Alarmantni podaci o ekološkoj slici Srbije
Pet miliona tona opasnog otpada stvorimo za 12 meseci
Autor: Lana Bunčić | Foto:Beta | 10.08.2009. - 05:00

Prema podacima iz 2008. godine, u Srbiji se godišnje proizvede više od pet miliona tona opasnog otpada. Kako ne postoji nijedno skladište ili pogon za uništenje opasnog otpada u našoj zemlji, fabrike ove materije privremeno skladište na sopstvenim lokacijama, najčešće neprikladno i nepropisno.


U najveće generatore opasnog otpada ubrajaju se termoelektrane sa pepelištima, fabrike raznih metala, hemijska industrija, rudarski kopovi, prehrambena i farmaceutska industrija. Pored godišnje proizvedenog opasnog otpada, u Srbiji postoji velika količina zaliha iz prošlosti, takozvana istorijska zagađenja, koja su trenutno privremeno uskladištena u fabrikama. Prema analizama nadležne inspekcije, čak 62 odsto privremenih skladišta opasnog otpada ne zadovoljava propisane uslove, a samo pet odsto opasnog otpada privremeno se čuva na propisan način.
Prema podacima iz 2008. godine, najviše opasnog otpada proizvele se su TE „Nikola Tesla A”, TE „Nikola Tesla B” i TE i kopovi „Kostolac”, koji godišnje generišu više od milion tona opasnog otpada.
- Naš najveći problem su pepeo i izduvni gasovi. TE „Nikola Tesla A i B” poslednjih sedam godina u izgradnju elektrofiltera uložila je 27 miliona evra, a emisija čvrstih čestica smanjena je za 80 odsto i svedena je na norme koje propisuje Evropska unija. Sada nam slede ulaganja u postrojenja za odsumporavanje i denitrifikaciju. Za pogone za odsumporavanje predviđeno je da se do 2015. godine uloži 600 miliona evra, a kako ovakve projekte podržava Evropska unija, očekujemo da se iz njihovih fondova finansira najveći deo projekta. Kada su u pitanju deponije pepela, od sledeće godine započinjemo projekat prelaska na nov način odlaganja pepela, koji će se u odnosu jedan prema jedan mešati sa vodom. Na ovakav način dobićemo tvrdu materiju i neće više dolaziti do raspršivanja pepela. Takođe, deo ovako deponovanog pepela prodavaćemo cementarama i firmama koje se bave izgradnjom puteva. Za ovaj projekat Evropska agencija za rekonstrukciju izdvojila je 29 miliona evra, dok je EPS izdvojio tri miliona - kaže Željko Milutinović, portparol TE „Nikola Tesla”, dodajući da se pepeo trenutno skladišti na četiri deponije u okviru termoelektrana, a jedna od njih zahvata površinu od 200 hektara.
Problem sa deponovanjem pepela ima i JKP „Toplana Bor”, a kako navode, otežavajuću okolnost predstavlja i to što nemaju moderne filtere koji bi smanjili emisiju čvrstih čestica u atmosferu.
- U krugu RTB-a nalaze se deponije u koje kamionima dovozimo i odlažemo pepeo i šljaku, a kasnije posipamo vodom. Da je to najbolje rešenje, nije, ali nemamo druge opcije. Količine pepela i šljake koje se ovde godinama deponuju ogromne su i prostiru se na hektarima zemljišta. Do sada nikada nismo izvozili otpad, znamo da neki to preprodaju cementarama, ali nismo imali ni takve pokušaje - kaže Dragoslav Nikolić, direktor JKP „Toplana Bor”.
Za razliku od njih, „Apatinska pivara” problem opasnog otpada rešila je angažovanjem drugih kompanija koje za njih zbrinjavaju zalihe ovih materija.
- Jedini otpad koji se može kategorizovati kao „opasan” i koji povremeno nastaje u malim količinama u ovoj fabrici jeste otpadno ulje. Za najveći deo otpada angažovana je kompanija „Castrol” koja za potrebe „Apatinske pivare” realizuje kompletno podmazivanje mašina u pivari i samim tim je odgovorna i za zbrinjavanje otpadnog ulja. Za drugi, manji deo otpadnog ulja, prikupljanje se obavlja na adekvatan način, što podrazumeva skladištenje u posebnom, namenskom buretu. Zalihe čuvamo u zatvorenom prostoru sa ograničenim pristupom. Nakon prikupljanja veće količine otpadnog ulja, odnosno minimalno jednog bureta od 200 litara, ekipa „Eko-SIP” iz Rume, akreditovana za preuzimanje i zbrinjavanje ove vrste otpada, preuzima ga iz „Apatinske pivare” - kaže Olivera Tolmačev, menadžer za zaštitu životne sredine, bezbednost i zdravlje na radu ove kompanije.
One firme u Srbiji koje imaju novac izvoze opasni otpad u zemlje Evropske unije gde se uništava. Najčešće se izvoze farmaceutski otpad, otpad od boja i lakova, ulja i uljne emulzije, otpad iz hemijske industrije, šljaka, kao i specifične vrste opasnog otpada, karakteristične za pojedine tehnološke procese. Izvoz se u najvećoj meri realizuje preko posrednika, ali su ti procesi skupi.
Takvu praksu koristi kragujevačka fabrika „Zastava”, koja posredstvom firme „Miteko” izvozi hemijski otpad, ostatke boja i lakova u Austriju, u specijalizovanu firmu koja će ga uništiti. Transport ovih opasnih materija sastavni je deo sporazuma između italijanskog „Fijata” i države Srbije koji finansira Vlada Srbije sa 2,5 miliona evra.
U Ministarstvu za životnu sredinu navode da je donošenjem nove zakonske regulative, koja je stupila na snagu 25. maja 2009. godine, omogućeno uspostavljanje sistema upravljanja opasnim otpadom na teritoriji Srbije, u skladu sa regulativom EU. Takođe, u završnoj fazi pripreme su Nacionalni program zaštite životne sredine i nova strategija upravljanja otpadom koji se odnose na period od sledećih 10 godina. Ovim dokumentima planirano je postupno rešavanje problema zagađivanja životne sredine, uključujući i sektor opasnog otpada. Pored planiranog postrojenja za fizičko-hemijski tretman neorganskog otpada planira se i izgradnja više postrojenja za tretman ostalih vrsta opasnog i neopasnog otpada.

Ekološki najopasnije industrijske grane
- Energetika
- Farmaceutska industrija
- Hemijska industrija
- Prehrambena industrija
- Industrija ambalaže

 Izvori opasnog otpada
1. Otpad iz rudnika, istražnih radova i fizičko-hemijskih tretmana mineralnih sirovina
2. Otpad iz poljoprivrede, šumarstva, hortikulture, lova i ribo lova i prehrambene industrije
3. Otpad iz prerade drveta, proizvodnje nameštaja, papira i kartona
4. Otpad iz industrije kože, kao i krznarske i tekstilne industrije
5. Otpad iz petrohemijske industrije i pirolitičke obrade uglja
6. Otpad iz neorganskih hemijskih procesa
7. Otpad od organskih hemijskih procesa
8. Otpad iz industrije boja, lakova, lepkova i adheziva
9. Otpad iz štamparske industrije
10. Otpad od termalnih procesa
11. Otpad iz industrije prerade metala, neferometala i hidrometalurgije
12. Otpad iz industrije površinske obrade metala, plastike
13. Otpadna ulja i otpad od tečnih goriva
14. Organski rastvarači, propelanti
15. Otpad iz industrije ambalaže
16. Građevinski otpad
17. Medicinski otpad
18. Otpad iz komunalnih preduzeća (skladišta otpada, transfer stanica, fabrika za pripremu vode)
19. Komunalni otpad

Izvor: Blic