PROTIV PLANETE „Do tog datuma stanovnici Zemlje će straćiti celokupni kapital koji im je planeta stavila na raspolaganje“, tvrdi jedan od autora istraživanja italijanski naučnik Roberto Brambili. „Mi smo uporedili ono što čovečanstvo potroši za godinu dana i mogućnost planete da obnovi svoje resurse posle takve potrošnje. Taj se uticaj može uporediti sa „otiskom stopala“, koji u ovom slučaju čovečanstvo ostavlja na krhkoj ekologiji planete. Zato bi od 22. avgusta ljude trebalo proglasiti ekološkim bankrotama. Ali pošto nije moguće zaustaviti se, a alternative se ne realizuju, mi ćemo rešavati problem predajući tapije našim unucima, odnosno odložićemo problem za budućnost“.

„Mi ćemo uzimati vodu koja teče u podzemnim slojevima, koji se ne dohranjuju kišama“, prenosi nade aktivista Global Foortprint italijanski list „Republika“. „Mi ćemo aktivirati stočarske pašnjake žrtvujući polja i livade na radost pustinja. Mi ćemo opustošiti mora i reke izlovljavajući više ribe i morskih plodova nego što to dozboljava prirodna reprodukcija. Mi ćemo nastaviti da svakog minuta gubimo šumske masive, po površini jednake kao 65 fudbalskih igrališta. Pored toga, mi ćemo dozvoliti da gasovi koji izazivaju efekat staklene bašte okupiraju atmosferu i oni će sipati toplotu na naše glave doprinoseći češćim požarima i poplavama“.

Pre nekoliko godina istraživači Global Foortprint su proučili situaciju u više od 100 država. Ispostavilo se da 80 odsto zemalja troši više nego što je u stanju da im da njihova sopstvena teritorija. Prema njihovom mišljenju, ako bi svi ljudi živeli kao Amerikanci, bile bi potrebne četiri planete slične Zemlji. Evropljanin u proseku troši i baca u otpad dvostruko manje, ali svejedno – i njemu je malo jedna planeta. Najmanje troše i zagađuju okolnu sredinu stanovnici siromašnih zemalja kao što su Malavi, Haiti, Nepal ili Bangladeš. A što se Rusije tiče, zagađivanje okolne sredine i potrošnja resursa značajno su smanjeni posle raspada SSSR zbog pada industrijske proizvodnje i smanjenja životnog standarda.

TROŠIMO PREVIŠE Direktor za programe Grinpis Rusije Ivan Blokov kaže da je tačno kako čovečanstvo troši više nego što Zemlja može da obnovi:

„U principu, njihova metodologija bi se mogla osporavati, ali su njihove tvrdnje opštepoznate: zaista, čovečanstvo troši više nego što Zemlja za to vreme obnavlja. To apsolutno nije sporno. Da li će to biti 21. avgusta, 5 juna, ili 10. novembra, o tome ne bih sudio, ali je to činjenica i oni su je jednostavno pokazali. Datum je veoma uslovan, pre bi se reklo, principijelna je sama činjenica da su oni još jednom potvrdili da mi gutamo više nego što sebi možemo dozvoliti. To što oni sve svode na jedan pokazatelj veoma je uslovna stvar, ali to da su se istrošili resursi, to, naravno, apsolutno nije tačno.

Ali resursi se mogu istrošiti kroz sto ili hiljadu godina?

- Deo resursa će se svakako istrošiti. Stvar je u tome što ima resursa koji se ne obnavljaju – na primer, nafta. I ocene u vezi sa naftom su najrazličitije: od 30 do 80 godina. Ali to nije sto godina. Uranijum za atomske elektrane će se istrošiti još brže. Što se šuma tiče, ako ih budemo normalno koristili, a ne uništavali, možemo ih mirno i stabilno koristiti.

Kažu da će biti problema sa hranom?

- Ja ne mogu da zamislim pri sadašnjoj nauci šta je to veštačka hrana. Danas kapaciteta poljoprivrede u svetu ima dovoljno da se prehrani celokupno stanovništvo. Pitanje je u preraspodeli. Šta će biti u budućnosti, zavisi od toga kakvo će biti stanovništvo. Lično se plašim da dajem nekakve prognoze o tome kako će se ljudi ponašati u budućnosti. To nije predvidivo.


http://www.kp.ru

Prevod Rajko DOSKOVIĆ

http://standard.rs/vesti/39-lifestyle/5203-apokaliptina-objava-21-avgusta-planeta-ulazi-u-ekoloki-bankrot-.html
-----------------------------------------
http://www.footprintnetwork.org/en/index.php/GFN/

Da li je ovaj Đurković normalan?

On čovek ne gleda šta se dešava ispred njegovog nosa, ali je zato mnogo pametan da deli lekcije o belosvetskoj politici..tipično balkansko palamuđenje.  Pri tome Srbija je prepuna đubreta, zatrpana plastikom, divljim deponijama, uvozimo lomljeno staklo iz belog sveta a sopstveno bacamo. Poslednja smo zemlja u Evropi koja je prestala da proizvodi olovni benzin koji je vrlo kancerogen, itd itd. Tema i problema koliko hoćeš.

Neverovatni su "intelektualci" koji brinu svetske brige a sopstveno dvorište ih uopšte ne zanima..