Ljubav ima moc nad covekom, a ne covek nad njom. U trenutku kada Vas pogodi Amorova strelica desava se citav hemijski proces u organizmu, manifestuju se promene u stanju svesti i Vase reakcije ili ponasanje pocinju bitno da se menjaju. Okolina narocito primecuje to "cudno" ponasanje jer niko nije slep i imun na ljubav. A da li je ljubav slepa, ili onaj ko voli gubi glavu i pamet, to je vrlo diskutabilno. Uostalom, ljubav je i najlepsi ili bozanski dar, velicanstveno nadahnuce i najjaca moc. Dakle, ljubav upravlja covekom, a covek jos uvek nema definiciju, kontrolu ili moc nad njom.

Tim britanskih naucnika, polazi od pretpostavke da se ljubav moze strogo definisati i izmeriti. Na Univerzitetskom koledzu u Londonu pomenuti naucnici su sproveli istrazivanje sa ciljem da jasno vide zone u mozgu koje se aktiviraju prilikom zaljubljivanja. Odabrali su jedanaest zena i sest muskaraca, veoma zaljubljenih, i "zavirili" u njihov mozak pomocu nuklearne magnetne rezonance. Eksperiment se obavljao u dve faze. U prvoj fazi, ispitanicima su pokazivali fotografiju ljubavnog partnera, a u drugoj fazi fotografiju neke bliske i omiljene osobe suprotnog pola.

Inace, naucnici vec izvesno vreme pokusavaju da otkriju kakve sve reakcije u mozgu izazivaju razlicita osecanja. "Do sada smo se uglavnom ogranicavali na negativna osecanja, kao sto je npr. osecanje straha. Medjutim, bili smo impresionirani kada smo otkrili koliko je jedno tako kompleksno osecanje, kao sto je ljubav, jasno i vidljivo", izjavio je Andreas Bartels, rukovodilac istrazivackog tima. Istrazivanje je pokazalo da se u mozgu ucesnika eksperimenta, u trenutku kada bi pred sobom imali fotografiju voljenog bica, aktiviraju zone zaduzene za pozitivne emocije.

Svaka od tih zona ima svoju specificnu funkciju, npr. jedna od njih se aktivira kada osoba osvaja nagradne poene (video igre, lutrija, tombola, kocka, takmicenje). "Zaljubljivanje je u izvesnom smislu, kao kada dobijate glavnu premiju u igri koja se zove zivot", duhovito komentarise Bartels. Zanimljivo je da prilikom zaljubljivanja vaznu funkciju ima i deo mozga odgovoran za euforicno raspolozenje - tu zonu, stimulise i kokain. Logicno je pitanje, da li onda ljubav deluje i kao droga? Delimicno da, ali ipak je efekat drugaciji. Konzumiranje kokaina stimulise citavu zonu i izaziva kratkotrajnu euforiju, dok je efekat "ljubavnog groma" vezan za specificni deo te zone i traje mnogo duze. Karakteristicno je i to da su kod ucesnika eksperimenta neke zone u mozgu (npr. one koje dovode do depresivnog raspolozenja, ili one zaduzene za pamcenje i misljenje) bile u stanju potpunog mirovanja.

Dakle, ljubav je definitivno najbolji lek za depresiju, sto se vec odavno potvrduje kao tacno. Interesantan nacin razmisljanja se ilustruje i jednim neobicnim pitanjem: da li cemo u blizoj buducnosti imati na raspolaganju "detektor za osecanja"? Da li naucnici mogu da usavrse adekvatan i precizan test za ispitivanje "stepena zaljubljenosti"? Osim sto bi nam pruzao uvid i "meriv dokaz" o stepenu ljubavi, ovaj instrument bi preventivno delovao u prepoznavanju onih koji "glume zaljubljenost" i na takav nacin pruzio pomoc svima koji zele da "zastite" svoja osecanja. Bartels i tim naucnika veruju da ce se vrlo uskoro takav instrument - test, naci u slobodnoj prodaji. Ipak, ostaje jedno nerazreseno pitanje: koliko je covek naivan u svojim "velikim" mislima, verujuci u to da moze da kontrolise i desifruje ljubav?

astrolook

zar nije ljubav biohemija?