Uvek pomognem, mada chesto je to ono tipa, daj kako da uchukam ovaj mob da mi radi, skini mi ovo, narezhi mi to, nadji mi to, reci kad su ispiti, predavanja, u koliko sati, kada, gde, shta...   

mene ne smara to nesto posebno posto i sama nekad znam pozvati nekog s kim se nisam cula sto godina, pa zamoliti za uslugu ..

al sto rece macak, uvijek su to neke sitnice, vjerovatno bih se zamislila da je nesto krupnije u pitanju

zato sto ne verujem nikome,samoziv sam i bezobrazan

Osim Tarantulici 

Mera.

Ne zvati stalno...
Ne zvati za svaku sitnicu...

Koga god pozovete ponekad, jer vam zaista treba pomoc koju vam gotovo samo on moze pruziti, nece odbiti...

jedna je stvar imati  poznanike ili bivse prijatelje ( u smislu da smo se nekada intezivno druzili,ali nas je zivot razdvojio,a dijelimo fantasticne uspomene i precutno razumjevanje...)...a druga je stvar gomila likova koja vam se jedva javi na ulici,ali kada nacuju da ste u poziciji da im nesto pomognete,ne samo da vam ne umiju prici na pravi nacin i pitati otvoreno za uslugu,vec pocinju da vas svojataju i naprasno cmacu...kao uvod u pitanje ""cuo sam da mozes,a da li hoces?"

gadi mi se taj pristup i takvi likovi,da budem iskrena...
pod broj jedan...to se ne radi tako.
to je nekulturno.
nema potrebe za unizavanjem i uvijanjem ili glumom vezano za neki odnos...a moje iskustvo sa takvim osobama je upravo takvo.
zeludac me zaboli od tolike kolicine patetike i laznog predstavljanja naseg odnosa...
jer ako ti cinim uslugu,ne moram da ti je cinim samo zato sto smo ovce cuvali zajedno,vec zato sto ti treba pomoc,a ja jesam raspolozena da ti je pruzim...

Peeecchhhkaaa im materina...

ajd ako je korist uzajamna il neraskidivo drugarstvo, nije mi tesko.

U redu je kada neko ponekad zamoli za uslugu, ali postoje ljudi koji stalno zivkaju, jer im nešto treba, a kada od njih nešto tražiš- nigdje ih. Na ulici se gotovo i ne pozdrave, ali zovu kada im trebaš.
Od kada sam napredovala na poslu imam mnogo "prijatelja" i odjednom su svi dobri sa mnom i svi me vole 
Najgori su oni, koji misle, da kada im učiniš uslugu ti njima trebaš biti zahvalan, kao oni su neke veličine, pa ti treba biti čast što si im pomogao. 

   Zar nismo svi takvi?!

   Znam gomilu takvih ljudi, a na prvo mesto od svih njih stavljam sebe. Tesko da cemo pozvati prijatelja na pivo ako se zabavljamo npr. na nekoj zurci, vec iskljucivo ako nam je dosadno, ili nam taj prijatelj nedostaje (ali to je opet iz sopstvene koristi, nedostaje nam jer nama prija). I to je jedan oblik gorepomenutog. To je osnova ljudske interakcije: korist. I tako zivimo. Znaci, niko ne moze reci da nije takav, jer onda ispada samodestruktivan. Ne kazem da je to u redu, i da tako treba da bude, ali tako je.

   Zalosno je to, sto je koristi broj jedan, ali kako drugacije ziveti u danasnjem svetu...

---

   Au, to jeste. Takvi ljudi su... 

Svi vole da su pored uticajnih osoba ,nikad se ne zna kad ces im zatrebati 
Takav stav moze bas da iiritira jer znas da te ne vole zbog tebe same ,vec zbog toga sto radis .