Svima naređeno da napuste Nju Orleans

Nemaju vremena da broje žrtve

Spasilačke ekipe u Nju Orleansu juče nisu imale vremena ni da prebroje mrtve. Tela na koja su nailazili samo su gurali u stranu ne bi li na vreme stigli do ljudi koji su preživeli uragan, a koji su ostali zaglavljeni na krovovima kuća ili u ruševinama.

Situacija se pogoršavala iz sata u sat, jer je nivo vode ponovo počeo da se penje. Guverner Katlin Blanko stoga je pozvala sve koji su još u gradu, a koji su se sklonili u Superdom ili na druga mesta, da napuste grad. Rekla je da želi da se Superdom evakuiše u naredna dva dana, iako još nije jasno gde bi ti ljudi mogli da odu.

Da bi se popravila šteta na jednom od nasipa koji se nalaze na jezeru Pontčartrejn, iz helikoptera su na nasip bačene vreće s peskom, ukupne težine oko 1.500 kilograma i postavljeno je na desetine betonskih blokova dužine 4,5 metara. General-major Don Rili iz vojne inženjerije izjavio je da su zvaničnici imali još smeliji plan: da dovuku šleper koji bi zatvorio rupu nastalu na nasipu. On je takođe dodao da bi bilo potrebno mesec dana da se izbaci sva voda koja je nadošla u grad. Ukoliko nivo vode poraste za nekoliko desetina centimetara, takođe bi moglo doći do uništenja vodovoda u gradu, izjavio je Teri Ebert, šef službe nacionalne sigurnosti za Nju Orleans.

Snimak načinjen iz helikoptera iznad Luizijane i Misisipija pokazuje kako ljudi stoje na krovovima i čekaju spasilačke ekipe.

„Sada mogu da zamislim kako je izgledala Hirošima pre 60 godina“, rekao je guverner Misisipija Hejli Barbur pošto je helikopterom obišao pogođeno područje. Tokom čitavog dana, spasilački čamci i helikopteri spasavali su stanovnike sa krovova i tavana kuća. Guverner Luizijane Mič Landrij rekao je da je do sada spaseno 3.000 ljudi uz pomoć čamaca i helikoptera, od kojih su mnogi, mokri i tresući se od hladnoće, pokupljeni pomoću mreža. Oni su odvezeni u skloništa, neki su vezani za invalidska kolica, neki su nosili bebe u naručju, i puni su priča o tome kako su uspeli da se spasu, a kako neki nisu.

„Bože, bilo je kao u paklu“, rekla je Kioka Vilijams, koja je uspela da probije plafon salona lepote u kome je radila i da izađe iz njega, dok je voda nadirala. „Vikali smo i zvali u pomoć, bio je to potpuni haos.“

U nekim područjima u Nju Orleansu bilo je pljački i otimačina, tako da je u grad poslato oklopno vozilo i dodatnih 70 policajaca. Jednog policajca je u glavu pogodio jedan od pljačkaša, ali se očekuje da će se policajac oporaviti.

U ulici Kanal, na desetine ljudi uspelo je da razvali čelična vrata na prodavnicama i zlatarama. U Biloksiju, u Misisipiju, ljudi su uleteli u kazino i skupljali novac iz aparata za kockanje. U nekim slučajevima, krađa se odigravala pred očima policajaca i Nacionalne garde.

Kako je preneo Si-En-En, iz neki prodavnica su iznošeni čitavi rafovi, dok je u drugim delovima grada čak policija pomagala ljudima da uzmu namirnice i odnesu ih onima kojima su potrebne.

„Ovde je reč o preživljavanju“, rekao je jedan od policajaca.
CDC/IB

Pljačkaši haraju na jugu SAD

Anarhija u Orleansu

Pripadnici Nacionalne garde u oklopnim vozilima ušli su u četvrtak u Nju Orleans da bi zauzdali sve veće bezakonje, pošto je guverner Misisipija pozvao na „nemilosrdan obračun sa pljačkašima u obližnjoj državi“. Dodatnih 10.000 pripadnika Nacionalne garde iz cele zemlje poslato je na obalu Meksičkog zaliva da bi pomogli u sprovođenju operacija održavanja reda, spasavanja i dostavljanja pomoći.

Tako je broj vojnika koji učestvuju u tim operacijama premašio 28.000, i to bi mogao da bude najmasovniji odgovor vojske na jednu prirodnu katastrofu.

„Istina je da užasna tragedija poput ove izvlači iz većine ljudi ono najbolje u njima, a iz nekih ono najgore“, rekao je guverner Misisipija Hejli Barbour u vestima TV mreže En-Bi-Si. „Pokušavamo da se obračunamo sa pljačkašima na najnemilosrdniji mogući način.“

Gradonačelnik Nju Orleansa Rej Nagin naredio je da praktično celokupne policijske snage obustave traganje za žrtvama nevremena i da obustave njihovo spasavanje kako bi sprečile lopove koji postaju sve bezobzirniji.

„Počinju da se približavaju gusto naseljenim oblastima, u kojima su hoteli i bolnice, i mi ćemo to odmah prekinuti“, rekao je Nagin.

Predsednik Buš je u četvrtak izjavio da je savezna vlada pokrenula najopsežniju akciju pružanja pomoći u istoriji da bi pomogla žrtvama uragana „Katrina“ i obećao je da će pomoć stići do hiljada ljudi koji čekaju da ih spasu. Neki od ljudi koji su bili smešteni u „Superdoumu“ počeli su da pristižu autobusima u novo, mnogo udobnije sklonište „Astrodoum“ u Hjustonu. Uslovi u „Superdoumu“ su bili užasni: klima-uređaji nisu radili, toaleti su bili zapušeni, a smrad je bio toliki da su zdravstveni radnici morali da nose maske. Prvi od 500 autobusa sa ljudima iz „Superdouma“ stigao je u četvrtak pre podne. Buš je rekao da saoseća sa onima koji još uvek pate, ali je takođe istakao da kršenje zakona u vanrednoj situaciji neće biti tolerisano.

Korporacija „Tenent“ zatražila je u sredu uveče od vlasti da pomognu evakuaciju bolnice u Gretni nakon što su naoružani pljačkaši napali kamion sa hranom, vodom i medicinskom opremom. „Naoružane bande ugrožavaju bezbednost bolnica“, rekao je predstavnik korporacije Stiven Kampanini. On je procenio da se u bolnici nalazi oko 350 zaposlenih i između 125 i 150 pacijenata.

Ljudi širom opustošenog regiona počinju da gube živce. Policija je saopštila da je jedan muškarac u Hatizbergu (Misisipi) pucao svojoj sestri u glavu zbog kese leda. Prijavljeno je na desetine krađa vozila, uključujući i autobus jednog staračkog doma. U jednoj pucnjavi ranjeni su i policajac i pljačkaš, pri čemu je policajac pogođen u glavu. Očekuje se da će obojica preživeti.

Pljačkaši su koristili kante za đubre i dušeke na naduvavanje da bi otplovili sa hranom, odećom, televizorima, pa čak i oružjem. Lopovi su viljuškarom razbili izlog jedne apoteke, a vozač autobusa jednog staračkog doma predao je vozilo siledžijama koje su mu pretile.

Nagin je u sredu pozvao na „totalnu evakuaciju“ Nju Orleansa, pošto grad neće moći da funkcioniše dva-tri meseca, tako da ljudima ne bi trebalo dozvoliti da se vrate u svoje domove najmanje još mesec-dva.
CDC/GB

Hm....izgleda da je neko pucao na bolnicu iz snajpera...

ovo je katastrofa, niko nije zasluzio tako nesto, uostalom u ovakvim situacijama najvise stradaju bas naj neviniji...
Grozno!

Na jug SAD stigli specijalci, obučavani u Iraku, da zavode red

Sirotinja u paklu Nju Orleansa

Guverner Luizijane Ketlin Blanko upozorila je juče sve koji narušavaju javni red i mir i pljačkaše u Nju Orleansu da je pripadnicima Nacionalne garde izdala naređenje da pucaju i ubiju da bi se okončalo nasilje u tom gradu nakon uragana „Katrina“.


Objavljujući da je u Nju Orleans iz Arkanzasa stiglo 300 pripadnika Nacionalne garde, „svežih od iračkih iskustava“, Blankova je istakla da su ovi vojnici borbeno prekaljeni i da imaju „zapete puške M-16“.

„Ovi vojnici znaju da pucaju i ubiju, i očekujem da će tako i biti“, rekla je Blankova.

Vojska je pojačala prisustvo američke Nacionalne garde u Meksičkom zalivu na 30.000 pripadnika, a očekuje se da će tamo biti raspoređeno i 3.000 vojnika iz redovne službe.

Američki senator Čarli Melankon rekao je da je do 100 ljudi u oblasti jugoistočno od Nju Orleansa umrlo zbog nasilja koje je zahvatilo grad.

Melankon je rekao da su ljudi umrli od dehidracije u mestu Šalmet u državi Luizijana u jednom magacinu uz Misisipi, očekujući evakuaciju, jer su se bojali da odu u Nju Orleans po nove zalihe.

Neki od policajaca iz Nju Orleansa podneli su ostavke jer nisu želeli da se suoče sa nasiljem u gradu. Američki senat kasno sinoć odobrio je 10,5 miliona dolara koje je zatražio predsednik Džordž Buš za hitnu pomoć žrtvama uragana „Katrina“. Ipak, ljudi u Nju Orleansu nisu zadovoljni brzinom pomoći.

„Oni nemaju pojma šta se ovde dešava. Doleteli su ovde jednom, dva dana nakon katastrofe, sa TV kamerama, reporterima i svakakvnim čudima - izvinjavam se svima u Americi na mom izrazu - ali ja sam popizdeo“, poručio je federalnim vlastima gradonačelnik Nju Orleansa Rej Negin.

Koliko se pažnje posvećuje ovim ljudima govori i činjenica da je Robert Luis, sa još jednim čovekom, decu iz svoje kuće nosio na ramenima 3,2 kilometra kroz potpuno poplavljene ulice, pre nego što ih je spasao helikopter.

„Video sam tela koja su plutala pored mojih ulaznih vrata. Bili smo kao na ostrvu. Uradili smo najbolje što smo mogli“, rekao je on za agenciju Rojters.

Nakon toga su došli do „Superdouma“ u kome se smestilo oko 20.000 ljudi.

„Tamo je bio potpuni haos. Ničega nije bilo, morali su da izvedu ljude odatle“, dodao je. Kejt Broks je otišao iz „Superdouma“ dva dana nakon što je stigao tamo.

„Unutra nije bilo ni za psa“, rekao je.

Zvaničnici su bacali boce vode u gomilu, pa ko uhvati. Bolesni i stariji ljudi potpuno su ignorisani. Kejt je čak video kako su silovali četrnaestogodišnju devojčicu.

S druge strane, stručnjaci za javno zdravlje upozoravaju da se lica koja se još uvek nalaze u Nju Orleansu i na drugim opustošenim područjima Meksičkog zaliva suočavaju sa opasnim bolestima, a moguća je čak i pojava kolere. Udruženje, koje predvodi dr Džordž Benjmin i koje broji oko 50.000 lekara i drugih zdravstvenih radnika, upozorava da postoji niz pitanja na koja treba obratiti pažnju.

Blic

Žitelji poplavljenih delova SAD ogorčeni inertnošću predsednika

U Americi potop, Buš svira gitaru

NJU ORLEANS - Uragan "Katrina", koji je prošle nedelje protutnjao Meksičkim zalivom, zvanično je odneo 146 života, ali strahuje se da bi broj nastradalih mogao da se meri hiljadama.

Zvanično, u Misisipiju je poginula 131 osoba, a tamošnji eksperti za prirodne katastrofe kažu da se, u uslovima poplave i haosa, ne može ni očekivati da se tačan broj nastradalih uskoro sazna. Istovremeno, strahuje se da u Nju Orleansu ima na hiljade mrtvih.
Pored svih muka koje su već snašle žitelje Nju Orleansa, u tom gradu juče se dogodio i sudar autobusa u kojem je poginula jedan osoba. Povređeno je najmanje 17 ljudi, od kojih se nekoliko bori za život. Do nesreće je došlo kada je jedan uznemireni putnik ustao i napao vozača, koji je izgubio kontrolu nad vozilom, prešao na drugu stranu puta i prevrnuo se. U autobusu je bilo 45-50 putnika. Neki putnici, međutim, tvrde da tuče nije bilo nego da se autobus prevrnuo kada je vozač pokušao da u poslednjem trenutku izbegne drugo vozilo.

Svetske agencije prenose i da je više od 94.000 ljudi evakuisanih iz Nju Orleansa smešteno u 284 prihvatilišta Crvenog krsta u devet američkih saveznih država - Luizijani, Misisipiju, Teksasu, Tenesiju, Džordžiji, Alabami, Arkanzasu, Misuriju i Floridi. Neki univerziteti u Misuriju objavili su da su spremni da daju stipendije studentima čiji su univerziteti zatvoreni zbog udara uragana.

Povodom prirodne katastrofe koja je zadesila SAD, londonski Indipendent juče je objavio tekst u kojem prenosi pitanja "besnih Amerikanaca svom predsedniku Džordžu Bušu". "Zašto je prvi dan posle udara 'Katrine' Buš proveo na prijemima, svirajući gitaru i prikupljajući novac za Republikansku partiju, umesto da bude u Luizijani sa ugroženim stanovništvom? Zašto je moralo da prođe pet punih dana da bi se Buš uopšte setio da dođe u Nju Orleans? Kako je moguće da je Amerika za tri nedelje okupirala Irak, zemlju od 25 miliona stanovnika na drugom kraju sveta, a nije bila u stanju da evakuiše 25.000 ljudi sa sportskog stadiona na sopstvenoj teritoriji?

"I povrh svega, pišu Britanci, zbog žega su u ovogodišnjem budžetu SAD smanjena sredstva za odbranu od poplava i sprečavanje posledica prirodnih katastrofa". List je SAD indirektno nazvao nesposobnom supersilom objavivši da je najmoćnija zemlja na svetu, kako Amerika samu sebe voli da opisuje, najveći deo svog budžeta preusmerila na antiterorističke aktivnosti, i vojne snage koje bi, inače, bile angažovane na otklanjanju posledica uragana, poslala u Irak.

"Američka opsednutost ulogom svetske supersile rezultirala je nesposobnošću države da reaguje na ovakvu humanitarnu katastrofu", zaključuje list, a prenosi Bi-Bi-Si. I londonski Tajms sličnog je mišljenja, pa kaže: "Ukoliko predsednik Buš pod hitno ne pokuša da u javnosti popravi utisak o brizi za sopstveni narod, njegov predsednički mandat mogao bi da doživi sudbinu Nju Orleansa". Šteta koju je uragan naneo SAD procenjuje se na više od 100 milijardi dolara.

Glas javnosti

kako da ne oplackaju kad oplacka i sama policija,a zar nema od koga da nauce,vidis  policiju krade teraj brate,koristi guzvu.
a sto je najlose,veliko silaovanje,ali eto....to im je njihova kultura

bbc:

U Americi je u toku najveća vazdušna evakuacija u mirnodopska vremena u istoriji te zemlje.
Šest dana posle razornog uragana Katrina, te haosa i anarhije u Nju Orleansu, savezne vlasti su konačno uspele da manje više isprazne grad i približe se početku sledeće faze spasilačke operacije - pronalaženju svih mrtvih, čiji se broj procenjuje na više hiljada.

Čuveni "Big Easy" Nje Orleans od jutros liči na grad duhova, posle šest dana smrti i razaranja usled uragana katrina.

Vlasti su konačno, posle mobilizacije ogromnog broja rezervista i vojnih sredstava, uspele da prebace na desetine hiljade ljudi iz konferencijskog centra i gradskog stadiona u Nju Orleansu, gde su uglavnom bili bez hrane i pitke vode, na aerodrom.

Džems Smit je jedan od lonih koji su poslednje dane proveli u Konferencijskom centru.

"Ovde sam u Nju Orlenasu ali se osećam kao da sam bio u Vijetnamu ili Iraku. Ljudi - deca, starci - umirali su kao muve u Centru. Higijenska situacija je bila užasna... kao da nikome nije bilo stalo do nas... prepustili su nas samima sebi."

Posle nekoliko dana optužbi i kontra-optužbi, spasilačka operacija se konačno zahuktala u poslednjih 36 sati, te je uz pomoć 40 aviona, koji non stop lete, većina ljudi iz Nju Orleansa sada prebačena u prihvatne centre u drugim američkim državama.

Jedan od najvećih je gradski stadion u Hjustonu "Astrodom", u kojem se nalazi 62-godišnji Bendžamin Frenklin.

"Ovo je jako bolno. Nemam šta da kažem ili da uradim. Baš ništa. Znam da ima ljudi kojima je teže nego meni ali šta da radim. Celog života sam radio i sve što sam stekao je nestalo u jednom jedinom trenutku. Ja sam star i ne znam kako ću dalje..."

Linda Sejša iz fedreralne agencija zadužene za ovakve situacije, FEMA-e, tvrdi da je je spailačka operaijna prebrodila logističke teškoće iz prvih dana, pri čemu ističe da je površina pogođenog područja veća od 150 000 kvadratnih kilometara:

"Radićemo koliko god bude trebalo. To se pre svega odnosi na spasilačke ekipe u gradovima jer je moguće da da još uvek postoje grupe ljudi za koje ne znamo..."

Još uvek predstoji veliki posao i zvaničnici ne mogu sa sigurnošću da kažu koliko se još ljudi nalazi u Nju Orleansu.

Pored toga, veliki broj porodica je razdvojen, komunikacioni sistem nije uspostavljen, pa je Crveni Krst postavio specijalni internet sajt, a i telefonsku liniju, upravo u cilju spajanja porodica.

Lesli Simons je predstavnica američkog Crvenog krsta.

"Do sada se već 14 000 ljudi registrovalo za te usluge, koje smo uspostavili tek sinoć. Njima je ponuđeno da ubace podatke o rođacima za kojima tragaju ili da, nasuprot tome, napišu da je neka osoba iz pogođenog područja živa i zdrava. Mogu da upišu i svoje ime u stilu 'Uredu sam i nalazim se tu i tu'..."

I dalje međutim nema pouzdanih podataka o broju poginulih.

Jedan senator je pominjao cifru od deset hiljada ljudi, dok se u jednoj mrtvačnici u Nju Orleansu nalazi dve hiljade tela.

Kongresmen iz Alabame Artur Dejvis kaže da je isuviše rano za sagledavanje punih razmera ove katastrofe:

"Ovde je reč o ogromnoj ceni koju mi u ovoj zemlji još uvek nismo u stanju da shvatimo. U prvom redu to se odnosi na gubitak jednog velikog američkog grada. Nikada do sada u američkoj istoriji nije uništen jedan od većih gradova, i obnova Nju Orleansa u narednih nekoliko godina će biti ogroman posao. Posle toga je i pitanje velikog broj ljuda koji će morati da počnu svoj finansijski život od početka. Oni više nemaju zaposlenje jer kompanije za koje su radili više ne postoje."

Veoma otvorena su i, za administraciju predsednika Buša, nezgodna politička pitanja poput - da li je Bela kuća isuviše dugo oklevala sa odlukom da se u potpunosti posveti spasilačkoj operaciji i da li iza toga stoji činjenica da je stanovništvo najteže pogođenih područja većinom veoma siromašno i crno...

Potraga za odgovorima na ova pitanja, svojevrsni politički post mortem, je već počela.

Pogođena područja će dana i sutra obići Dobald Ramsffeld, Kondoiliza Rajs, koja je rodom iz Alabame, i sam predsednik Buš.

U međuvremenu, spasilačka operacija - potraga za preživelima i uspostvaljanje reda i komunikacija se nastavlja.

Obnova razorene infrastrukture Nju Orleansa je pak posao koji bi mogao da porteaje i nekoliko godina.

Ekonomske posledice uragana

Američke savezne države uz obalu Meksičkog zaliva polako počinju da procenjuju ekonomske posledice udara uragana Katrine.

Osiguravajuća društva otvaraju improvizovane kancelarije, kompanije, naročito građvinske, pozivaju radnike da se vrate na posao i pomognu u raščišćavanju.

Desetine banaka, čije su prostorije oštećene ili uništene u olujnom vetru i poplavama, pokušavaju da ponovo otvore barem neka predstavništva.

Ali, kako iz Galfporta u državi Misisipi javlja BBC-jev dopisnik Danijel Lak, zadatak obnavljanja privrede je izuzetno težak, a možda i nerešiv.

Najveća američka osiguravajuća društva reklamama na radiju obaveštavaju građane da su na nekoliko mesta duž obale Meksičkog zaliva otvorile improvizovane kancelarije u kojima građani mogu da traže odštetu za pretrpljenu štetu.

Među hiljadama i hiljadama uništenih kuća ima, međutim, i onih koje nisu bile osigurane, i njihovi vlasnici će morati da plate podignute stambene kredite, iako su ostali bez krova nad glavom.

Katastrofalni olujni vetar i poplava uništili su u ovoj oblasti i mnoge kockarnice, koje su svojim radnicima - njih oko 14 000 - isplatile poslednju platu, uz obećanje da će jednog dana, kada posao bude obnovljen, ponovo moći da se vrate.

Zatvorene kockarnice znače da su mnogi ostali bez prihoda za život, u delu Sjedinjenih Država u kojem je i pre Katrine bilo mnogo siromašnih. Predsednik Buš poručuje da će država pružiti pomoć:

"Naš narod ima sposobnost, sredstva i odlučnost da prevaziđe ovu katastrofu. Pobrinućemo se za stradale, obnovićemo srušene gradove i naselja u Lujzijani, Misisipiju i Alabami. Ponovo ćemo izgraditi veliki grad Nju Orleans."

Obnova bi, međutim, mogla da potraje godinama, i procenjuje se da mnogi ljudi neće imati drugog izbora nego da se presele u druge delove zemlje, ili da potraže socijalnu pomoć.

Posle nekoliko dana otkako je uragan Katrina pogodio američke države Luizijanu, Alabamu i Misisipi, neophodna pomoć za tamošnje stanovništvo počela je da pristiže.

U Nju Orleans, grad koji je teško pogodjen uraganom i čiji je veći deo i dalje poplavljen, počele su da stižu zalihe hrane i čiste vode, dok se postepeno vrši i evakuacija.

Vojska je pristigla i odvija se sasvim drugačija operacija nego što je to bio slučaj proteklih dana. Duge kolone vozila sa prikačenim čamcima kreću se gradom, ljudi se pomeraju u pravcu delova grada u koje pre nisu mogli da stignu.

Vojni helikopteri preleću nju Orleans non-stop i sada je ovo vojna operacija što je, prema mišljenju mnogih, trebalo da bude od samog početka.

U područja pogodjena uraganom pristiglo je dodatnih 17 hiljada vojnika.

Prema izjavama zvaničnika, u spasilačkim operacijama učestvuje skoro 40 vojnih i civilnih letilica. Samo iz Nju Orleansa helikopterima je evakuisano više od 10 hiljada ljudi.

Spašavanje živih prioritet

Upravo je spašavanje preživelih i njihova evakuacija, kaže Linda Sejša iz federalne agencije za pomoć, prioritet.

S obzirom da se izveštava o velikom broju tela poginulih koji se i dalje nalaze po ulicama i zgradama, pitali smo Lindu Sejšo koliko su američke vlasti zabrinute za izbijanje zaraze i šta će po tom pitanju da učine:

"Tamo se već nalazi tim mrtvozornika za situacije prirodne katastrofe i njihov posao je da se pobrinu za leševe. Kada je reč o mogućnosti izbijanja zaraze, mislim da smo tek drugi put u istoriji postojanja nacionalnih zaliha pustili u opticaj popunjene recepte za lekove. Poslaćemo i oko 2 i po hiljade bolničkih kreveta." - rekla je ona za BBC.

U jednom selu na obali reke Misisipi u uništenoj školi vojnici iz Nacionalne garde Arkanzasa dele stanovništvu vodu i vreće sa ledom. Stotine ljudi koji su došli po pomoć kažu da su im bili potrebni dani da pronadju mesta na kojima su mogli da sipaju benzin i dovezu se do kampa gde se humanitarna pomoć deli.

Vojnici iz Nacionalne garde Arkanzasa tvrde da će pomoć podeliti i starima i nesposobnima u toj oblasti koji nisu bili u stanju da dodju do kampa.

Buš: prekoračenje predviđanja

Američki predsednik Buš u jučerašnjem obraćanju naciji priznao je da odgovor vlasti nije bio odgovarajući, ali da su razmere katastrofe izazvane uraganom prekoračile i najgora predvidjanja:

"Veličina odgovora na krizu nastalu na pogodjenom području koje je veće od Velike Britanije, stvorilo je ogromne probleme i pritisak na državne i lokalne kapacitete.

Rezultat toga je da ljudi ne dobijaju neophodnu pomoć, posebno u Nju Orleansu, i to je neprihvatljivo. Tokom moje posete pogodjenom području razgovarao sam sa guernerima tih država i svi smo se složili da mnogo više može da se učini kako bismo povratili red i dostavili pomoć na efektivan način."

Buš je najavio i da će u ponedeljak ponovo posetiti ugrožena područja, kao i da je zbog toga otkazao sastanak sa kineskim predsednikom Hju Djintaoom.

Rasa i klasa

U nastojanju da odbaci sve češće navode da je do neodgovarajućeg i sporog odgovora na krizu izazvanu uraganom Katrina došlo zato što su ugroženi uglavnom siromašni, crni Afro-Amerikanci, direktor američke Službe unutrašnje bezbednosti sastao se sa liderima te zajednice.

Onima koji i dalje zastupaju tu tezu pridržio se i bivši gradonačelnik Nju Orleansa, sada predsednik najvećeg i najstarijeg pokreta za gradjanska prava u SAD, Mark Morijal:

"Rasa, područje i klasa su, čini se, bili glavni faktor sporog reagovanja. Sada medjutim, moramo da se kao nacija fokusiramo na evakuaciju svih koji su ostali u Nju Orleansu i svih onih koji su zarobljeni u kućama, školama i drugim zgradama." - kaže bivši gradonačelnik Nju Orleansa Mark Morijal.

Uverio se

Američki predsednik Buš je juče, pošto se uverio u razmere pričinjene štete, najavio da će na pogođena područja poslati sedam hiljada vojnika da pomognu u spasilačkim naporima.

I pre nego što se predsednik obratio naciji, na terenu su počele da se primećuju pozitivne promene.

Počeo je da pristiže i prevoz, za evakuaciju dve hiljade ljudi koji već danima žive u očajnim uslovima u zgradi konferencijskog centra u Nju Orleansu.

Snage reda organizuju kolonu iscrpljenih ljudi, koji čekaju da ih autobusi prevezu na bezbednije mesto. Mnogi od njih preživeli su pravi pakao:

"Ovde je stvarno loše. Pojavile su se bolesti, ima i leševa. Kupatila i toaleti su danima u očajnom stanju. Teško je organizovati ljude pa i oni koji su došli da nam pomognu ne mogu da rade svoj posao. Nema nikakvog reda, stvarno je užasno, i hvala Bogu što ću uskoro otići odavde."

Nekoliko dana pošto je Katrina iza sebe ostavila pustoš i smrt, kroz poplavljene ulice u Nju Orleans je stigla ogromna kolona kamiona sa pripadnicima Nacionalne garde.

Međutim, pomoć koju su doneli sa sobom i dalje nije dovoljna za sve.

Još desetine hiljada ljudi i dalje čekaju na spas, mnogi od njih gube nadu.

Sve očajnije su i porodice i prijatelji koji po gradu traže svoje najmilije. Među njima je i Ronda Silvester, koja je stigla iz Teksasa, da pronađe svoju majku, koja je poslednji put viđena u skloništu na gradskom stadionu:

"Mama ima viskog pritisak, dijabetes, slepa je poslednjih deset godina i živi sama. Mislim da se vlast nije dovoljno potrudila da je nađe. Stvarno nema razloga da svi ovi ljudi budu u ovako teškom stanju."

I dalje pristižu izveštaji o pljačkama i bezakonju, naročito u Nju Orleansu.

Tamo je i dalje na snazi naređenje koje je guverner Luizijane Katlin Blanko izdala pripadnicima Nacionalne garde - da, ako treba, ubiju izgrednike, kako bi uspostavili red.

Mada se spasilačka operacija danas odvija nešto brže nego prethodnih dana, mnogi su i dalje otvoreno besni zbog spore reakcije američke vlade.

Dijana Bojlston, učiteljica u školi u jednom od najsiromašniojih delova Nju Orleansa, uspela je da pobegne u Teksas, pre dolaska uragana.

Ona, međutim, kaže da mnogi njeni đaci nisu imali novca da odu:

"Nije uragan izneverio moje đake, nego ljudi. Šta radi federalna vlada? Uragan se dogodio u ponedeljak, danas je petak, a još hiljade i hiljade ljudi čeka na evakuaciju, bez hrane i vode."

U Nju Orleansu ostaju samo mrtvi

U najvećoj akciji spasavanja koja je do tada viđena u Americi, nekoliko desetina hiljada ljudi prebačeno je iz Nju Orleansa na bezbedna mesta. Oko 40 helikoptera je tokom vikenda neprestano odvozilo ljude iz centra potopljenog grada.

Pripadnici policije i Nacionalne garde prekjuče su zatvorili dva prihvatilišta - u sportskoj areni „Superdoum“ i u gradskom kongresnom centru. Dok su odlazili iz prihvatilišta „Superdoum“, ljudi su prepričavali kakvim su užasima prisustvovali. Dok su čekali da neko dođe po njih, prisustvovali su silovanjima, ubistvima, krađama i nedisciplini među čuvarima u prihvatilištima u kojima je, kako prenosi agencija Rojters, vladalo nasilje i teror. Više osoba smeštenih u „Superdoum“ reklo je da su se dogodili užasni incidenti kada su oni koji su bili zaduženi da čuvaju te centre ubijali ljude.

U jednom od tih incidenata, jednog mladića je ubio pripadnik policije Nju Orleansa, dok je u drugom incidentu, vojnik Nacionalne garde ubio muškarca koji im se obratio za pomoć.

Policija nije želela da komentariše te priče, niti da potvrdi da je bilo incidenata.

Portparol Nacionalne garde Pit Šnajder rekao je da nema informacije o tome da je pucano iz vatrenog oružja.

Rojters je preneo i izjave žena smeštenih u prihvatilišta u Nju Orleansu koje su rekle da je u tim centrima bilo silovanja. Očevici su rekli da se u zgradi u kojoj su privremeno bili smešteni nalaze 22 tela odraslih i dece, ali vojnici koji čuvaju zgradu odbijaju da potvrde to i prete da će prebiti novinare koji traže da uđu u improvizovanu mrtvačnicu.

„Oni (administracija američkog predsednika Džordža Buša) više vode računa o Iraku i Avganistanu, nego o onome što se događa ovde“, rekao je vojnik za Rojters.

Nakon poslednje faze evakuacije ulice Nju Orleansa su skoro puste i samo se mogu videti pripadnici Nacionalne garde i policije kako krstare poplavljenim gradom, javila je agencija Rojters.

ej ljudi vidite ove slike

http://www.whatreallyhappened.com/IMAGES/Katrina/