Pravo na informisanje :: Politicki ~ Geopoliticki forum

U modernim,demokratskim društvima,kakva danas poznajemo,sfera informisanja zauzima jedno od značajnijih mesta na hijerarhijskoj lestvici interesovanja kako vlasti,grupa koje pretenduju da budu vlast (opozicija),civilnog sektora,ali i šire javnosti u celini,koja na sreću sve više prepoznaju moć koju masovni mediji imaju na formiranje javnog mnenja u tom društvu.

U demokratskim sistemima,onaj ko vlada javnim mnenjem,dobija izbore,pruža mu se mogučnost da obnaša vlast,da upravlja,sistemom (državom).

Otuda interesovanje vlasti da medije pokuša obuzdati od kritike nje same,u onoj meri u kojoj neće ugroziti svoju reputaciju „demokratske“vlasti.Forsiranjem uspešnih poteza vlasti,koji se naglašavaju,umereno,da nebi postigli kontraefekat,a sve finijim načinima,gotovo neprimetno,ali veoma efikasno,greške i neuspehe svoje politike,ili relativizuju ili umanjuju..
Opozicija pak,u svom pohodu na vlast,pokušava parirati vlasti istim onim instrumentima uticaja na medije, kao vlast sama,ali sa nešto drugačijim metodama.Cilj je pak isti,podršku javnosti okrenuti na svoju stranu.Naglasiti svoje uspehe a neuspehe vlasti prikazati kao pravu katastrofu,za koju jedino oni,kada dođu na vlast imaju lek.Tu je i nevladin sektor.Svako sa stanovišta svoje sfere interesovanja,u skladu sa svojim principima,želi iskoristiti moć medija kao instrument za afirmisanje svojih stavova.Sve ovo je potpuno uobičajeno i normalno ako je,a uostalom kao i u svim drugim oblastima pa tako i u ovoj,podrezumevana činjenica poštovanja zakona i propisa i imanje osećaja za meru.

Svaka zloupotreba medija,razvojem demokratske svesti javnosti,postaje vidljivija i neatraktivnija.
Sve ovo su dosta poznate stvare većem delu javnosti,o ovome se govori,piše,diskutuje...
Postoji međutim jedna oblast informisanja koja iz nekog,na prvi pogled nepoznatog razloga,a potrudiću se da objasnim da ipak ne skroz nepoznatog ,iako prisutna,generalno afirmisana,produktivna,ali ipak nedovoljno analizirana.

Sfera informisanja nacionalnih manjina na svojim maternjim jezicima.
U doba modernih tehnologija,interneta,digitalne televizije,televizije emitovane posredstvom kablovsko-distributivnih sistema,ovaj vid informisanja odvija se u velikoj meri posredstvom ovih medija,kako iz matične države pripadnika određene nacionalne manjine,tako i iz države u kojij žive.U ovom slučaju same Republike Srbije.No,ne bih se zadržavao na ovom vidu informisanja.Ono što je možda interesantnije,jeste informisanje pripadnika nacionalnih manjina preko Javnoj servisa Vojvodine.

Radiotelevizija Vojvodine svakodnevno emituje program na nekoliko jezika koji su u službenoj upotrebi na teritoriji AP Vojvodine.Zadržimo se na redakciji na mađarskom jeziku kao „manjinskoj“redakciji koja vremnski emituje najviše programskih sadržaja.Dobar deo tih emisija jeste političkog karaktera.U njima se raspravlja o društveno-političkim dešavanjima u toj nacionalnoj zajednici,u matičnoj državi (R.Mađarskoj),odnosom matice prema „mađarima izvan granica“,istorijskim temama vezanim za Trianonski sporazum,delovanju pokreta „64 županije“...To su veoma interesantne teme ne samo za tu nacionalnu zajednicu.Afirmisanjem ovakvih ili onakvih stavova prema tim temama,i formiranjem politike u skladu sa njima neće se ticati samo pripadnika mađarske zajednice.Ticaće se svih.Međutim,ekskluzivitet da takve informacije dopru do određenih delova javnosti imaju pripadnici te nacionalne zajednice.Nije toliki problem,iako je značajan,što se zbog političi oportunih razloga(sticanja što većeg broja glasova mađarskog biračkog tela od strane Saveza Vojvođanskih Mađara,stranke koja ima apsolutnu dominaciji nad celokupnim životom mađarske nacionalne zajednice u Vojvodini,i Opštinama u kojij je većinsko stanovništvo mađarsko),o istorijski „škakljivim“temama govori
neargumentovano i jednostrano,ponekad izrazito revizionistički i uvredljivo prema svima ostalima,veći je problem što to ne saznaju svi.Saznaju samo oni koji govore mađarski jezik.Takvih je veoma malo među nemađarskim stanovništvom.Zbog odsustva prva da se o tim temama razgovara i iz drugog ugla,u ciljanoj populaciji kojoj se te emisije obraćaju(mađarska nacionalna zajednica),stvara se konsezus i bezuslovno prihvatanje svega onoga što se tamao čuje.Uz podsećanje da veliki deo mađarske nacionalne zajednice ni danas ne govori srpski jezij,to je nekima i jedini način informisanja.Utoliko je i ova tema značajnija.

Evropska praksa,pa i praksa u samoj Republici Mađarskoj jeste da se emisije namenjene informisanju pripadnika nacionalnih manjina titluju na službeni(većinski) jezik kako bi i svi drugi gledaoci imali prilike da te emisije prate.Tako je u gotovo celoj Evropi i žemljama u okruženju.

Kod nas je situacija nešto drugačija.Zbog bojazni da bi koalicioni potencijal Saveza Vojvođanskih Mađara,bio znatno umanjen zbog stava javnosti nakon što bi posredstvom tih emisija saznao prave stavove te stranke,bojeći se za svoj položaj,poseglo se za stavom da te emisije trebaju da ostanu regulisane onako kako su bile regulisane za vreme vladavine Slobodana Miloševića.

Zbog političkih razloga,jer niko ne može izgleda predpostaviti kako bi javnost reagovala kada bi saznala prave stavove lidera vojvođanskoh Mađara,jednostavno,građanima su takve informacije uskraćene,a evropski standardi u toj oblasti će sačekati neki povoljniji trenutak.

Mediji na srpskom jeziku pak,zbog izobilja atrakcija,skandala i svega ostalog,ovim temema se ne bave.Građani pak plaćaju rtv pretplatu,ni ne znajući da su uskraćeni za jednu veliku temu-život svojih najbližih komšija .