Шта је и да ли је уопште ишта - "византијско"?


 У модерна времена уобичајено је да се фраза "Византијско царство" односи на политички ентитет који је некада владао Медитеранским светом. Град назван Константинопољ или (на данашњим картама) Истанвул био је престоница те Империје. "Византијска империја" настаје оснивањем Константинопоља у IV веку, на месту много старије грчке колоније Визант. Римски император Константин Први (+ 337) назвао је ово место Нови Рим или Константинопољ. Он је уредио своју престоницу у новом граду коме је дао име по себи. Наследници Константина Првог су живели непрекидно у Константинопољу до 1204. када су Крсташи из Западне Европе, скренувши са свог пута за Јерусалим, освојили и опљачкали Константинопољ. Они су држали град до 1261. Када су Франци истерани, "Византинци" су обновили "Византијско царство" 1261. Када су Отомански Турци заузели Константинопољ 1453. "Византијска империја" је престала да постоји.

Данас образована публика не разуме довољно улогу "Византијске империје" у Европској историји. Константинопољ је у економском, политичком и културном смислу, од свога оснивања био срце Европе, све до његовог необузданог пљачкања од стране Крсташа. Нови Рим је одолео јуришима многих нападача, бранећи Европу од поплаве упада. "Византијска империја" је цветала у истм периоду у коме је Западна Европа била ухваћена у замку сиромаштва и насиља. Не може се испустити из вида чињеница да Константинопољ још увек остаје звезда водиља Православног хришћанства, вере која преовлађује у Русији и другим земљама, и која вуче корене из Византијског искуства. У наше време, с недавним променама у Русији, њени Византијски корени изгледају релевантнији него икада до сада. Упркос богатом наслеђу и значајној улози, достигнућа Византијске цивилизације су често, по кратком поступку омаловажавана: само име "Византијска империја" је уствари увреда.

Фразу "Византијска империја" су сковали и популаризовали француски учењаци, попут Монтескије-а (Montesquieu), утицајне личности интелектуалног живота XVIII века. То је исти писац чије оригинално дело "Дух закона" је имало великог утицаја на осниваче Сједињених Држава када су састављали Амерички устав. Као и други мислиоци његовог времена, Монтескије је уважавао античке Грке и Римљане, које је опонашао с огромним ентузијазмом. Према традицији Западне Европе, која је досезала уназад до раног Средњег века, Монтескије је сматрао Константинопољску империју декадентном и корумпираном. Иако је написао дугачку историју Империје Константинопоља, Монтескије није могао да се приволи да за њу употреби племенито име "Грчка" или "Римска". Од застарелог имена "Визант" Монтескије је употребио реч "Византија". Реч "Византија је означавала Империју указујући на њене наводне карактеристике непоштења, дволичности и изопачености. Енглески научник Едвард Гибон (Edward Gibbon) у своме делу "Слабљење и пад Римске империје" говорио је о Империји после VI века, као о епу неублажене деградације и покварености.

Људи, који су живели у "Византијској империји" никада нису знали ни употребљавали реч "Византија". Они су себе познавали, апсолутно ништа више и ништа мање, него као Римљане. Преместивши престоницу Империје из Рима на Тибру у Нови Рим на Босфору, назван Константинопољ, император Константин I је преселио постојећи идентитет Рима на нову локацију. Дуго пре Константина I, идеја "Рима" је била дислоцирана из Вечног града на Тибру. Јер Римљанин је значило бити римски грађанин, где год човек живео. Пре империјалног периода, 89. године, Римско право је гарантовало римско држављанство људима широм Италије. Након тога, држављанство се проширило на све већи број људи у разним деловима Империје. Император Каракала је 212. прогласио римским грађанима све слободне људе у Империји, који су имали право да себе називају - не само римским поданицима, већ - Римљанима. У току следећих неколико деценија људи су почели да називају целу Империју сва мање "Imperium Romanorum" (Област Римљана) а све чешће "Romania" - Рим(ство).

У провинцијама ближим Константинопољу, где је уместо римског преовлађивао грчки језик, идеја Римског грађанства и идентитета се допадала ширем кругу становништва. Грађани који су говорили грчким језиком, поносили су се тиме што су Римљани, на латинском "Romani" или на грчком "Ромеји". Реч "Ромеји" је тако означавала становништво грчког говорног подручја у Империји. Старо етничко име које се односило на Грке - "Јелини", престало је да се употребљава. Наравно, у античка времена "Јелин" је значило - Грк. Од VII века пре Христа па на овамо, ако не и раније, Јелин је значило Грк. Иако је Хомер називао Грке другим именима, Херодот, Перикле, Платон и Александар су били "Јелини", као и становници који су говорили грчки у Римској империји у I и II веку после Христа. У IV веку по Христу, у време када је империја била христијанизована, израз "Јелин" је добио други смисао, уобичајено је било да он укључује људе који су још увек обожавали старе богове и изучавали философију у нади да ће тако одолевати хришћанству. Император Јулијан II (361 - 363), који је покушао да заустави талас хришћанства, описивао је себе као "Јелина". Са "Јелин" Јулијан је хтео да истакне своју комбинацију Нео-платонистичке философије и обожавање Олимпијских богова.

У последњим годинама IV века император Теодосије I (379-395) је хришћансто прогласио државном религијом након угушивања побуне "Јелинског" узурпатора, западњака по имену Евгеније. Након Теодосијеве пресудне одлуке све мање и мање људи је желело да себе назива "Јелини". Четири века касније реч "Јелин" је задржала лошу репутацију, будући повезана са религиозним идејама које су стављене ван закона и нелојалношћу према држави. Они који су говорили грчким језиком нашли су да је идентитет "Ромеји", уместо "Јелини", сугуран заклон у променљивим временима. "Ромеји" који су говорили грчки настањивали су Империју до њене пропасти у XV веку.

Империја Константинопоља уопште не би требала да се назива "Византијска империја". Ако је потребно специјално име, боље је звати Империју Константинопоља именом "Ромејска империја" од грчког "Basileia Romaion" (Царство Ромеја).

 

Клифтон Р. Фокс (Clifton R. Fox)
Професор историје Томбал Колеџа,
(Tomball), Тексас, САД.



Извор: преузето са сајта svetosavlje.org




Морам нешто да приметим.
Колико је мени познато термин Византија је у употребу увео Хијеронимус Волф 1557. године у свом делу Corpus Historiae Byzantinae.
Тако да мислим да је аутор мало омашио у епохи, јер термин је познат од раније, а многуће је да га је Монтескје промовисао и увео у ширу употребу.

U pravu si za Volfa, a Monteskje je jednostavno bio uticajnija ličnost, pa su kroz njegovo delo i mnogo širi krugovi došli do usvajanja tog nakaradnog naziva carstva

Inače, ovo je bio jedan od prvih tekstova koje sam na tu temu, još pre nekih 15-tak godina pročitao, u engleskom originalu. Do tada nisam previše razmišljao o tome, u dovoljnoj meri indoktriniran (zaglupljen?) onim što smo iz istorije učili u školi

Original postoji na sajtu romanity.org

Mala ispravka na originalni tekst: Četvrti pohod nije prosto "skrenuo sa svog puta ka Jerusalimu" već je de fakto promovisao Konstantinopolj kao legitimnu metu. . .

Možda - iako ne poričem da termin jeste produkt jednog (nemojte mi zameriti ali) u najmanju ruku rasističkog stava i mišljenja - možda je on ipak danas primereniji da označi sve ono kulturno-civilizacijsko zračenje koje je tokom 1000.  godina dopiralo sa Bosfora i uključivalo Slovene, Arape, kasnije Turke, najzad i same početke i osnovu moderne zapadne misli (renesansnu Italiju).  Mislim da samo pravoslavlje ima daleko drugačiju sudbinu - posebno od stvaranja prvih ne-grčkih crkava - i da njegov uticaj ne može biti izjednačen sa uticajem celog kontinuiteta Istočnog carstva.


. . . jedno pitanjce: da li ste uočili da se bugarski vladari i naš nesrećni Dušan trenutno na zapadu isključivo nazivaju "tzar"? Na upotrebu tog pojma naišao sam par puta i kada su i pitanju bili vizantinci. . . .  Nije li to malo neukusno, s obzirom da bi i latinski imperator i grčki vasileus ipak bili primereniji. . .

Pa sad... Konstantinopolj jeste postao de facto meta, ali je de iure pohod pokrenut ka Jerusalimu.

Uz to, ne mogu da se zaista složim da je termin "Vizantija" skovan iz rasističkih razloga, obzirom da ga je skovao Evropljanin belac prema (dominantno) Evropljanima belcima. Pre je u pitanju pokušaj derogiranja imperije koja bi se mogla shvatiti kao konkurent tzv. "Svetom Nemačkom Rimskom Carstvu", u nekakvom nasleđivanju izvornog, celovitog Rimskog Carstva. Jasno, ima tu i religijskih razloga, kao i proste otimačine za titulisanje, obzirom da je i turski sultan sebi prisvojio titulu imperatura, tj. cara.

Što se tiče bugarskih i srpskih careva, mislim da je engleski oblik "tsar" fonetski ekvivalent načinu na koji su se ti vladari sami titulisali. Na svojim jezicima, bugarskom i srpskom, ni bugarski ni srpski vladari nisu sebe nazivali imperatorima ili vasilevsima, već carevima. Isto važi i za ruske careve. Sa druge strane, na dokumentima koji su u to vreme bili ispisivani na latinskom i na grčkom, svakako su stajali nazivi imperator i vasilevs, ili pak autokrator, jer je to latinski, tj. grčki prevod reči "car".

Japanski car se i danas, primera radi, u zvaničnim spisima Vatikana sigurno tituliše kao imperator, dok će se u vestima na grčkoj televiziji sigurno spomenuti kao Ιαπωνική αυτοκράτορας, tj. Iaponiki autokratoras. Britanska kraljica se na latinskom svakako tituliše kao Regina, a za Grke je Αγγλικά βασίλισσα (Aglika vasilisa).

Suština je u držanju vladara, a ne u titulisanju

aman kakve veze sada ima naziv ?! Koliko njih uopšte  nije ni čulo za Vizantiju... Koristi se i Romejsko carstvo.
Pa naš najveći vizantolog Georgije Ostrogorski (dobro, nije izvorno naš) je koristio naziv Vizantija.

Ime države, njen naziv ima svake veze!

Šta na primer da neko odluči da Srbiju zove po starom grčkom nazivu za Beograd, Albagrekija?!?

Ili, zašto npr. ne bismo rešili da Bugarsku zovemo Serdicija?!?

Ima veze, zato što nikada nije postojala država koja se zvala Vizantija. I nije tačno da se koristi i Romejsko carstvo, već je to upravo ime kojim su svoju državu zvali njeni stanovnici Grci (jer su sebe nazivali Romejima u to vreme).

Takođe, ne menja suštinu ni to ko je sve koristio taj naziv. Jednostavno, preuzeta je zapadnjačka istoriografija, i učinjena je nakaradanost koja i danas traje.

Uzgred, postoje sigurno delovi sveta u kojima nisu nikada čuli za Bivšu Jugoslovensku Republiku Makedoniju, ali građanima i te države, koji je zovu Republika Makedonija, i njihovim susedima Grcima, jako je bitan naziv, zato što se bavi i istorijskim i kulturnim nasleđem, a ne samo dnevnom politikom.

Iz tog razloga, nije ispravno nazivati Istočno Rimsko Carstvo ili Romejsko Carstvo izmišljenim, i nikakvim činjenicama potkrepljenim imenom.

Na kraju krajeva, nomen est omen

ma dobro, sve ja to razumem. samo kažem da se toliko ne uči u školama o carstvu čiji smo i mi baštinici, da je naziv najmanji problem.

Zapravo, s obzirom da je prva meta bila Kairo, a da je ćoravi Dandolo primio lepu sumicu od Aleksija Anđela da skrene jedra ka istoku... De jure-de žure, to je bio fin potez Krstaše (znači armije sa bagoslovom papinim) prema "suverenoj hrišćanskoj državi"... jedini razlog zapto nisu svi redom bili ekskomuniciran je... nemam pojma...



Pa, ne znm baš... Dušan kaže "carstva mi" doduše, ali ne kaže i kako samogsebe zove. U zvaničnim dokumentima stoji imerator-vasileus, a kako ga je narod na pijaci psovao...  
No, šaim se... ali je opet vrlo glupo... i kao što si posle rekao za Japance, njega na engleskom pišu Carem, a ne Mikadom... (valjda zbog one vesele igrice sa istim nazivom)  

Da, da... cela ta bulumenta koja se nazivala krstašima nije bila ekskomunicirana zato što su pravoslavni hrišćani nakon 1054. godine, od strane rimokatolika smatrani jereticima, te je napad na Konstantinopolj i rušenje Romejskog Carstva za papstvo bio legitiman potez... vekovna krvava igra u kojoj je bitnije srušiti drugu hrišćansku sektu nego se zajedno boriti i braniti, uz par svetlih primera suprotnog razmišljanja.

A mikado-pikado je sjajna i duhovita paralela