Bajkoviti Bremen, grad na severozapadu Nemačke, retko koga ostavlja ravnodušnim. Ne samo zbog izuzetno bogate arhitekture, savršeno usklađene gotike, renesanse i rokokoa, nego i zbog bogate istorije i tradicije koja je i danas deo svakodnevice svih njegovih stanovnika.

Iako je Hanza (udruženje baltičkih trgovačkih gradova) prestala da deluje još u 17. veku, skoro da nema stanovnika Bremena koji vam neće pomenuti da je njihov grad još uvek slobodni hanzeatski grad; uostalom, to stoji i u punom nazivu grada. Kao grad država koji sa 60 km udaljenim Bremerhavenom čini najmanju nemačku pokrajinu, Bremen skoro nikada u svojoj dugoj istoriji nije izgubio povlašteni status samostalnog grada. Čak ni posle Drugog svetskog rata, kada je bio luka američke vojske i svojevrsna "enklava" u okviru britanske okupacione zone, što mu je i tada osiguralo nastavak postojanja kao samostalne pokrajine.

Bremen ima pola miliona stanovnika i posle Hamburga je (zajedno sa Bremerhavenom) druga najvažnija luka u Nemačkoj. Taj grad duge pomorsko-trgovačke tradicije i razvijene ekonomije u svako doba godine vrvi od turista, što se posebno odnosi na istorijske delove grada. Sve turističke ture započinju na glavnom trgu, Marktplacu (Bremer Marktplatz), koji važi za jedan od najlepših trgova u Evropi. Na njemu se nalaze neki od najvrednijih bremenskih kulturnih spomenika, kao što je to renesansna većnica Rathaus, jedna od retkih građevina koja je preživela bombardovanje pri kraju Drugog svetskog rata, kada je skoro 80 odsto grada bilo potpuno uništeno. Na Marktplacu je i impresivna ranogotska katedrala St. Petri Dom zu Bremen, zgrada Schütting iz 16. veka, koja je bila sedište Trgovačke komore, ali i Rolandov stub - još jedan simbol bremenske viševekovne nezavisnosti. Sa svojih 10 metara najviši je a ujedno i najstariji takav kip u Evropi (star je više od 600 godina).

U neposrednoj blizini glavnog trga je i Schnoor, najstariji bremenski kvart, u kojem se na samo 2,2 hektara nalazi čak stotinu slikovitih, vrlo uskih kućica nanizanih jedna uz drugu. U njima su nekad davno živeli ribari i zanatlije, a danas se tu nalaze umetničke galerije, restorani, kafe-barovi, suvenirnice. Najtraženiji suveniri su oni s bremenskim sviračima iz istoimene poznate bajke braće Grim. Iako magarac, pas, mačka i petao u bajci nikada nisu uspeli da dođu do Bremena, u svom omiljenom gradu su toliko obožavani da su blizu glavnog trga pre pedesetak godina dobili i bronzanu skulpturu.

Izvor: Krstarica

Iako je u Bremen lepo doći u bilo koje doba godine, proleće i leto su ipak posebni. Stanovnici Bremena su izuzetno druželjubivi, a otkako je još u 19. veku glavna luka premeštena s reke Veser (Weser), na kojoj se grad nalazi, u obližnji Bremerhaven na Severnom moru, obale reke postale su omiljeno mesto za šetnje i izlaske. Na promenadi uz Veser, koja se zove Schlachte za vreme toplijih dana skoro je nemoguće naći slobodno mesto u brojnim kafićima i restoranima, pa se čini kao da se ceo Bremen tada seli na obale ove reke.

Pored toga što su druželjubivi i dobri domaćini, stanovnici grada veoma uživaju i u dobrom jelu, pa su u Nemačkoj poznati i po svojoj tipičnoj izreci: "Jesti puno i jesti dobro". Za vreme hladnijih dana jedu se lokalni specijaliteti - jela od kelja, krompira, kobasica i mesa ili labskaus, mornarsko jelo napravljeno od mlevene govedine, haringi, izgnječenog krompira i cvekle. Ako se u aprilu zateknete u Bremenu, onda uz ionako brojne riblje specijalitete (zbog blizine Severnog mora) svakako morate probati i mlade haringe, kojima je to udarna sezona, pa ih nude svi restorani. Omiljeno piće pre jela u svako doba godine je rakija od krompira ili žitarica, a posle jela pivo Beck's, koje se proizvodi u Bremenu. Stanovnici Bremena su ponosni što proizvode najbolje nemačko pivo, a iz pivara Haake-Beck i dan-danas se pivo unutar grada, u skladu s vrlo starom tradicijom, prevozi kočijom s konjima i toči iz bačvi. U Bremenu se prema starim recepturama proizvode i odlične čokolade Hachez, koje obavezno morate probati.

Stanovnici Bremena su izuzetno ponosni i na svoj fudbalski klub "Verder". Glavna sporedna tema o kojoj se u gradu uvek govori je fudbal. U pokrajini se govori bremenskim dijalektom, koji je u stvari najknjiževniji nemački govor, takozvani hoch Deutsch, a skoro da nema stanovnika koji ne govori odlično i engleski jezik. Bremen je i grad suprotnosti. Neguje bogatu tradiciju hanzeatske prošlosti, ali je okrenut i prema budućnosti pa se tu nalazi značajan centar svemirske industrije i istraživanja. Pored ZARM-a (Zentrum fur angewandte Raumfahrttechnologie und Mikrogravition), u čijem tornju naučnici proučavaju bestežinsko stanje postignuto slobodnim padom, zanimljiv je i Universum Science Center , u kojem možete saznati brojne tajne o ljudskom postojanju i našoj planeti. Na kraju možemo zaključiti da je Bremen zaista jedan od onih gradova koje bi trebalo da posetite.

Izvor: Krstarica