Kriza u iv veku nove ere

                                  -uvod-

reforme koje su zapocete za vreme vladavine dioklicijana nastavljene su za vreme konstanitna velikog: ovaj car podelio je carstvo na  prefekture → diaceza (nekoliko; 12) → provincija (veći broj).

1. Istočna prefektura ( praefectura praetorio per orientem):
•   egipatska,
•   istočna, pontska,
•   azijska i
•   zračka dijaceza. Obuhvatale su provincije egipat sa libijom, prednju aziju, trakiju (istočni deo balkana) –

2. Ilirska prefektura ( praefektura praetorio per illyricum):
•   dačka
•   makedonska dijaceza.
•   obuhvatale su srednji deo balkanskog poluostrva, od grčke ne jugu do dunava na severu.
3. Italska prefektura ( praefectura praetorio galliarum):obuhvatala je
•   apeninsko poluostrvao,
•   severozapadni deo balkana
•   severni deo afrike, sem egipta i mauritanije na severozapadu.
4. Galija-obuhvatala je
•   galiju,
•   rimski deo britanije,
•   iberijsko poluostrvo i
•   zapadni deo mauretanije (krajnji zapad afrike).

prefektura - na čelu prefekture bio je prefekt, najznačajnija ličnost posle cara. Prefekt istoka koji je rezidirao u carigradu i prefekt italije

diaceza -na čelu diaceze bio je vikar.   ukupno je bilo 40-50 diaceza. Ova podela je značajna jer ju je kasnija hrišćanska crkva uglavnom usvojila, s tim što  tu diacezom upravlja episkop.
provincija -na čelu  provincije bio je rektor. Provincije su se sastojale od civitates (gradova), a osnovna administrativna  upravna jedinica je grad sa okolinom  (municipium.

u zimskoj palati 3 milje udaljenoj o naisua grada na balkanskom poluostrvu carstvo je formalno podeljno na dva dela:
   ilirija, italija, galija, ggrkca deo kolonijalnog bedema planine atlas  sa sedistem u milanu pripalo je calentijanu.
   istocne provincije sa sedistem u carigardu pripale su caru valnesu.


1. Poglavlje

        dan je 17 januar 395 godine,  sa obronaka alpi  duva hladan vetar i on gasi sveče upaljene u malom svetilitšu u milanskoj kapeli. Sveštenici se mole njihov glas poput šapata narušava jutarnju tišinu. Mole se i nadaju ali njihove molitve bog nečuje jer u kasnim jutarnjim časovima ošatar krik prolama se dvorem.
njegovo veličanstvo car  flavius theodosius je umro.
teodosije veliki obnavljac i uspostavljivac carstva ali njegova smrt nije prestavljavala ponovno ujedinje castva vec njegovu konacnu podelu na istocni i zapadni deo.

teodosije veliki

vladao od ( 379-395)


-   dolazak na vlast

 niz dogadjaaj doveo je velike pobune gota u  panoniji- izmoreni gladju i neisopunjenim ocekivanjima goti koji su nasli utociste unutar rimskog carstva  pocetkom 375 godine podigli su ustanak prtiv carstva. U odlucujucem sukobu na polju dok adrijanapolja 09. 08. 378 godine ( jedrane), fritigern je poveo gote su velicanstvenu pobedu- u samoj bitici nastradao je car rima valnes. Bio je to prvi rimski car nastradao na bojnom polju. Edvard gibon  pisao je hadrijansku bitku u jendoj recenici: „ishod hadrijanske bitke tako koban po valnesa i carstvo moze se opisati u nekoliko reci: rimska konjica se razbezala,pesadija je napustena, opkoljena i iskasapljena“
umesto nastradalog valnesa  378 godine gracijan je za vladara istocnog dela carstva postavio je teodosija.  
toeodosije je prethodno bio ucesnik odbrane britanije u toku „velike zavere“ 368 godine kada su  varvari pokusali da probiju  hadrijanov zid. Nedugo posle toga bio je postavljen za namesnikapanonije- 375 godine  posle smrti valentijana i povukao se mirnom aristokratskom zivotu iz koga  ga je izvukao garacijan postavivsi ga za cara istoka.
teodosije je postavljen na veoma komplikovan položaj uglavnom  panonija i dacija bile su pune gotski vojnika koji us u odredima pljačkali  stanovništvo prema rečima proroka sofonija : „ u tim  opustošenim zemljama nije ostalo ništa osim neba i zemlje“.   a pored toga njegova vojska je bila je sastavljena od drugih varvara u čiju se lojalnost nije mogao pouzdati.   posle više mesečnih borbi teodosije je  24 novembra 380 godine ušao i carigrad. Konačan mir sa gotima potpisan je 3. Oktobara 382 godine car im je dozvoli da se anstane u trakiji na levoj obali dunava- upotpusnosti ih  uplementirajuću carstvo. Gotis su od toga vremena ravnopravno služili u rimskoj vojski ali su imali svoju lokalnu upravu. Ali ostalo je otvoreno pitanje lojalnosti gotskih vojnika? Iako su kao - foederati- federati-( vojska rimskih saveznika, obično germanski naroda koju su  živeli na granici sa rimskom i služili kao  vojnici).
građanski ratu  u rimu: kao da germani i drugi narodi nisu prestavljali pretnju dovoljnu veliku sami za sebe nesuslasice između careva izazivale su slabost centralne vlasti.  
car gracijan umire 383 godine, na njegovo mesto dolazi maksimus  koji je odgovarona za njegovo svrgavanje i ubistvo zbog čega se teodosije oštro protivi njegovo ustoličenju ali nema dovoljno snage da mu se isprostavi.   sve dok  maksimus ne izvrši invaziju na italiju 387 godine- sada je teodosije bio prinudjen da odreaguje- 388 godine teodosije je  odneo pobedu kod poerovia. Maksiumus je pogubljen  28. 08. 388 godine. Ali celo carstvo i dalje nije bilo u njegovim rukama  valentijan ii koga je teodosije postavio za cara zapada obesio se u svojoj sobi – iako je izgledalo kao da je počinio samoubistvo gavni krvica je bio  arbogast    vrhovnim komadant vojske zapadnog dela carstva vladao u ime eugenija.   pošto je car teodosije bio hrišćanin a arbogast paganin (veliki broj germanski vojnika su bili arijevskog  oblika hrišćanske vere)došlo je do sukoba između njih koji je kulmirao   kada je teodosihe 393 godine svog sinahonorija proglasio za  vladara zapadnog dela carstva. Do odlučujućeg sukoba došlo je u slovenijie  septembra 394 godine, iz bitke kod frigida  kao pobednik je izašao teodosije apsolutni gospodar rimskog carstva.
bio je to poslednji pokušaj ujedinjenja rimskog carstva, teodosije je vladao do 395 godine ( t. J. Do svoje smrti) carstvo je ostalo jedinstveno on je njime vladao iz milana ali posle njegove smrti carstvo se i konačno deli na dva zasebna dela:
-   zapadno sa centrom u milanu na cijem je celu bio honorije (toedosijevim mlađim sinom), njegov general je bio stilhion.
-   istočno rimsko carstvo na čelu sa arkadijem ( starijim sinom teodosija) u konstantinopolju.
u ovom trenutku istorije rimskog carstva nastaje velika dilema u istorijskim kruogvima, grupa  istoričara smatra da je  rimsko carstva palo upravo u trenutku kada se podelilo odnosno da je prestalo da postoji kao jedinstvna celina. Dok druga grupa istoričara smtra da rimsko carstvo znavnično  prestalo da se spominje tek 1453 kada je carigard pao pod tursku vlast. Pored tog ajoš se uzima i  406 godina kao pad carstva jer su te godine varvari prešlu rajnu i počeli da se nastanjuju u okvirima carstva.  
šta god smatrali za datum pada carstva istorija je  te  395 godine učinila značajno skretanje  jer se evropa podelila na istočni i zapadni svet. Iako je i ranije postojala razlika između stanovnika zapadnim provincija i stanovnika istočnih posle zvaničen podele te razlike se produbljuju i ne samo po pitanju mesta života več po mnogim drugim segmentima: religijskim, kulturnom, ekonomskim. Dok zapadni deo carstva trpi konstantne  najezde varvare i njegova ekonomija zbog toga propada istok se razvija zbog čega se i kultura diže na viši nivo. Najtragičnije razlike dogodiće se na polju religije i evopa više nikad neće biti ista.


prvi deo

literatura>
edvard gibon opadanje i pad rimskog carstva
skripte sa filoyofskog i drugih fakulteta rimska istorija

drugi deo:
rim u periodu od 395 godine do avgusta 408 godine




































[img][/img]

[Edit by crni scorpion: Pisanje teksta velikim slovima [ALLCAPS] zabranjeno Pravilnikom Burek Foruma. Koristite blagodeti formatiranja teksta ako zelite nesto naglasiti!]

2.   Poglavlje
Period od 395 godine do 410 godine
Politička i ekomska situacija


Prve godine 4 veka obeležili su ratovi i  ekonomske krize, sa tim da su viđene prve  prave najezde varvarskih naroda-varvari su potisnuti od strane Huna prešli Rajnu u nameri da se trajno nastane u okviru granica Rimskog carstva. Mase ljudi  žena, dece staraca ali  ratnika prešli su Rajnu i krenuli da  „haraju“ Galiju, Hispaniju, Italiju koje će biti na direktnom udaru.
Ličnosti  koje su u tom periodu uticale na polituku: odnosno svojim delovanjem   menjale odnose u okviru samog carstva su pre svega:
a)   Honorije i Arkadije- carevi  zapada i istoka njih prve spominjemo pre svega zato što su bili titulisani carevi Rimskog carstva li njihov značaj nije prevazilazio okvire njihovih gradova.
b)   Stilhion- komadant  vojske 
c)   Alarih- gotki vojskovođda
d)   Radigajs- germanski vojskovođa ko      vojske koja je 406 godine pljačkala Galiju i ustremila se na Italiju.
e)   Atila „Bič božiji“


Alarih: se prvi put pominje u izvorima  septembra  394 godine kao jedan od federata Teodosija u bitci kod Frigidusa u kojoj je Teodosije postao jedini gospodar Rimskog carstva. Izgleda da je naredne godine Aalrih bio miran uglavnom zato što je  vojska sakupljena u bitci kod Frigidua i dalje bila aktivna. Ali ne dugo posle smrti cara  goti počinju da se komešaju i upadaju u Grčku. Stižu do Carigrada ali zidine grada bile suviše velika prepreka varvarskoj vojsci ( uglavnom varvarske vojske su izbegavale opsedanje gradova jer nisu imale adekvatne opsadne mašine).  U periodu od 395 do 397 godine Vizigotska vojska predvođena Alarikom pljačkala je Grčke gradove: Delfe, Korint, Solun,  koji su pretrpeli najveća razaranja.
Stilihion kome je majka bila rimljanka a otac Vandal vaspitan u rimskog duhu desna ruka cara Teodosija i čovek koga je car imenovao za staratelja sina uzeo je na sebe da obuzda  Gotske vojnike u  istočnim provincijama. On je sakupio vojsku i poveo je na istok, uspeo je da pobedi Alariha u planinama Makedonije  397  godine  alarih je pobegao pobedonosni pohod Alariha je prekinut jer mu je car istoka Arkadije naredio da se vrati.
Pošto je uvideo slabost  rimske vojske Alarih odlučuju da datu situaciju iskoristi – pa zapadne obale Grčke, današnje Albanije, preko Hercegovine i Dalamacije dolazi do Italije- prelazi preko Julski Alpi i ulazi u Italiju. Naravno usledile su serije pljačkih i  manjih okršaja Alariku je pošlo za rukom da osvoji venecijijansku i istarsku provinciju, ali ne znamo koliko mu je za to bilo potrebno vremena . Car Honorije  i nije smatrao Alarika opsnošću u prvom trenutku kada je ušao u  Italiju- čak je bio prema nekim izovrima voljan da posluša savete dostojanstvenika koji su mu  predlagali da se od opasnosti skloni u Galiju.
Stilhion ostao je jedini koji je  branio carstvo, on je pohitao u Retiju- sakupljajući vojsku od Germana i vArvara. Sa tim da je tada prošla naredba, da se svi rimski vojnci vrate u Italiju- rimske tvrđave, utvrđenja, logori uz duž Rajne ostale su prazne Galija je bila prepuštena sama sebi.
Vojsku koju je sakupuo  Stilhio ne izveo na bojno polje na Uskrs 06. 04.402 godine kod Polencije poraz za Alarika bio je strašan naručito ako se uzme da mu je zarobljen logor u kome se nalazila i njegova žena.  Ali Alarik je ispeo da izbegne da bude uhvaćen i zajedno sa grupom svojih bliskih saradnika o velikom većinom vojske, napušta bojno polje . Bitka kod Polencije proslavljena je trijumfalnimm maršom u Rimu- poslednja pobeda Rima proslavljena na takav način.
Kada je opasnost došla pred Milano car je odlučio da se povuče u Arl grad koji je često služio kao prestonic anjegovi predhodnika. Ali nije stigao  do Liguriji morao je da se skloni u tvrđavu Aduu  ali ga je tamo opseo Alarik- zbog velikih suša koje su vladale on je vrlo lako pralazio reke i opkolio cara  kada se najmanje nadao.  Kao što se mogao i nadati Stilhion je došao na vreme da ga spase i izvadi iz neprilike. Stilhion je varvaru ponudio mir i određenu sumu novca da se povuče. Alarik sam nije bio voljan da se  povlači on je sanjao Rim ali ga niko od poglavica nije želeo pratiti i kralj je morao odustati od svoje ideje. Ali za koliko?
Alarik je otišao ali nije nameravao izaći iz italijie bez plena on se na povratku ustremio na gradić Veronu- prekretnicu puteva između  Retijskih alpi i italije ali Stilhion ga je pratio i  dočekao izdajničkog varvarina u blizini grada nanevši mu poraz.
Poražen Alarik se vratio u Panoniju. Ali vreme će pokazati da nije to sve što je Italija od njega videla. Pitanje je da li ce sledeći put imati toliko sreće.
Posledica Alarikov upada je pre svega u nastavku careve paronoje koji je smatrao da Milano nije za njega dovoljno bezbedan pa odlučuje da pomeri prestoncu malo južnije u Umbriju- tačnije antički grad Ravenu. Ravena je cara bila pogodna zato što je bila okružena ogomnom močvarom a sa kopnom je povezivao nasip koji je po potrebi mogao uništiti.

Tek što su iz Italiji ispratili alarikove vojnike sledio je sledeći talas najezde 405 godine  Radagajs (jedna od Alrikovih saveznika) predvodio je Vandale, sveve i Burgundce.  Velika vojska sačinjena od pešadije i konjice prešla je  Rajnu i ustremila se na Italiji pljačkajući sebi put do Firnece.  Mali gradić u Toskani opkolila je moćna armija varvara, ali sveti Amrozije motivisao je stanovništvo da se ne predaju i nisu ali kada su bili na izmaku snaga ugledali su zastave Stilhiona.  Ovaj neverovatni general bio je u svakom trenutku svestan da zapoveda poslednjom vojskom rima da više nema mogučnosti regrutacije zato nije izazvao Radagajsa u direktan okršaj več se odlučio na izgradnju linija  opsade-takav plan urodio je plod i na kraju gordi varvarski poglavica se morao predati. Naravno bio je pogubljen a njegova vojska bila je prodata u roblje.
Stilhon je ponovo bio oslobodilac Rima- spasilac carstva. Trenutni predah omogućio je carstvu da na jedna trenutka zaboravi svoje brige. A njih je bilo uglavnom što je drugi deo Radagajsvo vosjke ostao naoružan između Dunava i Alpi i čekali su samo povoljan trenutka da pređu granicu i napadnu Galiju koja je manje više bila bespomoćna posle povlačenja vojske da brani Italiju.
Ponekad se desi da sama priroda ubrza tok događaja- ili jednostvano nekada priroda ide nekima na ruku a nekima ne. Zima 406 godine bila je naručito hladna, toliko se temperatura spustila da se Rajna zaledila. Drugi deo Radagajsove vojske nalazio se u Germaniji i verovatno je trpeo zbog hladnoće ( što naravno pretpostavljamo) tom narodu nije preostalo ništa nego da pređu rajnu. Prema zapisima sveštenika iz Akvitanije u tokom poslednjeg dana decembra 406 godine ( 31.12.406 godine) ogorman germanska vojska prešla je Rajnu kod Majnca da se nikada više ne vrati. 
Bio je to kraj Rimskog sveta.
Prvi na meti varvara bio je Majc- koji je totalno razoren dalje  u pljačkani: Strazbur-Špajer-Rems-Turnej-Aras-Amijen i mnoga druga manja mesta. Galija je trplela najveću najezdu ikada.
I dok se Galija kupala u svojoj krvi a njeno blago nosili varvari na sve strane sveta.  Rimske legije u Britaniji se bune.   Vojnicu u prurpu ogrću čoveka koji je to mesto zaslužio samo po imenu konstantin koji će postati izborom vojske car Konstantin III . I bilo je to poslednje što je trebalo carstvu koje je grcalo u borbi sa varvarima. I koje po prvi put bilo prinuđeno da se bori protiv tuđe vojske u okviru svojih granica.    
Konstantin III podigao je pobunu u Britaniji-iskoristivši velike nerede u Galiji i potpun nedostatak kontrole Konstantin se uputio na kontinent. Njegovi saveznici su bili Frank Nebiogastes i rimljanin Justinijan.
I dok se Konstantin sa svojim trupuma sprema da iz Galije pređe u italiju tamo su se dešavale novi događaji-povezani sa Stilhionom. General je zaglavnog komadanta i Balkanskih provincija postavio alariha- uglavnom sa ciljem da na dužte vreme drži dobru gotsku vojsku zauzetu-  što mu je i pošlo za rukom ali takvo ponašanje nije na išlo na razumevanje optuživali su da da  vodi izdajničku politiku i da je popustljiv prema Konstantinu III i prema njegovojj pobuni. Olimpije aristokrata na dvoru doveo je 408 godine do vrhunca  zaveru protvi Stilhiona mladi i povodljivi car bio je potpuno na njegovoj strani.
Car se  vraćao u Ravenu i želelo je pre toga svratiti u Paviju gde se tada nalazio rimski garnizon. Honorije  je   unpred pripremljen govor neposredno posle toga dao je znak svojim vojnicima da napadnu pristalice Stilhiona. U žestokom okršaju ( pokolju) koji je usledio ubijeni su najslaviniji oficiri carstva dva perfekta Galije i mnogo brojni ugedni činovnici.  Stilhion kada je saznao za događaje u Paviji po prvi put je oklevao u delovanje; imao je na  raspolaganju ogormnu vojsku varvara u samoj Italiji koji su bili saveznici Rima i njemu odanu ali on je oklevao da  naoruža varvare u samom ccarstvu u to oklevanju izgubio je dragoceno vreme. Sar, gotski  vojskovođa kome je dosadilo da čeka stilhionovu odluku   napao je svog doborčinitelja i  opljačkao i sam njegov logor. Stilhion je smatrao da mu je ostalo samo jedno da ode  u Ravenu  i pokušao da se nađe sa carem. U Raveni u jednog hrišćanskoj crkvi čekao je ishod svoje molbe, ali njegovi protivnici  nisu želeli da iskušaju carevu volju. Grof iraklije se uptio u crkvu zajedno sa grupom vojnika i tamo svečano obećao episkopu da če general biti bezbedan kada iađe iz crkve ali.....čim se našao van zidina zdanja uhapsili su ga. Poslednji rimski general- zadnji kome je pre svega bilo stalo do naroda Rima koji je brinio pre svega o stanovnicima italije ubijen je 22.08.408 godine od strane grofa Iraklija.
O Stilhionu gibon kaže: „ stilhionove zasluge za carstvo su bile velike i  očigledne.“ Neposredno posle njegovog ubistva ubijen je i njegov sin  Euherija- koga su klevetnici često imenovali kao nekoga koga Stilhion želeo imenovati za novog cara., u Rimu je pogubljena njegova supruga Selena inače nečaka pokojnog cara Teodosija.
 
Konstantinova pobuna:

Pošto se uspešno suprostavio prvoj vojsci koju je poslao dvor porazivši Gota Sara – Konstantin se ulogorio u Galiji odabravši grad Arelatu( arlu) za svoju prestonicu    odakle je želeo da upravlja svojim delom carstva. Delujući u tom cilju poslao je svog sina Konstancija u ispaniju da je zauzme- što im je i poslo za rukom zarobivši rođake vladajućeg cara. Honoriju nije ostalo ništa nego da mu prizna savladarstvo.
Konstantinov mir trajao je vrlo kratko- već naredneo godine  došlo je do promena u blansu snaga : vojskovođa Gerontije  je digao pobunu u Hispaniji i proglasio svog sina Maksima za cara. Gerontije je u borbi pobedio konstancija koji je morao da pobegne iz Hispanije u Galiju—gerontije je prešao Pirineje i sa vojskom varvara uputio se u potragu za Konstantinom ( poveo je za sobom iste one varvare koji su malo pre toga poharali Galiju),  ali prvi na njegovom putu našao je Konstancije koga je ponovo porazio zazevši Veju, mladog avgusta  je pogubio. 
Konstantin kome nije ostalo ništa nego da se utvrdi u Arletu i da odatle planira svoju odbranu.
Flavije Konstancije III  ( rimski vojskovođa i na kraju car) imenovan je 411 godine  za novog komadanta phoda protiv uzrupatora. Odlučan da napreduju u karijeri došao je do zidine Arlete i tu počeo da planira opsadu , otprlike u isto vreme stigla je i vojska Gerontija – njegove trupe su uglavnom biles astavljenje od varvara koji su verovatno namaljeni boljim platama presli na stranu Konstancija, tako oslabljeni  Gerontije i njegov sin sa ono jedinica odani njima vratili su se u Španiju. 
Trupe još uvek odane Konstantinu neznajući za opsadu ili nadajući se da će je moći razbiti prišli su gradu ali su se sukobili sa Konstancijem i izgubili sa tim su u pale u vodu i sve nade grada koji se ubrzo predao. Konstantinu i njegovom sinu justinijanu je obećano pomilovanje ali su poslati u Ravenu da se pojeve ispred cara. Ipak od pomilovanje nije bilo ništa ubijenu su obojica nedaleko od Ravene.

Alarikov novi  upadi:

„

409 godine Alarik je iznova napao Italiju, ovog puta tražio je od cara da mu da zemlju na kojoj bi se on i njegov narod mogli nasleti ali car mi nije izlazio u susret.  Alarih se uputio u Ravenu usput imenujući grka Atalusa za novog cara ali se ovaj
Potpuno nepozdanim, uspeo je da izgubi
Provinciju Afrika, pošto od nje nije mogao
Da dobija žito Alarik se morao ponovo
Povući .
Naredno godine pokušaće ponovo da se izbori
Za ono što  je smatrao da mu pripada, zemlja-
Ponovo je poveo vojsku na Rim.  Pošto se veći broj vojske carstva nalazio u galiji da gušo pobunu doči do Rima bilo je mnogo lakše, avgusta 410 godine Goti su oplolili večni grad.
Postoje mnoge legende o tome kako je grad zauzet- prema nekim  pričama  došlo je do izdaje i  grad je  24.08.410 godine pao u ruke Gota. Gotski vojnici su uspali kroz  Kapiju Soli  iskoristivši Via Solare doprli prvo do Dioklicijanovih trema odakle im je bio otvoren put za Forum i samo srce grada.

Stanovnici nekada najvećeg grada na svetu- opljačkani , iskasapljeni zarobljeni – jedini spas su pronašli iza zidina crkava i u velikoj crkvi svetog Petra ali  njih nije bilo dosta da se sakrije  sav narod Rima.
Bio je to kraj jedne legende. Posle više od 800 godina, od Keltskog upada u rim 391 godine pre nove ere nijedna strana vojske nije kročila iza zidina grada.  Gotska vojska je boravila u rimu do 27.08.410 godine, posle čeg aje napustila grad za bogatim plenom među kojima je bila i kčerka  pokojnog cara Teodosija Galu Placidiju
 prema nekim navodima mlada devojka je tada pala u ruku gotima i rođaku kralja Atalufu, mada niko pozudano ne zna niti imamo načina da saznamo kako je tekao njihov odnos ali njih dvoje su se uzeli u Galiji 414 godine, mada po nekim navodima oni su  411 godine živeli kao bračni par.

Zaključak.

Da rezimiramo ukratko period od 395 godine do 410 godine.
Decenija koja je u potpunosti oblikovala poslednje decenije Rimskog carstva: Britanije je od toga perioda potrpuno izgubljena za Rim u njoj su  borbu za vlast preuzeli Kelti i germani ( Saksonska, Angla i Jutska plemena), Galija je trepela najezdu za najezdom varvara veliki gradovi poput; Salsburga, Tura, Majnca, Arasa i mnogi drugih potpuno su opljačkani i spaljeni. A italija je trepla nekoliko uzastopni invazija sam rim- kolevka civilizacije  poharana je od strane Gota.
Faktički već ti možemo govoriti o padu rimskog carstva jer centralan vlast više nije postajala. Provincije su se cepile,car je bio mlakonja koji se zatvorio u Ravenu i nije je napuštao, svet oko njega se rušio u dimu i pepelu a on za to nije mario.

arl- rimska arleta grad na jugu francuske, osnovali su grcki kolonisti u 6 veku pre nove ere i dali mu ime teline. grad se nalazio u oblasti kamarg u oblasti koji  formira delta reke rone. rimsku naseobinu osnova je julije cezar kada je  napao galiju otprilike 46 godine pre nove ere. tokom rane rimske ere grad se postepno razvijao ali nije bio veliki sve do dolaska na vlast konstantina koji je grad znacajno ulepsao . 395 godine postao je prestonica galijske provincije.
grad je imao: amfiteatar, teatar, konstantinove terme.
insteresanto je napomenuti da fasciniran lepoto grada i prirodom oko arla vinsent van gog  neko vreme je boravio u gradu.

3.   Poglavlje

Period od 411- 423 godine


24.08.410 godine-  varvarske trupe predvođene Alarihom ušle su u Rim- njihova kopita odzvanjala su preko kmenih ulica via Salaria došli do  Dioklicijanovih trema, projurili preko Via Nomentana  i stigli do samog rimskog foruma u srce rimskog carstva. Rim je izdržao tri dana pljački i Goti su napustili grad- Carstvo je pretrpelo svoje najveće poniženje.
Rimski car Honorije zaključao se u Raveni i ostavio jug Italije u rukama  Gotski vojnika- koji su nastavili da pljačkaju dalje.
Vest da je prestonica opljačkane odjeknula je na sve strane u carstva i svaka provincija reagovala je na pomenutu vest.  Britanija  još od 407 godine nema rimski vojnika i ona sam proživljava svoju krizu- u ostrvu se bore pridošli germanski narodi i starosedeoci. Njihove borbe obeležiće ceo 5 vek – jedna od pojava vezana za istoriju britanije u ovom periodu je pojava takozvanih „ war lords “- u bukvalnom prevodu bi bilo „gospodara rata“ ili vojskovođa ali ne baš  jer vojskovođa podrazumeva postojanje organizovane armije  termin „ war lors“više nešto kao harambaša- vođe grupše ratnika koji bi svojom ratničkom sposobnošću širili zone svog uticaja- od svog plemena do čitavog ostrva.
 U Galiji je ponovo ustao uzrupator- neposrendo pošto je ugušena pobuna Konstantina u Majcu na obali Rajne  alanski kralj Goara i burgundski kralj Guntrijarija podstakli su izvesnog Jovina da se kruniše za cara.  On je na sebe preuzeo ogromnu vojsku varvara i iz Majca  prešao preko Marne prošao kroz Burgundiju  da bi došao do obala Rone.
 U tom trenutku ne možemo reći da Galija nije bila branjena ili da se nije mogla braniti kao što je bio slučaj 406 godine kada su varvari isto tako u ogromnom broju upali- ovog puta u Arlesu na jugu Galije još uvek se nalazila pobednička vojska predvođene Konstancijem. Ali se oni nisu suprostavili uzrupatoru već su se sramno povukli- po Gibonu treba da ostane zabeležno da je jedino perfekt Dardan odbio poslušnost novom samoproklamanom caru.  Jovin je kao i njegovo prethodnik nije sam uzeo titulu cara već je dao svom bratu Sebastijanu a isto vreme angažovao usluge Sara- gotskog komadanta sa dvora Honorije- koji je napustio cara od koga nije imao nikakve koristi.
Po završetku pljačke juga italije Alarih je planirao da se prebaci zajedno sa ogromnim plenom na Sicliju ali nije to doživeo- umro je kod Kosence,  sahranjen je prema legendi u dolini reke Busento.
Neposredno posle smrti Alariha za novo vođu gota izabran je  Ataluf  , mladni ratnik pošto je sahranio prethodnog vođu odlučio je da ne sledi njegov put već da se vrati kroz italiju- naravno uz put pljačkajući. On je smatrao da ne mogu preću na Siciliju pošto nemaju flotu. 
Bezbednije je bilo da još jednom opljačkaju Italiju- car je i dalje spavao u Raveni a Ataluf svoje Gote nije vratio na istok već je učinio sudbonosnu ( istorijsku) odluku okrenuo se prema zapadu i ušao u Galiju- gde je zauzeo Nabronu.
Ataluf je vodio dvojaku poltiku čas se pojavljivao kao  prijatelj Rima čas kao
nemilordni gospodar smrti. U trenutku kada je on ušao u Galiju besneo je ustanak Jovina- zbog čega mu je Ataluf predlagao savezništvo.  Ali ga je Jovin odbio-  izgleda da ga je podcenio računao da je Sara stariji iskusniji i da će mu biti od veće koristi. Ali nije dobro izračunao, mladi gotski rantik opkolio je Sara i porazio- i tako je pao poslednnji od ratnika koje je predvodio Stilhion.
I Danas je pomalo nepoznata kalkulacija zbog čega je jovin odabrao Sara a ne Atalufa, možda je računa da Sar bolje poznaje prilike u carstvu i nije u ratu sa Honorijem pa ima više šansi da dobije titulu savladara dok gotski ratnik za sobom vuće sestru cara koji ne želi da vrati iako mu je nuđen otkup. Jovin je podrazumevao da Honorije Atalufu neče oprostit kidnapovanje sestre zbog cega je Sar bolji saveznik.
Politika ipak nema veze sa emocijama.
Ataluf je sada odlučio da se sprijatelji sa carem pa mu je obećao glavu pobunjenika što uopšte nije bio težak zadatak- posle kratke borbe braća su porežena i  njihove glave su poslate u Raveni. Ataluf je ugušio poslednju pobunuka koja je remetila mir honorijeve vladavine.
01.01.414 godine u Nabroni proslavljeno je venčanje po svim rimskim običajima između Galije Placidije i Atalufa- njihova ljubav koja je trajala još od 410 godine krunisana je brakom uz blagoslov samog cara.   
Galija je bila ponovo u ruka rima ali  rimska vojske više nije boravila u severnim oblastima carstva. Ataluf je 414 godine poveo svoje Gote iz Galije preko prineja u Španiji.
U ime cara Honorije Ataluf je zauzeo Barselonu  i tu osnova svoj logor odakle je planirao da  širi moć Rima i umiri varvare- Ataluf je i u Španiji nastavio da niže  pobede.  I tada se dogodila izdaja.
Lakoverno  primio je u svoje redove Saravog sledbenika koji je čekao priliku da se osveti. 415 godine u  njegovg rezidenciji dogodio se nečuven  zločin, kralj je pogubljen a da se radi o zaveri svedoči i činjenica da je za novog vladara izabran Singerih rođak sara koji je nastavio da se sveti porodici Atalufa. Njegova žena Rimljanka Palacidija primorana je da sa običnim zarobljenicima  prepešači 12 milja ispred  konja čoveka koji je ubio njenog muža- čovek koga je volela.
Iako je Atalufova smrt značajno prmenila tok boravka gota u Španiji- one nije uticala na njihov boravak. Od tog trenutka Goti stalno nastanjeni u ovoj oblasti i njihova država opstače sve do 711 kada jhe sruši najezda varvar.  U toku 6 veka obuhvatače i sever Frncuske ali poraz  od Franka 507 godine vratiče ih u Španiju.
[img][/img]

Prema Jordanu Ataluf i Galija Placidija bili su u braku jos od 411 godine- mnogi istoricari se sa tom stavkom ne slazu mada taj datum uzimaju kao pocetak njihove veze odnosno kada su postali ljubavnici. znyna

Atila „  Bič Božiji „ (434-455 godine)

Huni-nomadski narodi koji vode poreklo iz stepski oblasti srednje Azije početkom 375 godine prošli su kroz vrata narado ( portal između planine  Ural i Kaspijskog jezera), njihov dolazak je značajno promenio balans snaga.  Prema rečima jendog istoričara Atila je rođen da  izmeša  rase.
                                                 Atila je  otpočeo sa napadima na istočni deo carstva 442 godine- opljačkao je  uništio gradove u provinciji Panonija I moezija pre svih: Viminicijum, Margus, Singidunum, Sirmijum.
Sa proleća 443 godine supustio se južno verovatno prateći rimske puteve zauzeo je Naisus, , Serdiku, Filipolje i Arkadiopolj – tako su se opasno približili i samom Konstantinapolju. Car je  bio prinuđen da  sarađuje sa neprijateljom i da  pošalje svog dvorskog zvaničkinka  Anatolija da ugovori uslove mira- Atila je znao da ceni svoje uspehe tražio je od cara  godišnji danak u iznosu od 2.100 rimski funti- odnosno oko 687 kg zlata.
Danak nije bio dovoljan da se umire probuđeni apetiti hunskih raznika- 447 godine oni nastavlaju da pustoše jug pre Mezije. Car u Konstantinapolju ne može samo mirno da posmatra kako mu pustoše provinciju- ona šalje vojsku koju predvodi Arnegiskluson- njegova vojska sureše se sa Hunima na reci Vid i trpi poraz- i pored toga njihov uspeh se nalazi u gubitcima koje je pretpeo Atila i njegova kampanja biva usporena.  Opet se mora pregovarati car salje u logor huna izaslanika Priska - od koga smo dobili mnogobrojana zapažanja o hunima i njihovom vojskovođi.
U početku svoje karijere Atila je delio vlast sa svojim bratoma li donosio među njima nisu nikada  bili dobri konačno negde oko 449 godine Atila se sam dočepao vlasti.  Postavši jedini gospodar oko njega  su se ujedinilagotovo sva plena a njemu je poslo za rukom što milom a što silom odnosno ili mačem ili savezima da oko sebe ujedini: rayna plemena Germana, Slovena, Turaka, Hazara i Saramata. U njegovoj prestonici koja se nalazila oko današnjeg grada Đera u Mađarskoj  prema rečima Priska bilo je oko 500.000 ratnika naouržani kopljima, mačevima lukom i strelom i to savršeni konjanika. Prisk je njegovu prestonicu opisao selo izgrađeno od drveta- oko prestonice izgrađen je zid od dasaka, zatim kompleksi za ishranu hunski ratnika i na kraju se nalazio krug na sred sela u kome se nalazio Atilin tron.
Vizantija- odnosno tada još uvek istočno rimsko carstvo uvidelo je preko korespodencije sa priskom da ne mogu da se bore protiv Atile da su mu plaćali danak koji je tražio. Zbog čega se ratoborni poglavica okrenuo zaapdu.
Prva na meti je bila Galija u koju je ušao 450 godine. Na meti  prvo je bila Burgundska kraljevina koja je formirana  u dolini reke Rajne- današnjeg Vormsa- pošto je njih potčinio Atila je nastavio da  pljačka po Galiji uništavajući gradove: Majnc, Strasburg, Kolons, Trier, Rems, Paris, Prleans.
U rimu je zavladala panika jer se prčalo o moćnom i jakom varvaru čija vojska borji oko pola milona rantika a njegova moć je svakim danom sve veča i veća a još opasnije je bilo što su mu se pridruživali pripadnici drugih plemena. Rim je morao reagovati. Carica Gala Placidija izlaz je videla u  Flaviju Ajeciju koji je prethodno bio zarobljen jer je navodno želeo skinuti sa vlasti cara Valentijana III. Pošto car nije bio u stanju da predvodi vojsku niti da organizuje odbranu zbog toga je imenovan za komadanta rimske vojske Ajecije. On se odmah upuio na Sever – njagov saveznik bio je vizigotski kralj Teodorik koji već decenijama nije se dobro slagao sa Atilom- on će u presudnom momenut biti  saveznik Rima. Atila je oko sebe ujedinio Ostrogote, Gepide, Tiribžane, Alane i Burgunde.
Do presudne bitke došlo je 20.06. 451  godine kod Katalunski polja – otprilike 7 i po kilometara od grada Troa. Na levoj strani polja nalazili su se Rimljani čiji saveznici su bili Vizigoti i GaloRimljani dok su na desnoj strani bili Atilini saveznici.
Tas koji je prevagnuo u korist Rimljana bio je vizigotski kralj Torismund-sin kralja Teodorika koji je posle ubistva oca preuzeo koplje i nastavio bitku nateravši Hune na povlačmnje. Kada je uvideo koliko  su protivnici brojčano nadmoćniji Atila je naredio povlačenje.
Atila je imao želju da  oženi  Honoriju i u toj nameri 452 godine upao je u Italiju- scenario je bio isti samo je oblast delovanja drugačija. Severna Italijaje opustošena- grad Akvilija ( u blizini Venecije), opustošena je dolina reke Po- samo prisustvo pape Lava I doduše i epidemija kuge kao i glad sprečili su Atili da krene dalje prema Rimu.
I

nteresantno je napomenuti ulogu koju je u Atilino napadu odigrala Honorija- kčerka carice i sestra cara.
Prema zapisima ona je bila zaljubljena u slugu na svom dvoru- njihova veza postala je ozbiljan u tolikoj meri da su planirali da pobegnu. Njihov beg je sprečen a sluga pogubljen.
Honorija je povučena iz javnog života prema navodima zato što je nosila dete pogubljenog sluge. Puna besa i  gorčine- želela je da se osveti pre svega verovatno svojoj majci pa je poslala  pismo Atili u koga je videla svoga spasitelja. Da bi dokazala autentičnost svoga pisma poslala mu je i svoj pristn. Atila je to protumačio kao bračnu ponudu i zatražio je miraz u vrednost zapadnog Rimskog carstva. Carica je to naravno odbila a Atila je odgoviro silom.

Atila se vratio u svoju prestonicu sa vrlo bogatim plenom- pošto je na zapadu pretpeo poraze odlučio da svoju pažnju skocentriše na istok. Ali dalje od planova nije otišao jer je 453 godine iznenada umro.

Atila se po povratku oženio mladom devojkom po imenu Ildiko- zanosne lepotice. Vojskovođa se napio i zanesen  pohotom odveo svoju ženu u odaje. Sluge su ga ujutro pronašli mrtvog. Navodno umro je od  krvarenja iz nosa dok su postojal glasine da je smrt bila nasilna. Odmah sutradan njegovo telo je spaljeno i posle stavljeno u tri kovčega zlatni, srebreni  i gvozdeni posle čega je njegovo telo bačeno u Tisu.
Posle njegove smrti carstvo se raspada. Mnogobrojan plemena više nisu priznavali Atilu za cara. 
Gala Placidija umrla je 450, 27  novembra- time je  evnuh Iralklije preuzeo svu vlast nad carem u svoje ruke-
 [
Sa druge strane Ajecije uživao je status spasioca carstva da bi još više uzdigao svoj ugled verio je svoga sina Gaudencija za carevu kćerku Evodoksijom. Caru se više nije sviđao Ajecije podstaknut žarom evnuha* počinjao je da smtatra da Ajecije želi njegovu krunu.  Što verovatno nije bilo daleko od istine sa obzirom da Ajecije nije poštovo carevu hrabrost niti njegove sposobnosti. Lično je otišao u palatu zahtevajući da se pripreme za venčanje što pre obave. Tu je  platio cenu svoje brzopletosti. Po gibonu prvi mač koji je car podigao bio je u grudi svog odanog vojskovođe Ajecija. 454 godine ubijen je Ajecije  „poslednji Rimljanin“- u talasu posle njegovog ubistva usledila su još ubistvo pergekta pretorijanske garde Betija i drugih bliskih Ajeciju- Car je u očima javnosti rekao da je to bilo delo koje je učinjeno u zaštitu carstva.

Navodno slučajan prolaznik rekao je caru: „Gospodaru, nepoznati su nam vaše pobude ili povodi,  jedino znam da ste postupli kao čovek koji sebi levom rruku odseca desnu....“

Valentija je  ubijen na Marsovom polju 453 godine od strane svojih sluga- a povod za sve je žena konzula Petronija Maksima. Ovu neobičniu lepoticu uočio je car i odmah je poželo za sebe- ali ova žena nije se dala tako lako odbijala ga je na sve moguće načine. Sve dok se car nije poslužio lukavstvom tokom jedne od kocarskih partija njen muž  je izgubio znajčajnu svotu novca kao zalog car je od njega uzeo prsten. Prstenom se poslužio da namami ženu u palatu. Zatvorivši je u jednu od tajnih odaja gde je silovao- uzevši tako sliom ono što nije mogao milom. Po povratku kući ona je mužu ispričala sve što se dogodilo. Maksim se osvetio  podmitvši carevu čuvare da ga ubiju  a da mu niko od njegovih ličnih čuvara nije pomogao. Njegovu smrti kao da niko nije žalio.
 Za novog cara proglašen je  Petronije Maksim bogati i uticajni plemić koji nije bio dovoljno dobar- čak  ni približnop vredan zadatku pre dkojim se nalazio jer  upavo u vreme kada su oni 16.03.453 godine ubili  Valentijana  u Kartagini su se komešale strasti.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Vandali su formirailis voju državu  na severu Afrike 442 godine izdali su zakon po kome su konfiskovali zemljište bogati  sopstvenika i podelili ih na parcele i dali  seljacima.  Gajzerih stvara moćnu flotu sa kojom pustoči obale Sredozemnog mora- na meti su mu Sicilija,  južna Italija svaki pohodom sve je bliži i bliži Rimu ali se  car u Rimu i senat na to ne obaziru sve dok jednog jutra ispred Rimski vrata ne osvane  vojska varvara spremna da osveti Kartaginu i davnu 146 godinu pre nove ere kada su Rimljani u 3 punskom ratu zapalili Kartaginu.  Kartagina i Rim su ratovali ukupno u 3 rata: I punski rat-(246-241 god.p.n.e.), Drugi Punski rat (218-201god.p.n.e.)- koji je poznati zbog vojskovođe Hanibla.
 

Poslednji  carevi zapada
453-476 godine
Poslednji carevi zapada:

   455 godine Pertronije Maksim
   455-56 Avit
   456-457 Marcijan
   457-461 Majorijan
   461-465 Sever
   465-467 Leon I
   467-472 Prokopije I Antemije
   472 Olibrije
   473-474 Glicerije
   474-475 Nepot
   475-476 Romul Avgust

455 godine trupe Vandala predvođene Genzerihom stigle su do ostije a da ih niko nije uznemiravao. Car Petronije Maksim  koji je sebe proglasio za vladara posle ubistva Valentijana . On je pobegao ispred varvara koji su bili na putu za Rim. 455 godine Rimske kapije ponovo su popustile pred najezdom varvara. Ali Alarik je bio milostvim kakvi su bile horde vandala  i Mavara – koji su konačno imali priliku da osvete Kartaginu.  14 dana i noći Rim je sistematski pljačkan i paljen. 
Genzterih je kao zarobljnika poveo caricu  i njene dve kčeri Evodoksiju( koja se udala za varvarevosg sina ali  njihov brak se raspao 472 godine kada je ona napustila Kartaginu) i Palacidiju inače decu cara Valentijana III.
I dok se sa 7 brezuljaka dizao dim i rimskog blago plovilo brodom ka Kartagini sa caricom Rima kao najvrednijim plenom- u Arlu održana je sednica na kome je Got Avit izabran za novog cara Rima.
Podrška Avita prestavljao je Teodroih vladar Vizigota- on je na sebe  preuzeo da povrati Rimsku vlast u Španiji- pošto su Svevi preteli da preuzmu čitavo ostrvo. Do odlučujuće bitke došlo je na reci Urbik iz koje su Goti  izašli kao pobednici.  Teodorihova vojska porazila je gotovo čitavo ostrvo- tako sasekavši u korenu vlast Sveva i njihovu državu koja je nicala.
Posle Avita- čija vlast je bila kratkog daha izabran je  Majorijan- jedan od retkih koji zaslužuju dan nose ime cara.
Majorijan je služio pod stegom ajecija ali njegova  vojnička slava smetala je ovom istaknutom patriciji zbog čega je poslat u preranu penziju. Posle događaja 455 godine bilska veza sa varvarom Ricimerom čije bogastvo mu je davalo moć ali poreklo sprečavala da postane car imenvoa je svog prijatelja  na  tron  i odenuo ga purpurom.
Car Majorijan je bio redak car koji je nastojao rešiti  krizu u carstvu i pronači razloge zbog čega ono propada- pokušao je da donese zakone kojima će da olakša financijsko stanje.  Sledeće odredbe:
-   Ukinuo je sve zaostale poreze u provincijama, olakšavajući život običnom narodu.
-   Zabranjeno je da se i ime cara imenuju iznenadni porezi narucito za provincije....

Majorijanovi zakoni koji su išli protvi  velikih latifundista nisu naišli na njihovo razumevanje. Oni nisu delili njegovo oduševljenje za prevazilaženje krize usled čega je izbila pobuna u blizini logora Tortone car je primoran da se odrekne purpura a samo dan potom pronađen je mrtav- navodno do srčanog udara.
Carstvo se nije moglo spasiti.

Stvarna v vlast bila je u rukama Ricimera- koji iako nikad  nije sebi stavio krunu na glavu imao je na  raspolaganju vlastitu vojsku i upravljao Itlijom kao da je njegov lični posed-
Politička situacija je izmakla svakoj kontroli već 468 godine u nedostaku pravih kandidata koji bi mogli biti postavljeni na mesto  cara Ricimer je bio prinuđen da se obrati caru istoka  Lav I (457-474) godine koji je doneo odluke u cilju spašanjavanja zapadnog  dela carstva: da imenuje Antemija za cara i da  posalje brata svoje supruge carice Verine- Vasilika da predvodi vojsku. Vasilerik je doveo rimsku flotu do Kartagine na takozvanom Merkurovom pobrđu.
Ganzerh se poslužio trikom obećavši da će svoju vojsku i čitavu republiku predati caru istoka ako ga ovaj ne napdane. Vasilerik je prihvatio uslove mira mi nikada nećo saznati da li se radilo o   miti ili o prosto glupsti vođe- kako bilo posledice su bile site. U toku noći potopuno bezbrižno Rimska flota  počivala je potpuno mirno u gusto zbijenim redovima ne sluteći opasnost- ali kao da ni vreme nije bilo na strani napdača vandalska flota iskoristivš povoljne vetrove  veliki vandalski brodovi vkli za sobom čamce natovarene zapaljivim materijalom. Udar na Rimljane izazvao je užas-požar- koji se razbukatao i uglavnom zbog panike koja je nastala u rimskim redovima. One brodove koje nije zahvatio požar napali su vandali. Bio je to potpun poraz Rimske flota i poslenji pokušaj zauzimanje Afričke provincije za narednih osamdesetak godina. Vasilerik je napustio  borbe čim se zapalio prvi rimski čamac od gnevnog cara Lava I uspela ga je spasiti sestra- prema Giobnu Vasilirk je u Svetoj Sofiji čekao dok suze njegove sestre nisu ublažile carev gnev.

U Rimu je na vlasti bio car Antemije (467-472 godine).  Antemije je svoje postavljanje dugovao i caru istoka ali i Ricimeru. Ali  njihovi odnosi su ubrzo pokvareni jer ( prastaro je pravilo da kao što ni zemlja ne može da ima dva sunca tako ni kraljevstvo ne može da ima  dva kralja) moć sam p sebi kvari, na kraju Ricimer je napustio Rim i nastanio se u Milanu- navodno u nameri da  kontroliše varvare istočno od Alpi- takva situacija stvorila je dva kraljevstva: Milansko sa Ricimerom i rimsko sa Antemijem.
Sukob je  neminovno morao eskalirati – nije se moglo ostati samo na pretanjama, Ricimer je  doveo varvarsku vojsku pred samu kapiju Rima gde je za novog cara proglasio senatora Olibrije iz porodice Anicijevih. Olibrije se u tom trenutku nalazio u Carigradu – bio je u braku sa Placidijom kčerkom Valentijana III  njegove aspiracije podržao je i sam car istoka, kao i vandalski kralj afrike Ganzerik.
Onog momenta kada se Ricimeru pridružio senator  mogao je da napade Rim- posle tromesečne opsade ušao u je u grad preko Hadrijanovog mosta i zauzimao četvrt po četvrt dok konačno nije stigao do doma Antemija i svog tasta i ubio ga.  Prema zapisima tadašnjih očevidaca  građanski rat između Ricimera i Anatemija končano je uništio srce rima.
Olibije je vladaro Rimom sedam meseci umro je prirodnom smrću dok je njegov postavljač- tvorac careca isto tako umro prirodnom smrcu u Brugundiji gde je boravio kako bi ruku svoje nečake dao burgundskom knezu Gundobaldu.  Ovaj Burgundski knez precenivši svoje mogućnosti imenovao je nepoznatog  vojnika Glicerija za cara- ali isto tako bio je jedan od retkih koji nisu želei voditi građanski rat po svaku cenu već akd aje uvideo da ne može da istera sovje prihvatio je nadbiskupiju u Solunu i predao carsko žezlo Juliju  Napoti.  Ali Napota se pokazao kao potpuno nedostojim krune- jer je galsku oblst Overnj dao  Zapadnim Gotima.  On se pravdao da je to učinioo radi mira- ali njegov mir su opet narušili varvari stacionirani u rimu predvođeni Orestom  opodigli su pobunu i marširali ka Reveni.  Napota nije znao da adekvatno oskoristi  pogodnosti Ravene ( sam carHonorije je izabrao za prestonicu iz kukavički razloga-zbog njenog dobrog obrambenog položaja). Pobegao je u Dalmaciju.  Orest je  odbio da obuče purpur ali se nije ustezao da ga  stavi na svog sina- Romula Avgusta  dečaka od devet godian izabranog da bude posednji rimski car.
Germanski najamici su bili opijeni činjenicom da su doveli novog cara na vlast- tražili su 1/3 zemlje za sebe ali Orest na to  nije mogao pristati čin koji će nam ostati misterija  učinio je sve da dođe do vlasti i kada je konačno imao nije je čuvao po svaku cenu. Odoakar novi vođa Germnskih najamnika podigao je  novu pobunu, 476 godine nasrnuo naPaviju i skinuo sa vlasti oca i sina.
Odoakar nije imao nikoga od Rimljana da postavi na vlast niti je imao željuda se igra valsti on je  upitio pismu caru istoka u kome mu je predao  žezlo Zapada od tog mometna  car Zapada više nikad neće biti biran.
4.09.476 godina  smatra se godinom kada je palo ZAPADNO RIMSKO CARSTVO.   Mladi car Romul avgust poslat je u dvorac u  kampanji gde je živeo od odoakarove milosti.
Odoakar kralj Germana (476-493), prvi germanski kralj  Italija. Iako je vratio carske insagnije u u Carigrad i srušio carstvo sa sediđštem u Rimu svojim ponašanjem salužio je poštovanje rimskog sveta. Uglavnom zato što je ostavio  rimske zakone, poreze i administaciju. Bilo je to prvi put za nekih desetag godina da je italija bila bez najezde varvara i prolaska raznih vojski kroz njenu zemlju. Ali  i pored mira italija je bila u bednom stanju- u doba carstva ona je sakupljala bogate prilike iz Afrike i Egipta a pošto toga više nije stizalo srce carstva je duboko potresla ekonomska kriza a česte pljačke varvara utivale su na smanjivanje broja stanovnika i na potpuno nestabilnu trogvinu. Trebaće vekovi da se privreda u Italiju potpuno oporavi- ali isto tako i vekovi da se Italija ponovo ujedini.









[/b][left][/left][b][center][/center][b][/b]

sta je bilo posle;

7. poglavlje
Teodor Veliki
(493-526 godine)

Poslednji monarh koji je ujedinio Italiju.

Teodroih je rođen u  oblasti koju su naseljavali Ostrogoti.  Njegov otac je bio Teodomir vladar Ostoroga a njegova majka je bila Ereliva. Teodorih je još bio dečak kada je poslat u Carigrad kao zalog mira između cara Zenon i njegovog oca. U carigradu su se mladom Teodorihu pružile razne mogućnosti napredovanja a pre svega  obrazovanja kao vojnog tako i civilnog što će biit od neprocenjive vrednsoti u njegovoj daljnoj karijieri.
483 ggodine dobija naimenovanje magister militum da bi 484 godine postao i konzul- stekavši poverenja vlasti u Carigradu. Tokom 488 godine vratio se  međi ostrogote gde je preuzeo vladarske strune.
Uz svestranu pomoć Vizanitije koja je  optužila  odoakara- vladara italije da narušava građanska prava Rimljana  Teodorih 489 godine povero svoju vojsku  preko julijanski Apli i spustio se u Italiju. Iste godine sukobio se dva puta sa vojskom ostrogota: kod Isanze i kod  Verone i oba puta izašao kao pobednik.  Teodorih je nastavio da napreduje 490 godine ponovo je pobedio  Odoakara  490 godine na reci Adi.  Do 493 godien stigao je u Ravenu. Opkoljen Odoakar je mora da potpiše mir 02.02.493 godine zakljucen je mir između  Odokara i Teodoriha- povodom mira održan je banke sa koga Odoakar nije izašao živ. Teodorih je ostao kao jedini gospodar Italije- gospodario je Apeninskim poluostrvomn, delom Recije i norika, kao i delom  Provanse.
Da bi održao dobre odnose sa susednim Varvarima- započeo je polituku koja će trajti kroz čitav srednji vek ženo je svoje rođake za  susede i preko braka nastojo da osiguran potčuinjensot.  oženio je svoju rođenu sestru   Amalafridu za vladara Vandala Tarasamunda. Dok je on sam uzeo za ženu sestru Klovisa ( Hlodoveha 481-511) vladara Franak Adolfedu.    Iz tog braka rođeno je samo jendo dete devojčica Amalasanta. Pošto je iz prethodnog braka imao isto tako dve kčerke jedna koja je bila udana u Burgundiji i druga i u Vizigotima Amalasanta je smtrana naslednicom pa je njenom obrazovanju pružena naručita pažnja i u tom trenutku ona je bila jenda od naobrazovani osoba u Evoropi.
Od saamog početka svoje vladavine Teodorih se isticao  uvodeći dvojake zakone, Rimske koji bi važili za Rimljane i gorske koji su bili za njegove Gotske podanike. Isto tako uvodio je verske slobode iako je on sam bio Arijevski hrišćanin.  Na njegovo dvoru vladala je opšta ekspanizija  obrazovanja pod vođstvom istaknutog pisca Kasidora . Na dvoru Teodoriha živeo je Boecije koji je  naručito bio zadužen za unapređivanje skola ali je učestvovao u pobunu protiv  vladara pa je bio pogubljen.
Teodroih je umero 52 6godine a njegova naslednica bila je kao što se pretpostavljalo njegova kći Amalasanta-u ime svog sina Alarika II-  ali ona je bila  pravi primer  simboze Rimljana i Gota mešavina kojoj nije bilo mesta naručito među nezadovoljnim Gotima čiji bes tinjaop još iz doba valdavine njenog oca.  Amalasanta ubijena je 535 godien od strane svog rodjaka  Teodota.
Kao novi kralj izabran je vitiges- koji se u potpunosti okružio Gotima a Rimljani su započeli da napuštaju Ravenu.
Samo godinu dana posle smrti Teodoriha dolazi do krupnih promena na istoku za novog cara izabran je Justinijan a pored njega na tronu sedela je Teodora. Njegov izbor za vladara oblikovaće istoriju  Apeninskog poluostva. Jer 535 godine justinijan šalje vojskovođe Narzes u Velizara  na Ostrogote.
Već u prvom naletu oni uspevaju da porezeOstrogote i da odvedu u zarobljeništvo  kralja Vitigesa.
Sudbina Apenisnkog Polustrva bila je određena jug je pipao Vizantiji dok su na severu nadirala varvarska pleman pre svih  Langobardi.  Dalje kroz čitav vek oni če se između sebe otimati za što već plen a Italija če ostati u mraku sve do početka renesanse i rađanaj nove kulture.

8 pogvalje

Pad carstva
Razlozi i objašnjenja

pored Teodoriha najistaknutija ličnost tokom  petog veka bio je :
Hlodoveh (481-511 godine). On je okupio vojsku oko sebe i sa severa prodio u Galiju.
Galiju su do 486 godine tržale veliek senatorske prodice. Franci su to iskoristili i  napali na njihovu teritoriju kod Soasona- u krvavoj bitci Rimska vojska je potpuno poražena.
Hlodoveh je sebe smatrao izaslanikom cara istoka pa je u tu svrhz uyeo na sebe da  umirijue druge varvare. Porazio je Alemane 496 godine. Iste godine primio je hrišćanstvo a isto tako orodiose Burgunsima oženivši  Hlotildu  burgundsku princezu.
507 godine kod valije u blizini Poatije odigrala se velika bitka između Vizigota i Franaka Hlodoveh je izašao ako pobednik a Vizigoti su napustli Franvusku  i nastaavili da grade svoju  državu u Španiju.