Zakon o restituciji narednih meseci pred Parlamentom
Svi ćemo plaćati za otetu imovinu
Autor: Irena Radisavljević, Petar Đurović | Foto:Beta | 09.08.2009. - 00:02


Više od 600.000 hektara danas državnog zemljišta koje su komunisti oteli posle 1945. godine nikada neće biti vraćeno zakonitim naslednicima! Zakon o restituciji koji će u Parlamentu biti do kraja ove godine uvodi meru objedinjavanja vlasništva nad objektom i zemljištem. To praktično znači da će svako ko na otetom zemljištu ima kuću, stan, fabriku ili poslovni prostor automatski postati vlasnik zemljišta besplatno ili za beznačajnu sumu novca.

Obeštećenje za ovako poklonjeno zemljište plaćaće građani Srbije. Slična mera, koja je izazvala erupciju nezadovoljstva u javnosti, predložena je i u zakonu o planiranju i izgradnji, s tim što se odnosi samo na građevinsko zemljište, dok se u zakonu o restituciji proširuje na sve druge vrste zemljišta koje su danas u državnom vlasništvu.
– Zakon o restituciji će počivati na osnovnom pravilu objedinjavanja vlasništva nad objektom i zemljištem. Ova vlada je odlučna da do kraja godine donese zakon o restituciji. Da ovo nisu prazne priče, kao neko ko je u ministarstvu zadužen za pripremu i izradu zakona, spreman sam da podnesem ostavku ukoliko Vlada do kraja godine ne završi ovaj posao – kaže Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija.
Donošenje zakona o restituciji, koji je jedan od osnovnih uslova za pristup EU, bilo je ključni deo svih političkih programa i obećanja posle 2000. godine. Ovaj zakon, koji su osim Srbije donele sve bivše komunističke zemlje u okruženju i zapadnoj Evropi, najbolji je pokazatelj da je jedna država raskrstila sa balastom bivšeg režima i ispravila nepravde koje je naneo svojim građanima.
Međutim, srpske vlasti su radije birale da lošom privatizacijom otetu zemlju i objekte prodaju za kolike-tolike sume novca politički podobnim ličnostima. Tako je privatizovan veliki deo zemljišta koje je moglo biti vraćeno u naturi, čime država ne bi snosila prevelike troškove obeštećenja naslednika. U međuvremenu, kapital prikupljen od ionako loše privatizacije potrošen je i izgubljena je svaka mogućnost da se od tog novca obeštete originalni vlasnici.
– U Srbiji i danas vlada komunistički duh – da se otima od naroda i daje politički podobnima. Očigledno je da je ideja onih koji su na vlasti bila da se odloži taj nazoviproces restitucije dok ne rasprodaju sve što mogu. Ljudi koji su i danas na vlasti, koji upravljaju stankama i sede u njihovim vrhovima gotovo čitavu deceniju blokirali su pravednu restituciju, a i sada to rade. Bojim se da će i zakon koji sada donesu biti nešto što bi trebalo da bude naslovljeno kao Zakon o restituciji, ali će efekat biti palijativan, beznačajno mali i uvredljiv – kaže Milan Parivodić, advokat, bivši ministar i tvorac Nacrta zakona o restituciji iz 2005. godine koji je podržao Evropski parlament.
Licitiranjem stotinama milijardi evra, koje su navodno neophodne za obeštećivanje naslednika, političari već čitavu deceniju zastrašuju i obmanjuju građane. Čak i sada, kada se realne procene o novcu koji je potreban za obeštećenje kreću između milijardu i dve i po milijarde evra, mogu se čuti paranoični povici o daleko većim sumama koje država (odnosno poreski obveznici) „ni u milion godina“ neće moći da isplate.
Upravo zato je sasvim nejasno zašto se Vlada opredelila da se i zemljište koje je moglo biti vraćeno u naturi novim zakonom dodeli aktuelnim vlasnicima objekata na tom zemljištu. Samim tim će poreski obveznici morati da plaćaju daleko više kako bi se obeštetilo zemljište koje je država poklonila ili zabadava prodala vlasnicima objekata.
Da se radi o daleko većoj sumi, potvrđuje i državni sekretar Slobodan Ilić, a što se novca neophodnog za obeštećenje tiče, on kaže:
– To će zavisiti isključivo od ekonomske moći države. Sasvim je sigurno da se neće vraćati 100 odsto sume, jer to nije radila niti jedna država, ali ćemo pokušati da utvrdimo koliko-toliko pravednu sumu. Krajem septembra zajedno sa Savetom Evrope pripremamo konferenciju na kojoj će se razgovarati o takvim pojedinostima i uporedićemo naš predlog zakona sa iskustvima drugih zemlja koje su već sprovele restituciju. Tek nakon toga ćemo imati finalnu verziju zakona – kaže Ilić.
Prema rečima Mileta Antića, koordinatora Mreže za restituciju, iznosi za obeštećenje naslednika koje vlast pominje čiste su gluposti.
– Njihova jedina ideja je da opljačkaju što više a da ne vrate ništa ili što manje. Slovenci su naslednicima vratili skoro sve u naturi, a tamo gde to nije bilo izvodljivo kompenzovali su novcem i državnim obveznicama. Slično su uradili i u Hrvatskoj i Makedoniji, samo Srbija nije rešila pitanje restitucije – kaže Antić.
Sporno jedinstvo vlasništva nad objektom i zemljištem osnovna je razlika između aktuelnog Zakona i Nacrta koji je 2005. godine napravio dr Parivodić. Prema Parivodićevom rešenju, starom vlasniku se vraća zemlja, a vlasnik objekta po zakonu postaje zakupac i plaća zakupninu po ceni koju lokalna samouprava odredi za to zemljište, kao što je do sada kroz račun Infostana plaćao korišćenje gradskog građevinskog zemljišta.
– Kada je nekome otet objekat, pa mu je oteto i zemljište, pa je taj objekat dat nekome besplatno na korišćenje, a taj ga otkupio pedeset puta ispod cene, onda su rešenja koja predlaže zakon o restituciji katastrofalna. Ako mi takvoj osobi besplatno ili za simboličnu sumu damo zemljište, mi smo mu to praktično poklonili. To lice koje je već na poklon dobilo stan ili kuću sada pride na poklon dobija i zemljište, a postavlja se pitanje ko će to da vrati originalnom vlasniku ili potomku. Da li to treba da plati onaj ko je na toj zemlji ili svi građani Srbije plaćanjem poreza – pita se Parivodić.
Ministarstvo finansija se, međutim, u stvaranju zakona nije rukovodilo ovakvom logikom, već se, kako kaže Ilić, odlučilo za jedinstvo vlasništva kako bi izbeglo potencijalne sudske sporove između vlasnika zemlje i zakupca.
Samim tim će privatizacioni magnati, kakvih je u Srbiji nekoliko, uz firmu koju su kupiili od države sada dobiti i zemljište na kojoj se ona nalazi. U nekim slučajevima radi o nekoliko desetina hiljada hektara zemlje.
– Ova zakonska odredba najviše će odgovarati tajkunima. To je princip pljačke, a ne jedinstva, jer pravi princip glasi da onome kome pripada zemlja pripada i ono što je na njoj – kaže Antić.
Na kraju, čini se da će najmanju dobit od ovog zakona imati oni zbog kojih se i pravi.
– Stari vlasnici ni u jednoj državi nisu bili sasvim zadovoljni, pa ni ovde verovatno neće biti. Ministarstvo će voditi računa o ekonomskoj moći države i to će biti osnova za određivanje procenta ukupne sume koja će biti na ime obeštećenja vraćana naslednicima – kaže Slobodan Ilić.

Poigravanje sa ciframa
Većina onih koji se protive vladinom poimanju restitucije najviše zamera poigravanje s nerealnim ciframa potrebnim za obeštećenje naslednika originalnih vlasnika. Kako kažu, takve priče su obično strašilo za narod jer uz naturalnu restituciju (koja će u novom zakonu biti ograničena) daleko manje sume bile bi potrebne za obeštećenje.

Diana Dragutinović 4 milijarde dolara
Milan Parivodić najviše 2,5 milijardi evra
Slobodan Ilić najmanje 10 milijardi evra
Mile Antić  oko 1,5 miliijardi evra

Ko, koliko i šta potražuje
140.000 pojedinaca se prijavilo za povraćaj imovine
Prijave su razvrstane u 73.000 predmeta
Više od 90 odsto tražene imovine je u vlasništvu države
97 odsto zahteva odnosi se na zemljište

Posledice loše rešenih svojinskih odnosa
manipulacije države i uticajnih pojedinaca
nepostojanje vladavine prava
odbijanje ozbiljnih investitora
obeshrabrivanje običnog čoveka da se bavi preduzetništvom
stvaranje polarizovanog društva s malom slojem ekstremno bogatih i armijom siromašnih
sistemsko zaostajanje u privrednom razvoju
koncentracija ekonomske moći je u manjoj grupi ljudi

Restitucija u brojkama
Vrsta imovine Površina u ha
Zemljište 246.503
Poljoprivredno zemljište 300.732
Šumsko zemljište 42.964
Građevinsko zemljište 10.900
Poslovni prostor 616
Kuće 12.861
Stanovi i zgrade 1.625
Drugi građevinski objekti 1.087
Ostalo 14.454

Izvor: Blic

Zakon o restitucije , je potpuna glupost. Koliko se imovine otimalo i ranije , pa je niko nije vraćao. Kapitalisti , kao što dans vidimo imovinu i sami stiču otimačinom. Šta rade Mišković, Beko, Kostić i ostali. Otimaju na sve strane. Tako su radili kapitalisti , uvek i usvim vremenima. Ako je i trebalo izvršiti povraćaj imovine, onda se to moglo iz para od prodaje društvenih preduzeća. Neku imivinu bilo je veoma lako vratiti, ali nije bilo dobre volje. Jednostavno ćapili su je sadašnji moćnici. Sada građani treba da plaćaju vlasniscima , nešto što je lako moglo biti vraćeno. Kada su propala poljoprivredna preduzeća, država je bez problema mogla zemlju vratiti vlasnicima.

Ja ne mislim da će to biti skoro, ali kad tad će vratiti ono što su uzeli.

Hoćeli onda i ovi što su sada maznuli vratiti , imovinu?

Lepo kaze nas narod - oteto prokleto...

Da li se podrazumeva vraćanje imovine i Nemcima koji su iseljeni iz Vojvodine?Da li je uopšte neko razmišljao o toj imovini, koja je velika?

Privatna imovina je svetinja. Tako je bilo u Kraljevini Srbiji\SHS\Jugoslaviji, tako treba da bude i u savremenoj Srbiji.

Prvo je ukradu, a onda proglase za svetinju.U čemu je svetinja zemlje koju će , novim zakonom o gradnji , dobiti Mišković , na poklon? Život je svetinja imovina je fikcija. Drštvo koje to ne shvata, daleko je od seće.

Izgleda da se nismo razumeli.
Imovina treba da se vrati svima kojima nije nadoknadjena.
Posto ju je drzava prisvojila, red je da je i plati.

Ovaj zakon u paketu sa novim zakonom o gradnji, je samo obična pljačka građana Srbije i ništa više. Nije tu želja da se vrati imovina, već želja da se pare za nadoknadu oduzete imovine uzmu od poreskih obveznika, znači opet pljačka. Zašto se ne vrate , odmah vile po Dedinju, već su ih posle komunista pootimali i sadašnji političari i otkupili. Zato je narod i dobio da jeftino otkupi stanove. Mnoge zgrade , koje su poslovne, a ne stambene ,mogle su biti vraćene prethodnim vlasnicima naročito posle propasti društvenih firmi. Međutim novi kapitalisti su pokrali tu imovinu, a građani će da vraćaju. Toliko o svetinji, koja se krade.