И само још нешто, ако смем да приметим...
Употребили сте термин толеранција.
Он је код нас постао изузетно популаран, мада ја водим рат са овим појмом, јер он у свом корену, сржи, садржи нешто лоше, негативно. Толеранција се заснива на попустљивости, трпљењу нечега или некога са чим се не слажете, не подносите, али га зарад вишег интереса допуштате...
Е, па управо ми се то не допада, толеранција почива на суштинском неприхватању оног другога, а тек само на површини, увијено у обланде, допуштање егзистенције нечега са чим се не слажемо...

Ја сам пре за употребу појма поштовања, а још више љубави (а наравно да љубав није само појам, већ начин живота, ма сам живот).
Љубав и поштовање су далеко узвишенији појмови од толеранције и они треба да се промовишу и да друге људе, идеје и ставове прихватамо из поштовања и љубави, а не зарад неког вишег циља.
Ако нам је утилитаризам (а толеранција често на томе почива) главна водиља, то је нешто, што је мени са философског становиште потпуно погрешно и неминовно води у себичлук, егоизам...
Док, љубав и поштовање више воде ка онм другом, ка спознаји да у другом имамо брата или сестру...

А слажем се са вама, да деца из брака римокатолика и православца постају богатија и више испуњена љубављу (заиста имам утисак да сте ви мислили на љубав, а не на пуку толеранцију  ) према ближњима, јер се уче да виде браћу и сестре са ,,обе стране''...