Kad covek procita ovakvu vest, ne moze da se otme utisku da je autor neko blizak LDP (u najmanju ruku ateista), koji bi bio najsrecniji da Sinod i SPC uopste ne postoje. Sinod i svetovna vlada nisu iste stvari i ne moze se ocekivati od vladika da pljuju jedni po drugima, kao sto to rade politicari. Crkva je zatvorena organizacija sa svojom specificnom strukturom i to sto se najveci broj problema resava bez izlazenja u javnost je po praviima unutrasnjeg uredjenja u Crkvi i sastavni deo Vere. To nisu stranacki lideri ili licnosti sa estrade, pa da njihov licni i profesionalni zivot bude predmet zute stampe. Oni nisu jednostavno zaposljeni u Crkvi, to su duboko religiozni ljudi kojima je to sto rade nacin zivota i svoje nesuglasice resavaju u potpunosti u skladu sa verom.

Sve dok Crkva funkcionise u skladu sa principima Vere, mene kao vernika ne treba da zanima sta se u njoj desava (osim ako nisu u pitanju kriminalne i nemoralne radnje); ja to smatram zavirivanjem u tudje dvoriste (to nije cak ni kulturno), mesanjem u stvari koje ne poznajem dovoljno i koje nisam pozvan da resavam.

Prim. aut.: Crkva i Vera su pravilno napisane.

Kako znas da Grigorija narod ne voli?Odavno vecu glupost nisam cuo na ovom forumu!

Vladikama treba ostaviti prostor da se dogovore i kako se dogovore to narod mora da poštuje.

   Preneo sam tačno ono što mi je aprila prošle godine,tokom par sati zajedničke vožnje kolima,preneo tip koji je verujući i koji se par dana ranije vratio u Bgd. nakon jednomesečne posete zavičaju.Ni više ni manje (tačnije,manje,ali zbog raznoraznih posetilaca ovog dela foruma koji sebe ne mogu nazvati "srpskim nacionalistima"...Neka "municiju" protiv SPC-a i nadalje traže u "Blic"-u).

Огласио се и владика Григорије оводом тобожњег "унутарцрквеног сукоба".Ево истине.


Седница Светог архијерејског синода, одржана прошлог четвртка, имала је јаког одјека у јавности: причало се и писало о поделама у „црквеној влади”, несугласицама архијереја због иступања појединих црквених великодостојника поводом „Параде поноса”, сукобима чак и око неких политичких питања, као што је посета руског председника Србији. Епископ захумско-херцеговачки Григорије, један од чланова Синода, чији је састав скоро потпуно промењен после мајског заседања Светог архијерејског сабора, у разговору за наш лист каже да је седница Синода протекла у веома доброј атмосфери, као и да није било сукоба између митрополита Амфилохија и осталих архијереја око тога да ли руски председник треба или не да посети нашу земљу.

– Наш патријарх Павле је често говорио да су полуистине понекад опасније од саме лажи. О томе је било речи на Синоду и опет, како рекох, уз пуну одговорност и пуну сагласност свих, и нарочито митрополита Амфилохија, да је Србији сада, као ретко када, потребан мир и помирење и коначно надилажење подела као што су на четнике и партизане, на црвене, плаве, жуте... У том контексту је врло битна и посета председника Русије Медведева, која би, по нашем скромном мишљењу, била и требало би да буде само у служби мира и трајног учвршћивања пријатељства између српског и руског народа, поготову у лицу таквог једног човека хришћанина, као што је Дмитриј Медведев – истиче владика захумско-херцеговачки.

У јавности се ствара слика о поделама у Синоду, па се митрополит Амфилохије ставља на једну, а Ви, владика бачки Иринеј и далматински Фотије на другу страну. Шта је истина?

Треба овде рећи да је чиста измишљотина о подели у Синоду на митрополита Амфилохија на једној и двојицу владика и мене на другој страни, то је злонамерно. Митрополит Амфилохије и владика Иринеј бачки су епископи који се сврставају међу најугледније, не само у нашој цркви него у целом православном и хришћанском свету. Њихово образовање је надалеко познато, можда је мање познато њихово дугогодишње пријатељство и рад на обнови српске теологије и самим тим Српске светосавске цркве. Може се с правом рећи да је слушати њихове дијалоге истински празник. Међу овим заиста великим људима свакако да понекад превлада и оно људско, али њихово трајно опредељење и вера у Бога живога увек учине да победи Бог и његова милост. Тако је безброј пута било, и тако је и сада. Једном речју, дијалог међу нама у Синоду је искрен, интензиван, отворен, понекад искричав, али све у циљу и са једном жељом – да се у нашем народу, у нашој цркви, запали огањ међусобне љубави, животне радости, праштања, служења, културе која није кич и пародија, већ ред и рад и радост живота у заједници браће и ученика Христових.

Када се, према Вашем мишљењу, „црквена влада” показала нарочито ефикасном?

Синод и његов рад биће ефикасни када се покажу видљиве послецице нашег рада међу људима, како међу онима који нас воле, тако опет и међу онима који нас не воле, међу вернима и међу невернима. Ми треба да будемо пример свима по одговорности, искрености на делу и речи, што народ свакако очекује од нас, јер, према свим спроведеним анкетама, наш народ управо Цркви највише верује. Међутим, иако Црква има највеће поверење у нашем друштву, по мом суду она ни издалека нема очекивани утицај у том истом друштву.

Какав је Ваш однос са митрополитом Амфилохијем, кога сте „грдили” у Вашем писму крајем прошле године, сада када сте заједно у Синоду?

Жив, динамичан, искрен, отворен, али и пун благодатне љубави, као уосталом и са осталом браћом, члановима Светог синода и Сабора.

Да ли бисте већ сада могли претпоставити шта би могле бити теме на следећем заседању Светог архијерејског сабора СПЦ?

Теме би могле да буду разне. Ја бих био срећан да то буду теме другачије од „персоналних и кадровских”, дакле оне теме у којима би Црква најозбиљније проналазила своје место и улогу у просвети, култури – отварањем школа, као и кроз каритативну делатност, како бисмо створили претпоставке да помогнемо нашим болницама, те да градимо старачке домове и, наравно, да усмјеримо огромну енергију коју Црква има на образовање младих и талентованих људи, као и безброј других тема које чекају на нас.

Постоји ли могућност да наредни Сабор прерасте у изборни?

Мој став о томе је већ одавно добро познат и није промењен. Неспорна је љубав целокупног народа и нас архијереја према Његовој светости патријарху Павлу, и такође је јасно као дан да ни српска кућа, а камоли Српска црква не могу функционисати без домаћина. Размислите добро шта је то домаћин и ко је то. То је онај човјек у чијој кући је ред, који брине о својим домаћима, труди се да буде у сагласности са суседима, који пази на помисли непријатеља, који зна шта му је у подруму и на тавану. То је човек озбиљан, здрав, одговоран и радан и храбар, и као што знате у претходним временима такви људи су искорењивани, и ако хоћемо да се спасемо као народ, свуда су нам потребни добри домаћини – у болницама, школама, предузећима, хотелима, позориштима, у градовима, владама, у држави, и наравно изнад свега и пре свега у Цркви. То ће се десити ускоро, и чини ми се када се то догоди у Цркви, почеће и на другим местима, и то ће нам као и увек значити напредак и васкрс нашег светосавског народа.



Јелена Беоковић
[објављено: 28/09/2009]

mislis valjda na one koji su pravoslavci i pripadnici crkve?
nije ceo narod verujuci...ima i nas baraba

 

 

Lepo rekoh, procurelo u janost pa se sada prstom cepi deset rupa.

SPC traži dobrog domaćina

Episkop zahumsko-hercegovački Grigorije izjavio je za "Politiku" da u Sinodu Srpske pravoslane crkve nema podela i ponovio svoj stav da SPC treba "ponovo da dobije dobrog domaćina". "Blic", međutim, piše da u SPC tinja rat.

Episkop Grigorije rekao je za "Politiku" da su glasine o podeli zlonamerne i da je dijalog u Sinodu "iskren, intenzivan, otvoren, ponekad iskričav, ali sve u cilju i sa jednom željom - da se u našem narodu, u našoj crkvi, zapali oganj međusobne ljubavi, životne radosti, praštanja, služenja, kulture koja nije kič i parodija, već red i rad i radost života u zajednici braće i učenika Hristovih".

Na pitanje da li postoji mogućnost da naredni Sabor preraste u izborni on je kazao da će se to desiti "uskoro" jer je SPC potreban domaćin.

"Nesporna je ljubav celokupnog naroda i nas arhijereja prema Njegovoj svetosti patrijarhu Pavlu, i takođe je jasno kao dan da ni srpska kuća, a kamoli Srpska crkva ne mogu funkcionisati bez domaćina", naveo je Grigorije.

"Zalažeme se za redovno stanje u crkvi, za redovni sabor i sabornost. Naš sledeći sabor kada se za to steknu dobri uslovi i blaga klima treba da bude izborni.

Da ponovo dobijemo dobrog domaćina koji će pravo upravljati domom božijim koji je crkva", kazao je Grigorije u intervjuu koji je dao i za "Večernje novosti" i dodao da je sabor stvar dogovora, a da o tom pitanju dogovora još nema.

"Blic" međutim, piše da datum održavanja jesenjeg redovnog Sabora još nije određen, ali da dve oportune struje arhijereja u SPC već zauzimaju svoje položaje u tihoj, ali suštinskoj borbi - za smenu patrijarha ili protiv nje.

Sudeći po snazi glasova u Svetom sinodu, vrhovnoj izvršnoj crkvenoj vlasti, prevagu ima struja koju predvode mlađi arhijereji.

Oni se zalažu ne samo za to da se redovno zasedanje održi što pre već i da se pretvori u izborno.

Oni žele novog patrijarha koji bi aktivno mogao da učestvuje u radu Crkve i pravog predsedavajućeg Sinoda.

"Čak i kada je reč o tome da li treba birati novog patrijarha ili ne, tu nije reč ni o kakvom ratu arhijereja.

To je obično sukobljavanje mišljenja. Nismo svi izašli ispod foto-kopir mašine da mislimo jednako. I razilazimo se oko mnogih pitanja, ali i postižemo dogovor. To nije razlog da iko pomisli da postoji opasnost od raskola u Crkvi", kaže izvor "Blica" iz Patrijaršije.

Izvor: MTS-Mondo