Bravo za te inicijative,ima jos dosta oblasti gde je moguce videti samo RTS 1 i to sa pateticnom slikom

TV pretplata otišla za struju

PARAĆIN - Zbog greške "Elektrodistribucije", Paraćincima je račun za TV pretplatu dupliran, pa su pred šalterima za plaćanje električne energije ovih dana dugački redovi ljutih građana koji od nadležnih u "Elektrodistribuciji" traže objašnjenja i ispravku greške.

Paraćincima je na računu za TV pretplatu upisana suma od 600 umesto od 300 dinara, zbog, kako nezvanično saznajemo od šalterskih radnika, nenamerne greške. Naime, sav novac koji su građani uplatili, otišao je na račune za struju, a ne TV pretplatu.

Iako je grešku napravila "Elektrodistribucija" prilikom obračuna, još nema zvaničnih informacija zašto građani u prethodnom mesecu duguju dve TV pretplate. Nezadovoljni građani kažu da im ništa ne preostaje nego da čekaju u redu i da reklamiraju dug, ali će mnogi, kako tvrde obustaviti plaćanje.

"Pretplatu sam platio prošlog meseca. I šta sad? Ja dugujem za dva meseca? Ma, hajte, molim vas. Više neću ni da je plaćam", kaže Pera Ilić, dok stoji u redu pred šalterom za reklamacije. S njim se slaže i Milivoje Ilić, koji smatra i da je odluka o plaćanju TV pretplate nezakonita.
U "Elektrodistribuciji" tvrde da ovakvih grešaka više neće biti i da građani nisu u obavezi da uz račun za struju uplate i TV pretplatu i da zbog neizmirivanja ove obaveze neće biti isključivana struja.
Z. Gligorijević

Izvor: Glas Javnosti

Zahtevi za neplaćanje TV pretplate stižu u džakovima

Jedini način da im zahtev za oslobađanje od RTV pretplate bude odobren za građane koji žive u gradovima u unutrašnjosti Srbije jeste strpljivo čekanje. U lokalnim elektrodistribucijama nema neophodnih formulara, a ukoliko su prikupili sve ostale potrebne dokumente, mogu ih poslati u Beograd gde, kako nadležni ističu, ne znaju kada će ih uzeti u razmatranje, jer im pisma stižu u džakovima.

U službi za RTV pretplatu RTS-a u Beogradu kažu da su odgovorni samo za stanje u prestonici i da nemaju odgovor zašto nedostaju zahtevi u lokalnim elektrodistribucijama drugih gradova. Odgovor na isto pitanje već mesec dana ne mogu da dobiju ni Željko Miloš i njegov tast, koji su pokušali da u Kovinu pronađu i predaju zahtev za oslobađanje od RTV pretplate, koju treba da plaćaju na malom seoskom imanju gde im je potrošnja struje nula kilovata.

- Tast je prikupio sve papire, našao dva svedoka i otišao u elektrodistribuciju u Kovinu za zahtev. Ali tamo zahteva nema. Nakon nekoliko dana, išao sam poslom do Požarevca, i ni tamo u elektrodistribuciji nisam pronašao zahtev - priča Miloš i dodaje da su prvi račun za pretplatu platili, nadajući se da će za mesec dana završiti postupak oslobađanja. Ali za to vreme nisu uspeli ni da podnesu zahtev. Rešenje za ovaj problem koji nude nadležni u Beogradu je podnošenje zahteva za oslobađanje u Beogradu ili njegovo slanje poštom.

- Građani iz unutrašnjosti mogu poslati sva dokumenta poštom i bez zahteva. Ali kada će biti oslobođeni pretplate, to ne znamo. Gužve su velike - kažu u RTS-ovoj službi za pretplatu.


Izvor: Blic \ M. J.

Siromašne osloboditi TV pretplate

BEOGRAD - Poslanička grupa Za evropsku Srbiju traži da se najsiromašnije kategorije stanovništva oslobode plaćanja TV-pretplate od 300 dinara mesečno. Oni su parlamentu uputili predlog za izmenu Zakona o radiodifuziji prema kome bi, osim invalida, plaćanja pretplate bile pošteđene porodice koje već primaju dečji dodatak, zatim oni koji dobijaju od države materijalno obezbeđenje, zbog lošeg materijalnog stanja, kao i penzioneri sa najnižim primanjima.

U toj poslaničkoj grupi kažu da bi se od pretplate oslobodilo oko 50.000 siromašnih porodica u Srbiji, koje primaju materijalnu pomoć od 4.000 do 8.000 dinara, zatim još 246.428 porodica koje dobijaju dečje dodatke od 4.290 do 5.148 dinara mesečno, i bar oko 40.000 starih, čije penzije ne prelaze 6.300 dinara mesečno.

"Ovo je poslednji pokušaj da se koliko-toliko preraspodeli tranzicioni teret i da se uspostavi ravnoteža između našeg puta u Evropu i zaštite najugroženijih kategorija stanovništva - izjavio je za Glas, Meho Omerović, član te poslaničke grupe. On je objasnio i da oko 350.000 domaćinstava u Srbiji plaća za potrošenu struju do 300 dinara mesečno, te da nije logično da im se preko električnog brojila naplaćuje veći iznos i za TV pretplatu.


Izvor: Glas Javnosti \ M. D.

Računi stižu i kad nemaš TV
Obrađeno samo 60.000 zahteva za oslobađanje od pretplate, a podneto više od 350.000. Ljudi uglavnom plaćaju, a u RTS-u tvrde da će novac vratiti onima čije prijave budu uvažene

Više od 350.000 prijava i žalbi za oslobađanje od RTV pretplate stiglo je na adresu Radio-televizije Srbije. Od tog broja obrađeno je oko 60.000, bar kako kažu u službi za odnose s javnošću u ovoj kući. To zapravo znači da skoro dvesta hiljada građana ne zna hoće li biti ili ne oslobođeni ove obaveze. Računi u međuvremenu stižu, niko ih ne obaveštava šta se dešava sa njihovim zahtevima, a jedini argument RTS-a je da ima previše posla i da će tek za nekoliko meseci uraditi prvi obračuni.

- Dobijam račune za pretplatu na kućnu adresu, ali mi redovno stiže i za radionicu koja se nalazi pored kuće i u kojoj imam odvojeno brojilo. Podneo sam zahtev za oslobađanje još u prvoj polovini decembra, ali odgovor ni do danas nisam dobio. U Elektrodistribuciji su mi rekli da platim samo struju, ali ne znam šta da radim ako mi se računi nagomilaju i ako budem morao da platim sve odjednom - požalio se Radenko Tanasić iz Malog Zvornika.
   
      

Potrebno za žalbu

Zahtev za oslobađanje plaćanja RTV pretplate podnosi se Radio-televiziji Srbije ili elektrodistributivnom preduzeću. Prema članu 81 Zakona o radiodifuziji, potrebno je podneti račun za utrošenu električnu energiju i RTV pretplatu za adresu na kojoj se plaća RTV pretplata i za adresu sa koje se traži oslobođenje, svojeručno potpisana izjava podnosioca zahteva sa podacima da u drugom stanu ili vikendici ne stanuje drugo domaćinstvo (zakupac) koju će potpisati i svedok, kao i fotokopija lične karte podnosioca zahteva. Molba se podnosi RTS-u, odeljenju pretplate koje će odlučivati o eventualnom oslobađanju od plaćanja.
      
      
      
   

U RTS-u kažu da imaju obavezu da obaveste građane o ishodu njihovih žalbi, ali da to trenutno ne mogu da čine efikasno zbog velikog broja zahteva. Takođe naglašavaju da će novac biti vraćen svima na čije je zahteve pozitivno odgovoreno, a koji su uz prethodna dva računa za struju platili i TV pretplatu. To se do sada nije desilo samo iz tehničkih razloga, a sav novac biće retroaktivno vraćen građanima.

- Novac će biti preusmeren na akontaciju za struju i ako je neko, na primer, platio pretplatu za dva meseca, a sledeći račun za struju dobije 1.000 dinara, biće u obavezi da plati samo 400 dinara - kaže Mirjana Stefanović iz službe za odnose s javnošću.

U Elektrodistribuciji Beograd, gde se takođe mogu podneti žalbe, kažu da oni nemaju ništa sa rešavanjem žalbi građana.
- Mi smo samo servis, jer je činjenica da imamo najbolju evidenciju o domaćinstvima, a RTS razmatra žalbe i eventualno oslobađa građane plaćanja - kaže Sandra Alagić iz Elektrodistribucije Beograd.

Iako Alagićeva napominje da formulara za podnošenje žalbi na šalterima ima dovoljno i da nema gužve, građani su ovih dana ipak morali da se prošetaju do najbliže fotokopirnice i kopiraju ili kupe zahtev.

Izvor: Glas Javnosti

Radio-televizija Srbije zatrpana dopisima građana, od 450.000 žalbi obrađeno je 110.000

Svaki treći pretplatnik - zabušava

Prema nezvaničnim računicama, koje za osnovu imaju broj potrošača struje, brojila i domaćinstava, mesečno se naplati devet miliona evra namenjenih finansiranju budućeg javnog servisa

BEOGRAD - Radio-televizija Srbije zatrpana je velikim brojem dopisa građana, a prema poslednjim podacima, od 450.000 obrađeno je 110.000. Rok za transformaciju u javni servis je 30. april, a prema nezvaničnim procenama, oko polovine građana je uredno plaćalo račune.

Izgleda da građani ipak sve više shvataju neminovnost ove obaveze, ali će mnogi verovatno čekati poslednji čas da to učine. Smatra se da svako treće domaćinstvo ne plaća redovno pretplatu. Prema nezvaničnim računicam, a koje za osnovu imaju broj potrošača električne energije, brojila, domaćinstava, mesečno se naplati devet miliona evra namenjenih finansiranju budućeg javnog servisa. Kako Glas saznaje, ni u samom RTS-u još nemaju precizan odgovor na pitanje da li je priliv novca dovoljan da bi za mesec dana, kada bi pretplata trebalo da bude jedini izvor sredstava, bilo omogućeno stabilno finansiranje javnog servisa.

Čini se da ipak donekle jenjava otpor građana prema plaćanju nove dažbine, ali ne i pritisci poreskih obveznika da se odgovori na pitanje kako se novac koristi. Bilo je i primedbi građana u pojedinim delovima Srbije povodom lošeg prijema programa.

Rok za transformaciju se bliži. Ukoliko bi rok opet bio probijen i ako ga zakodavac opet pomeri izmenama zakona, kao što je to već činio, to ne bi bilo dobro ni za televiziju ni za građane jer bi se stvorila dodatna tenzija i ponovo otvorilo pitanje svrsishodnosti pretplate. Možda bi bilo ugroženo i finansiranje, a građane stekli utisak da samo oni ispunjavaju obaveze, dok drugi to ne čine podešavajući zakon kako im odgovara. Dragan Kojadinović, ministar kulture i informisanja, ne tako davno je izjavio da javni servis počinje da radi krajem aprila.

Najuporniji protivnici TV pretplate i načina na koji je ona uvedena i dalje čekaju odluku Ustavnog suda Srbije o spornim odredbama zakona. Brže donošenje ove odluke dalo bi konačan odgovor o tome šta su čije obaveze i otklonilo nedoumice o sudbini finansiranja javnog servisa i novca koji su građani do sada uplatili.
      

Tijanić: Od pretplate pet miliona

Direktor Radio-televizije Srbije Aleksandar Tijanić, reagujući na izjave Vladana Batića, rekao je da građani Srbije mesečno daju pet miliona dinara za izdržavanje svog radio i televizijskog javnog servisa, a ja to tumačim kao njihovo priznanje mom uređivačkom konceptu RTS-a, kazao je Tijanić, podsetivši da je najveći zagovornik uvođenja TV pretplate bio upravo Batić.
Batić je naveo da je u subotu za nekoliko sati kod restorana "Ruski car" u Beogradu prikupljeno preko 4.000 potpisa građana u akciji za ukidanje TV pretplate i za smenu direktora RTS-a, koju je započeo Narodni pokret "5. oktobar".



Izvor: Glas Javnosti \ I. S.

ja jos ni jednom nisam platio,mislim stvarno sta da im platim???

gledanje Rts-ovih programa,najgorih kanala na svetu e pa 

 

vrediti im platiti izmedju ostalog i zbog dobre muzicke produkcije
kao sto je Nesko Kejdz i sl.

a u isto vreme gomila bendova izdaje cak svoje prve albume pre u Hrvatskoj nego u Srbiji

ma djubrad ona erteesovska!

Ističu rokovi da nacionalna TV bude u funkciji svih građana Srbije
RTS nije javni servis

RTS je ubrala na osnovu pretplate oko devet miliona evra od februara i to su, smatra Nadežda Gaće, predsednik Nezavisnog udruženja novinara, vrlo velika sredstva, na osnovu kojih građani imaju pravo da dobiju primereni javni servis. A RTS, kako tvrdi, još uvek to nije.

- RTS primenjuje još uvek stari koncept i nije poznato da je nakon brzopletog formiranja UO Savetu za Radiodifuziju dostavljen novi statut, sistematizacija, programska šema, pregled ulaganja - kaže Gaće, dodajući da javni servis podrazumeva potpuno drugačiji program, što podrazumeva daleko ozbiljniji dečiji, dokumentarni, filmski, naučni program.

Rad javnog servisa, mora biti, naglašava, potpuno transparentan i građani koji ga plaćaju moraju imati uvid gde se troše i u šta se ulažu njihove pare. Gaće kaže da NUNS zamera što se na čelu UO po drugi put nalazi Nikša Stipčević, i u tome vidi nagoveštaj kontinuiteta odnosa koji je Vlada do sada imala prema RTS-u, i njenu želju da produži svoj uticaj na ovaj veliki medijski kolektiv, dovodeći u pitanje njegovu nezavisnost, što je osnov funkcinisanja te medijske kuće kao javnog servisa.

Aleksandar Avramović, direktor RTS-a tvrdi, međutim, da je novac dobijen od pretplate, što je mesečno oko tri miliona evra, nedovoljan za finansiranje ove televizijske kuće i da je za solidno funkcionisanje nacionalne televizije neophodno oko 100 miliona evra godišnje.

Nova sistematizacija još nije završena, a kako kaže Avramović, očekuje se da će generalni direktor podneti predlog u roku od dva meseca nakon njegovog imenovanja Savetu za radiodifuziju.

- Tada će se znati koliko zaposlenih treba da napusti ovu televizijsku kuću - kaže on.

Gaće, međutim, tvrdi da je sistematizacija već trebalo da bude završena, a Avramović objašnjava da po zakonu sistematizaciju predlaže generalni direktor i da će to biti učinjeno tek kada se završi konkurs. On će biti raspisan neposredno nakon praznika, kada se očekuje da će Privredni sud registrovati javno radiodifuzno preduzeće Srbije i Vojvodine.

- Službe RTS-a su podnele svu dokumentaciju potrebnu za upis u sudski registar i nakon upisa dolazi do formalnog čina razdvajanja Radio-televizije Srbije i Radio-televizije Vojvodine na bazi deobnog bilansa koji je već usvojen. Od tog trenutka one počinju da rade kao radiodifuzne ustanove Srbije i Vojvodine - kaže Avramović.

Nacionalna televizija već skida sadržaje koji ne pripadaju javnom servisu. Najavljeno je da neće biti hispanoameričkih sapunica, ojačava se dečiji i dokumentarni program, u nedostatku finansija repriziraju se kvalitetne serije, ali to ne znači, upozorava Rade Veljanovski, šef radne grupe koja je radila na Zakonu o radiodifuziji, da je u potpunosti završena transformacija RTS u javni servis.

Veljanovski je uveren, baš kao i NUNS-u i UNS-u, da način na koji je izabran UO RTS-a ne garantuje njegovu kvalitetnu transformaciju u javni servis. UNS i NUNS smatraju nedopustivim što u Upravni odbor RTS-a nije izabran nijedan od nespornih medijskih eksperata, kao naš sagovornik Rade Veljanovski, ili, pak, Snježana Milivojević ili Predrag Koraksić Koraks, koje su predložila ta dva udruženja, Granski sindikat medija „Nezavisnost“ i Sindikat novinara Srbije.

- Čak i kada programske funkcije budu u skladu sa funkcijama javnog servisa, u delovima kao što su obrazovni, dečji, sportski, kulturno-zabavni... javni servis zahteva političku ravnotežu i potpunu nezavisnost od centara moći, pre svega Vlade i političkih krugova, a to je sa izborom članova UO i predsednika pod velikim znakom pitanja - kaže Veljanovski.

I Nino Brajović, predsednik Udruženja novinara Srbije, ocenjuje da programski RTS još uvek nije transformisan u javni servis.

- U sastavu RTS-a predviđeni su samo Prvi i Drugi program, ne i Treći kanal. UO treba da se pozabavi tim pitanjem. A činjenica je da smo nezadovljni sastavom UO. Što se tiče programske transformacije, još uvek ne postoje emisije na bugarskom i romskom jeziku, a takođe nije dovoljno razvijen program u oblasti kulturnog i dokumentarnog programa - navodi Brajović.

Tanja Nikolić-Đaković

Izvor: Blic