početnička greška 

Meni ga sad nešto žao, baš smo zli. 

(Dobro, ne svi, eto ja...  )

Hmmm... da vidimo... kako povećati komunikativnost? 

Prvo, da bi bio komunikativan, moramo obratiti pažnju na neke ''formalnosti''.
Da bi bio komunikativan, moraš biti prilično rečit.

Dakle, jasno da znaš da artikulišeš svoje misli u rečenice koje su smislene.
I da to primeniš u praksi.

Za to mi na pamet padaju dve vežbice:
1. prva je naravno - čitanje. Time ne samo da povećavaš svoj fond reči, nego implicitno usvajaš gramatička pravila, a i učiš o nečemu - o životu, ljudima, čemu god - u zavisnosti šta je tema knjige koju čitaš.

2. nađi za razgovor nekoga sa kim do sada nikada nisi komunicirao. U početku će ti verovatno biti malo neprijatno, ali što si uporniji, to će neprijatnost nestajati, i imaćeš sve više poverenja u sebe.

Pazi... ne rađamo se svi kao vrsni govornici... Ali svakako postoji deo koji je do vežbe i učenja.
Na tome radi, i uspeh neće izostati.
Možda nećeš biti baš Ciceron, ali ćeš svakako postati to... ''komunikativniji'', ma šta vi ljudi pod tim smatrali. 

osim ovog lijepog savjeta koji si dobio od Bambine...da sugerisem jednu sitnicu

nemoj da budes aktivan i veliki govornik na svakoj temi.

nije normalno da budes

to je vec ludilo... ...

i nemoj nikada da zelis da ne cutis...to je i pozeljno i normalno i potreba je...na kraju krajeva.
ne moze se glagoljati bez potrebe,uvijek i u svakoj prilici...
em ces biti naporan i sebi i drugima...rastjeraces sve oko sebe...a vrlo cesto se ispadne i povrsan i glup...ako se prica price radi...ili o necemu o cemu nemas pojma...ili bar neku emociju...pricati po svaku cijenu znaci sebe forsirati na to...a razgovori se ne forsiraju,ako vec ne zelimo (a ne bi trebalo da zelimo) da su usiljeni i izvjestaceni ili liseni smisla.

nije poenta u glagoljanju po svaku cijenu,vec pricati kad se ima potreba za tim,a pored toga imati i minimalno umjece razgovora i sposobnosti reci sta mislis ...

sto znaci da u svemu ima i ona druga krajnost

nista gore od ljudi koji "lupaju" gluposti,koji nemaju mjere,takta ...koji imaju misljenje o svemu i svacemu,ali ne i obzira i "talenta" za znati kad treba otvoriti usta ...

Šmrc  ... He seemed so happy. Full of hope.  Such an innocent smiley Prokleti da ste... vi i vaša cinična priroda

što se tiče sesircicinih (najtupavija reč koju sam napisao u skorije vreme) i b@mbininih predloga, to podržavam, s tim što ne mora knjiga da bude u pitanju. Nađi bilo šta što te zanima (što je u granicama zdravog razuma) i usput ćeš nesumLJivo naići na ljude koji se istim tim bave. Sad se setih nekog tupavog predavanja sociologije iz gimnazije (koje možda i nije toliko tupavo). I shodno tome, što više interesovanja imaš, to ćeš više ljudi sretati. A možeš jedno 'interesovanje' da produbljuješ i tako obuhvatiš širi krug ljudi istog interesovanja.
...
Evo i ja da iznesem jedno zapažanje...[Mogao bih ovo i na 'studentska blabetanja' temi ali kad je već pokrenuta priča o komunikativnosti...]

Druga nedelja na faksu.
'tis all fun and games, što se predavanja i gradiva tiče, nije to ni bitno.
Ali tek sam jutros provalio koliko u stvari burek (zaista...možda   ) okuplja 'krem društva', što reče coolrunner nedavno.
50% ljudi tamo mi deluje potpuno nezainteresovano i nekomunikativno.  
Prvo nisam mogao da verujem, kao, ma naći će se neki otvoreniji ljudi... jok...
Ima samo jedan par likova koji baš baš vole da pričaju i da se zezaju  ali jedan od njih mi deluje kao mutivoda i baron... tako mi kaže prirodna intuicija...
Fala bogu (ili čemu već) pa je tek početak, valjda ćemo se zbližiti kao u srednjoj što smo (good ol days)
Ali do sada sam ja bio pokretač 40% svih upoznavanja. Vidim, nađu se dvoje/dvojca/dve i upoznaju se i onda se drže zajedno, bez inicijative da se upoznaju sa ostatkom grupe. Doduše, primetih, dobar broj njih je iz unutrašnjosti (baš puno ljudi) pa su možda malo zatečeni novom sredinom.
Ko hrčak kad ga iz kaveza staviš na šumsko tle    Beograd nije baš toliki bauk. no dobro...

Eno, juče, prekjuče, na sred ulice pitam devojku da li ima kredita za cim, a ona se pogubila. Okrenula pogrešan broj, dobila nekog kretena koji je zvao i bio je baš nervozan i onda ona meni govorila ono što je on njoj  
Posle je samo poslala sms tom ortaku koji je trebao da me zove. Ne znam, bila je totalno pogubljena sve vreme... A možda ja imam taj hendikep nedostatka srama (ali učtiv sam majke mi... nisam napadan ni agresivan u razgovoru sa nepoznatima)... razmišljao sam i o tome, ne brinite   pokušavam da uvek prvo pođem od sebe... dakle, da li nešto nije u redu sa mnom (osim što sam ružan ko pas   )?

ili si sarmantan do besvjesti ili si ruzan kao pas(ovo si ti prokomentarisao,molim lijepo...ja ne vjerujem u to )...

znas...postoje ljudi koji djeluju na nas na nacin koji si ti opisao ...
iz ko zna kojeg razloga...

uz nas ide uvijek i neka energija...na koju neki ne mogu ni broj telefona da procvrkucu,a da se od toga ne napravi vrtutma ...

u kom grmu lezi zec...kod tebe ili kod nje...e pa ne znam

meni lici na pocetak neke romanse...ja sam ti nepopravljivi optimista...katkada...vise periodicno...
ali pazi,tako bezazleno su i neki mnogo gadni ratovi zapocinjali ...

znaš kako... nije meni uvek tako... samo, kako dolazim u kontakt sa sve više ljudi tako stičem utisak da se procenat nekomunikativnih povećava.

možda sam sve ružniji iz dana u dan 

U ovom dobu kada nam manijaci i razni ludaci izlaze iz frizidera, nekako me i ne iznenađuje što ljudi ponekad imaju takav stav.
Naslušala sam se priča i priča o raznim manijacima iz mračnih ulica i gradskog prevoza. 

Verujem da i to ima svoje, donekle... onaj fazon, ne pričamo sa nepoznatima. 

Na faksu to može čak da bude i izraženije, jer tamo ima ljudi sa raznih strana... Možda neke prosto prepadne veliki grad, dolaze iz manje sredine gde svi znaju svakoga, pa im je komunikacija sa strancima možda polje na kom se ne snalaze baš najbolje. 

Ili ti jednostavno izgledaš kao manijak. 

da uzeo sam i ovo u računicu, ali ipak je u pitanju bio centar grada sa 20+ljudi oko nas... pogreši manijak ali ne toliko...


do you still hear the crying of the lambs?

gcko,

onda je to ruznoca epskih razmjera

nego...da nisi ti malo previse komunikativan?

iskreno,mene jeza hvata od onih koji su komunikativni na taj nacin...da ih zovem socijalne zvijeri


znas one likove sto forsiraju razgovore kao porodjaj...
bla,bla,bla...ja mislim,ja znam,ja bih ovako,ja imam,ja sam....bla,bla,bla,globalno zagrijavanje,poetika ivana gundulica i urbani plan beograda...a sve u jednoj recenici...

a onda krenem da ja nesto kazem o urbanom planu beograda i taman zinem...kad on meni isprica neki mnogo dobar vic

i tako...mentalno me siluje da imam zelju da ga prijavim u prvoj policijskoj stanici ...

ne... daleko bilo... ne volim takve ljude.  (takav je upravo onaj mutivoda od pre dva posta)

Ako vidim da neko nije za priču, ne forsiram to...

edit:

evo sad se setih i prvog burek okupljanja (došao sam na nagovor ortaka  ) koje je na kraju i ispalo dobro. Ispričasmo se sa MirjanomHP i b@rbikom. A prvo videh da su dolazili sve neki stariJi (da ne kažem stari, uvrediće se neko  ) članovi...
ja reko, šta sad sa ovima treba da ćaskam? mislim, ja sam za, ali oni valjda imaju svoj 'krug' ljudi (sličnog starosnog doba)
dođoše Mirjana i barbika i još jedan dečko  ne mogu da se setim imena ali mislim da nema profil na bureku, ...mi sedeli s njima, posle naišli kokota, filip93, enaB i još neki i seli u drugi kraj kafića... bilo mi glupo da 'pobegnem' od ovih sa kojima već sedim... i reko aj sa ostalima ću neki drugi put.  A jesam to veče bio malo neraspoložen, koliko se sećam...