Okruženi smo stereotipima. A kreativni pokloni, maštoviti pokloni mogu nekome da promene život. Na bolje - naravno. Znam ženu u Švedskoj kojoj su prijateljice za 40-ti rođendan poklonile časove klavira (uplatile joj zajedno 10 časova ili već ne znam koliko) i tako je počelo... Klavir joj je bio neka kompenzacijska nadoknada, služio joj je kao stalaža za porodične fotografije. Onda je prihvatila da joj dolazi ta profesorka kod koje su njene prijateljice platile časove. polako, naučila je note. Posle je pričala da je to sviranje i vežbanje odmaralo, da i dan danas uživa u muziciranju, a i unuka je počela da obučava. Stavi ga u krilo (ima 4 godine) i sviruckaju. I sad, ako mali jednoga dana postane slavni pijanista i ako neko reši da mu napiše biografiju - sv eje počelo od rođendanskog poklona bakinih prijateljica.
Dolazi Nova godina, Božić, rođendani su uvek aktuelni... dajte neke originalne ideje. Pozitivne, vesele, maštovite. Kupovina pitona mi ne spada u simpatične.

---

Ja sam svom decku juce, (bez specijalnog razloga) napravila nesto sto ga je odusevilo.  Naime, poredjala sam  mirisne svece po podu, njima ispisala volim te i upalila ih. . .  Izraz na njegovom licu i ono zbunjeno "prelepo je, volim te, hvala" su nesto sto ne bih menjala nikada  :flower:
Usput, svece cete naci kod kineza za 400 din (sam kupila 60 komada )  :D

Bravo, Čokoladice! Ja sam se (pozitivno) zabezeknula preksinoć kada mi je roijateljica rekla da će ove godine da pravi novogodišnje čestitke svim prijateljima. Čestitka će da budu ona i taj prijatelj/ta prijateljica iz bilo kog perioda njihovog života, makar i kad su bili deca ili od prekjuče. Onda će da zalepi fotku na karton A4 pa će okolo, po onom delu kartona koji ostane oko fotke da zalepi srebrni ili zlatni kolačarski papir i onda će na kraju da izreže taj "ram" u cik cak oblik, tj. oblik onih nekadašnjih ramova. Probušiće gore dve rupice, provućiće mašnicu i eto čestitke, poklona, ukrasa za zid ili jelku. Odmah da kažem, rešila sam da je plagiram : )

друг ми је поклонио чауру неког  великог противтенковског калибра, да је користим као канту, тешка је бар 10 кила 

Preferiram pametne poklone za klince. Na primer, štedna knjižica sa po 20 eura. To ih podstakne da štede, a to što imaju svoju štednu knjižicu čini da osećaju starijim, odgovornijim. Nije originalno, ali je drugačije od igračaka, kompj.igrica i sličnih bezvezarija koje klinci i inače dobijaju.

Ne, u ovoj državi vlada mišljenje da deci ne treba davati novac, to je no-no, to je: puj, kakano, to kvari dečicu. Zato deca, čim dođu do prve samostalne zarade prodavajući drogu i po hladnom vremenu i često bez rukavica, zato onda potroše bez veze novac, umesto da kupe rukavice i ostave nešto sa strane, učeći se da štede.
Hoću reći, dobra inicijativa, ali to NA ŽALOST ovde teško prolazi. Postoji varijanta "kinta pod jastuk" da devojčica kupi momka, a dečak devojku, čim se dete rodi, pa kad neko dođe od familije da prvi put "zapljune" dete; ima i varijanta, ujka se žurio, nije stigao da kupi kamionče, pa evo sestriću parice da kupi sam šta hoće.
Kamo sreće da roditelji, rodbina, ulažu uvek po malo na knjižicu dece, naravno, uz neki skroman poklon poput čokolade i sl... Deca bi se učila štednji, radovala štednji, naučila smisao štednje.

хехех е то је поклон

ne preteruj...... gde si ti video decu po hladnom vremenu cesto bez rukavic da prodaju drogu_ to su ciste predrasude
mada se i ja slazem da je stedna knjizica odlican poklon al ne i kreativan (sanjaquen)

Pa jeste. Kad bolje razmislim, imaju rukavice, imaju... Neko u ovoj državi ipak misli na tu jadnu decu koja zarađuju dilujući   
Pazi sad kreativnog poklona: omiljeni film! Kupiš DVD. Onda na likove glavnih glumaca (a svaki, dobro ajde... gotovo svaki DVD ima na naslovnici likove glavnih glumaca) montiraš NJegovu ili Njenu glavu. Npr. ako ona voli Hju džekmana, kupiš joj "Australiju" i umesto Nikol Kidmen, montiraš njenu glavu (moš kompjuterski, moš seča sa fotke, pa ponovo uradiš omot - moš na prinetr, moš na fotokopir!) i eto ti Njoj radosti. I obrnuto, ako ON voli Nikol Kidmen, montiraš njegovu glavu na mesto Džekmanove i opet - eto ti radosti. Omiljeni film na originalu, plus jedinstven omot. Ako si veštiji/veštija u radu na kompu, moš i imena da promeniš. To kao poklon za one malko starije.
A za decu - pa rekla sam: štednja. Šta zna dete ko je Hju Džekmančić.