Светска банка против српских школа
      
Слободан Антонић      

У последњем броју НИН-а (бр. 3058, 6. август 2009) изашао је чланак "Радити више са мање" (стр. 23). Написао га је Сајмон Греј, директор канцеларије Светске банке у Београду. Из тог чланка сазнајемо да се српско Министарство финансија обратило Светској банци са молбом да Светска банка припомогне Србији у "смањењу трошкова јавног сектора на начин који неће утицати на квалитет услуга". "Резултат нашег рада је публикација која анализира важне делове јавних расхода", сумирао је Греј, "попут пензија, здравства, образовања, социјалних давања, инфраструктуре, пољопривреде и индустрије".
Да није било овог чланка, најпре, не бисмо ни сазнали за обраћање Министарства финансија Светској банци, као ни за неке од конкретних предлога које је Светска банка дала Србији у вези уштеде паре из буџета. Обратили сте пажњу, наравно, на редослед области у којима је Светска банка, како нам открива Греј, предложила Србији да смањи јавне трошкове: најпре пензије, затим здравство, потом образовање, као четврто социјална давања, па тек онда следе инфраструктура, пољопривреда, индустрија... Наравно, смањење бирократије, издатака на НВО сектор, или обилног финансирања људскоправашких Потемкинових села (из Чиплићевог Министарства за људска права) Греј ни једном речју не помиње. Смео бих се заклети да о томе у саветима Светске банке ни нема ништа. Необично је да аналитичари из Светске банке нису уочили такву "ситницу" да се у српском буџету издваја 4,1 милијарда динара (или 44 милиона евра) годишње за донације разним НВО! То је више него за субвенције у привреди (3,5 милијарди), ученички стандард (1,7), студентски стандард (3,2), Фонд за младе таленте (0,4), избегла и расељена лица (0,9) итд.[1] Али, у Србији се морају знати приоритети, зар не?

Шта тачно Светска банка предлаже Србији као начин уштеде најбоље се види из области коју је Греј одабрао да илуструје њихове идеје - у просвети. Греј хладнокрвно наводи податак да су чиновници Светске банке предложили да се у Србији, због мера штедње, укине 11.000 одељења у основним и средњим школама! Наиме, већина одељења у српским школама броји мање од 30 ђака, а, како каже Греј као овдашњи гласноговорник Светске банке, "не постоји искуство у свету које показује да одељења са мање од 30 ученика воде већем квалитету". Зато је Светска банка предложила Србији да укине 11.000 одељења, тј. 37 посто свих одељења у основним школама, и 13 посто свих одељења у средњим школама!

Греј нам у свом тексту не открива само сву изванредност предлога Светске банке Србији. Он нам открива и својеврсно одушевљење екипом реформиста, спремних да примене ове генијалне савете, коју налази у српској администрацији. "На срећу", пише Греј, "имамо сада Министарство образовања у коме се реформе разумеју и које је посвећено њима. Припрема се читава стратегија рационализације школа и одељења, укључујући и рационализацију унутар једне школе. (...) Потребно је дати сву неопходну подршку министарству како би убрзало ове и спровело своју широку стратегију реформи". Дакле, Греј нас обавештава да укидање 11.000 одељења у српским школама не само да није само фантастични предлог чиновника из Светске банке, већ и да "реформисти", у нашем Министарству просвете, на таквој "реформи" српског школства већ увелико раде!

Разборит човек после оваквих сазнања не може а да се не запита – не потцењује ли се елементарна интелигенција грађана Србије? Ја сам, рецимо, импресиониран Грејовим открићем да "не постоји искуство у свету које показује да одељења са мање од 30 ученика воде већем квалитету". Као професор универзитета цео живот сам, дакле, провео у заблуди да мање студената на часу значи више пажње које могу да посветим сваком студенту. У истој страшној заблуди живе и други професори српских универзитета, затим наставници у српским гимназијама и, на крају, учитељи у српским школама. А, како ћемо видети у даљем тексту, и просветари широм света.

С једне стране, пошто су нам Греј и Светска банка открили фантастичну истину да "не постоји искуство у свету које показује да одељења са мање од 30 ученика воде већем квалитету", ми, српски просветни радници, одмах ћемо да исправимо ову нашу страшну, провинцијалну заблуду. И са ударничким еланом не само што ћемо укинути 11.000 одељења, већ ћемо избрисати још 11.000! Јер, зашто да останемо само на томе, зашто да не уштедимо још више пара. Замислите само колико новца би остало ако би српска одељења имала не 30, већ 50 ученика! Ма шта 50, и по 100 ученика не би било пуно! Само ако се тиме оставља довољно пара за остале преке потребе... Укључив и НВО...

С друге стране, са овим невероватним открићем да "не постоји искуство у свету које показује да одељења са мање од 30 ученика воде већем квалитету" под хитно ћемо да обавестимо и наше колеге у Европи и САД. Јер, замислите само, тамошњи наставници и педагози, и даље погрешно мисле да су мања одељења боља за ђаке. Због тога је просечан број ученика у државним школама (у основном образовању) у Аустрији 20, Белгији 20, Чешкој 21, Данској 20, Немачкој 22, Грчкој 18, Мађарској 20, на Исланду 17, у Ирској 24, Италији 18, Луксембургу 16, Пољској 21, Португалији 16, Словачкој 20, Шпанији 19, Британији 26 (у приватним основним школама 11!) и у САД 24 (у приватним 19)[2]. Како ће се само Данци, Белгијанци, Грци и остали одушевити кад сазнају за истину да "не постоји искуство у свету које показује да одељења са мање од 30 ученика воде већем квалитету"! Сигурни смо да ће то изазвати праву педагошку револуцију, чију ће поносну авангарду чинити чиновници из Светске банке, и реформатори из српског Министарства просвете, који су први направили ово фантастично научно откриће!

Али, иронију на страну, ово је један од типичних примера како припадници транснационалне политичко-економске бирократије засењују простоту "домородаца". Тешко је избећи утисак да они заиста мисле како ми, домороци, не само да ништа не знамо, већ и да код речи "ЕУ стандарди" и "светска искуства" намах падамо у хипнотички транс, након чега могу да нам раде шта год хоће. Још проблематичније је ако се, у саучесништву са домаћим, компрадорским реформистима, при томе користе или директним неистинама, или полуистинама.

Да, тачно је да нема аутоматске каузалности између броја ученика у одељењу и квалитета образовања. Мање ученика у одељењу не значи аутоматски и виши квалитет. Али, то је само зато што квалитетно образовање зависи још од најмање два фактора: мотивације и способности ученика и мотивације и способности наставника. Но, из тога што број ученика у одељењу није једини фактор квалитетног образовања не следи да он није никакав фактор квалитетног образовања. У питању је елементарна логичка разлика између нужног и довољног услова. Мањи број ученика није довољан услов да образовање буде успешно. Али, као што зна сваки просветни радник, мањи број ученика јесте нужан услов за квалитетну наставу.

Српско образовање заиста треба да буде још квалитетније. Оно се тешко може унапредити ако би се даље наставило са смањивањем броја ученика у одељењу. Мора се радити на побољшању остала два поменута фактора: на мотивацији ученика и на мотивацији наставника. Али, ако се српско образовање не може унапредити даљим смањивањем броја ученика у одељењу, из тога апсолутно не следи да тај фактор нема утицај на квалитет наставе. Ако остали фактори остану непромењени, односно, ако не дође до значајнијег повећања мотивисаности ученика и наставника у српским школама, рапидно повећање броја ученика у нашим разредима сигурно ће довести до пада квалитета српског образовања.

Ово је тако једноставна и јасна логика да не треба бити претерано паметан па моћи закључити какве би све погубне последице могло имати укидање 11.000 одељења у српским основним и средњим школама. Србија и неке друге земље Источне Европе имају традиционално јак систем државног образовања. Тај систем је и пре социјализма обезбеђивао самостално стварање грађанске структуре неопходне за функционисање привреде и друштва – управног апарата и националне културне и друштвене елите. Социјализам је то државно образовање само усавршио и направио од њега главни канал друштвене покретљивости. Захваљујући могућности бесплатног и квалитетног образовања, на хиљаде деце сељака и радника постали су истакнути стручњаци и чланови елите. И ма колико да је у Србији, током деведесетих, образовни систем руиниран, он је и даље остао квалитетнији од свега што се може наћи у приватном сектору. И данас државни сектор образовања не служи за продају диплома. Колико може, на свом основном нивоу, он ради на просвећивању народа. А на највишим нивоу, тај систем ствара елиту знања, не нужно лошију од оне едуковане на најскупљим светским универзитетима.

Сада се управо нешто од тог доброг у систему нашло на удару, а као што видимо главни нападачи су чиновници Светске банке и реформатори из Министарства просвете. Дакле, после свих спроведених "реформи", у овој земљи више није скупа војска. Сада је скупа просвета. И њу ћемо реформисати боље од војске. Јер, војску смо реформисали тако да смо уништили 1.200 противавионских ракета типа "Стрела", исекли 700 тенкова у старо гвожђе, а број авиона у летном стању свели на два[3]. Све што смо добили јесте карикатура од војске, због чега ће ова земља у сваком озбиљнијем војном питању зависити од других. Исто тако ефикасно реформисаћемо и наше образовање: укинућемо 11.000 одељења, отпустити 17.000 наставника (ова цифра је стварна, види "Политику", 23. фебруара 2009[4]), продати вишак школских зграда (које су, најчешће, на идеалном месту у граду)... И добићемо карикатуру од образовног система, због чега ће ова земља и по питању образовања постати зависна од других. Ко год у Србији буде хтео стварно квалитетно образовање, мораће да иде у стране приватне колеџе, и на стране приватне универзитете. Разуме се, такво образовање не треба деци сељака, радника и службеника. А колико ће нова управна, културна и економска елита Србије које су едуковале друге земље бити способна да разуме и заступа националне интересе, не треба трошити ни речи.

Да бисмо појмили алармантност "савета" Светске банке да Србија треба да затвори 11.000 одељења, морамо да знамо функцију ове транснационалне институције у светском финансијском поретку. Она је парњак ММФ-у и најчешће заједно са њим наступа према малим земљама, чије владе траже позајмице. Обе институције су једна врста акционарског друштва, у које САД има највећу квоту (у Светској банци око 16 посто)[5]. Док ММФ даје позајмице које обезбеђују спољну ликвидност, Светска банка даје новац за обезбеђивање унутрашње ликвидности[6]. Ове установе своје позајмице условљавају захтевом да их дају у ратама, и то тако да након сваке рате имају право да од земље-зајмопримца захтевају одређени начин вођења економије и друштва. Тако, практично, давањем позајмица некој влади, ММФ и Светска банка постају једна врста њеног старатеља и фактички управљачи у тој земљи.

Тако је Цветковићева влада, 26. марта 2009, закључила споразум са ММФ о позајмици од 3 милијарде евра. Али, та сума ће бити исплаћивана у ратама, до 2011. године. Пошто је први део суме исплаћен негде у пролеће, крајем августа у посету Србији долази делегација ММФ-а. Она ће, како је најављено, са Владом Србије разговарати о државним приходима и расходима, "саветујући" где се може намаћи нови новац за буџет, а уштедети постојећи. У том смислу, "биће отворено питање буџета за 2010. годину", одн. "разговараће се о његовој структури" (Глас Америке, 3. август 2009)[7]. Тек ако Влада Србије прихвати "савете" ММФ-а, добиће други део одобрене позајмице.

На сличан начин функционише и Светска банка. Док је специјализација ММФ-а финансијска и монетарна сфера, Светска банка својим кредитима најчешће финансира образовање, здравство, реформу државне управе итд.[8] Тако Светска банка, рецимо, у Србији тренутно финансира "реформу правосудног система"[9] (која, као што је већ о томе писано, подразумева отпуштање око 700 судија). Дакле, када је реч о подели задужења, Светској банци управо и припада финансирање "реформе" образовања. У том смислу, њени "савети" у овој области имају исту снагу као и "савети" ММФ-а у фискалној и монетарној политици.

Можда најрђавији учинак Цветковићеве владе је безглаво задуживање земље. Процењује се да ће се дуг српске државе, до краја 2009, готово удвостручити (са 8,93 на преко 16 милијарди евра)[10]. Последица тог задуживања неће бити само то да ћемо у будућности све што као друштво зарадимо морати да дајемо на отплату дугова са каматом, већ и да ће наши повериоци добити дугорочно право да управљају овим друштвом. Међународни чиновници, првенствено из финансијске сфере, одлучиваће не само о српским порезима, пензијама или социјалним давањима, већ и о српском образовању, здравству, науци и култури.

Како изгледа та чиновничка, суво-финансијска логика, имамо сада прилике да видимо и на примеру поменутог "савета" да се у српским школама укине 11.000 одељења. Наравно, озбиљна држава, тачније, озбиљна, одговорна и патриотска власт, одбила би такав "савет". Она би знала да би таква краткорочна уштеда у буџету на дужи рок могла нанети непоправљиву штету српској просвети и култури. Ја уопште не сумњам да је у нашој државној управи, па и међу просветним властима, остало доста озбиљних и одговорних људи, који ће схватити сву погубност овакве мере. Али, такође, како сазнајемо из радосних Грејових речи, међу просветним властима очигледно да постоје и здраве, "реформске" снаге" које су одушевљене оваквом идејом и које, штавише, већ увелико раде на њеној реализацији.

И сада, најмање што би српски грађани могли да очекују јесте да сазнају имена тих наших просветних "реформиста". Мислим да би то пре свега волели да знају родитељи. Уколико, дакле, сутра, 37 посто деце у Србији дође уплакано из школе, са речима: "Мама, тата, укидају нам одељење, а отпуштају учитељицу!", да родитељи знају коме могу да се на томе захвале. Да им се захвале на томе што су, једним потезом пера, угрозили њихово детињство. И њихове шансе за будућност.

Извор

Obradović sa predstavnicima MMF-a

Ministar prosvete Žarko Obradović razgovara sa predstavnicima MMF-a o planu racionalizacije broja zaposlenih u obrazovanju, tokom ove i sledeće školske godine.


Predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda razgovaraće danas sa ministrom prosvete Srbije Žarkom Obradovićem o planu racionalizicije broja zaposlenih u obrazovanju.

"Razgovaraćemo o broju ljudi, odeljenja i o mreži škola, ali za te teme potrebno je mnogo više sagovornika od ministra prosvete. Mislim da se uz dobar predlog s postojećim sredstvima mogu postići dobri rezultati i sistem učiniti funkcionalnijim i kvalitetnijim", rekao je Obradović.

Ministar je dodao da bi racionalizacija broja zaposlenih prosvetara, odeljenja, kao i mreže škola u Srbiji trebalo da se realizuje tokom ove i sledeće školske godine, a podršku u tome Ministarstvu prosvete pružiće Nacionalni prosvetni savet.

"Moja ideja je da se bez otpuštanja može rešiti problem mogućeg viška zaposlenih. Jedan od načina je angažovanje eventualnog viška zaposlenih u obrazovanje odraslih. To je nešto što ćemo mi rešiti kroz zakon koji treba da bude donet do kraja ove godine", rekao je Obradović.

On je dodao da postoji još puno predloga kako rešiti problem mogućeg viška zaposlenih u obrazovanju.

Misija MMF-a od ponedeljka je u Beogradu gde sa srpskim zvaničnicima razgovara o ispunjavanju uslova iz kreditnog aranžmana vrednog 2,9 milijardi evra.

Извор

Koliko sam razumeo tekst iznad  predlažu nam smanjenje broja zaposlenih u školskom sistemu.........

Predlazu da bude u razredu po tridesetoro dece, sto je prevazidjeno u zapadnoj Evropi....

Пошто сам прочитао Грејов текст, човек ладно каже да број ђака у Србским школама треба да буде 35 по одељењу и како научно није доказано ''мањи број ђака значи и боља настава''! Тиме би се број одељења по његовој рачуници смањио за неких 11 000, и да би то то та уштеда у буџету за на пример ову годину!
------
Učionica sa 35 učenika


U mnogim školama klupe prazne

MINISTARSTVO prosvete poslalo je dopis svim školama u Srbiji, u kojem se traži da u svakom odeljenju bude najviše 35 učenika, a da "prekobrojni" idu u novo odeljenje. To znači da se lestvica polako podiže, jer je do prošle godine u istoj učionici mogao da sedi najviše 31 učenik.
Novo prebrojavanje po razredima, međutim, mnogo više brine škole s manjkom učenika, posebno što je Srbija puna isturenih odeljenja u kojima se đaci mogu prebrojati na prste jedne ruke. Strah je "podgrejala" i poslednja analiza Svetske banke, u kojoj se našoj zemlji zamera što ima puno malih odeljenja i predlaže da se zakonom propiše koliko najmanje mora da ima đaka.
I u intervjuu "Novostima" Žarko Obradović, ministar prosvete, najavio je rešavanje problema malih odeljenja, ali je istakao da sve zavisi od ekonomske situacije u zemlji, jer se mora napraviti kvalitetan plan. Ministar je, kao razlog za ukrupnjavanje, naveo i bolji kvalitet nastave.
Više od 270 osnovnih škola u Srbiji ima od jednog do pet učenika. Po jednog đaka ima 31 škola, dva - 48, tri - 66, u oko 80 škola ide po četiri učenika, a 60 škola pohađa po pet đaka - podaci su Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.
Da je neophodno racionalizovati mrežu škola pokazuje i podatak da u 67 odsto škola ide svega 9,4 odsto učenika.
- Reč je, uglavnom, o područnim odeljenjima matičnih škola - objašnjava Bojan Minović, potpredsednik Unije. - Najviše takvih odeljenja je u Zlatiborskom, Užičkom, Pčinjskom okrugu, kao i u pograničnim delovima Vojvodine.
Minović ističe da bi rešenje bilo zatvaranje ovih objekata i obezbeđivanje prevoza za đake do matičnih škola. A, nastavnici bi mogli da se prekvalifikuju ili preusmere na obrazovanje odraslih. Osim što je ekonomski neisplativo, postavlja se i pitanje kvaliteta rada i stečenog znanja u takvim odeljenjima.
Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja, koji čeka glasanje u parlamentu, predviđa da profesori i nastavnici budu plaćeni po broju đaka kojima predaju. Zato se postavlja pitanje koliko će primiti nastavnici u malim školama.
- Pravedno je da nastavnik koji u odeljenju ima 30 učenika bude plaćeniji od onog koji radi sa dvadesetak. Ali, pitanje je šta će biti sa nastavnicima koji predaju izborne predmete ili drugi strani jezik - kaže jedan od kraljevačkih nastavnika.

DVA PRVAKA
U STAROPLANINSKOM selu Jelovica ove godine će u prvi razred krenuti dva prvaka. Područno odeljenje svilajnačke OŠ "Jovan Jovanović Zmaj", u Proštincu, od preostalih 11 đaka u sva četiri razreda formiraće jedno odeljenje.
OŠ "Branko Radičević" u Sedlaru, u svojim područnim odeljenjima u Roćevcu i Đurincu, gde ima po devet učenika, formiraće jedno odeljenje. Predloženo da se ukinu područna odeljenja OŠ "Stevan Sinđelić" u Vojski, i to u Mačevcu sa pet i Bresju sa sedam đaka, u sva četiri odeljenja.

101.000 đaka ima u 59 nerazvijenih opština. U Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu nalazi se 47 odsto svih škola, koje pohađa oko polovina ukupnog broja đaka u Srbiji.
Извор: Новости
----------------
овако ће постати само раја, а ''раја не ствара историју,она јој служи'' (Д.Кашанин)

naravno!  
to nije po Jevropskim standardima!   mora to odma da se popravi!  
ako jevropski standardi kazu da treba svi da se bacimo u more,aj onda da se bacimo...  


a,inace,mislim da svako ovde zna sta to znaci odeljenje sa po 30 ili ne do Bog 40 ucenika i da zna na sta to lici-ni na sta.
poserem im se ja na "reforme" i "procene"...  
na glavu su mi se vise popeli i Jevropa i te "organizacije" i ostali "strucnjaci" sa svojim lupetanjima.najbolje da se mi lepo vratimo u srednji vek,unistimo vojsku,unistimo skolstvo,unistimo sve sto imamo...e,onda ce Evropa biti zadovoljna...  

Procitao sam ovaj tekst u proslom broju Pecata, i odlican je. u Srbiji po 35 djaka u odeljenju, a po EU i SAD najvise 25.
U srednjoj nas je bilo 38 u jednoj ucionici i bilo je katastrofa.

tzv "svetska banka" je u stvari privatna finasijska institucija  ( ko ne veruje nek proveri http://en.wikipedia.org/wiki/World_Bank ) a njena  osnivachi su one iste jevrejske banke koje su sklopile cuveni sporazum u breton vudsu (Bretton Woods) 1944.

- naravno da njima odgovara da je standard obrazovanja u srbiji shto nizi - glupom i neobrazovanom masom se najlakshe upravlja i manipulishe  .

- to shto im ne smeta cinjenica da srpska vlada izdvaja novac (chak 4.1 milijardu dinara) za razne NVO koje uglavnom deluju protiv srbije takodje nije nikakvo iznenandjenje - oni sami preko raznih fondova izdashno finansiraju te iste organizacije .

Ako još neko veruje da su bankarske svetske organizacije dobronamerne, valjda se sada opasuljio.

zabole svetsku banku za srpsko skolstvo. oni samo cine uslugu vladi koja ih je zamolila da im u tom delu pomognu, da njihove nizi birokratcici odrzavaju neke sastanke sa ministarstvima u kojem je vlada videla prostor da se smanje izdaci. posto vlada nema ni petlje ni sposobnosti da ucini nesto radikalno, pozivace se na misljenje kojekakvih "eksperata", kako bi bilo ono: "ma ne bi mi nego oni tako traze od nas, a oni su ti koji odlucuju"!

nije ovde krivac ni svetska banka ni mmf, ni bilo ko drugi, jedini krivac je vlada republika srbije sa kompletnom svojom birokratijom!
ali ovo im prolazi bas kako oni ocekuju! ljudi stvarno misle da te institucije imaju nesto sa tim!