Svet dece u uzrastu od tri do šest godina satkan je od crnog i belog. U ovom periodu deca počinju da se upoznaju sa bajkama i preko njih uče o dobru i zlu. Zato su one važan deo odrastanja.

Pored dobrih junaka koji nas uče moralnim vrednostima i veštinama, bajkama često dominiraju i negativni junaci. Ali, i oni imaju svoju ulogu u edukaciji dece. Evo šta o tome kažu britanski stručnjaci.
Negativni likovi čine deci bajke zanimljivijim, intrigantnijim, neizvesnijim, ali im pokazuju i loše karaktere. Kroz njih deca upoznaju negativne osobine i postupke, podstiču ih da o njima razmišljaju, grade sopstvene stavove i prepoznaju sličnosti kod osoba iz svoje okoline. Oni predstavljaju protivtežu dobroti i vrlini i uvode nas odmalena u svakodnevni život u kojem ima dobrote, ali i zla, pokušavajući da nas nauče da ih razlikujemo i da se uhvatimo u koštac s njima. Dakle, uloga negativnih junaka je da deci ukažu na loše osobine i postupke, a pomažu i roditeljima da deci na lakši način objasne razliku između dobrog i lošeg. Drugim rečima, da im ukažu na potencijalne opasnosti koje postoje i pomognu im u razvijanju sistema vrednosti. Doprinoseći dinamici bajke, negativni junaci preuzimaju i edukativnu ulogu predstavljajući loše postupke koje na kraju ipak neslavno završe. A odvažnost, hrabrost i junački podvizi pozitivnih junaka osiguravaju da oni negativni završe sa lošom reputacijom i osudom. Neki od junaka postali su sinonimi za određene društvene pojave i devijacije. Odrastajući saznajemo da i u stvarnom svetu postoje osobe nalik onima koje su pokušale da odvedu Pinokija u Zemlju razbibriga ili onih koji će osuditi nekoga zbog različitosti kao što se desilo Dambu.



Izvor: Blic

Mislim da na današnje razlikovanje imeđu dobra i zla , deca nemaju najjasniju sliku .
pPočev od medija a o štampi da ne pričam i crtanih filmova tipa pokemoni i ne znam ti ni ja .

Mi smo odrasli na tim bajkama i nismo i ako ima zlog u njima postali zli , mislim da je to sve sad filozofiranje oko toga amerikanizacija svega , sve je ne stvarno i fuj , deca danas osim kompijutera i video igrica drugo i ne znaju da igraju , ne maštaju kao u bajkama ,

mi smo maštali o princu na belom konju o princu koji će probuditi uspavanu lepoticu,
a danas deca i ne znaju šta je bajka ,

maštaju o nokia telefonu n96 ili mp3 playeru  i i to već u obdaništu .

No coment koliko je sad ta neka psihologija i filozofija otišla , ako sam dobro shvatila ne treba ni imati decu danas jer sve je moguće da će ih iskvariti

Decu mogu jedino iskvariti njihovi roditelji, a mediji i društvo su upravo posedica toga što je roditelju koji je podbacio u vaspitanju lakše da prizna da mu je dete nevaspitani idiot zbog Pinka i Pokemona, odričući sebi svaku odgovornost za to. A odgovornost je upravo njegova i isključivo njegova.

energija u domu,odnosi na realiciji roditelji- djeca,kolicina ljubavi i razumjevanja u jednoj porodici...ili odsustvo iste...po meni su apsolutno odgovorni za kompletni razvoj jedne osobe.

Stoji... ali ipak nekako mislim da je lakse bilo normalno odrasti uz one crtace, one filmove, onu muziku... branka kockicu, acu postara, laku noc deco, metlu bez drske, obrazovni program....

To je baš bilo kada su bile famozne '90-e.

naravno , mnogo je bilo više takvih emisija,

Roditeli na prvom mestu  snose odgovornost naravno slažem se ,  ali ima uticaja i ta medijska glupost.

Bajke daju pogresnu sliku... U bajkama su svi verni kralju, kraljici, prelepoj princezi, princeze se udaju da princheve, a patuljci prde u bubanj, princhev poljubac budi princezu iz sna, a svi zli likovi su obavezno nosate rugobe. Takve priche teraju zensku decu da tripuju da su princeze, a musku decu da gledaju japanske anime crtace jer u bajkama ne nalaze nista sto im moze izgledati zanimljivo.