Dakle, svi smo jednom došli na razmišljanje o ovoj temi.

Da li je ono što zaključite o nekome validna osnova za građenje kasnijeg, opšteg utiska o nekoj osobi?

Ili je pak samo iluzija, nastala selektivnim uplivom informacija o toj osobi, jer imamo ograničen broj informacija o nekome na osnovu jednog jedinog susreta?

Као што поштована ауторка једном негде рече, први утисак је само наша пројекција у особи са којом се упознајемо..тако нешто..
Постоје људи које не можете стварно упознати ни после неколико година дружења/везе. У основи овога је вероватно превртљива људска природа, промена интересовања, несталност, па и незрелост.
Многи су на почетку познанства уздржани и неће вам показати своје право лице, све док не помисле да то заслужујете. Чак и онда откриваће вам се део по део њихове личности, јер је потребно доћи у ситуацију да би се нека особина ставила на тест, а за то је потребно време.

Moze biti ali ne mora da znaci...
A i menjaju se ljudi a menja se i reka..

Ja se uvek zajebem pri proceni ljudi tako da ja nisam kompetentna da bilo sta kazem .

Ono što o nekome mislim prilikom upoznavanja se uvijek pokaže ispravnim. Moj me insekt   nikada nije prevario.

Isti slucaj i kod mene. 

Odlican odgovor.  Moje iskustvo oko prvih utisaka zena je ovako:

Mada one misle nesto 'vako:

Skoro uvek ispadne Lolanina verzija...

Sto se mog misljenja tice --> GOTO Nenad 
S tim da muskarci mnogo bolje provaljuju ljude.

Mogu da kazem da obicno dobro procenim ljude...
Cak i sto se tice nekih finih, sitnih detalja...
Samim tim verujem prvom utisku, jer se trudim da ga gradim na neki po meni ispravan nacin...

Prvi utisak je neshto shto neminovno steknemo po automatizmu. Sad je samo stvar sposobnosti da mu se odupremo, jer verujem da u vecini sluchajeva nema veze sa realnoshcu. Prvi utisak je crno-beo, bez nijansi i zato ne mozhe biti realan.

Nijanse nisu neophodne da bi se moglo reci da je slika tamna ili svetla