EU gura krševe u Srbiju :: Automobilizam ~ Formula 1 ~ Karting ~ Moto sport

Početkom 2006. godine biće dozvoljen uvoz u srbiju još starijih automobila

EU gura krševe u Srbiju

Čelnici EU sugerišu da Srbija dozvoli uvoz automobila sa motorima po standardu "euro 2", a ne "euro 3", što znači da će moći da se kupuju kola proizvedena od 1994. godine, a ne od 2000.

BEOGRAD - Izvesno je da će od početka 2006. godine u Srbiji biti omogućen uvoz polovnih automobila i to ne sa "euro 3" motorima, već da će građani moći da uvezu i vozila sa "euro 2" motorima, saznaje Glas. To znači da će sadašnja Uredba o uvozu polovnih vozila do tri godine starosti prestati da važi, a da će se uvoziti vozila proizvedena od 1994. godine. Naime, zemlje članice Evropske unije nedavno su procenile da na njihovom tržištu već ima više od 500.000 polovnih vozila koja "traže" novog vlasnika. U tu brojku ne spadaju vozila koja će tek stići na prodajna mesta. To je signal da auto-industrija u zemljama koje su lideri u EU mora da dobije "vetar u leđa", jer se sučeljavaju sa manjom prodajom novih automobila od očekivane zbog čega je stalno prisutna tema o višku zaposlenih u fabrikama.


Samo jedna kompanija za sada beleži bum na evropskom tržištu, a to je "Renoova" fabrika u Rumuniji "Dačija", koja proizvodi automobile, namenjene niskoplatežnim građanima istočne i jugoistočne Evrope. Međutim, na te modele automobila iz "Renoovog" koncerna neočekivano su se "navukli" i kupci u visokorazvijenim zemljama Evrope, zbog čega je u Nemačkoj i Italiji upaljena "crvena lampica". Jedan od načina za rešavanje gorućeg problema za auto-industriju zemalja Zapada je oslobađanje od polovnjaka, a u najveća tržišta ubraja se Srbija i Bugarska. Zato je i smišljen "liberalni koncept" uvoza vozila iz EU, koji se gura kroz dokument Sporazuma o asocijaciji i stabilizaciji. U prevodu, ako država hoće u EU, ispada da Srbija mora da parafira Sporazum i njime prihvati polovnjake sa Zapada.

Da nema odstupanja od toga i da sada u drugi plan dolazi enormno visok spoljnotrgovinski deficit Srbije, nedavno je i nagovestio ministar finansija Mlađan Dinkić. On je pre dva meseca izjavom da će Srbija posle dobijanja pozitivne ocene Studije izvodljivosti, morati da liberalizuje uvoz polovnjaka od 2006, počeo da priprema javnost, a naročito ekonomiste i monetariste, koji se bore protiv spoljnotrgovinskoga deficita.

Dakle, od februara ili marta naredne godine biće liberalizovan uvoz vozila, a uslov, koji za sada kruži u javnosti, je da automobil mora da ima "euro 3" motor, koji sagorevanjem izbacuje niske procente štetnih gasova. Međutim, kako od pomenutih 500.000 "evropskih" vozila bez vlasnika, samo mali procenat ima takav tip motora, Evropa "sugeriše" vlastima u Srbiji da kriterijum mora da bude smanjen i da se omogući uvoz motora po standardima "euro 2".


Zašto "euro2"?

Proizvodnja vozila sa motorima po "euro 3" standardu počela je u pojedinim fabrikama u EU 1997. godine. Najveće i najmoćnije fabrike poput BMV-a i Mercedesa pretekle sve konkurente. Međutim, vozila ovih proizvođača skupa su za kupce u Srbiji, a samo mali procenat BMV-a i "mercedesa" se nalazi u 500.000 vozila bez vlasnika, koja Evropi predstavljaju teret. Ostale fabrike iz EU, "Fijat", "Opel", "Reno", "Pežo"Ö na tržište sa "euro 3" motorom izašle su dve do tri godine kasnije, a taj standard u EU važiće do 2006. I ta vozila ne predstavljaju veliki teret za EU, već ona koja su proizvedena po "euro 2" standardu, koji je važio od 1994. do 1998. godine. Inače, EU je već donela standarde "euro 4" i čak "euro 5". "Euro 4" standard važi od 2005. i važiće do 2008, a "euro 5" od sredine 2008. godine


"Zastavi" istekao rok?

Najveći problem za Srbiju predstavljaće nerešen status kragujevačke fabrike "Zastava". Ni pet godina posle političkih promena, vlade nisu za nju našle dugoročno rešenje. Međutim, sve je uočljivije da zdrava i konkurentna srpska auto-industrija ne bi odgovarala Zapadu. Naročito ako se u vidu ima veliki "Renoov" projekat u Rumuniji sa fabrikom Dačija. Takođe, u lobi protiv zdrave "Zastave" verovatno ulaze i fabrike vozila u Mađarskoj. Zato rešenje za "Zastavu" ne predstavlja maloserijska kooperacija sa "Fijatom", koji je takođe u problemu, već proizvodnja tipa vozila koje bi bilo konkurentno i po ceni i po kvalitetu Dačijinom "loganu".





Igor Krasnić