Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Prijavi me trajno:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:

ConQUIZtador
nazadnapred
Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Napomena: Govor mržnje, uvrede i svako drugo ponašanje za koje moderatori budu smatrali da narušava ugled i red na forumu - biće sankcionisano.
Idi dole
Stranice:
1 ... 3 4 6
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Tema: У Прагу Хрвати напали ученике Математичке гимназије  (Pročitano 9259 puta)
Zodijak
Pol
Poruke 2
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 3.5.3
Hahaha. . .  Ovo je smeshno. . .  Kako ne stretoshe neke mashince. . .  hemichare. . .  oni su ludi   :boxing: oni bash matematichare. . .  j*** bi im ja. . .  da su sreli ove shto ja poznajem iz mashinske ne bi ih bili neshto u vezi toga shto su hrvati neznaju oni ni gde je hrvatska nego samo zato sto bi im neshto rekli,ili zato shto bi ih videli u grupi. . .  bilo bi  :help:
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svedok stvaranja istorije


Sreća je kada ti smrt zakuca na vrata a ti nisi tu

Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 15304
Zastava Сремска Митровица
OS
Windows Vista
Browser
Safari 4.0.2
mob
Alcatel 
Kako se čita sh ili ch ? Toga nema u srpskom jeziku. Smile
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svedok stvaranja istorije


Јер, Они нису Ми.

Zodijak Cancer
Pol Muškarac
Poruke 16345
Zastava Sirte
OS
Windows XP
Browser
Safari 0.3.154.9
mob
Nokia 
Коментар дана
Само самоодбрана Србина спасава
      
Миодраг Зарковић      

Претпостављам да ће о војно-тактичкој страни инцидента у Прагу, где су матуранти поморске школе из Задра малтретирали ученике трећег разреда Математичке гимназије из Београда, опширније писати Мирослав Лазански. Искрено, једва чекам његов осврт. Нисам жив док не сазнам како је педесетак 18-годишњака успело да више од три сата држи у обручу стотинак 17-годишњака и неколико професора.

У међувремену, позабавио бих се реаговањем српске јавности на овај догађај. Уздржаност београдских средњошколаца, који су остали у својим аутобусима док су их млади Хрвати изазивали на сукоб, добила је неподељене похвале. Општа је оцена да млади српски математичари нису "насели на провокације", а нарочито су на своје ђаке поносни професори Математичке гимназије, на челу са директором школе Срђаном Огњановићем који претпоставља да би избио далеко тежи инцидент да су задарски ученици налетели на неку другу београдску школу. Да ли је повлачење у аутобусе био паметан потез београдских ученика и наставника, као што сматра убедљива већина, или је то било срамно бекство, како су га оценили неки неотесани клинци који су јутрос стајали у троли иза мене (али и још неотесанија хрватска штампа), није ми превише битно. Оно што ми је значајније јесте да је то можда био нелогичан потез. Јер, чини ми се да би, уместо повлачења, инстиктивна реакција стотинак 17-годишњака које напада дупло мање 18-годишњака требало да буде самоодбрана.

Замислите шта би се догодило да је ваш разред, када сте ви имали 17 година, окружило дупло мање припитих напасника, који су једва неколико месеци старији од вас. Још боље – сетите се своје реакције, јер сте вероватно били у сличним ситуацијама. Знам да ја јесам, и то као ученик Математичке гимназије, у којој сам матурирао 1992. године. Од наше четири екскурзије, две су биле ван Србије: једна у Сарајеву, једна у Котору. На обе смо се сукобљавали са локалним мангупима, којима су тих година ученици из Србије, а нарочито Београда, били изазов којем се не може одолети. Ни у једној ситуацији нисмо се повлачили, чекајући да се нападачи уморе/засите/смилују и склоне сами од себе. Усудићу се да тврдим да ми сигурно не бисмо остали у аутобусима да смо се прошле недеље нашли у Прагу. Да не буде забуне, навешћу да генерација којој сам припадао по интелектуалним капацитетима не одступа од стандарда ове елитне школе – огромна већина мојих познаника из школе остварила је завидне каријере у захтевним професијама, а немали је број њих који су се, знањем и стручношћу, пробили до истакнутих положаја у великим светским компанијама и научним центрима. Али, када смо били млади и луди, били смо спремни да енергично бранимо себе, па и своју част, а поготово национално достојанство, од оних који су на то атаковали.

Данашњи ученици Математичке гимназије, међутим, изабрали су пут који је другачији. И то ме не љути. Као неко ко је о њиховом нимало пријатном искуству слушао тек сутрадан, са удаљености од пар хиљада километара, немам ни право да им замерам. Али, страховито ме љути што се њихова реакција представља као једина исправна. Јер, то би подразумевало да смо сви ми који смо некада, кад смо били у њиховим годинама и у ситуацијама које су мање или више личиле на ову која је њих снашла, реаговали другачије, били неразумни. Као да смо недостојни поштовања професора, који ових дана истичу да су изузетно поносни на ученике који су остали у аутобусима.

Забога, шта је толико страшно, неваспитано, глупо, бесмислено, прљаво, зло и нечовечно у старој, доброј самоодбрани?! Због чега београдски ученици никако нису смели да "допусте себи" да изађу из тих аутобуса и разбију, или барем пробају да разбију, групу која се скупила како би им наудила?! Уосталом, зашто се претпоставља да су наши гимназијалци рационално, савесно и разложно донели одлуку да послушају професоре и избегну ескалацију конфликта – а шта ако је пресудио страх?!

У Србији, у којој већина очева и мајки покушава да опонаша бахате "тениске очеве", школе ће убудуће бити суочене са паником родитеља својих ученика: да ли ће тамо где иду наша деца бити и Хрвата? И, знате шта – неке од тих школа заиста ће налетети на Хрвате. А сва је прилика да ће ти Хрвати "провоцирати", чак и ако нису били рођени кад је почео рат у СФРЈ. Вређаће и насртаће зато што су одрастали уз снимке Томпсонових концерата на националној телевизији, величање стратешке мудрости Анте Готовине и прославе политичких тековина Фрање Туђмана. И сасвим сам уверен да ће се, уколико тада хрватски ученици буду ти који ће се повући са "бојишта" (а мораће ако натрче на МОЦ или "Теслу", на пример), многе ствари одвијати супротно овоме како се одвијају сада. Тада ће полиција земље домаћина похапсити целу српску школу, Соња Бисерко и Владимир Арсенијевић оштро ће осудити младе српске фашисте (насупрот бљутаво неутралном ставу који сада пропагирају поводом прашког догађаја), док ће хрватско министарство спољних послова додати тај инцидент у тужбу против Србије (наше МИП ће објавити јавно извињење, које се неће много разликовати од садашњег демарша, јер ће такође позивати на "најбоље могуће односе са свим земљама у региону"). А моји многобројни познаници, који сада хвале уздржаност младих математичара у Прагу али ипак, чим забораве на политичку коректност, обавезно додају "мада, требало је ови наши да их претуку", тада ће ликовати што смо им "коначно показали".

Тада ће сви извлачити неке нове поуке. Насупрот јединој која произилази из овога што се догодило у Прагу: да српско друштво још није нашло делотворан начин да брани и одбрани себе, своје интересе, своје територије и своје достојанство.

Извор
 Smile Smile Smile Smile
IP sačuvana
social share
Вуковар је коштао хиљаде српских живота – добрим делом управо оних наочитих момака који су 10. марта 1991. у колонама пристигли на Теразијску чесму са Звездаре, Карабурме, Чубуре, Чукарице, и из разних приграђа.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Јер, све до слома „Шездесет осме“ у Београду би се и пролазници на улици умешали у тучу, јачему вичући: „Шта си навалио на слабијега!“
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svedok stvaranja istorije


Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 27614
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 3.5.3
Коментар дана
Само самоодбрана Србина спасава
      
Миодраг Зарковић      

Претпостављам да ће о војно-тактичкој страни инцидента у Прагу, где су матуранти поморске школе из Задра малтретирали ученике трећег разреда Математичке гимназије из Београда, опширније писати Мирослав Лазански. Искрено, једва чекам његов осврт. Нисам жив док не сазнам како је педесетак 18-годишњака успело да више од три сата држи у обручу стотинак 17-годишњака и неколико професора.

У међувремену, позабавио бих се реаговањем српске јавности на овај догађај. Уздржаност београдских средњошколаца, који су остали у својим аутобусима док су их млади Хрвати изазивали на сукоб, добила је неподељене похвале. Општа је оцена да млади српски математичари нису "насели на провокације", а нарочито су на своје ђаке поносни професори Математичке гимназије, на челу са директором школе Срђаном Огњановићем који претпоставља да би избио далеко тежи инцидент да су задарски ученици налетели на неку другу београдску школу. Да ли је повлачење у аутобусе био паметан потез београдских ученика и наставника, као што сматра убедљива већина, или је то било срамно бекство, како су га оценили неки неотесани клинци који су јутрос стајали у троли иза мене (али и још неотесанија хрватска штампа), није ми превише битно. Оно што ми је значајније јесте да је то можда био нелогичан потез. Јер, чини ми се да би, уместо повлачења, инстиктивна реакција стотинак 17-годишњака које напада дупло мање 18-годишњака требало да буде самоодбрана.

Замислите шта би се догодило да је ваш разред, када сте ви имали 17 година, окружило дупло мање припитих напасника, који су једва неколико месеци старији од вас. Још боље – сетите се своје реакције, јер сте вероватно били у сличним ситуацијама. Знам да ја јесам, и то као ученик Математичке гимназије, у којој сам матурирао 1992. године. Од наше четири екскурзије, две су биле ван Србије: једна у Сарајеву, једна у Котору. На обе смо се сукобљавали са локалним мангупима, којима су тих година ученици из Србије, а нарочито Београда, били изазов којем се не може одолети. Ни у једној ситуацији нисмо се повлачили, чекајући да се нападачи уморе/засите/смилују и склоне сами од себе. Усудићу се да тврдим да ми сигурно не бисмо остали у аутобусима да смо се прошле недеље нашли у Прагу. Да не буде забуне, навешћу да генерација којој сам припадао по интелектуалним капацитетима не одступа од стандарда ове елитне школе – огромна већина мојих познаника из школе остварила је завидне каријере у захтевним професијама, а немали је број њих који су се, знањем и стручношћу, пробили до истакнутих положаја у великим светским компанијама и научним центрима. Али, када смо били млади и луди, били смо спремни да енергично бранимо себе, па и своју част, а поготово национално достојанство, од оних који су на то атаковали.

Данашњи ученици Математичке гимназије, међутим, изабрали су пут који је другачији. И то ме не љути. Као неко ко је о њиховом нимало пријатном искуству слушао тек сутрадан, са удаљености од пар хиљада километара, немам ни право да им замерам. Али, страховито ме љути што се њихова реакција представља као једина исправна. Јер, то би подразумевало да смо сви ми који смо некада, кад смо били у њиховим годинама и у ситуацијама које су мање или више личиле на ову која је њих снашла, реаговали другачије, били неразумни. Као да смо недостојни поштовања професора, који ових дана истичу да су изузетно поносни на ученике који су остали у аутобусима.

Забога, шта је толико страшно, неваспитано, глупо, бесмислено, прљаво, зло и нечовечно у старој, доброј самоодбрани?! Због чега београдски ученици никако нису смели да "допусте себи" да изађу из тих аутобуса и разбију, или барем пробају да разбију, групу која се скупила како би им наудила?! Уосталом, зашто се претпоставља да су наши гимназијалци рационално, савесно и разложно донели одлуку да послушају професоре и избегну ескалацију конфликта – а шта ако је пресудио страх?!

У Србији, у којој већина очева и мајки покушава да опонаша бахате "тениске очеве", школе ће убудуће бити суочене са паником родитеља својих ученика: да ли ће тамо где иду наша деца бити и Хрвата? И, знате шта – неке од тих школа заиста ће налетети на Хрвате. А сва је прилика да ће ти Хрвати "провоцирати", чак и ако нису били рођени кад је почео рат у СФРЈ. Вређаће и насртаће зато што су одрастали уз снимке Томпсонових концерата на националној телевизији, величање стратешке мудрости Анте Готовине и прославе политичких тековина Фрање Туђмана. И сасвим сам уверен да ће се, уколико тада хрватски ученици буду ти који ће се повући са "бојишта" (а мораће ако натрче на МОЦ или "Теслу", на пример), многе ствари одвијати супротно овоме како се одвијају сада. Тада ће полиција земље домаћина похапсити целу српску школу, Соња Бисерко и Владимир Арсенијевић оштро ће осудити младе српске фашисте (насупрот бљутаво неутралном ставу који сада пропагирају поводом прашког догађаја), док ће хрватско министарство спољних послова додати тај инцидент у тужбу против Србије (наше МИП ће објавити јавно извињење, које се неће много разликовати од садашњег демарша, јер ће такође позивати на "најбоље могуће односе са свим земљама у региону"). А моји многобројни познаници, који сада хвале уздржаност младих математичара у Прагу али ипак, чим забораве на политичку коректност, обавезно додају "мада, требало је ови наши да их претуку", тада ће ликовати што смо им "коначно показали".

Тада ће сви извлачити неке нове поуке. Насупрот јединој која произилази из овога што се догодило у Прагу: да српско друштво још није нашло делотворан начин да брани и одбрани себе, своје интересе, своје територије и своје достојанство.

Извор
 Smile Smile Smile Smile

alal ti ćufta Miodraže

 Smile Smile Smile Smile

Citat
Тада ће сви извлачити неке нове поуке. Насупрот јединој која произилази из овога што се догодило у Прагу: да српско друштво још није нашло делотворан начин да брани и одбрани себе, своје интересе, своје територије и своје достојанство.

nažalost sto posto tačno
« Poslednja izmena: 18. Sep 2009, 11:43:33 od Gale10 »
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svedok stvaranja istorije


Јер, Они нису Ми.

Zodijak Cancer
Pol Muškarac
Poruke 16345
Zastava Sirte
OS
Windows XP
Browser
Safari 0.3.154.9
mob
Nokia 
овај коментар је покренуо велику полемику овде,само један део

Још је Ђура Јакшић, пре више од 150 година видео куда води мирољубива “ борба“ за своја права дипломатским, а никако другим средствима (Боже, како ми то нешто познато звучи, а никако да се сетим одакле?):
„...Сад се и бабо чеше по глави,
Гледајући дуго сина свог -
- Е, ја сам воло сабље и копља,
А син ми јарца печеног...“
Е, тога су се и праунуци сада држали и побрали опште похвале званичног „серкла круга двојке“. Уз такво држање друштва и српског естаблишмента, овакве сцене ће се небројено пута понављати. Мало више тестостерона и оних органа који га производе не би шкодило.
--------------
Da se ovako nesto dogodilo hrvatskim djacima,cela Hrvatska bi brujala o tome.Prozivali bi nas za genocid nad njihovom decom,Mesic bi se zalio celoj belosvetskoj javnosti,Tadic bi se izvinjavao...Vi sad prozivate Biserko i Arsenijevica,kao da su oni neki znacajni likovi.Sve se ovo desava za vreme Tadicevog rezima koji je defetisticki i ponizavajuci za narod koji predstavlja.Godine zivljenja u gubitnickom stilu,bez imalo samopostovanja konacno daju rezultate.NVO su samo delic ove pateticne politike.
-----------
Српска децо, што читати знате,
Из овога поуку имате:
У Србији прилике су таке
Бабе славе, презиру јунаке.
С тога и ви не муч'те се џабе:
Српска децо постаните бабе.

Бранислав Нушић
--------------
"Побеђује онај ко зна када треба да се бори а када не треба да се бори" -- стара је мудрост кинеског аутора Сун Цуа из његовог чувеног дела "Уметност ратовања". Мислим да су наши дечаци поступили сасвим исправно. Да су показали макар и мало агресивности, Чеси би једва дочекали да нас поново бију.
--------------
Љуби личне непријатеље
Гнушај се непријатеља Божијих
Сатири непријатеље отачаства

Свети Филарет Московски
IP sačuvana
social share
Вуковар је коштао хиљаде српских живота – добрим делом управо оних наочитих момака који су 10. марта 1991. у колонама пристигли на Теразијску чесму са Звездаре, Карабурме, Чубуре, Чукарице, и из разних приграђа.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Јер, све до слома „Шездесет осме“ у Београду би се и пролазници на улици умешали у тучу, јачему вичући: „Шта си навалио на слабијега!“
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Zvezda u usponu


Zodijak
Pol
Poruke 1463
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 7.0
Коментар дана
Само самоодбрана Србина спасава
      
Миодраг Зарковић      

Претпостављам да ће о војно-тактичкој страни инцидента у Прагу, где су матуранти поморске школе из Задра малтретирали ученике трећег разреда Математичке гимназије из Београда, опширније писати Мирослав Лазански. Искрено, једва чекам његов осврт. Нисам жив док не сазнам како је педесетак 18-годишњака успело да више од три сата држи у обручу стотинак 17-годишњака и неколико професора.

У међувремену, позабавио бих се реаговањем српске јавности на овај догађај. Уздржаност београдских средњошколаца, који су остали у својим аутобусима док су их млади Хрвати изазивали на сукоб, добила је неподељене похвале. Општа је оцена да млади српски математичари нису "насели на провокације", а нарочито су на своје ђаке поносни професори Математичке гимназије, на челу са директором школе Срђаном Огњановићем који претпоставља да би избио далеко тежи инцидент да су задарски ученици налетели на неку другу београдску школу. Да ли је повлачење у аутобусе био паметан потез београдских ученика и наставника, као што сматра убедљива већина, или је то било срамно бекство, како су га оценили неки неотесани клинци који су јутрос стајали у троли иза мене (али и још неотесанија хрватска штампа), није ми превише битно. Оно што ми је значајније јесте да је то можда био нелогичан потез. Јер, чини ми се да би, уместо повлачења, инстиктивна реакција стотинак 17-годишњака које напада дупло мање 18-годишњака требало да буде самоодбрана.

Замислите шта би се догодило да је ваш разред, када сте ви имали 17 година, окружило дупло мање припитих напасника, који су једва неколико месеци старији од вас. Још боље – сетите се своје реакције, јер сте вероватно били у сличним ситуацијама. Знам да ја јесам, и то као ученик Математичке гимназије, у којој сам матурирао 1992. године. Од наше четири екскурзије, две су биле ван Србије: једна у Сарајеву, једна у Котору. На обе смо се сукобљавали са локалним мангупима, којима су тих година ученици из Србије, а нарочито Београда, били изазов којем се не може одолети. Ни у једној ситуацији нисмо се повлачили, чекајући да се нападачи уморе/засите/смилују и склоне сами од себе. Усудићу се да тврдим да ми сигурно не бисмо остали у аутобусима да смо се прошле недеље нашли у Прагу. Да не буде забуне, навешћу да генерација којој сам припадао по интелектуалним капацитетима не одступа од стандарда ове елитне школе – огромна већина мојих познаника из школе остварила је завидне каријере у захтевним професијама, а немали је број њих који су се, знањем и стручношћу, пробили до истакнутих положаја у великим светским компанијама и научним центрима. Али, када смо били млади и луди, били смо спремни да енергично бранимо себе, па и своју част, а поготово национално достојанство, од оних који су на то атаковали.

Данашњи ученици Математичке гимназије, међутим, изабрали су пут који је другачији. И то ме не љути. Као неко ко је о њиховом нимало пријатном искуству слушао тек сутрадан, са удаљености од пар хиљада километара, немам ни право да им замерам. Али, страховито ме љути што се њихова реакција представља као једина исправна. Јер, то би подразумевало да смо сви ми који смо некада, кад смо били у њиховим годинама и у ситуацијама које су мање или више личиле на ову која је њих снашла, реаговали другачије, били неразумни. Као да смо недостојни поштовања професора, који ових дана истичу да су изузетно поносни на ученике који су остали у аутобусима.

Забога, шта је толико страшно, неваспитано, глупо, бесмислено, прљаво, зло и нечовечно у старој, доброј самоодбрани?! Због чега београдски ученици никако нису смели да "допусте себи" да изађу из тих аутобуса и разбију, или барем пробају да разбију, групу која се скупила како би им наудила?! Уосталом, зашто се претпоставља да су наши гимназијалци рационално, савесно и разложно донели одлуку да послушају професоре и избегну ескалацију конфликта – а шта ако је пресудио страх?!

У Србији, у којој већина очева и мајки покушава да опонаша бахате "тениске очеве", школе ће убудуће бити суочене са паником родитеља својих ученика: да ли ће тамо где иду наша деца бити и Хрвата? И, знате шта – неке од тих школа заиста ће налетети на Хрвате. А сва је прилика да ће ти Хрвати "провоцирати", чак и ако нису били рођени кад је почео рат у СФРЈ. Вређаће и насртаће зато што су одрастали уз снимке Томпсонових концерата на националној телевизији, величање стратешке мудрости Анте Готовине и прославе политичких тековина Фрање Туђмана. И сасвим сам уверен да ће се, уколико тада хрватски ученици буду ти који ће се повући са "бојишта" (а мораће ако натрче на МОЦ или "Теслу", на пример), многе ствари одвијати супротно овоме како се одвијају сада. Тада ће полиција земље домаћина похапсити целу српску школу, Соња Бисерко и Владимир Арсенијевић оштро ће осудити младе српске фашисте (насупрот бљутаво неутралном ставу који сада пропагирају поводом прашког догађаја), док ће хрватско министарство спољних послова додати тај инцидент у тужбу против Србије (наше МИП ће објавити јавно извињење, које се неће много разликовати од садашњег демарша, јер ће такође позивати на "најбоље могуће односе са свим земљама у региону"). А моји многобројни познаници, који сада хвале уздржаност младих математичара у Прагу али ипак, чим забораве на политичку коректност, обавезно додају "мада, требало је ови наши да их претуку", тада ће ликовати што смо им "коначно показали".

Тада ће сви извлачити неке нове поуке. Насупрот јединој која произилази из овога што се догодило у Прагу: да српско друштво још није нашло делотворан начин да брани и одбрани себе, своје интересе, своје територије и своје достојанство.

Извор
 Smile Smile Smile Smile

 Smile Smile Smile Smile
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svakodnevni prolaznik


Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 243
Zastava Belgrade
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 3.0.14
Pa da junaci k'o junaci pa na matematicku gimnaziju... Sto nisu naleteli na nekog drugog. Tada bi se verovatno pravili da su srbi i u glas svi "Ajmo na pice".

Jao sto nisam bio tamo...
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Prijatelj foruma
Legenda foruma

You'll never see me fall from grace

Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 48490
OS
Windows XP
Browser
Opera 9.80
Коментар дана
Само самоодбрана Србина спасава
      
Миодраг Зарковић      

Претпостављам да ће о војно-тактичкој страни инцидента у Прагу, где су матуранти поморске школе из Задра малтретирали ученике трећег разреда Математичке гимназије из Београда, опширније писати Мирослав Лазански. Искрено, једва чекам његов осврт. Нисам жив док не сазнам како је педесетак 18-годишњака успело да више од три сата држи у обручу стотинак 17-годишњака и неколико професора.

У међувремену, позабавио бих се реаговањем српске јавности на овај догађај. Уздржаност београдских средњошколаца, који су остали у својим аутобусима док су их млади Хрвати изазивали на сукоб, добила је неподељене похвале. Општа је оцена да млади српски математичари нису "насели на провокације", а нарочито су на своје ђаке поносни професори Математичке гимназије, на челу са директором школе Срђаном Огњановићем који претпоставља да би избио далеко тежи инцидент да су задарски ученици налетели на неку другу београдску школу. Да ли је повлачење у аутобусе био паметан потез београдских ученика и наставника, као што сматра убедљива већина, или је то било срамно бекство, како су га оценили неки неотесани клинци који су јутрос стајали у троли иза мене (али и још неотесанија хрватска штампа), није ми превише битно. Оно што ми је значајније јесте да је то можда био нелогичан потез. Јер, чини ми се да би, уместо повлачења, инстиктивна реакција стотинак 17-годишњака које напада дупло мање 18-годишњака требало да буде самоодбрана.

Замислите шта би се догодило да је ваш разред, када сте ви имали 17 година, окружило дупло мање припитих напасника, који су једва неколико месеци старији од вас. Још боље – сетите се своје реакције, јер сте вероватно били у сличним ситуацијама. Знам да ја јесам, и то као ученик Математичке гимназије, у којој сам матурирао 1992. године. Од наше четири екскурзије, две су биле ван Србије: једна у Сарајеву, једна у Котору. На обе смо се сукобљавали са локалним мангупима, којима су тих година ученици из Србије, а нарочито Београда, били изазов којем се не може одолети. Ни у једној ситуацији нисмо се повлачили, чекајући да се нападачи уморе/засите/смилују и склоне сами од себе. Усудићу се да тврдим да ми сигурно не бисмо остали у аутобусима да смо се прошле недеље нашли у Прагу. Да не буде забуне, навешћу да генерација којој сам припадао по интелектуалним капацитетима не одступа од стандарда ове елитне школе – огромна већина мојих познаника из школе остварила је завидне каријере у захтевним професијама, а немали је број њих који су се, знањем и стручношћу, пробили до истакнутих положаја у великим светским компанијама и научним центрима. Али, када смо били млади и луди, били смо спремни да енергично бранимо себе, па и своју част, а поготово национално достојанство, од оних који су на то атаковали.

Данашњи ученици Математичке гимназије, међутим, изабрали су пут који је другачији. И то ме не љути. Као неко ко је о њиховом нимало пријатном искуству слушао тек сутрадан, са удаљености од пар хиљада километара, немам ни право да им замерам. Али, страховито ме љути што се њихова реакција представља као једина исправна. Јер, то би подразумевало да смо сви ми који смо некада, кад смо били у њиховим годинама и у ситуацијама које су мање или више личиле на ову која је њих снашла, реаговали другачије, били неразумни. Као да смо недостојни поштовања професора, који ових дана истичу да су изузетно поносни на ученике који су остали у аутобусима.

Забога, шта је толико страшно, неваспитано, глупо, бесмислено, прљаво, зло и нечовечно у старој, доброј самоодбрани?! Због чега београдски ученици никако нису смели да "допусте себи" да изађу из тих аутобуса и разбију, или барем пробају да разбију, групу која се скупила како би им наудила?! Уосталом, зашто се претпоставља да су наши гимназијалци рационално, савесно и разложно донели одлуку да послушају професоре и избегну ескалацију конфликта – а шта ако је пресудио страх?!

У Србији, у којој већина очева и мајки покушава да опонаша бахате "тениске очеве", школе ће убудуће бити суочене са паником родитеља својих ученика: да ли ће тамо где иду наша деца бити и Хрвата? И, знате шта – неке од тих школа заиста ће налетети на Хрвате. А сва је прилика да ће ти Хрвати "провоцирати", чак и ако нису били рођени кад је почео рат у СФРЈ. Вређаће и насртаће зато што су одрастали уз снимке Томпсонових концерата на националној телевизији, величање стратешке мудрости Анте Готовине и прославе политичких тековина Фрање Туђмана. И сасвим сам уверен да ће се, уколико тада хрватски ученици буду ти који ће се повући са "бојишта" (а мораће ако натрче на МОЦ или "Теслу", на пример), многе ствари одвијати супротно овоме како се одвијају сада. Тада ће полиција земље домаћина похапсити целу српску школу, Соња Бисерко и Владимир Арсенијевић оштро ће осудити младе српске фашисте (насупрот бљутаво неутралном ставу који сада пропагирају поводом прашког догађаја), док ће хрватско министарство спољних послова додати тај инцидент у тужбу против Србије (наше МИП ће објавити јавно извињење, које се неће много разликовати од садашњег демарша, јер ће такође позивати на "најбоље могуће односе са свим земљама у региону"). А моји многобројни познаници, који сада хвале уздржаност младих математичара у Прагу али ипак, чим забораве на политичку коректност, обавезно додају "мада, требало је ови наши да их претуку", тада ће ликовати што смо им "коначно показали".

Тада ће сви извлачити неке нове поуке. Насупрот јединој која произилази из овога што се догодило у Прагу: да српско друштво још није нашло делотворан начин да брани и одбрани себе, своје интересе, своје територије и своје достојанство.

Извор
 Smile Smile Smile Smile

 Smile Smile Smile Smile
IP sačuvana
social share

It's all a fucking joke anyway


       Tim: You never say please. You never say thank you.
Frank: Please don't be an idiot. Thank you.
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Legenda foruma


God is busy, may I help you?

Zodijak Aquarius
Pol Muškarac
Poruke 41441
Zastava Beograd, Srbija
OS
Windows Vista
Browser
Mozilla Firefox 3.5.3
mob
Apple iPhone 3Gs
Коментар дана
Само самоодбрана Србина спасава
      
Миодраг Зарковић      

Претпостављам да ће о војно-тактичкој страни инцидента у Прагу, где су матуранти поморске школе из Задра малтретирали ученике трећег разреда Математичке гимназије из Београда, опширније писати Мирослав Лазански. Искрено, једва чекам његов осврт. Нисам жив док не сазнам како је педесетак 18-годишњака успело да више од три сата држи у обручу стотинак 17-годишњака и неколико професора.

У међувремену, позабавио бих се реаговањем српске јавности на овај догађај. Уздржаност београдских средњошколаца, који су остали у својим аутобусима док су их млади Хрвати изазивали на сукоб, добила је неподељене похвале. Општа је оцена да млади српски математичари нису "насели на провокације", а нарочито су на своје ђаке поносни професори Математичке гимназије, на челу са директором школе Срђаном Огњановићем који претпоставља да би избио далеко тежи инцидент да су задарски ученици налетели на неку другу београдску школу. Да ли је повлачење у аутобусе био паметан потез београдских ученика и наставника, као што сматра убедљива већина, или је то било срамно бекство, како су га оценили неки неотесани клинци који су јутрос стајали у троли иза мене (али и још неотесанија хрватска штампа), није ми превише битно. Оно што ми је значајније јесте да је то можда био нелогичан потез. Јер, чини ми се да би, уместо повлачења, инстиктивна реакција стотинак 17-годишњака које напада дупло мање 18-годишњака требало да буде самоодбрана.

Замислите шта би се догодило да је ваш разред, када сте ви имали 17 година, окружило дупло мање припитих напасника, који су једва неколико месеци старији од вас. Још боље – сетите се своје реакције, јер сте вероватно били у сличним ситуацијама. Знам да ја јесам, и то као ученик Математичке гимназије, у којој сам матурирао 1992. године. Од наше четири екскурзије, две су биле ван Србије: једна у Сарајеву, једна у Котору. На обе смо се сукобљавали са локалним мангупима, којима су тих година ученици из Србије, а нарочито Београда, били изазов којем се не може одолети. Ни у једној ситуацији нисмо се повлачили, чекајући да се нападачи уморе/засите/смилују и склоне сами од себе. Усудићу се да тврдим да ми сигурно не бисмо остали у аутобусима да смо се прошле недеље нашли у Прагу. Да не буде забуне, навешћу да генерација којој сам припадао по интелектуалним капацитетима не одступа од стандарда ове елитне школе – огромна већина мојих познаника из школе остварила је завидне каријере у захтевним професијама, а немали је број њих који су се, знањем и стручношћу, пробили до истакнутих положаја у великим светским компанијама и научним центрима. Али, када смо били млади и луди, били смо спремни да енергично бранимо себе, па и своју част, а поготово национално достојанство, од оних који су на то атаковали.

Данашњи ученици Математичке гимназије, међутим, изабрали су пут који је другачији. И то ме не љути. Као неко ко је о њиховом нимало пријатном искуству слушао тек сутрадан, са удаљености од пар хиљада километара, немам ни право да им замерам. Али, страховито ме љути што се њихова реакција представља као једина исправна. Јер, то би подразумевало да смо сви ми који смо некада, кад смо били у њиховим годинама и у ситуацијама које су мање или више личиле на ову која је њих снашла, реаговали другачије, били неразумни. Као да смо недостојни поштовања професора, који ових дана истичу да су изузетно поносни на ученике који су остали у аутобусима.

Забога, шта је толико страшно, неваспитано, глупо, бесмислено, прљаво, зло и нечовечно у старој, доброј самоодбрани?! Због чега београдски ученици никако нису смели да "допусте себи" да изађу из тих аутобуса и разбију, или барем пробају да разбију, групу која се скупила како би им наудила?! Уосталом, зашто се претпоставља да су наши гимназијалци рационално, савесно и разложно донели одлуку да послушају професоре и избегну ескалацију конфликта – а шта ако је пресудио страх?!

У Србији, у којој већина очева и мајки покушава да опонаша бахате "тениске очеве", школе ће убудуће бити суочене са паником родитеља својих ученика: да ли ће тамо где иду наша деца бити и Хрвата? И, знате шта – неке од тих школа заиста ће налетети на Хрвате. А сва је прилика да ће ти Хрвати "провоцирати", чак и ако нису били рођени кад је почео рат у СФРЈ. Вређаће и насртаће зато што су одрастали уз снимке Томпсонових концерата на националној телевизији, величање стратешке мудрости Анте Готовине и прославе политичких тековина Фрање Туђмана. И сасвим сам уверен да ће се, уколико тада хрватски ученици буду ти који ће се повући са "бојишта" (а мораће ако натрче на МОЦ или "Теслу", на пример), многе ствари одвијати супротно овоме како се одвијају сада. Тада ће полиција земље домаћина похапсити целу српску школу, Соња Бисерко и Владимир Арсенијевић оштро ће осудити младе српске фашисте (насупрот бљутаво неутралном ставу који сада пропагирају поводом прашког догађаја), док ће хрватско министарство спољних послова додати тај инцидент у тужбу против Србије (наше МИП ће објавити јавно извињење, које се неће много разликовати од садашњег демарша, јер ће такође позивати на "најбоље могуће односе са свим земљама у региону"). А моји многобројни познаници, који сада хвале уздржаност младих математичара у Прагу али ипак, чим забораве на политичку коректност, обавезно додају "мада, требало је ови наши да их претуку", тада ће ликовати што смо им "коначно показали".

Тада ће сви извлачити неке нове поуке. Насупрот јединој која произилази из овога што се догодило у Прагу: да српско друштво још није нашло делотворан начин да брани и одбрани себе, своје интересе, своје територије и своје достојанство.

Извор
 Smile Smile Smile Smile

Lik je apsolutni, isfrustrirani primitivac. Nasao je da indirektno naziva kukavicama one koji su normalno postupili i nisu divljacki odgovorili na seljacke napade nekih drugih primitivaca. E, pa tako se to radi u civilizovanom drustvu, i svaka im cast na tome. A ukoliko doticnom autoru nije jasno da zivi u 21. veku, da je macoizam neka davna kategorija kojom se dice samo oni koji nemaju cime, a da su neke druge vrednosti malo bitnije, mogao bi bar da prestane da serenda i po ovim bljuvotinama koje sebe nazivaju nspm.
IP sačuvana
social share
"Ponekad mi se čini da je najupadljivija odlika liberalizma, koja ga odvaja kako od konzervativizma tako i od socijalizma, stanovište da moralna uverenja u vezi sa ponašanjem koje se neposredno ne upliće u zaštićeno polje drugih osoba ne opravdavaju prinudu."

Friedrich Hayek
Pogledaj profil WWW GTalk Skype Twitter Facebook
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svedok stvaranja istorije


Sreća je kada ti smrt zakuca na vrata a ti nisi tu

Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 15304
Zastava Сремска Митровица
OS
Windows Vista
Browser
Safari 4.0.2
mob
Alcatel 
Nisam primetio da se neko osvrnuo na profesore. Mislim da su profesori sasvim korektno obavili svoj posao. Zamislite da ste profesor, da li bi se junačili s tuđom decom , ili bi nastojali po svaku cenu da ih čitave vratite kući, pa makra morali pojesti kilu govana. Onoi koji razmišljaju drugačije, razmišljaju dupetom , a ne glavom . Ze mene su i dalje glavni krivci Česi. naša vlada je trebala uputiti protesnu notu Češkoj Vladi. U tom protestu trebalo je ići toliko daleko, čak do zabrana organizovnja turističkih tura za Prag. Ako pogledate oglase naših turističkih agencija, videćete da je Prag veoma zastupljen. Šta više Prag nije jeftina destinacija. Znači ostavimo mi tamo mnogo para.
« Poslednja izmena: 21. Sep 2009, 09:44:38 od Perudji »
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Idi gore
Stranice:
1 ... 3 4 6
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
nazadnapred
Prebaci se na:  

Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.  

Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.

web design

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: Naša mreža :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: Triviador :: Domaci :: Morazzia :: TotalCar :: FTW.rs :: MojaPijaca :: Pojacalo :: 011info :: Burgos :: Alfaprevod

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

Copyright © 2002- "Burek.com", all rights reserved. Performance: 0.106 sec za 16 q. Powered by: SMF. © 2005, Simple Machines LLC.