sta ti je 70-80.000 evra...sica...jedan paor kod nas prodao samo zito za 150.000 evra...a gde je kukuruz,suncokret....
samo sto njega ne interesuje stan vec je odmah otisao da kupi novi kombajn

klasika , tako je bilo i u americi . prvo niske rate (mogli su i klosari da ih otplacuju  ) a posle sve vishe . uz to se josh zaracunava i kamata na kamatu ,pa moze da se desi da neko posle par godina bude duzan duplu vrednost stana 

Neko mudar rece: prestao sam da citam kad sam dosao do "Dinkic kaze.." 

Dinkic ne laze, sve su to mediji njemu namestili i ukaljali mu politicku cast.

NEMOJTE DA SUBVENCIONIŠETE STAMBENE KREDITE

Umesto da cene padnu jer nema ko da kupi precenjene stanove, vi dajete naš novac i veštački proizvodite kupce. I time održavate cenu precenjenih kvadrata

To vam je kao naša verzija Superhika: uzimate svim poreskim obveznicima i dajete investitorima. I nije istina da pomažete građanima da dođu do stana. Pomažete investitorima da prodaju precenjene stanove građanima koji ne mogu da ih plate. O našem trošku.

Gradite socijalne stanove. Molim vas.

Jedini stvarni efekat ove mere je održanje jako visokih cena kvadrata. Posebno u Beogradu i Novom Sadu. Ova ekonomska kriza i ukidanje subvencionisanih stambenih kredita sa početka ove godine, su doveli do pada cena stanova. Zašto? Jer su konačno ponuda i potražnja došli u povoljan balans za kupce. Ovom planiranom merom ćete sve poništiti.

Umesto da cene padnu jer nema ko da kupi precenjene stanove, vi dajete naš novac i veštački proizvodite kupce. I time održavate cenu precenjenih kvadrata.

U cenu kvadrata ulaze tri glavne komponente, i svaka grubo nosi 1/3 cene:

- zemljište - vlasniku i gradu za uređenje;

- gradnja - građevinskoj industriji koja zapošljava ljude i upošljava industriju;

- profit investitora - onaj ko je uspeo da dođe do zemljišta i koji prodaje stanove, a obično nema nikakve veze sa građevinskom industrijom, ali zna odlično kako da dođe do zemljišta koga nema. U stvari taj neko uglavnom prodaje stanove unapred, nekada i po nekoliko puta isti stan, tako da sa veoma malo ili bez kapitala dolazi do velikog profita. Čast izuzecima.

Ako uzmete da je neka srednja cena kvadrata u Beogradu pala na 1.500 evra, to je po 500 evra svakom od ovo troje.

A kojim građanima pomažete? Na primer, uz kamatu od 5.75%, za svakih 10.000 evra kredita, mesečna rata vam je oko 60 evra. Znači, za stan od 60 m2 koji van centra u Beogradu košta 90.000 evra, mesečna rata uz učešće od 10% bi vam bila oko 500 evra. Ovakav kredit može da dobije neko ko ima platu od oko 1000 evra. Koliko to građana Srbije ima ovoliku platu u procentima pa da mogu da dobiju ovakav kredit?

Na boljim lokacijama, cena zemljišta učestvuje i do 40% u ceni kvadrata. Zašto toliko? Zato što zemljišta nema. Naravno u centru grada zemljišta ne može ni biti i tamo će uvek biti skupo. Ali nema ga ni van centra. Zašto ga nema? Nemamo urbanističke planove koji određuju zemljište za stambenu izgradnju. A zašto ih nemamo? Stvarno, zašto ih nemamo?

Kako se dolazi do zemljišta u centru grada? Ili ima neka stara zgrada koju raselite i dođete do zemljišta, ili kupite neko društveno preduzeće koje ime pravo korišćenja na zemljištu koje je obično namenjeno za industriju. U centru grada. Pa onda privatizujete to preduzeće (samo zbog zemljišta), i vršite prenamenu. Proces je dug. Pun mešetara i korupcije. Pravi investitori koji se bave ovim poslom u svetu zbog toga zaobilaze Srbiju. Ukratko strašno.

Srbija je u krizi. Treba pomoći građevinskoj industriji sa jedne strane i treba pomoći građanima da dođu do krova nad glavom. Kako? Pa socijalni stanovi. Grad donese urbanističke planove, odredi gde ima smisla graditi po celom Beogradu i time reši nedostatak zemljišta. Tako da ne košta toliko i da ga ima. Grad smanji i troškove uređenja zemljišta za socijalne stanove. Da bude još jeftinije.

A onda uz pomoć banaka gradovi finansiraju izgradnju (onih 500 evra po m2) i time izbegnu "investitora". A onda izdajte ove stanove građanima u zakup uz kiriju od oko 100 evra. Time ste pomogli i građanima kojima treba pomoć i građevinskoj industriji. I niste nikome poklonili stan koji su izgradili svi poreski obveznici. Jer kupovati socijalne stanove nije pravedno. Oni su tu da vam pomognu da stanete na noge. Pa kada možete da sebi kupite svoj stan na tržištu, da bude stan za nekog drugog kome treba.

I zaposlenim u gradkoj upravi, i u vojsci, i u policiji i konobarima, i građevinskim radnicima i penzionerima i svakome. I nemojte da pravite komisije da određuju ko dobija stan. Izvlačite iz šešira one koji se prijave. I nastavite da gradite tako da se šešir smanjuje sve dok ne bude nikoga u šeširu.

Ovako sipate novac u džepove investitora, da bi dali mrvice građevinskoj industriji i malom broju građana.

Nemojte da subvecnionišete ni automobile, ni kamione, ni stambene kredite, ni propala preduzeća. Gradite socijalne stanove. Izgradite socijalni sistem pomoći građanima kojima treba pomoć. Molim vas.

Autor Saša Radulović

Извор

Све и кад би ово било повољно могу само да замислим квалитет градње. Једно бар два пута гори него код ове очајне новоградње. 

ja gledam ova nadzidjivanja... sad cekam neki malo jaci zemljotres.

Da, ali to investitorima ne smeta da grade totalno neplanski i nabijaju zgrade u prozore kuca ili balkone drugih zgrada. Zahvaljujuci odobrenjima urbanistickih nacelnika lokalnih samouprava.


Ih, sad ga pretera...
Pa kako u zemlji Srbiji da se ne prave komisije koje se za svoje muvacine jos i - zvanicno placaju..


Da li se nadzidjivanja racunaju kao novogradnja ako se izvedu na staroj zgradi ili...

pa ako je ne useljavano, onda je novogradnja 
nadzidjivanja se i rade samo na starim zgradama. onu, kako se zvase, statisticku komisiju ili komisiju za statistiku ili nije komisija nego je inspekcija, al dobro nema veze, njih podmitis i oni ne izlaze. i umesto jednog sprata (koliko sam cuo dozvoljen je jedan sprat i to ne duplex) nadzidas tri.

Cene stanova niže do 30 odsto, poslovni prostor upola jeftiniji
Nikad bolje vreme za kupovinu stana
Autor: Nataša Korlat | Foto:Northfoto | 23.09.2009. - 05:00


Kvadrat stana kod „Beogradske arene“ prošle godine nije mogao da se kupi ni za 3.000 evra, dok posle samo devet meseci, zbog uticaja svetske ekonomske krize, može da se nađe i za 2.000 evra. Do velikog pada cena došlo je i u drugim delovima Beograda, kao i u Novom Sadu gde su one niže i za 30 odsto. Stručnjaci tvrde da je ovo dobar trenutak za kupovinu nekretnina, pogotovo zbog nedavno najavljenih subvencionisanih kredita.

Ni strmoglavi pad cena poslednjih meseci nije probudio zamrlo tržište nekretnina u Srbiji. Građani se zbog finansijske neizvesnosti, kao i najavljenih otpuštanja još ne odlučuju na tako veliki korak kao što je kupovina stana. Ipak, subvencionisani krediti za novogradnju, kao i najavljena realizacija projekta masovne stanogradnje, mogli bi da promene trenutno stanje, pa bi osim veće potražnje moglo da dođe i do blagog pada cena starih stanova.
- Ne očekujem da će zbog subvencionisanih kredita doći do porasta cena u novogradnji. Koliko znam, Ministarstvo ekonomije je sa dvadesetak firmi dogovorilo da ne podižu cene. Koliko će tražnja za stanovima da poraste zavisiće i od broja banaka koje budu uključene u program subvencionisanih kredita. Ako ovaj program zaista bude uspešan, može se očekivati dodatni pad cena starih stanova, za koje će interesovanje biti daleko manje - kaže Maja Šahbez iz konsultantske kuće za nekretnine „Kolijers“.
Beogradsko tržište nekretnina, kao najveće i najskuplje u regionu doživelo je i najradikalnije promene. Tako su cene u centru gotovo identične onima koje su pre krize bile u drugim delovima grada. Na primer, kvadrat u Ulici kralja Milana sada košta oko 2.500 evra, dok je pre samo godinu dana bio za hiljadu evra skuplji. U blokovima su cene pale za oko 500 evra.
- Tamo gde je kvadrat bio oko 2.000 evra, sada je 1.500. Stan koji je koštao oko 100.000 evra, danas može da se kupi i za 80.000. Ovde ne govorimo o cenama koje su plasirane u oglasima, jer one nisu realne i po njima se stanovi ne prodaju - kaže Nedeljko Malinović, vlasnik Agencije za nekretnine „Legat“.
Najskuplji kvadrat i dalje je na Vračaru, Dedinju i Senjaku, gde su cene kreću između 2.000 i 3.500 evra. Najjeftiniji je u prigradskoj opštini Barajevo i košta oko 500 evra, a nešto skuplje je u Borči, na Petlovom brdu i Rakovici, gde je kvadrat između 800 i 1.200 evra.
I u Novom Sadu je pod uticajem krize došlo do značajnih pomeranja na tržištu nekretnina. Kvadrat je ovde nekad koštao između 1.100 evra na periferiji do 1.600 u centralnim delovima grada. U međuvremenu su cene pale za čak 30 odsto, pa se sada kreću između 700 i 1.200 evra.
- Ne verujem da će doći do rasta cena, pogotovo što mnogi neće moći da konkurišu za subvencionisane kredite. Očekujem da će čak doći do pada cena, jer Novi Sad na prodaju ima najviše starih stanova, a njih trenutno nema ko da kupi. S druge strane, malo ko će se upustiti u rizik sa novim stanovima, jer su često lošijeg kvaliteta i neizvesno je da li će i kada biti završeni. Zbog toga ovde nema euforije, a ne verujem da će je u skorije vreme i biti - tvrdi Dragan Rabetić, direktor prodaje u novosadskoj agenciji za nekretnine „Solis“.
U Nišu i Kragujevcu od početka krize nije zabeležen veći pad cena. Tako kvadrat u centru Niša košta između 800 i 1.200 evra, dok je na periferiji od 700 do 1.000 evra. Slično je i u Kragujevcu. Najavljeni krediti, tvrde stručnjaci, u ovim gradovima ništa neće promeniti, jer su ovde cene prilično stabilne, a malo je onih građana koji će moći da konkurišu u programu Ministarstva ekonomije.
U odnosu na isti period prošle godine tražnja za poslovnim prostorom drastično je opala, zbog čega je došlo do velikog pada cena. Tako je kvadrat poslovnog prostora u Beogradu jeftiniji za čak 50 odsto. U agencijama za nekretnine navode primer Vračara, gde je kvadrat koštao i do 5.000 evra, a sada iznosi oko 2.500. Najjeftinije je u rubnim naseljima Beograda, na primer na Petlovom brdu, gde se kreće oko 1.000 evra, a najskuplje je i dalje u Knez Mihailovoj i Ulici kralja Milana gde cene dostižu i 10.000 evra po kvadratu.
- Tražnja za kancelarijama je značajno opala. Tome je doprinela kriza, a tim i pad investicionih aktivnosti. Nekad se lokal od 100 kvadrata u prizemlju i još toliko u podrumu mogao prodati za tri miliona evra. Sada nema šanse da bude postignuta ta cena. Niko se ne usuđuje da na kupovinu lokala potroši toliki novac - kaže Malinović.
Najskuplji poslovni prostor u Novom Sadu je u Bulevaru oslobođenja, gde su cene nepromenjene i idu i do 5.000 evra. U ostalim delovima grada došlo je do značajnog pada i kreću se od 1.000 do 3.000 evra.
U Nišu i Kragujevcu došlo je tek do neznatnih pomeranja. Niš i dalje drži relativno visoke cene zbog slabe ponude i one idu do 10.000 evra u strogom centru. U Kragujevcu, s druge strane, gotovo da nema poslovnog prostora na prodaju, a i ono malo što je u prometu košta do najviše 2.000 evra po kvadratu.

Upola manje dozvola za gradnju nego lane
Procenjuje se da u Beogradu na prodaju ima oko 5.000 novoizgrađenih stanova. Prema podacima konsultantske kuće „Kolijers“, do kraja ove godine može se očekivati da bude dovršeno još 6.800 novih stambenih jedinica. Do jula 2009. dodeljeno je 48 odsto manje građevinskih dozvola za stambene zgrade u Srbiji nego u istom periodu prošle godine.

Niže cene kvadrata
grad cene stanova cene poslovnog prostora
Beograd od 500 do 3.500 od 1.200 do 10.000
Novi Sad od 700 do 1.200 od 1.000 do 5.000
Niš od 750 do 1.200 od 4.000 do 10.000
Kragujevac od 700 do 1.300 od 1.000 do 2.000
*Cene su u evrima

Izvor: Blic