Teorije kako je oboren F-117...(ne)vidljivi. :: Nauka ~ Tehnika ~ Military

ZOLTAN covek koji je oborio STELT radi kao pekar,istina o zaboravljenom heroju!

Ovo je životna priča pukovnika VSCG Zoltana Danija čoveka koji je prvi u svetu oborio čuveni "nevidljivi" F-117 , priča o zaboravljenim herojima ove države....pročitajte-

članak je skeniran iz lista Blic od 23.10.

A ovo je ispovest koja je data mnogo pre ovoga.....

EKSKLUZIVNO:KAKO SAM SRUŠIO MIT O NEVIDLJIVOM

Pukovnik Zoltan Dani prvi put govori za novine o obaranju americkog bombardera F-117A kod Budjanovaca
SVEDOK
Sredoje Simic

Malo sremsko selo Budjanovci.
Ovde su naši branioci, treće ratne noći, NATO snagama udarili najjači šamar. Oborili su "nevidljivi" lovac-bombarder F-117A, zvani "noćni soko", perjanicu američke "stelt" tehnologije i poslednju reč vojne vazduhoplovne industrije. U smiraj 27. marta 1999. godine, raketaši 3. diviziona 250. brigade PVO spremni su čekali uljeze. Oko 21 sat, jedna za drugom, u razmaku od pet sekundi, u nebo su poletele dve "neve" (odavno proglašene za zastarele rakete). Sve se odigralo kao na filmu. Vatrene strele pretvorile su F-117A u užarenu loptu, koja se, ubrzo, stropoštala u blatnjavu sremsku oranicu. Očevici, tamošnji paori, kažu: "Skinuli su ga ko vrapca"! Tajna brižljivo čuvane "stelt" tehnologije rasprsnula se kao balon od sapunice. Raketaši 3. diviziona 250. brigade PVO i njihov komandant, pukovnik Zoltan Dani(46) otišli su u legendu i ušli u istorijske čitanke. Vest da je naša protivvazdušna odbrana oborila "nevidljivi" avion F-117A, čedo i ponos ratnog vazduhoplovstva SAD, odjeknula je kao "grom iz vedrog neba", postala je prvorazredna svetska senzacija, a u Pentagonu (i Briselu) su se dugo oporavljali od "sremskog šoka". Taj dogadjaj je bio najveći udarac za ratno vazduhoplovstvo SAD do sada. U razvoj aviona F-117A Amerikanci su ulozili više od sto milijardi dolara (jedan kilogram "noćnog sokola" košta kao i 1,5 kg zlata). Dve godine posle... Glavni junak drame, pukovnik Zoltan Dani, "komandant sazdan od ljudskih i vojničkih vrlina", razgrće sećanja. - Obuka na raketnim sistemima je vrlo komplikovana i složena - kaže ekskluzivno za "Svedok". - Sticajem okolnosti, NATO agresiju naš 3. divizion je dočekao u top formi. Tog 27. marta, nalazili smo na položaju u širem regionu Šimanovaca. Prema nama su, iz različitih pravaca, išla četiri aviona. Radarom posebne namene, na vreme smo, na visini od 8.000 metara, uočili F-117A. To je bilo dovoljno da odlično obučena posada odradi drugi deo posla sa nišanskim radarom i raketnim sistemom "neva", čiji je domet 18 kilometara po visini i 17,5 u daljinu. Kad je "nevidljivi" ušao u naše "dvorište" više mu nije bilo spasa. Jurile su ga dve rakete. Sve je bilo gotovo za 18 sekundi! Nije imao vremena za manevar, da pobegne sa naše teritorije i da se, eventualno, prinudno spusti. Pogodak je bio izuzetno precizan. Do te noći, 27. marta, famozni "noćni soko" je harao nebom Somalije, Paname, Libije, Iraka... U zalivskom ratu učestvovala su 42 aviona F-117A i u preko 1.300 borbenih letova, uništivši više od 30 odsto ciljeva "od izuzetnog značaja". Ali, nijedan nikad nije čak ni ogreban, a kamoli pogodjen ili oboren. Smatralo se da je nevidljiv i zato neuništiv. Američki "nebeski bauk" je, prvi put, skončao u crnici Srema. Krila su mu slomljena u Budjanovcima. Najlepši je suvenir 250. raketne brigade PVO koja je, i zbog toga, odlikovana Ordenom narodnog heroja. Kod nas, i u svetu, mnogo se spekulisalo kako su nasi raketaši uspeli da otkriju i obore "noćnog sokola". Tvrdi se da je ova spektakularna akcija izvedena zahvaljujući vremešnom uredjaju, starom ruskom radaru, sa elektronskim cevima, koji radi veoma kratko, a onda se gasi da se ohladi. Zbog toga, navodno, pilot aviona F-117A nije znao da je uhvaćen u radarski snop. Pukovnik Zoltan Dani se na ovo zagonetno smeška, i kaže: - Tada smo F-117A prvi put uočili. Primenili smo posebne taktičke metode, koji su naša tajna. Naziv "stelt" znaci da se radi o avionu manje radarske uočljivosti, a ne da je nevidljiv. Saznali smo kako može lako da se uoči i to primenili u praksi. Radi se o specifičnoj inovaciji, jedinstvenoj do sada, ali to, nažalost, ne možemo da patentiramo. Na radaru se pojavio obris koji je govorio da se, možda, radi o "stelt" avionu. Kad sam to uočio, ništa nisam govorio posadi da ne bih dizao "temperaturu". Nisam hteo da opterećujem saborce. Trebala nam je hladna glava, mirna ruka i brza reakcija. Vreme u kome radar za otrivanje i nišanjenje aviona sme da "zrači" meri se sekundama. Ako se to "zaboravi", lovac začas postaje žrtva. Rizik je veliki pa se uvek, pre svega, vodi bitka s vremenom, često i delovima sekunde. Pilot u avionu, kaže pukovnik Dani, ima uredjaj koji mu signalizira da je ozračen nišanskim radadrom. On čak i ne mora da reaguje. Protivradarska raketa će sama da poleti ako "nanjuši" izvor radarskog zračenja. Zbog toga što o tome posada nije vodila računa, poginuo je i general Ljubiša Veličković. - Bilo mi je najvažnije da sačuvam ljudstvo i tehniku, a da zadatak izvršimo koliko god nam mogućnosti dozvole - priča pukovnik Dani. - Svih 78 dana NATO agresije, za mene je to bilo Sveto pismo. Gadjali su nas 23 puta protivradarskim raketama, a u dva navrata vodjenim bombama i uvek su promašili. Naš najveći uspeh je što niko nije čak ni ogreban, što tehnika nije uništena. Često, u šali, kažem: "Pobedili smo NATO sa 2:0". Jer, pored "noćnog sokola", oborili smo, u noći 1. na 2. maj, američki F-16, koji je pao kod Šapca. A, prešli smo preko 100.000 kilometara seleći se s položaja na položaj. Sve vreme rata nisu uspeli da nas nanjuše. Jednom smo se sa svom tehnikom uvukli u neko smetlište i tako se dobro maskirali da čak i naše starešine nisu mogle da nas nadju. Iskusni raketaš, pukovnik Zoltan Dani, koji je sa odličnom ocenom završio Generalštabnu školu, ne prihvata da je "glavni junak drame" u Budjanovcima. - Za obaranje neprijateljskog aviona, a da ne budete otkriveni i uništeni, potrebna je stručna i savršeno uigrana ekipa - kaže naš sagovornik. - Zato je teško i nezahvalno bilo koga posebno izdvajati. Ipak, najviše zasluga za rušenje F-117A imaju operateri praćenja Dragan Matić i Dejan Tiosavljević, kao i oficir za vodjenje Senad Muminović. U posadi treće smene bili su i Darko Nikolić, DJordje Aničić i Vladimir Ljubenković. Svaki od njih je, na svoj način, dao ogromni doprinos. Bez obzira sto sam odabrao cilj i odredio ga za uništenje, da nije bilo njih, ne bismo ga oborili. Lovci-bombarderi F-117A i F-16 nisu jedini NATO avioni u koje su se zarile rakete 3. diviziona 250. raketne brigade PVO. - Za ta dva aviona imamo "crno na belo" da su oboreni - priča pukovnik Dani. - Pouzdano znamo, medjutim, da smo srušili i američki strateški bombarder B-2A, po imenu "Duh Misurija", koji je pao u Spačvanskoj šumi, 15 kilometara od naše granice, ali to ne možemo da dokažemo. Amerikanci su, ipak, posredno priznali njegovo uništenje, time što "Duh Misurija" više nije na spisku njihovih borbenih aviona. Naš divizion je pogodio još dva NATO aviona, koji su, iako ostećeni, uspeli da prinudno slete van naše teritorije. Radi se o još jednom F-117A i "marijeru" koji je "strelom 2" pogodio stariji vodnik Zoran Tepavac.

RATNO IME GVOZDEN DJUKIC
Dugo su mediji tvrdili da je jedinicom koja je oborila F-117A komandovao pukovnik Gvozden DJukić. Naš svedok razotkriva (i) ovu enigmu. - Radi konspiracije, svaki naš starešina je, čim je počela NATO agresija, dobio pseudonim. Koristili smo ga svakodnevno i svuda gde smo se kretali, pa i u štampi. Moje ratno ime je bilo Gvozden DJukić. Sve do nedavno javnost nije znala pravo ime komandanta 3. diviziona 250. brigade PVO - kaže pukovnik Dani.

NA POSAO I JAŠUĆI
Pukovnik Zoltan Dani deli sudbinu na hiljade oficira naše vojske. I on je beskućnik. Sa suprugom Irenom, službenicom u SO Pančevo, dva sina i ćerkom, živi kod tašte, u malom selu Skorenovac, kod Kovina, u kući od "nabijača"(Dani: "Dobra je. Leti drzi 'ladovinu, a zimi se brzo zagreje"). Svakog dana putuje na posao u Beograd. Nastavnik je na Vojnoj akademiji, na Katedri za naoružanje i vojnu opremu. Nedavno je, uz pomoć rodjaka, kupio automobil. Pre toga je ustajao u 3,45 sati, biciklom išao u šest kilometara udaljeni Kovin. Odatle autobusom u Pančevo, pa vojnim prevozom do Beograda. Kući se vraćao oko 17,30. U vreme sankcija, kad nije bilo prevoza i benzina, nekoliko puta je u kasarnu u Smederevu, gde je tada radio, stigao jašući, 10-12 kilometara po snegu i studeni, kobilu "Cilu". Do povratka kući o kobili je brinuo pastir koji je, u blizini kasarne, čuvao ovce. - Uh, ne pisite to o "Cili". Zezace me drugovi - kaže pukovnik Dani.

HRVATI NUDILI 500.000 MARAKA
Rat u Hrvatskoj 1991. godine zatekao me na mestu komandanta raketne baze u Zaboku. Bili smo u blokadi i okruženju, ali smo brzo našli rešenje. Nalazio sam se, pre toga, u ekipi koja je išla u pomoć jedinicama JNA u Sloveniji. Znao sam da će se i nama to desiti, da će nam preseći snabdevanje, "zavrnuti" struju i vodu. Zato smo se dobro pripremili – priča Dani i nastavlja: – Kad su nam 13. septembra 1991. isljučili struju, vodu i telefon, naredio sam ljudima da zauzmu svoja mesta, aktiviraju naše izvore napajanja i uključe sva svetla u bazi. Kod Hrvata je nastala panika. Iste noći uhapsili su desetak svojih ljudi odgovornih za snabdevanje. – Posle sedam dana se pojavio njihov oficir sa belom zastavom. Tražio je komandanta. Kad sam pošao prema njemu, rekao sam našem snajperisti: "Oni mene drže na nišanu, a ti drži njih. Ako ja padnem, nemoj da on slučajno ne padne". Tražili su da se predamo, ali nismo pristali. Bivši komandant naše jedinice, major Ivan Peica je prešao na njihovu stranu i bio je zainteresovan da zarobe bar jednu jedinicu PVO. Doneli su mi tašnu sa 500.000 maraka. Hteli su da prodam jedinicu. Nudili su da predjem na njihovu stranu ili da odem bilo gde. Rekli su da su spremni da plate i više. Sve sam odbio. Uspeli smo da izadjemo iz blokade 27. novembra, posle dvadesetak pregovora, i da izvučemo svu opremu - kaže pukovnik Zoltan Dani, koji je, za ratne zasluge, dna puta vanredno unapredjen.

PROSLAVILI UZ PIVO
Radili smo smireno, staloženo, profesionalno i, što je posebno važno, jako brzo. Čim smo ispalili rakete, promenili smo položaj – kaže Zoltan. – Nedugo posle toga, došli su policajci iz Pećinaca i rekli da smo oborili F-117A. Možete da zamislite našu radost i ponos. Proslavili smo uz neko pivo.

http://www.svedok.co.yu/index.asp?show=30021