Države koje će progutati okean

Pet minijaturnih ostrvskih državica će po svoj prilici doživeti sudbinu mitske Atlantide, zahvaljujući dramatičnim klimatskim promenama na Zemlji, jer će ih "progutati" okean, zato što će, zbog topljenja leda na polovima i glečera na kopnu nivo okeana i mora katastrofalno porasti.



I dok se svet pogađa kako da se uhvati u koštac sa klimatskim promenama, za stanovnike nekih područja na našoj planeti vreme nepovratno ističe.
Tako se vlasti i investitori na Floridi, u SAD, pripremaju da se talasu koga će izazvati povišen nivo okeana suprotstave povlačenjem kuća i javnih građevina dublje u kopno ili njihovo postavljanje na stubove poput sojenica - ako ostaju blizu obale.
Međutim, na nekim ostrvima žitelji jednostavno nemaju gde da se povuku, jer su svesni da će im kuće i same postati "ostrva", pošto će ih voda okružiti sa svih strana.
Evo pet ostrva, po statistici časopisa "Nju sajentist", čiji će stanovnici vrlo brzo morati da se pobrinu za nov smeštaj:



1. Ovih dana je preneta izjava predsednika ostrvske države Maldivi da će ogroman deo prihoda od turizma biti pretvoren u specijalan i nesvakidašnji fond - da se kupi nova teritorija negde u svetu kojoj ne preti potapanje i gde bi se stanovništvo "preselilo". Jer, s najvišom tačkom na ostrvu koja jedva da dostiže 2. 4 metra, Maldivi su jedna od zemalja s najnižom teritorijom i suočena je mogućnošću da je Indijski okean "proguta".



2. Tuvalu je druga mala ostrvska država i, kao i Maldivi, zaprema nisku teritoriju. Najviša tačka njene teritorije je pet metara iznad površine okeana i mogla bi nestati do sredine ovog stoleća. Vlada ove minijaturne države u Pacifiku 2002. godine angažovala je dve poznate međunarodne advokatske kancelarije koje treba da tuže sve zemlje koje zagađuju našu planetu i prete nestankom njenog stanovništva.



3. Kiribati je arhipelag koji čine 32 atola i jedno ostrvo, čija se najviša tačka uzdiže 6.5 metara iznad nivoa okeana. Svetska banka je angažovana u procenjivanju izloženosti Kiribatija dramatičnim klimatskim promenama.
Zvaničnici ove države na brojnim međunarodnim skupovima upozoravaju svetsku javnost da voda lagano osvaja obalu i širi se ka unutrašjosti ostrva,a so iz okeana unišava kokosove palme i plantaž tropskog voća.



4. Stanovnici Karterovih ostrva u sastavu Papue - Nove Gvineje, po svoj prilici prvi su krenuli u bežaniju jer se njihovi domovi nalaze na samo 1.2 metra iznad talasa. Vlada Papue -Nove Gvineje usvojila je 2005. godine plan da lokalno stanovništvo evakuiše na obližnje ostrvo Buganvil.
Preseljenje je bilo planirano i započeto 2007. godine ali je ubrzo prekinuto i odloženo. Prema nekim izveštajima, početkom ove godine započet je sudski spor jer je ustanovljeno da su starosedeoci ostrva Buganvil izbeglice sa Karterovih ostrva primoravali da, kao jevtina radna snaga, rade na plantažama kokosovih oraha.



5. Pre 13 godina, tačnije u proleće 1995, stanovnici ostrva Bhola u Bangladešu bili su primorani na paničnu seobu kad je polovina njihovog ostrva nestala pod vodom. Komesarijat za izbeglice UN ocenjuje da su oni bili prve "klimatske izbeglice" a naučnici predviđaju da će sličnu sudbinu do 2030. godine doživeti najmanje 20 miliona stanovnika ove siromašne azijske zemlje.



Izvor: Blic

Podvodno istraživanje : Put u ambis!

U poznatom filmu „Ambis“, grupa naučnika „silazi“ u najdublje vode na Zemlji i otkriva vanzemaljsku civilizaciju. Sada se stvarno sprema takva ekspedicija čiji je cilj nedosegnuta dubina od 6, 5 kilometara.



Da li će tamo biti vanzemaljaca - videćemo.

Doduše, razočaranje je u tome što će u istraživanje podvodnih vulkana u oblasti Kariba krenuti „Autosub 600“, nova britanska robot-podmornica. LJudi će je nadgledati sa „Džemsa Kuka“, najnovijeg istraživačkog plovila, ali - sa površine mora!

Cilj misije je da ukoliko otkrije tragove života, gasove i sedimente oko najvrelijeg „ventilatora“ zemljine utrobe, napravi odgovarajuću katalogizaciju. Područje istraživanja je „Kajmansko grlo“ ili „Kajmanski prolaz“, oblast između Jamajke i Kajmanskih ostrva, u čijim se podzemnim dubinama sudaraju i odbijaju kajmanska i američka tektonska ploča. Reč je o najdubljem podmorskom vulkanskom prevoju, koji do sada nije mogao da bude istraživan jer nije bilo odgovarajućih plovila za rad skoro 7 kilometara ispod površine mora.

Na raspolaganju je „Autosub 600“, ali u pretraživanju će učestvovati i plovilo „Ajsis“, britanski brod za najdublja istraživanja, kojim se rukovodi pomoću prenosnih veza. NJegov zadatak je da prati rad drugog, potpuno robotizovanog plovila koje deluje bez ikakve veze sa površinskim ekipama. „Ajsis“ će sakupljati uzorke sa dna i ukoliko bude moguće, pribaviti (uloviti?) primerke živih bića velikih dubina.

Jedan od ciljeva ekspedicije je da utvrdi sličnosti dubokovodnih živih organizama iz „Kajmanskog grla“ sa sličnima prikupljenim na drugim vulkanskim podmorskim područjima. Naučnici žele da utvrde u kojoj meri su vulkanske aktivnosti uticale na nastanak bića, zbog bizarnog izgleda opravdano nazvanih „kreaturama dubokog mora“. Takođe, žele i potvrdu teze da su duboke okeanske struje imale veliku ulogu u oblikovanju života u najdubljim slojevima svetskog mora.

Nauka pretpostavlja da su temperature u okolini podvodnih vulkana preko 500 stepeni Celzijusa, što podrazumeva drugačije hemijske procese u kojima bi mogao da nastane nama sasvim nepoznat živi svet.



Izvor: Glas Javnosti

Najvruća voda na zemlji

Njemački znanstvenici tvrde da su duboko u Atlantiku pronašli najvruću vodu na Zemlji. Riječ je o vodi, ali ne onakvoj kakvu inače poznajemo, izjavila je Andrea Koschinsky-Fritsche s bremenskog Sveučilišta Jacobs za časopis New Scientist Environment.



Tri kilometra ispod površine mora dimnjaci od sulfida, spoja metala i sumpora, ispuštaju vodu temperature veće od 400 stupnjeva Celzijevih. Ta je voda zapravo mješavina tekućine i plina i ubraja se u takozvane posebne fluide, koje su znanstvenici uspijevali proizvesti samo u laboratoriju.
 
Znanstvenici se nadaju da će pronalaskom najvruće vode uspjeti bolje istražiti prirodno selektiranje tvari i minerala koje iz unutrašnjosti Zemlje prodiru u Atlantik.

Grad na vodi - spas od podizanja nivoa mora

      

Jedan arhitekta došao je do inovativne ideje koja bi mogla rešiti problem podizanja niova mora, a rešenje je, prema njegovoj zamisli, plutajući grad. Samoodrživi grad, koji je njegov tvorac nazvao Lilipad, trebalo bi da bude dom za oko 50.000 takozvanih klimatskih izbeglica iz najgore pogođenih područja, uključujući tu i London.

Poslednja istraživanja pokazala su da bi se nivo mora mogao podići za 88 cm do 2100. godine, dovodeći u opasnost mnoga ostrva na Tihom okeanu. Ovaj dramatični skok od skoro jedan metar zapretiće i velikim nizijskim priobalnim područjima, kao i velikim gradovima koji se nalaze u njima, kao što su London, Njujork i Tokio. Međutim, ovaj arhitekta vizionar pronašao je rešenje za ljude iz ugroženih područja u obliku plutajućeg futurističkog grada Lilipada. Lilipad je dizajnirao poznati belgijski arhitekta Vinsent Kalebo (Vincent Callebaut), koji kaže da ovaj njegov "ekopolis" nudi dugoročno rešenje za veliki problem podizanja nivoa mora.

Kada veliki priobalni gradovi budu poplavljeni, Lilipad će biti u mogućnosti da pluta svetskim morima poput broda. "Neki gradovi troše milione dolara da bi svoje plaže i nasipe napravili većim i čvršćim. Ali projekat Lilipad je u stvari dugoročno rešenje problema porasta nivoa mora", reči su ovog arhitekte, koji još dodaje da će ovaj grad imati svrhu udomljavanja izbeglica s ostrva koje je more poplavilo.

Smešten oko jezera koje sakuplja i prečišćava kišnicu, Lilipad će plutati svetskim morima sledeći okeanske struje i vetrove. Grad će biti opremljen s tri marine, a u njemu će biti izgrađena i planinska područja kako bi stanovnici mogli da promene okolinu. Energija će se dobijati iz obnovljivih izvora, kao što su sunce, vetar i voda. Grad će u stvari proizvoditi više enegrije nego što može da potroši i biće potpuno ekološki prihvatljiv, jer će sav ugljen-dioksid i otpad biti reciklirani. "Celi grad biće prekriven biljkama u visećim vrtovima, bez saobraćaja i automobila. Cilj je da se stvori koegzistencija između ljudi i prirode", naglašava autor ovog projekta. "Mislim da će problem smeštaja miliona ljudi koji će postati beskućnici zbog klimatskih promena postati jedan od najvećih izazova 21. veka." Međutim, cena izgradnje ovakvog grada, kao ni cena života u njemu još nije poznata.



Izvor: Krstarica

Riblji fond u svetu pred istrebljenjem

Više od 80 odsto ribljeg fonda u svetu je ugroženo zbog prekomernog ulova i Svetska trgovinska organizacija [STO] mora hitno reagovati da se ukinu neodržive subvencije, upozorila je ekološka grupacija za zaštitu okeana 'Okeana'.



Prema podacima Organizacije UN za hranu i poljoprivredu [FAO], u svetu samo 17 odsto istraženog ribljeg fonda nije u potpunosti iskorišćeno ili je umereno eksploatisano. Narocito su prekomerno izlovljene zalihe u većim delovima Atlantskog okeana, zapadnog dela Indijskog okeana i severnog Pacifika, prenela je agencija AFP.
U zapadnom delu Indijskog okeana je, na primer, više od 70 odsto poznatih zaliha ribe potpuno izlovljeno, dok je preostala količina prekomerno eksploatisana, iscrpena ili u stadijumu oporavka.
Grupacija procenjuje da postojeće subvencije u sektoru ribarstva dostižu sumu od najmanje 20 milijardi dolara godišnje, odnosno 25 odsto vrednosti ukupnog svetskog ulova, što daje jak ekonomski podsticaj za prekomerni ulov.



Izvor: RTS

Antarktik, ako se otopi, potopiće pola sveta

Prošlog veka nivo svetskih mora porastao je za 20 do 30 centimetara. Do kraja veka predviđa se porast mora od jednog metra! Razlog su topljenje glečera i termalna ekspanzija okeana izazvana klimatskim promenama zbog enormnog povećanja nivoa ugljen-dioksida nastalog sagorevanjem fosilnih goriva



Ostrvo Tuvalu u Tihom okeanu je prvo kojem je more otelo parče zemlje, a ljudi pokušavaju da se evakuišu jer im nestaje tlo pod nogama. Slana voda negativno je uticala na vodotok i poljoprivredu ostrva. Erozija obale „pojela je“ deo kopna na svih devet ostrva koja čine ovu zemlju.

Maldivska ostrva (ima ih 1196) takođe su u opasnosti. Najviša tačka ostrva je samo dva metra iznad nivoa mora i ukoliko se prognoze o porastu nivoa Indijskog okeana ostvare, svih 311.000 stanovnika moraće da potraže drugu državu! Zato su Tuvalu, Maldivi i još desetak ostrvskih država, osnovali Alijansu malih ostrvskih zemalja (1990) ne bi li se izborili za to da ljudi prestanu da menjaju klimu na Zemlji. U tom delu sveta opasnost od narastajućeg mora preti Vijetnamu, Indoneziji, Tajlandu i Kini. Ukoliko krajem veka more bude više za jedan metar, trećina Šangaja će biti pod vodom, a 70 miliona ljudi ostaće bez kuća!

Globalno zagrevanje

Porast nivoa mora izaziva i „povlačenje“ obale. Na primer, porast od 1 milimetra, „povlači“ obalu za metar i po. Ukoliko se ostvari prognoza, krajem veka na svakoj tački sveta obala će se povući za po 1.500 metara. A na tim obalama su NJujork, Rio de Žaneiro, Buenos Ajres, Los Anđeles, Karakas, Lagos, Kinšasa, Mumbej, Kalkuta, Tokio, - sve sami mastodonti od preko 10 miliona žitelja. A gde su za koji milion manji Atina, Basra, Kejptaun, Boston, Majami, San Francisko, Santjago, Baija, Vašington ....SAD bi izgubile 36.000 kvadratnih kilometara, ali bi niz ostrvskih država izgubio apsolutno sve! Stepenište Kapitola zapljuskivao bi Atlantik!

Istraživači su utvrdili da je za 30 odsto povećan ugljen- dioksid u atmosferi globusa! Deo naučnika smatra da je to zbog uvećanog korišćenja fosilnih goriva, a drugi da krivca valja tražiti u prirodi - tačnije u vulkanskim aktivnostima.

„U globalnom zagrevanju ima mnogo nedorečenog i nepoznatog“, kaže Ronald Stoufer iz američke nacionalne laboratorije u NJu Džerziju.“ Pitanje je koliko bi od toga opstalo ukoliko ljudi modifikuju klimu na bilo koji način? Stepen zagrevanja planete još nije preciziran, ali je tačno da ono raste najbrže u nekoliko prošlih miliona godina. To sugeriše da nije reč o prirodnoj pojavi“. Naučnici smatraju da će rast temperature biti ubrzan. Do kraja veka računaju na porast temperature između 1,4 i 5,8 stepeni.

Svetske vode rastu

Promena klime će uticati na ekosisteme, poljoprivredu i širenje bolesti. Očekuje se da čak milion vrsta živih bića nestane do 2050. godine! „Globalno zagrevanje je ozbiljna opasnost za biosvet“, kaže Džej Malkolm, profesor šumarstva u Torontu, „ Kako se bude zagrevala klima, vrste sa juga pojavljivaće se sve severnije, vrste iz nizije premeštaće se na gorje .. jednog dana živi svet će se naći na na mestu kojem ne pripada. Kraj je poznat!“. Glečeri i morski led na obe hemisfere se ubrzano tope, pa su, na primer, polarni medvedi ozbiljno ugroženi. „Zavise isključivo od morskog leda, a ukoliko on nestane, nestaće i polarni medvedi“, kaže profesor Malkolm.

Naučnici se slažu u tome da su opšte zagrevanje i porast nivoa mora najveća pretnja čovekovoj okolini. U prošlom veku prosečna temperatura je povećana za 0,6 stepeni Celzijusa. Vidljive posledice su, na primer, nestanak snežne kape na Kilimandžaru ili nestanak mnogih koralnih grebena. Međutim, to nije ništa u poređenju sa rastom vode, do kojeg će doći kada se otope lednici na Grenlandu - a počinju sve brže da se otapaju. „Posledice će biti katastrofalne“, kaže Džonatan Overpak, sa univerziteta Arizona u Tusonu. „Čak i mali porast nivoa mora uništiće čitave narode i njihove kulture koje su postojale hiljadama godina“. NJegov tim je načinio nekoliko kompjuterskih modela sveta nakon porasta voda za jedan metar. „Zaplivali su svi gradovi na istočnoj obali SAD.

Nivo mora raste ne samo zbog otopljenog leda. već i zato što toplije vode zauzimaju više prostora od hladne. To je proces termalne ekspanzije. Smatra se da bi ozbiljno topljenje Grenlanda moglo da počne kada se temeperatura Zemlje podigne za tri stepena. To se očekuje krajem veka. Ukoliko bi se otopio ceo Grenland, svetske vode bi se podigle za sedam metara. Ipak, realniji je porast voda do jednog metra, što bi značilo da je otopljen manji deo Grenlanda. A šta bi se desilo? Maldivi, na primer, jednostavno bi nestali. Dobar deo Bangladeša postao bi močvara, nepodesna za život, a milioni iz delte Ganga bi morali da krenu ka severu. U najcrnjoj projekciji, olakšanje su relativna blizina asamskih ili himalajskih planina. A gde će nesretnici iz delte Nila koja bi se sigurno našla pod vodom?

Severna Afrika prva na udaru

Najugroženija tačka je delta Nila i celokupna, niska mediteranska obala Egipta. I najmanji porast nivoa mora izazvao bi strahovite poplave, a milioni ljudi postale bi izbeglice. Milionska Aleksandrija svakodnevno postavlja stotine tona betonskih barijera prema nadirućoj vodi iako znaju da neće moći da se odupru porastu vode od makar pola metra. Neke od ulica kojima su pre dva milenijuma hodali Aleksandar Makedonski, Ptolomej, Julije Cezar, Kleopatra ili Marko Antonije, danas su pod vodom, kako zbog zemljotresa tako i zbog porasta nivoa vode. Svedoče o tome ostaci svetionika sa Farosa, otkrivenog 1994. godine, koji je potonuo nakon zemljotresa i sleganja tla. Emad Halil, arheolog sa univerziteta u Sautemptonu očekuje da mnogi istorijski spomenici delte Nila dožive sličnu sudbinu.

Profesor Salah Soliman sa Aleksandrijskog univerziteta kaže da je Nil svake godine donosio novo zemljište u Deltu. Međutim od 1970. godine Asuanska brana onemogućava reci da donosi sedimente potrebne plodnoj delti. Erozija i rast nivoa mora omogućava slanoj vodi da podriva plodno tlo južno od Delte. Kada voda ispari ostaje so, pa je klijanje semena onemogućeno. „ Sa klimatskim promenama, gubimo ono što smo sticali hiljadama godina“ kaže Soliman - „Morska voda ide ka južnom delu Delte i pogubno utiče na vegetaciju i seljake“. Egipatska vlada preduzima mere - preseljava stanovništvo, uvodi genetski modifikovane žitarice i podiže barijere da zaštiti plodnu nizinu.

More „napada“ i podzemnim putevima

Najava podizanja nivoa mora je povećana slanost zemljišta. Rezultati istraživanja u delti Nila su poražavajući. Jedina značajna koncentracija izuzetno plodnog tla u Egiptu, svake godine enormno povećava slanost zemljišta što je praćeno najpre slabijim prinosima, a potom nestajanjem biljnih kultura. Kameisa Abdelkasem Tuto (38) iz seoceta blizu Aleksandrije, rezignirano objašnjava kako su porodična polja palmi i paradajza pretvorena u neplodno tlo: „ Moj otac Seid (78), primetio je pojačan sastav soli još 1930. godine, ali je poslednjih deceniju-dve stanje mnogo gore. Da bismo sprečili slanu koroziju, moramo da dovozimo pesak i posipamo po površini. To je veoma skupo, ali hrana nam je neophodna. Da bismo opstali dižemo kredite, a loše berbe su sve češće“. U blizini njenog sela je gradić Rozeta, u kojem je antičko kamenje s napisima koji su pomogli da se dešifruju hijeroglifi i ispriča priča ranih egipatskih civilizacija. Upravo tu se Mediteran sučeljava sa zapadnim rukavcem delte Nila. Voda je prljava, nosi razne otpatke koji se gomilaju na obalama. Iza tog otpada je pravi zid od napuštenih građevina, a nove se ne zidaju jer se graditelji plaše da će njihov rad završiti u moru.

Magid Džordži, egipatski ministar za okolinu, smatra da će već 2020. godine čak 15 odsto delte Nila podleći uticajima globalnog zagrevanja. NJegov savetnik Elsajed Sabri, objašnjava da je teško ubediti ljude da su klimatske promene neminovne i veoma opasne. „Optužuju nas da smo pesimisti, a mi to i jesmo, ali i moramo da budemo pesimisti“!

U svetskoj raspodeli poslova koji truju klimu na Zemlji, Egipat je skromna „štetočina“ - njegova zasluga je samo 0,5 odsto efekata emisije štetnih gasova. Kairo je potpisao Kjoto protokol iz 1999. godine, kojim se države obavezuju da smanje emisije štetnih sastojaka u atmosferu.U Egiptu nema nedoumice. Vlast se priprema na najgore. A to je potapanje Delte koja je „hraniteljka“ celog Egipta. Satelitski snimak pokazuje koliko malo plodnog tla ima u Egiptu i da je on samo uz obale Nila.

S druge strane, komercijalna žila kucavica cele arapske Afrike je autoput koji polazi iz Port Sajeda i tik uz morsku obalu vodi preko Aleksandrije ka Tripoliju, Alžiru i severozapadnoj Africi. Profesor Salah Soliman, smatra da će deo autoputa kroz Deltu biti pod vodom već za deset godina. Na zemljištu duž autoputa svojevremeno je sejano žito, ali je korova sve više iako su biljke donekle postale otporne na so. „Postoji kriza hleba u ovoj zemlji“, zabrinuto kaže Solimon, „pa moramo da se pripremimo na još goru situaciju“.

Pesimizam, optimizam i nauka

Od očekivanog porasta svetskih voda niko neće moći da se „izvuče“, smatra profesor Overpak. „Od Bostona do Majamija svi obalni gradovi biće poplavljeni. Neki naučnici smatraju da će ovaj scenario potopa doći tek za nekoliko stotina godina. „U to ne možete da budete sigurni. Ko zna na šta će planeta da liči kroz 500 godina“, kaže Soufer, „Mi ne znamo kakav sve uticaj na ljudsku zajednicu može da ima porast nivoa mora“. Mnogi smatraju da je pitanje globalnog zagrevanja predugo ostavljeno po strani. „Da li je društvo svesno ozbiljnosti globalnog zagrevanja“ pita se Marijana Daglas, profesor geologije iz Toronta, „Mislim da nije, jer da jeste, odavno bi živote usmerili drugim putem. Prihvatili bismo alternativne izvore energije i smanjili zavisnost od fosilnih goriva

Profesor Overpak prepuštanje brige o globalnom zagrevanju budućim generacijama, poistovetio je sa vladom koja ne razmišlja o budžetskom deficitu. „Deficit vlada može da pokrije ovako ili onako, ali nema tehnologije da zaustavi rast nivoa mora, ili da vrati led na Grenland“!

Zračak ohrabrenja pojavio se na univerzitetu u NJukastlu, gde su naučnici razvili metod pretvaranja ugljen-dioksida u ciklične ugljenike, sastojak agensa koji omogućuju sagorevanje nafte uz veću efikasnost i smanjenje CO2. Prema kompjuterskom modelu britanskih naučnika, da zbog klimatskog zagrevanja dođe do povećanja nivoa svetskih mora i poplava naseljenih područja u ovom veku, šansa je od 3 do 6 odsto. Jeste mala, ali postoji, a ljudi kao da se trude da je uvećaju.

DELTA NILA

Počinje kod Kaira, široka je oko 340 kilometara, a duga oko 160. Uz uzan pojas duž reke Nil, jedini je poljoprivredni region u Egiptu. Udomljuje oko 40 miliona Egipćana. Najveći grad je Aleksandrija (7 miliona).

LEDENI KONTINENT

Ledeni pokrivač Antarktika je najveći na svetu. Pokriva oko 14 miliona kvadratnih kilometara i ima oko 30 miliona kubnih metara leda. Sadrži oko 90 odsto svetskih zaliha pitke vode. Otopljeni Antarktik podigao bi nivo mora za 70 metara. (Nadmorska visina Beograda je oko 117 metara). Led istočnog Antarktika počiva na kopnu, dok u zapadnom delu se spušta do 2,6 kilometara u dubinu.

KJOTO PROTOKOL

Reguliše pitanja veštački stvorenih klimatskih promena. Predviđa za 50 odsto manju emisiju gasova. Potpisan je 11. decembra 1997. godine u Kjotu, Japan, a na snagu je stupio februara 2005. godine, Ratifikovalo ga je 175 država, ali ne i SAD, koje su najveći zagađivač na svetu.

ČIJI JE ANTARKTIK?

Ne pripada nikome - tretiran je politički neutralnim. Antarktičkim ugovorom (1959) koji je potpisalo 12 država, zabranjene su vojne aktivnosti, a sporazumom od 1998. zabranjeno je kopanje ruda. Međutim, ima mišljenja da će promene u svetu u dogledno vreme pretvoriti Antarktik u područje nadmetanja velikih sila. Sve su češći napisi o budućem sudaru velikih na mestu večitog leda.

GRENLAND

Drugi po veličini ledeni pokrivač Zemlje je 2.400 kilometara dug i oko 1.100 kilometara širok, a sastoji se od snega starog više od sto hiljada godina. Dosadašnja bušenja doprla su do tri kilometra dubine, ali do kraja leda ili čvrste zemlje se nije stiglo. Otapanje Grenlanda - svake godine 239 kubnih kilometara - najviše doprinosi porastu nivoa mora.



Izvor: Glas Javnosti

Pogubno uništavanje okeana

Stotine pomorskih naučnika i stručnjaka samerilo je i uporedilo učinak svakog od izazivača. Gotovo nijedan kutak ogromnih vodenih prostranstava, koja prekrivaju 70 naše planete, nije ostao bez upliva čovečanstva. Na ukupnoj površini od 360 miliona kvadratnih kilometara, samo četiri odsto ostalo je – netaknuto!



EKOLOGIJA
Ugrožene su, čak, dve petine živog sveta u okeanima, što ubedljivo svedoči najnovija karta pripremana četiri godine. Poruka je nedvosmislena: uništavanje se nastavlja!
Gotovo nijedan kutak ogromnih vodenih prostranstava, koja prekrivaju 70 naše planete, nije ostao bez pogubnog čovekovog upliva. Na ukupnoj površini od 360 miliona kvadratnih kilometara, samo četiri odsto ostalo je – netaknuto!
Objedinjeno je 17 glavnih uzročnika za koje su okrivljeni najrazumniji dvonošci, uključujući ispuštanje otpadnih voda i zagađanje priobalja, zagrevanje kao posledice sveopšteg otopljenja, izlivanje nafte iz bušotina koja se taloži na dnu i pet najopasnijih načina izlovljavanja morskih životinja.
Stotine pomorskih naučnika i stručnjaka samerilo je i uporedilo učinak svakog od izazivača, ucrtavši ih na mapu koja obuhvata podatke satelitskih snimanja, pokazatelje prikupljene s brodova i merenja pomoću naročitih bova. Zatim su načinili različite uzorke da bi saznali kako će koje biljne i životinjske zajednice sve to podneti. I na kraju su ishode iscrtali na velikim podršinama koje obuhvataju ceo svet.
Što je šteta veća, boje su tamnije.



 Niko nije unapred znao kolika je gde pretnja, na lestvici je to pokazano od 1 do 20 zavisno od veličine oštećenja.
Ugledni časopis „Nauka” (Science) je 2003. godine obelodanio da su pojedini koralni grebeni u Karipskom moru i nadomak obala Australije izgubili više od polovine svojih stanovnika (vrsta) koji ih naseljavaju, u poređenju s vremenom pre početka industrijalizacije. U sadašnjim razmerama to odgovara ugroženosti od 13 ili 14, na najnovijoj karti dočaranim velikim vodenim prostranstvima obojenim u narandžasto.
Procene su trezvene i razumne, objašnjava pomorski ekolog Bendžamin Halpern iz Nacionalnog centra u Santa Barbari, koji je rukovodio zahtevnim poduhvatom: „Iskreno sam se začudo da takoreći nema mesta na planeti koje nije načeto”. Iako je urađena u grubim crtama, karta je svojevrsni vodič kroz najugroženija područja, a nije iznenađenje da su ona tamo gde ljudi najviše delaju, kao što su gradovi na obalama Severnog mora, Sredozemnog mora, Persijskog zaliva, Južnokineskog mora i primorja Severne Amerike.
Mada je Beringovo more pod jakim čovekovim uticajem, vode oko Severnog pola su, za sada, pretrpele najmanje štete. Sa sveopštim zagrevanjem i otapanjem leda, međutim, oživeće ribolov i druge vrste potraga. Tračak nade stigao je sa Aljaske: zahteva se zabrana pecanja severno od Beringovog prolaza. Nešto slično su uradili žitelji malenih koralnih ostrva Kiribati (810 kvadratnih kilometara) koji su odlučili da zaštite više od deset odsto teritorijalnih voda (410.500 kvadratnih kilometara), što je najveći pomorski zabran u svetu, otprilike prostran kao Kalifornija.
Činjenice ukazuju, na primer, da je život na podmorskim stenama i sprudovima više izložen jačem uticaju nego na priobalnim koralnim grebenima koji su pod kudikamo većom prismotrom. Ali, ni korali nisu u bogznakoliko boljem stanju: čak polovina je doživela ozbiljna i višestruka oštećenja, podrazumevajući štete nastale ribolovom i zakiseljenjem morske vode.
U neistražene okeanske dubine još niko nije zavirio, ko zna šta se tamo zbiva. Bilioni dolara potrošeni su da bi se otišlo na Mesec, a još ne znamo kakve tajnu kriju zemaljski okeani.
Poruka odaslata javnosti u članku koji je objavio isti naučni časopis glasi: valja uzeti u obzir nagomilavanje učinka različitih pretnji okeanima. Iako je crtanje pomenute karte odvažan napor, ona je daleko od toga da bude razumljiva, osobito neupućenima. Pojedine manje životne zajednice, kao što su retki grebeni, toliko su male da bi se bolje uočile na mapi, a istorijski izvori dugotrajnog pogubnog lovljenja nisu ni dostupni.



Izvor: Politika

Naučnici uhvatili džinovska morska stvorenja na Antarktiku

Australijski, francuski i japanski naučnici koji proučavaju vode na Antarktiku snimili su i uhvatili nekoliko džinovskih morskih stvorenja, poput morskog pauka veličine poslužavnika ili meduze sa pipcima dugačkim šest metara.



Tri istraživačka broda vratila su se ove sedmice u Australiju po isteku ekspedicije u Južnom Pacifiku, gde su proučavala život u njegovim ledenim vodama, na dubini od preko 1.000 metara. „Džinovski primerci su veoma uobičajeni u vodama Antarktika. Sakupili smo nekoliko ogromnih crva, džinovskih rakova i morskih paukova”, kazao je australijski naučnik Martin Ridl, vođa istraživačkog broda „Aurora Australis”.
„Mnogi žive u mraku i imaju prilično velike oči. To su ribe veoma čudnog izgleda”, dodao je on.

„Deo materijala koji smo snimili je zaista zapanjujući - neverovatno je krstariti podmorskim planinama i dolinama i videti kako životinje izgledaju u svom prirodnom staništu”, izjavio je Ridl.

Ekspedicija će pomoći naučnicima da prate uticaj klimatskih promena na biljni i životinjski svet u vodama Antarktika, kao što je acidifikacija, prouzrokovana kiselim padavinama koje su posledica porasta nivoa ugljendioksida u atmosferi.

Tri broda, koja su pristala uz južno australijsko ostrvo Tasmanija, vratila su se sa velikim brojem morskih stvorenja, među kojima ima dosta do sada nepoznatih primeraka. Neki od njih, izvađeni sa dubine od 200 do 1.400 metara, težila su do 30 kilograma. Razni primerci biće poslati univerzitetima i muzejima širom sveta radi identifikacije, uzimanja uzoraka tkiva i mapiranja DNK.

Umesto Tihog okeana nastaće superkontinent

Na mestu Tihog okeana pojaviće se novi superkontinet koji naučnici Pol Silver iz Instituta Karnegi u Vašingtonu i Mark Ben iz Okeanografskog instituta Vudshoul, nazivaju - Poslednja Pangeja. - Simptomi rađanja budućeg superkontinenta vidljivi su već danas na prostoru Tihog okeana - tvrde ova dvojica američkih geofizičara.



Prema njihovoj teoriji, prvo će se uvećati vulkanska aktivnost, te će uslediti učestalost zemljotresa. Dva naučnika, koja su svoj rad objavila u magazinu „Science and Astrobiology“, dolaze do zaključka da proces kretanja litosfernih ploča, koji je i doveo do raspada drevne Pangeje i do formiranja današnjeg izgleda zemlje, može da se ponovi. Silver i Ben smatraju da postoje ciklusi unutar kojih pomeranje zemljine kore postaje aktivno, posle čega se privremeno gasi. U periodima relativnog mirovanja, zemljina kora skuplja energiju koja vodi do pomeranja litosfernih ploča u periodu aktivnosti. Posledice takvog novog aktiviranja mogu imati katastrofalne razmere - pojačanu vulkansku aktivnost, zemljotrese...

U sedamnaestom veku podudarnost obrisa obalskih linija zapadne Afrike i istočnih obala Južne Amerike, navodila je naučnike na pomisao da se kontinenti pomeraju. Početkom dvadesetog veka nemački meteorolog Alfred Lotar Vegner temeljno formuliše hipotezu o plutanju kontinenata, prema kojoj se položaj kontinenata menjao kroz istoriju od perioda kada su u dalekoj prošlosti svi oni činili jedno kopno. Tokom devetnaestog veka naučnici su, izučavajući okeansko dno, konstatovali da su u toku procesi razmicanja zemljine kore i podilaženja jednih delova kore u druge. Objedinjavanje ovih saznanja sa starom teorijom o plutanju kontinenata rodilo je savremenu ideju o tektonici ploča koja uskoro biva prihvaćena u nauci. Simptomi rađanja superkontinenta naučno se mogu „loviti“, pa Silver i Ben zaključuju da na teritoriji Tihog okean, duž koje postoji pojas vulkana, najveći okean na svetu počinje da se smanjuje, a Atlantski se širi. Ovaj proces će se završiti za 350 miliona godina, kada će se na mestu Tihog okeana pojaviti gigantsko kopno, koje naučnici nazivaju Poslednja Pangeja.



Izvor: Glas Javnosti

10 najopasnijih životinja na svetu: Ajkula

Iako brojne zveri, kao što su aligatori, hijene i nosorozi, mogu biti opasni po čoveka, statistika kaže da postoji relativno mala verovatnoća da vas one i napadnu. S druge strane, deset najopasnijih predatora na zemlji ne biraju žrtvu. Od njihovih zuba i kandži stradalo je više ljudi nego u nekim ratovima. Ove nedelje predstavljamo životinju sa devetog mesta liste najopasnijih. U pitanju je ajkula.



Ajkule imaju nezgodnu reputaciju, delom zahvaljujući filmovima. Ipak, ova reputacija nije bez razloga, iako se mora naglasiti da od 360 poznatih vrsta, samo četiri napadaju čoveka. One kojih se treba čuvati su: velika bela ajkula, tigar ajkula, plava ajkula, kao i bik ajkula, koja jedina može neko vreme da opstane i u slatkoj vodi. Najagresivnija od njih je velika bela ajkula, koja najčešće i napada ljude.

Ajkule su veoma rasprostranjene po morima i okeanima naše planete, naročito onim u topskim oblastima. Veliki broj primećen je oko Australije, u Južnoj Africi i SAD-u, naročito na Havajima i Floridi. Neke ajkule zalutaju i u Jadran.



Ajkule godišnje ubiju oko sto ljudi, ali broj napada meri se hiljadama. Kao i u slučaju medveda, statistika kaže da je smrtni ishod relativno redak u odnosu na broj napada. Doduše, ne treba prenebegnuti ni činjenicu da čovek ne živi u moru, pa su ljudi tokom obavljanja dnevnih aktivnosti dobro zaštićeni od napada ajkula. Naravno, tokom odlaska na more treba biti veoma obazriv.

Ove opasne životinje plen napadaju tako što se u punoj brzini nađu kraj žrtve, a potom proždiru svojim oštrim zubima. Glavno oružje ajkule jesu njeni zubi, koji u tren oka mogu da pojedu plen, a mali broj materijala može da ih zaustavi.

Ajkule su izuzetno sposobne da nanjuše krv, čak i sa udaljenosti od nekoliko kilometara, pa se ne preporučuje ulazak u vodu ukoliko na sebi imate neku posekotinu. Iako im konfiguracija vida nije najbolja, mogu i vizuelno da uoče plen, naročito ukoliko na sebi ima jarke boje. Iz ovih razloga, treba izbegavati žute i narandžaste kostime i ronilačka odela.

Ne postoji efikasan način odbrane od ajkula. Predostrožnost je uvek najbolja opcija. Treba plivati u grupi, jer je poznato da ajkule vole da napadnu usamljeni plen. Ukoliko dođe do napada, preporučuje se da ajkulu udarate u nos i oči, jer je tu najosetljivija.

Megafonija