Uf trazhio sam sad neki isjechak s neta da citiram al ne nadjoh, kontam da bi ovde dobio dosta obrazlozhenja.

Kako mi se chini imam problema sa izrazhavanjem svojih emocija, dosta dogadjaja koji bi me trebali emotivno uzburkat, tipa sahrane, venchanja, i slichna deshavanja - ne izazivaju bilo kakvu vrstu emocija prikladnu za taj trenutak. Dobro, mislio sam da sam jednostavno jedan od osoba koje ne vole takve stvari, ali nedavno sam u vezi s jednom devojkom, s kojom sam bio na visokom emotivnom nivou, (da ne detaljishem :[115] i do koje mi je bilo mnogo stalo, na njen zahtev da prekinemo vezu, ja samo rekao dobro. I nishta nakon tog dana nisam osjechao prema njoj, nisam poricao, nisam je izbjegavao, jednostavno sam je odmah dan kasnije "izbrisao" iz glave, kao da nishta nismo imali. E par sedmica kasnije, kako to obichno biva, njoj je do razgovora samnom , ali ja sam joj rekao da nishta vishe ne osjecham. I nazva me bezosjechajnim. Ajde dobro, moving along, kad se prisjetim skoro veliku vechinu veza koju sam imao s devojkama, zavrshila bi tako. Bez obzira da li ona ili ja prekidamo, bez obzira na razlog prekida, ja bi odmah to iz glave ponishtio. Dobro, ali sada kad pogledam i ostatak svog socijalnog zhivota, shvatam da imam dosta takvih situacija u kojima sam emotivno "hladan", a nikako ne bi trebalo.

Sad ne verujem da trazhim pomoc, nego vasha mishljenja o emocionalnoj invalidnosti, mozdha neke informacije, i kako se to uklapa u kompletnu sliku.

Ja ti samo mogu reći blago tebi....

u dobrom ili loshem smislu? 

Koliko se meni čini, nemaš ti problem sa izražavanjem emocija, već sa nedostatkom istih.
Izražavanje emocija podrazumeva da emocija postoji, što nije tvoj slučaj.

Da li ima nekih drugih situacija u kojima doživljavaš intenzivne emocije?
Da li te te emocije koje ne iskažeš odmah na neki način stignu, kasnije, kao odložena reakcija?
Kako stojiš za anksioznošću; da li, npr. osećaš strah pred neki važan ispit ili nešto slično?
Kakva je ranije bila situacija - da li je ovo nešto relativno sveže, ili je oduvek bilo tako?

U dobrom smislu, naravno...tako nikad nećeš biti povređen

Pa i nije to baš tako sjajno... Pitanje je - ako ne može da oseća negativne, može li uopšte pozitivne emocije...?

Dzuksi па ти се савршено уклапаш у данашње потрошачко друштво, ти запараво немаш никакав проблем.

Мушкарци данас крију вишак емоција, док жене крију мањак емоција.

Е у том случају би био депресивац, то је већ друга прича.

Ja bih pre rekla da je obrnuto.

Očito je da nije depresivac, ali je pitanje da li uopšte oseća ikakve emocije - ikada?

Nisi se ti posteno zaljubio .

Не сумњам, из женске перспективе је све обрнуто.