medicinski fenomen iz Užica
Prestala joj aritmija posle udara groma
Autor: V. Lojanica, T. Marković-Subota, S. Todorović | Foto:V. Lojanica | 09.07.2009. - 08:00

Užice, Beograd - Nada Aćimović (51) iz sela Šljivovica prekjuče, dok je čuvala ovce preživela je udar groma koji je pogodio kišobran koji je držala u ruci. Ženu su sigurne smrti spasili gumeni opanci koje je imala na nogama. Ona se oporavlja u užičkoj bolnici, a lekari kažu da je struja koja je prošla kroz njeno telo „odnela” srčanu aritmiju od koje je bolovala.

Kako je „Blicu” rečeno u užičkoj bolnici, Nada Aćimović zadobila je opekotine drugog stepena. Prema rečima jednog od hirurga, ova žena godinama je bolovala od hronične aritmije srca koja juče nije dijagnostikovana.
Dr Goran Milašinović, direktor Pejsmejker centra, kaže za „Blic” da u slučaju da je žena imala hroničnu apsolutnu aritmiju srca, koja je bezopasna i javlja se sa starošću, onda postoji mogućnost da je udar groma vratilo srce u normalan ritam.
- Puštanje električne struje kroz srce radi se i u medicini. Na taj način aritmija se konvertuje u normalan ritam. To se verovatno desilo i ovoj ženi. Međutim, može se desiti da se aritmija srca dobije nakon prolaska struje kroz srce - objašnjava dr Milašinović.
Idući za stadom ovaca, Nadu su crni oblaci sustigli oko 18 sati na brdu Omarak iznad Šljivovice.
- Odjednom se smračilo, počela je kiša, munje i gromovi. Otvorila sam kišobran i krenula ka obližnjoj kolibi da se sklonim od oluje. Kad je trebalo da uđem u kolibu, najednom je počelo da mi svetluca pred očima. Osetila sam kako me peče po levoj strani grudi, ispod ruke u kojoj sam držala kišobran - promuckuje Nada iz postelje hirurškog odeljenja užičke bolnice. Od udara groma koji je, najverovatnije, pogodio metalni vrh kišobrana, a zatim prostrujao kroz telo, Nada je pala na zemlju. Bez svesti, ležala je pola sata. Pretpostavlja se da su se vunene čarape i gumeni opanci „izbacili” struju iz nje i spasli joj život.
- Kada sam došla sebi kiša je i dalje pljuštala. Nisam shvatala šta se dogodilo. Tek kada sam videla da mi je odeća sa leve strane spržena, osetila opekotine po telu i bol koji se niz rebra spušta u nogu, bilo mi je jasno da me je pogodio grom. Dlan u kome sam držala kišobran bio je obliven krvlju - priča Nada.
Skoro nepokretna čobani­ca počela je da puzi livadom i doziva u pomoć, ali nije vredelo. Onda je mobilnim telefonom pozvala supruga Jelisija koji je brže-bolje stigao na Omarak i ženu prevezao u bolnicu.
U prekjučerašnjem nevremenu, koje je zahvatilo i rudničko-takovski kraj, od udara groma zapaljena je štala Mila Veličkovića
u selu Boljkovci, dok je u Ljutovnici oštećena kuća Svetlane Dmitrović. U Pranjanima izgorela je kuća penzionerke Olivere Janković, kojoj je živela sama.
Zoran Babić, načelnik Operativnog odeljenja protivgradne zaštite, kaže za „Blic” da je u utorak ispaljen najveći broj raketa od početka sezone - 15. aprila.
- Ispaljeno je 870 raketa, što je dnevni maksimum, a dejstvovano je sa 311 stanica u Srbiji. Od početka sezone, rakete su ispaljivane 46 dana. Sa svakodnevnim dejstvima počeli smo 23. juna i u narednih 16 dana stalno su postojali uslovi za pojavu jakih nepogoda. Prema prognozi, tako će biti i do kraja ove nedelje - kaže Babić.
Najugroženija teritorija bila je centralna i zapadna Srbija, dok su krajnji istok i jugozapad bili mirniji.
- Ove godine ispaljeno je 9.187 protivgradnih raketa. Najviše iz radarskog centra Bukulja, koja pokriva teritoriju Beograda, Gornjeg Milanovca i Kragujevca gde su u 25 dana dejstvovanja ispaljene 1.172 rakete. Iz centra Bešeja, koja deluje u Kragujevcu i Jagodini, u 22 dana ispaljene su 1.253 rakete. Najmanje se delovalo na području Sjenice, gde je u deset dana ispaljeno 326 raketa - kaže Babić.
Stručnjaci u Hidromete­orološkom zavodu Srbije objašnjavaju da se na našem podneblju munje javljaju uglavnom od sredine aprila do oktobra.
- Krajem proleća i početkom leta oblaci su niži, do četiri kilometra, manja je jačina struje i teže je predvideti gde će grom udariti. U takvim uslovima veća je verovatnoća da će grom pogoditi niže objekte. Krajem leta i početkom jeseni oblaci su na većoj visini, do 16 kilometara, munje su jače, ali je lakše predvideti mesto udara. U to vreme, gromovi obično pogađaju više objekte - kažu u Zavodu.
U Srbiji najviše dana sa grmljavinom, 43 godišnje, ima u području sjeničke visoravni, na jugoistoku oko 40 dana, u Beogradu je 35, a na severu Banata prosečno se beleži 28 do 30 dana sa grmljavinom. U Srbiji se godišnje beleži od tri do pet udara groma po kvadratnom kilometru.

Opasnije na selu
Aleksandar Pavlović, šef laboratorije za ispitivanje gromobrana, uzemljenja i instalacionih napona Instituta „Nikola Tesla” kaže za „Blic” da sistemi zaštite od grmljavine zavise od važnosti objekta i podneblja u kome se nalazi.
- Oko 90 odsto munja pogađa visoke objekte. U gradovima je atmosfera prljavija, ima više čestica koje služe kao provodnici i češći su udari groma nego na selu, ali u gradu je pojedinac zaštićeniji, jer ga velike zgrade sa gromobranima štite od udara - kaže Pavlović.
Za zaštitu objekta najvažnije je pravovremeno ugrađivanje gromobrana.
- Niži objekti ne moraju da imaju zaštitu ukoliko se nalaze u blizini visokog objekta koji ima gromobran - kaže Pavlović.

KAKO SE ZAŠTITITI OD NEVREMENA
Pre odlaska u prirodu informišite se o vremenskim uslovima
Ako preti oluja, potraži čvrsto sklonište
Ako ste u kući, izbegavajte da stojite pored prozora, otvorenih vrata, metalnih predmeta, kao što su slavine, utičnice i električni prekidači
Najmanje 30 minuta od poslednje munje i groma ne smete izlaziti iz skloništa
Pećine i udoline su dobra zaštita, ali ne i plitke jame mokrih stena
Mobilne telefone ili radio uređaje ne koristiti nego ih dobro spakujte u torbu
Nemojte da stojite u velikoj grupi nego se raširite kako bi u slučaju udara munja povredila manje ljudi
Izbegavajte osamljena stabla i ivicu šume
Nemojte da nosite metalne predmete
Šator nije zaštita, a ako ste u njemu klonite se metalnih šipki i mokre odeće
U šumi potražite zaklon kraj manjih stabala i grmlja
Izbjegavajte prostor blizu strujnih vodova, stubova žičara i dalekovoda
Ako ste na otvorenom, čučnite i savijte se napred stavljajući ruke oko kolena, ako je moguće stavite ispod sebe izolacijski materijal (jakna). Nemojte ležati ispruženo na zemlji
Kleknite na kolena ili sednite na prekrštene noge jer je čučanje iscrpljujuće. Osnovna logika ovog položaja jeste smanjivanje telesne visine i što manjom površinom tela dodirivati tlo. Rukama pokrijte uši kako bi sprečili povrede bubne opne.

 PREDRASUDE
Opasno je dirati osobu koju je pogodila munja
Munja ne udara dva puta na isto mesto
Munja udara uvek najviši objekt
Gumeni đonovi i gumena odela su sigurna zaštita

ZAŠTITITE APARATE
Na promene napona izazvane udarom groma najosetljiviji kućni aparati su računari i modemi. Ukoliko je telefonska linija izvedena vazdušno, a ne podzemno, udar groma može da uništiti kompjuterski modem.

Izvor: Blic