bankrotirale 574 građevinske firme
Država tera građevince u propast
Autor: Aleksandar Rodić | Foto: RTS | 15.11.2009. - 00:01


Od početka godine zatvorena su 574 građevinska preduzeća. Bankrotiral su, uglavnom, zbog neizmirenih obaveza države. Čekali su mesecima da im se dugovanja isplate i držali radnike bez plate. Novac nije došao, a poverioci i banke su pustili menice, poreska uprava izvršila dodatni pritisak za neuplaćene poreze, doprinose i avansni PDV, i vlasnici jednostavno nisu izdržali – tvrdi za „Blic nedelje“ Dragoljub Rajić, portparol Unije poslodavaca Srbije.

Da je problem alarmantan, nagovestili su protekle nedelje radnici beogradskog „Planuma“ koji su nakratko blokirali obilaznicu oko glavnog grada koju su završili tačno pre godinu dana, ali pare nisu dobili.
Ako od države ne uspeju da naplate 800 miliona dinara, radnici „Planuma“ će u petak obnoviti blokadu.
Iako nisu hteli da se predstave, uveravaju nas da će, ukoliko novac ne dobiju do 20. novembra, obilaznica biti pod blokadom 24 sata – do ispunjenja zahteva. Tvrde i da je prijava štrajka u toku. Građevinci prozivaju i ministre Milutina Mrkonjića i Vericu Kalanović koji su ih u vreme radova obilazili i u cik zore, a kad su se kamere ugasile, nisu videli ni njih ni pare.
Generalni direktor „Planuma“ Ratomir Todorović nam je potvrdio da od države ne mogu da naplate ovaj novac, kao i da je to glavni razlog što radnici već mesecima ne primaju plate.
– Država je dužna da nam isplati 800 miliona za rad na obilaznici, odnosno izgradnju „Sektora 4“, a kako ne možemo naplatiti taj novac – ne možemo ni radnicima isplatiti plate. Duguju nam „Putevi Srbije“, ali novac su dužni da obezbede NIP i Ministarstvo za infrastrukturu – kaže Todorović za „Blic nedelje“.
Međutim, priča o državi kao neplatiši s njima se ne završava, pa tako u Privrednoj komori Srbije ističu da je još 70 odsto radnika zaposlenih u građevinskoj industriji u istoj situaciji kao i radnici „Planuma“, ali i da je tačan iznos dugovanja države nemoguće utvrditi. Međutim, ističu da uzimajući u obzir samo novac koji je država dužna da isplati najvećim preduzećima za projekte koje su do sada izveli, ta suma ozbiljno preti da dovede do kolapsa čitave industrijske grane.
– Naša najveća građevinska preduzeća, poput „Energoprojekta“, „Ratka Mitrovića“, „Planuma“, „Puteva Užice“… u ovom trenutku od države potražuju najmanje 100 miliona evra. Tome treba pridodati i dugovanja komunalnih preduzeća, lokalnih samouprava… čiji je tačan iznos teško utvrditi. Bez obzira na to, zavedena su ali ih je nemoguće naplatiti, a dugovanja prete da ugroze likvidnost čitavog sektora – kaže Goran Rodić, predsednik Udruženja građevinarstva i stambene industrije u Privrednoj komori Srbije.
U „Energoprojektu“, preduzeću koje zapošljava 2.700 radnika, potvrđuju nam da im država duguje. Međutim, novca nema, iako su dugovanje dugogodišnja.
– I dalje od Grada nismo dobili novac za „Beogradsku arenu“, što je oko tri miliona evra. Tu su i dugovanja za „Prokop“ i železnicu, koja iznose 10 miliona, koliko duguju i građevinskom preduzeću „Napred“. Sve to nije od juče, u pitanju su godine, a do tog novca, uprkos stalnim naporima, ne možemo doći. Pri tom smo za svaki projekat morali platiti PDV unapred, zbog čega smo se zaduživali kod banaka pod nepovoljnim uslovima – kaže Miodrag Zečević, predsednik Upravnog odbora „Energoprojekta“.
Tu se, međutim, krug ne zatvara, pa ima i onih koji zbog dugovanja države ne mogu da naplate ono što velika preduzeća duguju njima. Iako se ovo odnosi na sve kompanije koje su na neki način povezane sa građevinarstvom, preduzeća iz te industrijske grane, poput PIM „Ivan Milutinović“, najviše su pogođena.
– Mi od „Planuma“ potražujemo 18 miliona dinara, tako da nam je država neposredni dužnik. PDV na građevinski materijal, koji smo za obilaznicu isporučili, plaćen je. Međutim, mi se nismo mogli zaduživati, pa smo na to potrošili budžet za mesečne plate. Donedavno nam je NIP dugovao i za projekat koji smo radili u Apatinu, ali to je na svu sreću izmireno – kaže Mija Popović, direktor PIM-a „Ivan Milutinović“.
Pritužbe na bahato ponašanje države često završavaju i na adresi Unije poslodavaca Srbije. Njima je čak 410 građevinskih preduzeća prijavilo državu kao dužnika za poslove koji su za nju radili od novembra 2007. godine do danas, a po njihovoj statistici veliki deo građevinske industrija već je žrtva ovog nesavesnog postupanja.

U Ministarstvu infrastrukture bez odgovora
Koliko novca država duguje građevinarima? Koliko je još manjih kompanija u problemu jer ne uspevaju da naplate novac od preduzeća kojima država duguje? Kada će im taj novac biti isplaćen? Da li je saobraćajnica koju su izgradio „Planum“ nebezbedna i bez dozvole? Kada će „Planumu“ novac biti isplaćen… samo su neka od pitanja na koja do zaključenja broja od ministra Milutina Mrkonjića nismo dobili odgovor.


Kalanović: Ko je obećao pare neka plati

Ne postoji ugovor po kojem Ministarstvo za NIP preduzeću „Planum“ duguje 800 miliona dinara. Ovo ministarstvo je 2007. i 2008. godine za tu obilaznicu već isplatio skoro četiri milijarde konzorcijumu „Jugoslavija put“, koji čine „Planum“ i „Mostogradnja“.

Na dan otvaranja obilaznice, do zadnjeg dinara ispunili smo sve svoje ugovorene obaveze. Da li su nakon toga izvođeni još neki radovi, ko je to potpisivao i čije je pare obećavao, ne znam – kaže za „Blic nedelje“ Verica Kalanović, ministarka za Nacionalni investicioni plan.

Zašto onda od baš od ministarstva za NIP traže pare?
Postoje nasleđa iz vremena pre nego što smo postali ministarstvo. Ti dugovi ukupno iznose tri milijarde i isplatićemo ih građevinskim preduzećima za poslove koje su obavili između 2006. i 2009. godine. Po ugovorima koje smo dobili nakon otvaranja obilaznice, „Planumu“ za poslove iz tog vremena moramo isplatiti još svega 155 miliona, što ćemo i uraditi do juna 2010. godine.

Kojim građevinskim preduzećima dugujete najviše?
„Nibensu“ i „Putevima Užice“, po 900 miliona dinara. Oboje su izvođači na putu Horgoš – Novi Sad. Međutim, u dogovoru s njima zamrzli smo ova dugovanja i ona će biti isplaćena isto kad i „Planumu“. Što se tiče projekata koji su dogovoreni 2009. godine, NIP i prema njima i prema svim ostalim preduzećima obaveze izvršava redovno.

Zar NIP nije zamišljen tako da se unapred izdvaja novac za određene projekte? Kako u takvoj situaciji dolazi do dugovanja?
Dva su razloga. Dešava se da za ovu godinu, na primer, dogovorite izgradnju puta od 10 kilometara, a u roku se završe samo tri, i to bude plaćeno. Sledeće godine izvođači nastavljaju da rade, iako pojedina ministarstva te projekte ne uvrste u budžet za sledeću godinu, što je neodgovorno i dovodi do ovakve situacije. S druge strane, tu je i rebalans. Prošle godine smo imali budžet od 20,5 milijardi, koji je rebalansom smanjen za osam milijardi. Samim tim neki projekti se odbacuju jer za njih nema novca. To se, međutim, više neće događati dok postoji Ministarstvo za NIP!

Da li su vas neka druga ministarstva kontaktirala povodom „Planuma“?
Ne, nisu jer vrlo dobro znaju kakav je moj stav. Kada nema ugovora, NIP neće isplaćivati novac na reč.

Izvor: Blic

moj drugar je gradjevinski preduzimač i ima posla preko glave, sa 20 godina rada i reputacije u struci. drugi drugar sa faxom odbija projektovanja jer jednostavno ima posla preko glave, neće da probija rokove.

faxmašina nije preduzeće.

Грађевина је била екстремно исплатива док су инвеститори имали кеша ... па је гомила људи улетела у тај посао, добар део њих вероватно знајући једино да се ту брзо обрће лова. А за паре је било ћу врнем кад ги обрнем ... Наиђе СЕКА и поста мало теже обртати паре. Јбга као одговор на кризу људи који имају средстава и који би и могли да инвестирају су решили да ипак сачекају боље дане. А ни банкари нису нешто луди па да дају кредите коме стигну.

Негде сам налетео на податак да је обим градње у Београду ове године у односу на прошлу смањен за близу 50%

true

gradjevinarstvo je kod nas u rukama par monopolista ,pa zato imamo apsurdnu situaciju :

cene stanova su visoke a potraznja je slaba  . u takvoj situaciji je prirodno da gradjevinske firme propadaju jer nije moguce prodati ni postojeci fond gradjevinskih objekata. tek kad se razbiju monopoli (chitaj ,tek kad se ukloni sadashnja judeo-liberalna vlast  ) doci ce do pada cene kvadrata , rasprodaje postojece ponude i onda ce se pojaviti potreba za novom gradnjom .

Pa kolko se gradilo, jednom mora da probije plafon. A gradjevisnki sektor je opao u celom svetu, sto ne bi u jednoj Srbiji. Spanija ima slican sistem ko Srbija sa stanovima pa kod njih je isto sve stalo al cene slabo padaju. Ako nemas da platis kredit, uzme ti banka nekretninu a oni sigurno nece to prodati u pola cene, nego se to vodi  pod kapital banke. A gradjevinci koji su sposobni opstace, koji nisu radice nesto drugo