Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Prijavi me trajno:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:

ConQUIZtador
nazadnapred
Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Napomena: Govor mržnje, uvrede i svako drugo ponašanje za koje moderatori budu smatrali da narušava ugled i red na forumu - biće sankcionisano.
Idi dole
Stranice:
1 ... 3 4 6 7 ... 10
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Tema: Godišnjica smrti heroja, majora Milana Tepića.  (Pročitano 150530 puta)
Svedok stvaranja istorije


Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 27614
OS
Windows XP
Browser
Opera 12.15
На данашњи дан: Херојски чин мајора Тепића            
 недеља, 29. септембар 2013.

На данашањи дан 29. септембра 1991. у Бјеловару, дизањем у ваздух војног складишта, погинуо је мајор Милан Тепић, спасивши тиме своје војнике и наносећи тежак ударац непријатељу.

У јулу 1991. хрватске паравојне формације „Зенге“ опколиле су припаднике Југословенске народне армије, који су се налазили на одслужењу војног рока у касарни у Бјеловару. Команда 5. војне области ЈНА у Загребу је послала Посматрачку мисију тадашње „Европске заједнице“ којој, међутим, припадници „Зенги“  нису дозволили приступ у касарну.

Пребег из ЈНА потпуковник Јосип Томшић, који је у међувремену постао командант хрватске "одбране Бјеловара", припремио је напад на касарну у којој су се налазили преостали војници, официри и њихови чланови фамилија који нису пребегли на другу страну. Касарна у којој данима није било воде и струје је нападнута са 2.000 војника. Пошто команда ЈНА није послала помоћ, командант бригаде пуковник Рајко Ковачевић је наредио предају и одлагање оружја. По уласку у касарну, тадашњи председник Кризног штаба Бјеловара Јуре Шимић је наредио да се припадници ЈНА скину до појаса, након чега је из строја извео команданта Рајка Ковачевића са помоћницима, потпуковника Миљка Васића и капетана прве класе Драгишу Јовановића, које је потом одвео 50 метара даље и убио из пиштоља. Око 200 војника ЈНА је тада заробљено. Тепић је међутим, одбио да се преда и са групом војника се повукао у Централно складише борбених средстава у оближњем селу Беденик у којој је организовао одбрану од хрватских формација које су опколиле објекат.

Не желећи да препусти оружје из касарне хрватским паравојним формацијам, Тепић је својим војницима наредио повлачење на безбедну раздаљину од складишта. Према неким изворима, на то их је упозорио речима: „Војско, слушајте ме добро! Не знам колико ћемо моћи овако још да издржимо, усташе ће тек жестоко навалити и настојати да нас заскоче. Зато су пажљиви са ватром и избјегавају да ударе по складишту, и ово што ми имамо овдје је за њих више него драгоцјено. Кад дође тренутак, кад се више не буде могло издржати и кад дође мука до ока, тражићу да се удаљите на пристојну удаљеност од главног објекта. Да не замерате ми ако сам негде према неком погријешио, али хоћу двије ствари да урадим уз вашу помоћ. Да усташама не дам Беденик, и да ви останете живи. Нека неко од вас сачува мој ратни дневник.“

Кад су се војници удаљили на довољној удаљености, а Хрвати се већ приближили одредишту, минирао је складиште муниције са 170 тона експлозивних средстава и дигао га у ваздух. Осим њега, погинуло је званично 11, а незванично 200 нападача на касарну, који су се потом водили као нестали. Тако је Милан Тепић ушао у историју на сличан начин на који и ресавски војвода Стеван Синђелић, који је 1809. дигао у ваздух себе заједно са турским војницима,

Његово наређење, међутим, није послушао војник на одслужењу редовног војног рока, Стојадин Мирковић, који је из оклопног транспортера дејствовао по непријатељу све док није погођен противоклопним пројектилом. У знак одмазде стрељан је и командир страже Ранко Стефановић.

Због овог чина мајор Тепић је постухмно одликован Орденом народног хероја Југославије и проглашен за народног хероја. Његово име данас носе улице у градовима широм Србије и Републике Српске, а у његову част Војска Републике Српске је установила посебан  Орден за заслуге у рату.

(НСПМ)

нек им је вечна слава
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Ucesnik diskusija


ЗА СРБИЈУ СВЕ,СРБИЈУ НИЗАШТА!

Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 173
Zastava
OS
Windows 7
Browser
Chrome 29.0.1547.76
Почивај у миру господине мајоре!

Јунаштво живи довјека...
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svedok stvaranja istorije


Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 27614
OS
Windows
Browser
Mozilla Firefox 40.0
Данас се навршава 24 године од херојског чина мајора Тепића
   


На данашањи дан 29. септембра 1991. у Бјеловару, дизањем у ваздух војног складишта, погинуо је мајор Милан Тепић, спасивши тиме своје војнике и наносећи тежак ударац непријатељу, који је окполио касарну.

На данашањи дан 29. септембра 1991. у Бјеловару, дизањем у ваздух војног складишта, погинуо је мајор Милан Тепић, спасивши тиме своје војнике и наносећи тежак ударац непријатељу.

У јулу 1991. хрватске паравојне формације „Зенге“ опколиле су припаднике Југословенске народне армије, који су се налазили на одслужењу војног рока у касарни у Бјеловару. Команда 5. војне области ЈНА у Загребу је послала Посматрачку мисију тадашње „Европске заједнице“ којој, међутим, припадници „Зенги“  нису дозволили приступ у касарну.

Пребег из ЈНА потпуковник Јосип Томшић, који је у међувремену постао командант хрватске "одбране Бјеловара", припремио је напад на касарну у којој су се налазили преостали војници, официри и њихови чланови фамилија који нису пребегли на другу страну. Касарна у којој данима није било воде и струје, нападнута је са 2.000 војника.

Пошто команда ЈНА није послала помоћ, командант бригаде пуковник Рајко Ковачевић је наредио предају и одлагање оружја. По уласку у касарну, тадашњи председник Кризног штаба Бјеловара Јуре Шимић је наредио да се припадници ЈНА скину до појаса, након чега је из строја извео команданта Рајка Ковачевића са помоћницима, потпуковника Миљка Васића и капетана прве класе Драгишу Јовановића, које је потом одвео 50 метара даље и убио из пиштоља.

Око 200 војника ЈНА је тада заробљено. Тепић је међутим, одбио да се преда и са групом војника се повукао у Централно складише борбених средстава у оближњем селу Беденик у којој је организовао одбрану од хрватских формација које су опколиле објекат.

Не желећи да препусти оружје из касарне хрватским паравојним формацијам, Тепић је својим војницима наредио повлачење на безбедну раздаљину од складишта. Према неким изворима, на то их је упозорио речима:

„Војско, слушајте ме добро! Не знам колико ћемо моћи овако још да издржимо, усташе ће тек жестоко навалити и настојати да нас заскоче. Зато су пажљиви са ватром и избјегавају да ударе по складишту, и ово што ми имамо овдје је за њих више него драгоцјено. Кад дође тренутак, кад се више не буде могло издржати и кад дође мука до ока, тражићу да се удаљите на пристојну удаљеност од главног објекта. Да не замерате ми ако сам негде према неком погријешио, али хоћу двије ствари да урадим уз вашу помоћ. Да усташама не дам Беденик, и да ви останете живи. Нека неко од вас сачува мој ратни дневник.“

Кад су се војници удаљили на довољној удаљености, а Хрвати се већ приближили одредишту, минирао је складиште муниције са 170 тона експлозивних средстава и дигао га у ваздух. Осим њега, погинуло је званично 11, а незванично 200 нападача на касарну, који су се потом водили као нестали. Тако је Милан Тепић ушао у историју на сличан начин на који и ресавски војвода Стеван Синђелић, који је 1809. дигао у ваздух себе заједно са турским војницима,

Његово наређење, међутим, није послушао војник на одслужењу редовног војног рока, Стојадин Мирковић, који је из оклопног транспортера дејствовао по непријатељу све док није погођен противоклопним пројектилом. У знак одмазде стрељан је и командир страже Ранко Стефановић.

Због овог чина мајор Тепић је постухмно одликован Орденом народног хероја Југославије и проглашен за народног хероја. Његово име данас носе улице у градовима широм Србије и Републике Српске, а у његову част Војска Републике Српске је установила посебан  Орден за заслуге у рату.

(НСПМ)   
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svedok stvaranja istorije


Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 27614
OS
Windows
Browser
Chrome 47.0.2526.73
Откривено спомен обележје Милану Тепићу у Генералштабу Smile



Начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић открио је спомен обележје народном хероју мајору Милану Тепићу у Управи за логистику у касарни „Топчидер”, саопштило је Министарство одбране. Уз представнике Војске Србије, овом догађају присуствовали су чланови породице мајора Тепића, међу којима и његов син Александар Тепић који је официр Војске Србије. Генерал Диковић је похвалио гест носилаца традиције јединица логистике, јер нису заборавили људе који су обележили један период наше историје.



Капетан Александар Тепић и генерал Љубиша Диковић (Фото Министарство одбране)

– Мајор Тепић је својим херојским делом потврдио да је наша држава у свим тешким тренуцима у својој историји имала људе који су били посебни. То су били јунаци који нису жалили свој живот како би извршили добијени задатак. Мајор Тепић је и државу и задатак ставио изнад свог живота, изнад своје породице, изнад свега – рекао је генерал Диковић.

Мајор Милан Тепић, командант складишта борбених средстава „Барутана“ у селу Беденик недалеко од Бјеловара, je ради спречавања његове предаје припадницима Збора народне гарде, 29. септембра 1991. дигао у ваздух складиште са 170 тона експлозивних средстава.




Том приликом са њим је настрадао и војник Стојадин Мирковић који такође није хтео да се преда. Како је приликом једне комеморације Тепићу навела Војска Србије, хрватска страна је потврдила губитак 11 својих војника приликом експлозије складишта муниције.
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svedok stvaranja istorije


Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 27614
OS
Windows
Browser
Chrome 53.0.2785.101
Подгорица: Трибином „Хероји не умиру“ одата почаст мајору Тепићу и војнику Мирковићу


Синоћ је у Књижари Матице српске у Подгорици, у организацији Уније за неутралност Црне Горе, одржана трибина поводом сјећања на мајора Милана Тепића и војника Стојадина Мирковића.

На дан 29. септембра прије 25 година мајор Милан Тепић дигао је у ваздух, са 170 тона експлозивних средстава, складиште борбених средстава „Барутана“ у селу Беденик, недалеко од Бјеловара, како би спријечио да га преузму припадници Збора народне гарде. Уз њега је страдао и деветнаестогодишњи војник Стојадин Мирковић, који, упркос Тепићевој наредби, није хтио да се преда, док је хрватска страна потврдила губитак 11 својих војника.

На трибини одржаној на двадесетпетогодишњицу погибије Тепића и Мирковића, говорили су свештеник Предраг Шћепановић, Гојко Раичевић, предсједник Уније за неутралност и Милисав Поповић, учесник у рату од 1991. до 1995, а трибина је отворена видео прилогом о херојима Тепићу и Мирковићу.

„Данас је 29. септембар − дан који носи спомен о којему ће, надамо се, макар наши потомци учити из историјских уџбеника и читанки. На данашњи дан од заборава чувамо наше војнике и старјешине који су настрадали супротстављајући се знатно надмоћнијем непријатељу, борећи се часно и храбро, показујући непријатељу на шта су спремни када бране оно што је најсветије. Наша је обавеза да их спомињемо данас и довијека као наше хероје, као наше узоре“, казао је предсједник Уније за неутралност Гојко Раичевић.)

Он је нагласио да осим моралне обавезе чувања хероја од заборава, постоји и обавеза да се на данашњи дан упуте неке важне поруке.

„Прва је упућена онима који планирају да непозвани газе ову земљу; њима поручујемо да свака наша генерација има и свога Милана, и свога Стојадина. Друга је упућена нама, да не бисмо заборавили да их славимо, памтимо и помињемо као наше најбоље људе и јунаке, од Обилића и Синђелића, Танаска Рајића, Богдана Жерајића, Гаврила Принципа и Драгутина Гавриловића, све до најновијих хероја и мученика − мајора Милана Тепића, војника Стојадина Мирковића и потпуковника Миленка Павловића“, казао је он, додајући да као што памтимо њих, памтимо и прву жртву НАТО бомбардовања у Црној Гори, у Даниловграду, војника Сашу Стајића, полицајце, војнике и официре Драгана Бјелановића, Предрага Леовца, Марка Аврамовића, те Милицу Ракић, Мирослава, Оливеру и Јулију.

„Нека нам опросте сјени Мајора Тепића и војника Мирковића што их вечерас помињемо“, почео је своје излагање свештеник Предраг Шћепановић.

scepanovic sa tribine 409x307 Трибином Хероји не умиру одата почаст мајору Тепићу и војнику Мирковићу (ВИДЕО)

Свједочећи о јунаку Тепићу, отац Предраг Шћепановић је испричао аманетну анегдоту, по којој је Тепић својој породици, жени, ћерци и сину казао: „Када видите небо над Бјеловаром да се црни, знајте да сам погинуо.“

Присутни су имали прилику да од оца Предрага Шћепановића чују о голготи српског народа и војске током прошлости, као и животопис Тепића и Мирковића.

Он је подсјетио да је седемдесетих година прошлог вијека, током економске миграције са простора бивше Југославије отишло милион и по људи, што, како је навео отац Предраг, треба да подстакне оне југоносталгичаре на размишљање о томе колико је заправо била срећна та држава.

Тог дана, 29. септембра у рану зору кренуо је напад, о коме је детаљно говорио отац Предраг, а његово свједочење можете чути на видео снимку који прикључен тексту.

„Молим се Богу да се роди неки нови Његош, који ће знати да опјева подвиг наших вечерас помињаних хероја, чије ме јунаштво надахњује, надима груди, нагони на тугу и сузе, али и чини поносним што припадамо истоме народу, а њихове душе ће свијетлити у Бјеловару док се не роди неко ново покољење које ће знати да цијени жртву мајора Тепића и војника Мирковића“, казао је он.

Молебан за почивше хероје услиједио је након говора оца Предрага Шћепановића.

Након њега говорио је Милисав Поповић, учесник у рату од 1991. до 1995. године, свједочећи о патњама које су у тим годинама задесиле војску, али и народ у рату, истакавши да нема нити болнијег нити часнијег повода за скуп од овог вечерашњег.


Он се, присјећајући се војничких заклетви као највећих светиња, осврнуо и на ондашњу власт, која је, како је казао, била родољубива; „то су исти ови данашњи ликом, али не и дјелом“, казао је он, додајући потом емотивно свједочење о борцима добровољцима из Црне Горе и начину на који је власт третирала повратнике из рата.

Његово свједочење такође можете видјети у видео прилогу.



IN4S
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svedok stvaranja istorije


Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 27614
Народни херој мајор Милан Тепић

 
"Једанпут људи дају ријеч, она остаје или се погази. Ја сам дао ријеч да ћу да браним ову земљу ако јој буде тешко"

Једна је од најцитиранијих реченица у српском језику кад год се жели рећи понешто о херојству. Изрекао ју је мајор Милан Тепић из поткозарског села Комленца. Мајор Милан Тепић је последњи одликовани херој Југословенске народне армије и први херој Републике Српске.

Свечано откривање споменика у Београду

Споменик легендарном мајору Милану Тепићу биће свечано откривен у петак у Београду, недалеко од улице која носи његово име. На овај начин, држава ће на дан када је пре тачно 26 година јуначки погинуо, одати почаст последњем народном хероју Југославије и првом хероју Републике Српске.
Smile

Бронзану статуу човека који је у Беденику крај Бјеловара изабрао смрт уместо предаје, уз највише војне почасти и у присуству породице, ратних другова и поштовалаца његовог херојског чина, откриће министар за рад, запошљавање и борачка питања Зоран Ђорђевић. Монументално обележје на Дедињу, недалеко од капије болнице "Драгиша Мишовић" финансирала је Влада Србије.

Откривање споменика мајору Тепићу прилика је и за подсећање на такође херојску смрт војника Стојадина Цолета Мирковића из ваљевског села Горње Лесковице. Иако само регрут, деветнаестогодишњи војник није желео да напусти транспортер из чијег митраљеза је бранио положај недалеко од војног складишта.

29.09.1991.

Дана 29. септембра 1991, у тридесетчетвртој години живота, у Бјеловару у Хрватској, погинуо је спасивши своје војнике, али и ко зна колико потенцијалних жртава оружја које је уништио жртвујући свој живот. У јулу, те године, мајор Тепић био је у централном складишту борбених средстава у селу Беденику код Бјеловара. По договору ЈНА, Унпрофора и тадашњих хрватских власти, евакуација касарне и војних објеката требало је да се деси 1. октобра. Међутим, касарна је под руководством потпуковника хрватских паравојних снага Јосипа Томшића нападнута док су у њој били војници и официри са преосталим члановима породица. Уз помоћ две хиљаде војника, касарна у којој није било воде ни струје данима, нападнута је и заузета. Тако је мајор био принуђен да се са војницима повуче у складиште.

Не желећи да препусти оружје из касарне “Војновић“, хрватским снагама, Тепић је својим војницима наредио повлачење на безбедну раздаљину од складишта. Према неким изворима, на то их је упозорио речима: „Војско, слушајте ме добро! Не знам колико ћемо моћи овако још да издржимо, усташе ће тек жестоко навалити и настојати да нас заскоче. Зато су пажљиви са ватром и избјегавају да ударе по складишту, и ово што ми имамо овдје је за њих више него драгоцјено. Кад дође тренутак, кад се више не буде могло издржати и кад дође мука до ока, тражићу да се удаљите на пристојну удаљеност од главног објекта. Да не замерате ми ако сам негде према неком погријешио, али хоћу двије ствари да урадим уз вашу помоћ. Да усташама не дам Беденик, и да ви останете живи. Нека неко од вас сачува мој ратни дневник.“

Кад су се војници обрели на довољној удаљености, а хрватска војска већ се приближила одредишту, минирао је складиште муниције са 170 тона експлозивних средстава и дигао га у ваздух. Осим њега, погинуло је званично 11, а незванично 200 нападача на касарну, који су се потом водили као нестали. Тако је Милан Тепић ушао у историју на сличан начин као и ресавски војвода Стеван Синђелић и његово херојство у каснијим народним препевима никако није могло да избегне такво поређење.

Његово наређење, међутим, није послушао војник на одслужењу редовног војног рока, Стојадин Мирковић, који је из оклопног транспортера дејствовао по непријатељу све док није погођен противоклопним пројектилом. У знак одмазде стрељан је и командир страже Ранко Стефановић.



Рођен у селу Комленац, надомак Козарске Дубице, 1957. године, Тепић се, иронично, школовао у Загребу на Војној академији. Радио је у Пожеги и Вараждину, а потом у Бјеловару. Имао је супругу Драгицу, ћерку Тању и сина Александра који је годинама након смрти свог оца и сам постао војно лице.

За тај јуначки чин мајор Тепић је одлуком Председништва Социјалистичке Федеративне Републике Југославије постхумно одликован Орденом народног хероја.

Њему у част, Република Српска је установила орден за посебне заслуге у рату.

Његово име носи  улица у Козарској Дубици, у Београду /општина Савски венац/, Бањалуци, Источном Сарајеву, Нишу, Бачкој Паланци, Бешки, Инђији, Кули, Лесковцу, Новом Саду /три улице/, Оџацима, Пироту, Смедереву, Сомбору, Сремској Митровици, Темерину, Великој Плани, Вршцу, Зрењанину, Теслићу, Градишци и у више других српских градова.
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Superstar foruma


Americki patriota

Zodijak Pisces
Pol Muškarac
Poruke 75692
Zastava
mob
I-mate 30 Pro
IP sačuvana
social share
ni bog ne prasta sve...

celavi oces cokoladicu...
Pogledaj profil WWW
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Superstar foruma


Americki patriota

Zodijak Pisces
Pol Muškarac
Poruke 75692
Zastava
mob
I-mate 30 Pro
IP sačuvana
social share
ni bog ne prasta sve...

celavi oces cokoladicu...
Pogledaj profil WWW
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Jet set burekdzija


Zodijak
Pol
Poruke 5782
mob
Samsung Galaxy S2
To je onaj sto se samo razneo uz "Milosevicu Akbar" ?
IP sačuvana
social share
I have ... a cunning plan. It's as cunning as a fox who's just been appointed Professor of Cunning at Oxford University.
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svakodnevni prolaznik

Zodijak
Pol
Poruke 402
Pobio ti sunarodnike jbg, ti ga mrziš mi ga zbog toga volimo  Smile
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Idi gore
Stranice:
1 ... 3 4 6 7 ... 10
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
nazadnapred
Prebaci se na:  

Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.  

Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.

web design

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: Naša mreža :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: Triviador :: Domaci :: Morazzia :: TotalCar :: FTW.rs :: MojaPijaca :: Pojacalo :: 011info :: Burgos :: Alfaprevod

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

Copyright © 2002- "Burek.com", all rights reserved. Performance: 0.108 sec za 17 q. Powered by: SMF. © 2005, Simple Machines LLC.