Na ovo pitanje me je inspirisao citat iz filma "se7en" gde se Bred Pit obraca Kevinu Spejsiju :

"When a person is insane, as you clearly are, do you know that you're insane? Maybe you're just sitting around, reading "Guns and Ammo", masturbating in your own feces, do you just stop and go, "Wow! It is amazing how fucking crazy I really am!"? Yeah. Do you guys do that?"

Pretpostavljam da ste svi u stanju da ga prevedete, mrzi me sada. Elem, siguran sam da psiholozi imaju neki odgovor, ali sam isto tako siguran da ni oni ni psihijatri pojma nemaju o tome, vec pricaju nauceno. (ko je gledao film "the awakenings",radjen po istinitoj prici,zna o cemu govorim).
dakle, sta vi mislite ? Ako uzmemo nekog lika, koji je luuuud, lud k'o struja, da li je on toga svestan, ili je u fazonu "blistavog uma", ubedjen je da je sve sto mu se desava realnost ?!

ne

(sad ce Bembi da dodje da ti kaze da ludaci kao kategorija ne postoje, da postoje razni psiholoski poremecaji itd .. )

Ima i jednih i drugih, zavisi koji je poremećaj u pitanju.

Recimo, depresivnom čoveku će biti teško da ne primeti da je depresivan, zar ne?

Dok shizofreničar, s druge strane, može tačno biti lud kao struja, a ubeđen da je jedini normalan, a svi oko njega ludi.

U tome je i jedan od glavnih problema definisanja normalnosti - da li pratiti subjektivan ili objektivan (i da li uopšte takav postoji?) kriterijum.

edit: Munka, ubiću te. 

jbt dobra prica... kao "Na zapadu nista novo"

i,da se ne lazemo otkud bre psihijatri znaju sta je u glavi jednog ludaka ? pritom mislim na one bas teske slucajeve, ne na psihoze,depresiju,anksioznost... eto, u pomenutom filmu "the awakenings", lekari su pacijente otpisali, pretvorili su se u biljke i to je to. Svi osim jednog lekara koji je uspeo da ih "ozivi" (fantastican film, istinita prica, De Niro i Williams,obavezno pogledati !!!) ! Jednostavno i pored svih analiza, i magnetne rezonance i skenera, mislim da ne mogu da prodru u mozak.

Prvo, ako zelis da postavljas pametna i dubokoumna pitanja, molim te pocni da koristis korektne termine. "Lud" ne postoji ni u jednom udzbeniku psihijatrije, i vrsta je psiholoske reci koju ljudi koriste da bi pokazali da se neko ne uklapa u njima prihvatljive norme ponasanja i nacina misljenja.
Pa recimo... posto si ti "srpski nacionalista", a ja liberal-demokrata (bez ikakve namere da eksploatisemo politiku na temi), iduci tvojim sistemom kolumnizacije ljudi, komotno bih mogao da te svrstam u "ludake" jer se karakteristike tvoje licnosti i ponasanje ne uklapaju u ono sto smatram normalnim i zdravorazumnim.
Cela prica je u potencijalu, da se razumemo, sta bi bilo kad bi bilo...

Sto se same teme tice...
Postoje dusevne bolesti, psih. oboljenja i poremecaji.
Ti termini su vrlo opsti jer psih. stanja imas kol'ko hoces, i zato je tvoje pitanje neodredjeno.
Pa recimo... ako tinejdzer ima problem sa uklapanjem u skoli, poteskoce da uspostavi kontakte i stekne prijatelje... tehnicki moze da mu se postavi dijagnoza i otvori karton... i onda je to dete "ludak"?
Ne, nije...
Tako da u principu imas ljude koji su svesni svojih med. problema, i onih koji zbog prirode stvari to nisu.
Oboleli od sizofrenije imaju karakteristicnu simptomatologiju. Krenimo od halucinacija. U akutnim epizodama halucinacije cesto povezuju sa medicinskim osobljem... kako zeli da ih otruje... kako im lekovi cine zlo, kako su oni ubice i sl.
Da li to istina?
Ne, nije...
Da li oni to znaju?
Ne znaju... sto upucuje da nisu svesni svog psih. statusa.

Otkud lekar znaj sta ne funkcionise u tvom organizmu?
Tako sto sprovede testove, i uocene anomalije mu ukazu na odredjeno med. stanje.
Ista stvar je sa psihijatrijom.
Postoje indikatori koji nasi upucuju na razlicite psih. statuse.
Kada bi bili neprecizni, proizvoljni, lako mogli da se odglume da ih imamo/nemamo... onda bi psih. nauke mogli komotno da posaljemo na djubriste medicinske istorije.
U klasicnoj psihijatriji od pacijenta se uzima tona podataka. Od njegovog pratioca/clana porodice takodje. Sve se uzima u obzir i pazljivo analizira. Istorija bolesti, zivotni stilovi, navike, obrasci ponasanja, promene u ponasanju, karakteristike licnosti, fizicko zdravstveno stanje, ispoljeni simptomi... ako je potrebno rade se dodatni testovi... i kad formiram klinicku sliku, jasno mogu da odredim o kom se tacno stanju radi i kakav tretman zahteva.

Uostalom, psihijatar nije vidovnjak, i nije potrebno da cita misli pacijentima. Tu smo da prepoznamo o cemu se radi, zakrpimo sto se zakrpiti moze, procenimo da pacijent slucajno nema agresivne/suicidalne tendencije (to je bitno umeti prepoznati), i tu se sve zavrsava.
 A sto se citanja "sta je nekome u glavi" tice, cesto nas i ljudi koje najbolje poznajemo iznenade.

1.) da li lekovi izazivaju stetne kontraindikacije ?
2.) koliko puta promenite lek nekom za koga mislite da mu je potrebna pomoc ?
3.) ko pregleda i leci psihologe i psihijatre ?

"It's a basic truth of the human condition that everybody lies. The only variable is about what." -- dr House

Jako je tesko utvrditi kako "ludaci" razmisljaju jer generalno nemaju povjerenje u nikoga, ukljucujuci i clanove porodice i posebno doktore- oni lazu sebe i lazu druge, neki krenu svjesni da lazu, pa zavrse vjerujuci u laz, neki ne mogu da razluce stvarnost od fikcije...
Nekad, iskusni psihijatrijski bolesnici, dobro verzirani u nacin na koji psihijatri razmisljaju krenu da "otvaraju dusu" pricajuci samo ono sto misle da doticni zeli da cuje kako bi im dao zeljene lijekove i dijagnozu.

Neki foliraju "normalnost", neki foliraju "ludilo" - ljudi generalno i kad su "normalni" razmisljaju na vise nivoa - svjest, podsvjest, nagon, logicko razmisljanje ... - u tom moru preplicucih misli koje su kao klupko, treba naci nit patologije i polako ga odmotavati do ne nadjes na korjen pobrema ili bolje reci jedan od korjena...

Jel' mislis na sporedne efekte ili kontraindikacije? Posto su to dve razlicite stvari

Nema sta ja da mislim da li nekome treba pomoc ili ne. Kao prica sa novom vakcinom. Ako smatras da ti treba - dodjes i primis je... ako ne... sedi kuci i kuliraj. Prisilno lecenje je u psih. vise izuzetak nego pravilo.
A sto se medikamenata tice, menjaju se onoliko koliko je potrebno da pacijent da odgovor na terapiju. Nekad nijednom, nekad dva-tri puta dok god se ne smanji rezistentnost i lecenje da rezultate.

Onaj ko pregleda i leci tebe. Dakle, lekar u Domu zdravlja ili odgovarajuci specijalista po potrebi... mada iz pouzdanih izvora znam da jedan stariji kolega koristi usluge belih magova 

1. mislim na stetna dejstva u svakom smislu.
2. jel to znaci da se eksperimentise ?
3. mislio sam da li psiholozi i psihijatri mogu da budu psihicki nestabilni. i ko im daje dijagnozu?