Vidim da ste vi noćas radili , isto kao i ja . Da je meni neko rekao kada sam imao 13 god. da ću da budem Vatrogasac (Odalamio bi mu šamarčinu ) , Hteo sam da budem stolar. Naravno sada radim ovaj posao zbog plate  stolarijom se bavim kao hobijem a i nešto se zaradi . To ja želim od njega da ima neki cilj , ako usput negde i svrne to je normalno .
  Noćas sam puno razmišljao , izgleda da nemam samo ja problem sa svojim detetom , veći izgleda imaju problem roditelji njegovih "drugara". To što on nevoli cinkaroše (normalno) , to što nije agresivan nego hvata na reči i dijalog , normalno (E da su svi koji su trebali pre dvadeset god. pričali a ne hvatali se batina , gde bi nam bio kraj).
   Da li je on ustvari ono što sam i ja hteo da postanem, samo ja u podsvesti želim da on bude kao ovaj stariji koji je sušta suprotnost .

   Da pojasnim pored odlaska kod psihologa u dispanzer išao je on i kod školskog kako pedagoga tako i psihologa , razredna nevidi problem u njemu nego u drugoj deci ( "Da su mi svi kao on nebi me bolela glava").
Da ali ja vidim da moje dete pati zbog drugara i tog odnosa koji ima sa njima , pokušao sam da mu objasnim da se druži sa onima koji hoće da se druže sa njim i koji mu odgovaraju , njih je u razredu više . Ali to  on izgleda da neće da prihvati , tu moram da priznam da je naivan .

Inace... 13 godina je zaista iz mog ugla dovoljno, da dete ima neku predstavu sta zeli dalje, makar i ne potpuno definisanu...
Jeste to i dalje dete, ali pobogu, danas se u tim godinama stupa u seksualne odnose, a sam dve godine ga dele od srednje skole...
Nije lose imati cilj, smernicu, makar i nedostiznu...

"Da ali ja vidim da moje dete pati zbog drugara i tog odnosa koji ima sa njima , pokušao sam da mu objasnim da se druži sa onima koji hoće da se druže sa njim i koji mu odgovaraju , njih je u razredu više . Ali to  on izgleda da neće da prihvati , tu moram da priznam da je naivan ."

Kako vidiš da on pati? Da mu ti kojih je više u razredu što žele da se druže sa njim odgovaraju on bi se sa njima družio.... I kako misliš ne druži se? Izbegava svaki kontakt ili, jednostavno ne zalazi u kakve dublje odnose...

A mozda oni ne zele da se druze sa njim?

Ne kazem da je tako, ali vecina na ovoj temi valjda iz postovanja prema autoru teme postavlja klinaca na pijedestal. Nikada nije sve jednostrano, to sam hteo da kazem.

da... al' tata sam kaže da oni ŽELE da se druže sa njim, ali, da on neće.... 

Pa klinac je inteligentan, sto je iz price jasno. Sigurno nece doci kuci i reci "nece sa mnom da se druze" 

A opet, ja sam samo rekao sta ako, posto polazimo uglavnom samo iz jedne pretpostavke na ovoj temi. Mozda oni i hoce da se druze sa njim ali im smeta to njegovo sveznanje a kada bi naucio to da kontrolise stvari bi se promenile.

ali ni ti ni ja ne možemo da nagađamo kako jeste.... ja iznosim zaključke iz onog što ovde vidim, tj. pročitam....

   Da najgore je što ni ja kao roditelj neznam šta je totalna istina .Mada koliko ga znam on bi da se druži sa svima , što je nemoguće morate priznati .U tom delu i mislim da je naivan , nemože još da svati da ljudi nisu svi isti i da je normalno da nemogu svi da mu odgovaraju kao drugovi .Ta grupa klinaca jednostravno ga ignoriše neželi da se druži sa njim , a što je najgore konstantno mu prave probleme , cinkare ga kod razraedne i za ono što je uradio , a vala i za ono što nije .
   Koliko im je naklonjen i želi ih kao društvo je njegova rečenica kada sam ga pitao : Ko te je tukao i polomio naočare . Neznam nisam video . Znači hteo je da ga zaštiti , ili iz straha ili  .
    Danas novost došao kući sav radostan i pohvalio mi se da je jedan od njih mu prišao i izvinio za sve do sada i da želi da budu dobri drugovi .

A mozda ga stvarno nije video jer mu je ovaj polomio naocare pre nego sto je imao prilike da ga vidi...
Mozda biste malo prebrzo da resite "problem" sa detetom. OPusteno...

Izvite sto ozivljavam temu, ali ova tema me je naterala da se registrujem.
99% se prepoznajem u tom detetu, imao sam iste probleme, i natprosecnu inteligenciju.  Odmah da vam kazem, dyabe se trudite da mu pomognete, vodite ga kod psihologa, pricate sa njim. . . .  to su sve gluposti.  Da je mene otac tako mazio, pricao sa mnom. . .  ja bih najverovatnije i dan danas ostao u osnovnoj skoli.  Dok on ne shvati da to sto radi ne radi vama, ne radi nastavniku, ne radi zbog ocene nego zbog SEBE.  A to nece shvatiti dok se ne oseti odbaceno, usamljeno, sa sve losim uspehom u skoli i nikakvim drugarima.  Onda ce se zapitati "sta ja to radim, gde me to vodi", kao sto sam se i ja zapitao.  Sa mazenjem i pazenjem to pitanje ce sebi postaviti kad bude bilo prekasno.

Suština je: nemojte mu posvećivati pažnje, nek vas bude briga za ocene u školi, odnose sa drugarima, nastavnicima. . .  nemojte mu peglati odecu, namestati krevet, raspremati sobu.  Posle par meseci takvog tretmana probudiće se u svom svinjcu od sobe i u farmericama umesto u pidžami, popizdeti i pitati sebe "šta ja ovo radim, gde će me odvesti, kako ću sa ovakvim ponašanjem biti prihvaćen?".  Počeće da uči, da rasprema sebi, da sebi pegla, pa čak i da sprema hranu sam.  Stanje u školi će se znatno popraviti, ali ni slučajno nemojte da ga hvalite niti ublažite tretman (osim onog dela sa peglanjem i spremanjem ručka ), pustite ga da sam uči (nemojte  ga terati, niti ga podsticati).  Biće uspešan, popraviće odnose sa prijateljima i nastavnicima, "doći će mu iz dupeta u glavu", i što je najvažnije, on će sam blistati, sreća i zadovoljstvo će mu se videti na licu. . .

Ovo govorim iz ličnog iskustva, kroz  ovo sve sam ja prošao, samo što mog oca prirodno ne zanima šta ja radim, a kod majke sam jednom nedeljno (razvedeni roditelji). . .
Ako želite moju priču, postovaću sutra sve probleme, i kako sam ih prebrodio

Puno sreće sa vašim sinom!