Jiri Šotula
-Ja sad idem napolje-



Ja sad idem napolje i vratiću se tek ujutro
Biću napolju, ne čekaj me,
Idi spavaj, onde ću sedeti i čučati i doći ću pijan.

Ja sad idem napolje i vratiću se možda tek na godinu,
Šta tako gledaš u mene?

Ja sad idem napolje i vratiću se možda tek za trista godina,
Pa zar je to neko vreme?

Past ću ti na prozor u spodobi jednog besprizornog razrokog fotona.
Posadiću se u obliku prašine, spale
nekom s cipela,
na prag tvojih vrata.

A ti onda ne budi zla i pusti me k sebi.
Ne pravi mi scene.
Ljubavnike ćemo pokupiti u pokrivač
I izbaciti kroz prozor.
I ostavićemo sebi svetlo.

Ta pusti me k sebi. Ta pusti me već k sebi.
Pa pusti me već, zašto ti to toliko traje.
To je nekoliko trenutaka, ta to je grozno dugo,
Pa ja ću ti usahnuti, umreti,
Umreti od žalosti,
Ta molim te ipak otvori il* ću ti ta vrata razvaliti
Kožu ću ti izgrpsti.
Oči ću ti iskopati,
LJUBAVI MOJA.