Iz sveta religije

Rimski papa i pravoslavlje

Ima mišljenja da je papa Jovan Pavle Drugi prema pravoslavlju iskazivao dobru volju, ali veći prodori nisu bili mogući
 

Povodom dvadesetpetogodišnjice pontifikata poglavara Rimske crkve, papi Jovanu Pavlu Drugom, čestitke su upućene sa svih strana. Carigradski i vaseljenski patrijarh Vartolomej ističe da se moli za zdravlje pape, pohvaljujući njegov dosadašnji rad u korist opšteg hrišćanstva kao i doprinos miru i stabilnosti u svetu. Ruski patrijarh Aleksije upućuje "srdačne bratske pozdrave" sa molitvom da svemilostivi Gospod ukrepi papu u njegovom služenju a svim čedima njegove Crkve podari svoju milost. Papa je poznat celom svetu, kaže ruski prvojerarh, kao samopožrtvovani hrišćanin, pastir, episkop i poglavar najveće hrišćanske crkve u svetu. Pozdravi povodom jubileja upućeni su i iz Beograda.

Papa je do sada posetio većinu pravoslavnih zemalja: Rumuniju, Gruziju, Bugarsku, Ukrajinu, Grčku. Pozvan je u Belorusiju i Makedoniju. U Vatikanu se ističe da mu je najveća želja da poseti Moskvu, takođe i Beograd. Za poslednji, ima poziv od države i biskupske konferencije.

Najsrdačnije je primljen u Rumuniji a najhladnije u Gruziji. Iznenađenje je svakako bila Grčka 2000. godine. Poseta je gotovo nametnuta ali njeni rezultati su se pokazali plodnim. Grčka pravoslavna crkva joj se dugo protivila. Kada je papina poseta dogovorena sa državom, crkva nije imala izbora. Arhiepiskop atinski Hristodul prihvatio je susret. Sa obe strane izgovorene reči ostaće zapamćene u istoriji pravoslavno-katoličkih odnosa.

Iskrena pobožnost

Papa je izrazio žaljenje zbog istorijskih nesporazuma i postupaka od strane sinova Rimske crkve koji su povredili pravoslavlje.

Da papa ode u Moskvu nema izgleda, odnosi su na najnižem mogućem nivou. Vatikan je stvarao svoje crkvene strukture po Rusiji, ne konsultujući moskovsku patrijaršiju. Rusi imaju utisak da se radi o nezdravom misionarenju, ekspanziji na račun navodno sestrinske crkve. Oni sumnjaju u dobre namere stranih katoličkih sveštenika koji su većinom Poljaci. Biskupu Mazuru, takođe poljskog porekla, Rusija je prošle godine uskratila dalji boravak.

U Rimu će , vrlo blizu Svete stolice, iduće godine biti osvećen ruski hram. U sporu sa Vatikanom, Moskvu su podržale sve ostale pravoslavne crkve bez izuzetka.

Carigradska patrijaršija već decenijama ima dobre odnose sa Rimom, svake godine na praznik svetog Petra, zaštitnika Rimske crkve, visoka delegacija poseti Vatikan. Obrnuto, na praznik svetoga Andreja Prvozvanog rimska delegacija poseti Carigrad. Ovi susreti nisu samo protokolarne prirode već se vode i vrlo sadržajni razgovori. Patrijarh Vartolomej je u prvim godinama svoje službe zvanično posetio Vatikan i prisustvovao bogosluženju u bazilici svetoga Petra.

Papa Jovan Pavle svakako poznaje pravoslavlje, u njegovoj nekadašnjoj, krakovskoj, nadbiskupiji uvek je bilo pravoslavaca. Govorio je da mu je posebno bliska istočna iskrena pobožnost prema Bogorodici. U njegovo vreme, u svim zvaničnim dokumentima, pravoslavne crkve označavaju se sestrinskim, čime se ističe teološka bliskost.

Kamen spoticanja

Dve enciklike čine osnovu međusobnih odnosa – "Ut unum sint" i "Dominus Jesus". Pri tom se naglašavalo da dve crkve gotovo na isti način dele učenje o dva izuzetno važna segmenta: apostolsko prejemstvo (sukcesija) i sveta evharistija. Različitost postoji i opstaje oko tumačenja "Petrove službe", odnosno primata rimskog episkopa. Teološki dijalog vođen preko zajedničke mešovite komisije, osnovane pre više decenija, u potpunom je zastoju.

Najveće razlike u gledanjima postoje i dalje po pitanju unijatstva. Rim, posle Drugog vatikanskog sabora (1965), nastupa sa stavom da unijati treba prema pravoslavlju da predstavljaju most zbližavanja. Istok ih, pak, oseća kao kamen spoticanja. Sadašnjem rimskom pontifeksu i kuriji nije uspelo da ponude po ovom pitanju za hrišćanski Istok zadovoljavajuću platformu kako bi se prevazišao dijaloški zastoj.

Ima mišljenja da je papa Jovan Pavle Drugi prema pravoslavlju iskazivao dobru volju, ali veći prodori nisu bili mogući. Za njih je potrebno vreme, takođe i nove ideje, možda i drugi ljudi. Nekima su i sadašnji odnosi otišli predaleko, smeta im ma kakav dijalog i susretanja.

Vekovno nasleđe ne treba samo da bude povod oprezu, već i opomena i podsticaj. Rimska crkva je ponudila, svakako uz blagoslov pape, da se otpočne dijalog o ulozi rimskog episkopa u univerzalnoj crkvi. Prvi susret je održan maja ove godine. On može dugo da potraje ali je veoma značajan. Pesimisti smatraju da se u njemu ne može daleko odmaći, jer u njemu Rim ne nudi mnogo. Zasluga pape Jovana Pavla Drugog je da je on uopšte otpočeo.

Živica TUCIĆ