Sinestezija ili ujedinjenje čula, fenomen je koji doživljavaju određene osobe, u psihologiji poznate kao sinestete. Kod njih se događa povezivanja čula, pa vizuelne nadražaje mogu da dožive kao zvučne ili mirisne. Mešaju im se zvuci, boje, mirisi, mogu da pomirišu boju, da “vide” zvuk, osete “ukus” svake reči. Najčešći oblik ovog fenomena je tzv. grafem-boja sinestezija kod koje svako slovo ili znak imaju određenu “boju”. Iako se sinestezija često povezuje sa autizmom (jer je česta pojava kod autistične dece), psiholozi naglašavaju da ljudi sa ovom sposobnošću nisu psihotični, odnosno da su mentalno potpuno zdravi, jer prave jasnu razliku između nadražaja koji dolaze iz okoline i onih iz njihove glave. Sinestete izjavljuju da vide sinestetske boje podjednako realistično kao i prave, što važi i za zvuke i oblike. Skeniranjem mozga sinestete dokazano je da ovaj fenomen izaziva aktivaciju jednog dela mozga za koji se zna da je odgovoran za percepciju “realnih” boja. To znači da boje koje oni vide i osećaju imaju karakteristike “pravih”, pa se crvena slaže sa zelenom, plava sa žutom, itd... samo ih oni osećaju i vide intenzivnije.
Statistike govore da na svakih deset hiljada ljudi dolazi jedan sinesteta, a ova sposobnost najčešće se genetski nasleđuje. Mnogi poznati umetnici i kreativni ljudi posedovali su ovu sposobnost, a najpoznatiji među njima bio je Nikola Tesla.
Ipak, većina sinesteta nije ni svesna svojih sposobnosti, ili ih smatra problemom, plašeći se osude okoline.
Najčešće zabeležen oblik sinestezije je povezanost simbola i boja. Ljudi koji imaju ovu vrstu sinestezije "vide" tekst u boji, pri čemu je svako slovo drugačije. Takvi ljudi često mogu samo da bace pogled na neku stranicu teksta i odmah nađu neku reč bez čitanja. Prosto vide neku (na primer, crvenu) reč i lako je pronađu pre nego što “svesno” imaju vremena da pročitaju tekst.
Jedan od najinteresantnijih oblika sinestezije kojom se bavi i najveći broj naučnika je “ordinalna personifikacija”, kada brojevi imaju karakteristike osoba. Tako, na primer, neke sinestete tvrde da je broj jedan veoma veseo, dok je dvojka vrlo tužna brojka. Broj tri stalno pokušava da oraspoloži dvojku, dok je četvorka veoma sebična i misli samo na sebe. Petica je često najjača i lider je među brojevima...
Noć je za mnoge sinestete ljubičasta, zvezde veoma glasno šušte, slovo “O” je žuto, dok je nula crna ili bezbojna...
Osobe koje poseduju sposobnost sinestezije svet doživljavaju potpuno drugačije, pa se često događa da su neprihvaćene, da ih okolina smatra čudacima i samotnjacima.
Naučnici sa Tehnološkog instituta u Kaliforniji nedavno su otkrili i oblik sinestezije (“audiosinestezija”) koja do sada nije bila poznata i koja čini da ljudi čuju zvuke kao što su cepanje, brujanje ili zviždanje kada vide predmete u pokretu.
Naučnici smatraju da ovaj fenomen nije toliko neobičan, jer je verovatno samo reč o intenzivnijem načinu na koji mozak sinesteta obrađuje vizuelne informacije. Iako je ova pojava poznata vekovima, tek poslednjih godina nauka se njome bavi ozbiljnije.
Sem Tesle, poznate sinestete bili su pisac Bodler, slikar Kandinski i kompozitor Franc List.
Uz dovoljno vežbe, tvrde stručnjaci, ova sposobnost može učiniti da, na primer, postanete muzički virtuoz. Sinesteta ne mora da razmišlja o tonovima ili o notama, već na osnovu boja može da ih doživi i “vidi”, lako prepozna melodičnu kompoziciju ili da zamišljene boje bez mnogo truda pretoči u najlepšu muziku.

MATEMATIKA U BOJAMA
Jedan od sinesteta bio je i čuveni fizicar Ričard Fejnman. On je video matematičke simbole u bojama, i na osnovu kolorita imao je “osećaj” da li je neka jednačina ispravna ili ne. I mnogi čuveni matematičari imali su sinesteziju u kojoj su doživljavali brojeve kao "oblike" i rešavali matematičke zadatke instinktivno, jer su mogli da "vide" da li se "oblici" uklapaju ili ne. Sličan princip opisan je u holivudskom filmu “Blistavi um”, sa Raselom Krouom u glavnoj ulozi.



Izvor: Novosti