Тражећи нешто сасвим друго налетео сам у Политици на чланак у коме се спомиње Златко Судац, онда сам мало прокрстарио нетом и нашао још доста тога о овом човеку, ево неких фрагмената, а надам се да ће се наћи и неко из Хрватске да нам мало боље исприча о овом човеку или неко ко се сусрео са њим или неког припадника римокатоличке Цркве...


Златко Судац - шта пише на челу



Недавно је на Хрватској телевизији, у једној веома гледаној емисији, неколико наизглед паметних људи разговарало о Златку Суцу и нико није изричито рекао да је то што он тврди да ради једноставно немогуће. Размишљања су била отприлике оваква: "Ко зна, можда је то могуће." или: "Сведоци су рекли да су то видели, дакле то је истина, према томе нема шта да се расправља да ли је могуће пошто се већ десило". У току емисије су гледаоци могли да одговоре на питање: Да ли је Златко Судац обишан свештеник или чудотворац. Судећи по резултатима анкете, скоро 80% грађана Хрватске сматра Суца чудотворцем.

Потражили смо на Интернету истину о Златку Суцу, свештенику, стигмати и пророку који има моћ да буде истовремено на два места и да лечи људе. Знимљиво је да је скоро немогуће наћи неко негирање његових способности или тврдњу да су ране које се појављују на његовом телу ипак објашњиве, можда самоповређивањем. Да ли то значи да је Златко Судац аутентични пророк?


Мат. 24,11. И изићи ће многи лажни пророци и превариће многе.

Мат. 24,24. Јер ће изићи лажни христоси и лажни пророци, и показаће знаке велике и чудеса да би преварили, ако буде могуће, и избране.

Када сам био ђечак, нисам вјеровао у Бога. Био сам крштен и одгојен традиционално. Ишао сам у цркву, али сам одлазио празан. Нисам имао Бога. Нисам Га осјећао. И нисам вјеровао. Мислио сам да су све то лажи, да је то (вјера) утопија, да је то манипулација. Имао сам карактер побуњеника.

На повратку из војске био сам позван на семинар свећеника Емилијена Тардиффа. Семинар се одржавао на стадиону у Љубљани. Тамо је било 20.000 људи. Ја сам сједио на балкону. Отац Тардифф је рекао да је међу болеснима жена која је излијечена, а имала је 20 година парализу.

Он је рекао да осјећа велики електрицитет кроз њезино тијело, топлину, и да је Бог оздравља. Он је позвао све да моле за њу. Након кратке шутње, он је поновио "Госпођо, оздрављени сте. Устаните из својих инвалидских колица у име Исуса Криста, и махните својом марамицом као знак да сте то ви." Нитко се није устао. Након тога он је то поновио, "Ти која си излијечена, устани и дај знак." Поновно се нитко није устао.

Устао сам се и врло демонстративно отишао са скупа. Био сам на балкону тако да сам морао отићи на нижу разину да изиђем. Морао сам проћи кроз 2 или 3 реда болесника у инвалидским колицима. Док сам пролазио туда, отац Тардифф је поновио трећи пут: "Ти која си излијечена, у име Бога, устани и дај знак." Онда је жена устала. Била је отприлике 10 метара далеко од мене - управо тада сам дошао до ниже разине гђе су били болесни.

Видио сам је. Њезине ноге су биле мрсаве као и руке, мршаве као наш зглоб. Од рођења никада није стала на своје ноге. Два су јој мушкарца помогла да се устане. Са сузама, узбуђењем и дрхтањем она је једва учинила кораке према микрофону. И тако се мој живот још једном срушио као кућа од карата.

То оздрављење није било само за њу већ и за мене. Тједан дана након тога нисам могао ништа јести. Нисам могао причати ни са ким. Када градиш свој живот на "сигурним увјерењима", кулу од пијеска и тада нетко повуче простирач испод твојих ногу, остане велика рушевина. То је био почетак мог новог живота.

Златко Судац је рођен у Ријеци 1971. године, а ђетињство је провео у Врбнику на отоку Крку, мјесту одакле потичу гласовита врбничка златна жлахтина и загребачки надбискуп, први човјек Цркве у Хрвата Јосип Бозанић. У Врбнику и данас живе Златкови родитељи - његова мајка је, примјерице, са надбискупом Бозанићем ишла у школу. Послије средње школе неко вријеме ради као стројарски техничар, али уз рад уписује и факултет у Ријеци. Рат га је тако затекао као студента филозофије и психологије, да би након пар година открио свој прави позив, па 1993. године уписује богословију и сели у сјемениште.

Теологију завршава у Загребу, и у липњу 1998. коначно се заређује за свећеника и постаје жупник у малом оточком мјесту Новаљи. Одатле ће, нити годину касније, у свибњу 1999. године, стићи невјеројатна вијест о младом жупнику којему је, за вријеме дружења с пријатељима, на челу прокрварила рана у облику крижа. На оток су већ сутрадан пристигли новинари и фоторепортери, и слика младог свећеника у дугачкој бијелој хаљини, дуге косе и његоване брадице, с фластером на мјесту крвавога крижа, обишла је Хрватску. Његова је пак жупа ускоро постала мјестом ходочашћа вјерника из околних жупа, али и цијеле Хрватске, и легенда се незаустављиво закотрљала.

Неколико људи из жупе испричало је тако новинарима како су велечасног Суца једном виђели испред цркве - један од њих чак се и руковао с њим - што не би било нимало чудно да велечасни у том тренутку није медитирао у свом жупном дому, наравно, пред свједоцима. Онда су неки жупљани потврдили да осим дара билокације жупник посједује и дар левитације, како су га виђели гђе лебди изнад земље, док су се трећи пак клели да су га чули како у трансу говори старохебрејским нарјечјима.

Службена Црква према овом се наводном феномену, баш као према Међугорју, одредила врло резервирано, без службених коментара. Умјесто њих, Златко Судац је већ након неколико мјесеци повучен из Новаље и скривен од јавности. Неко је вријеме, како се чуло, провео на испитивањима у познатој римској клиници Гемелли, гђе је, веле, непобитно установљено да је стигма у облику крижа на његову челу "резултат заиста натприродне појаве, необјашњиве природним законима доступним сувременој знаности".

У хрватским католичким мисијама на Источној обали, његове мисе у Греенwицх Виллагеу или Неw Јерсеyу окупљају и по четири-пет тисућа људи, укључујући и јаке снаге редара и ватрогасаца. Исељенички и католички медији јављали су о новим чудесима: на једној је његовој миси проходала дотад непокретна жена болесних кукова, у Неw Јерсеyу неком је човјеку након Судчеве проповиједи нестао карцином, а на једној фотографији снимљеној у Цхицагу Судчев лик је - прозиран. Као врхунац стигла је вијест о највећем чуду: приликом боравка у Италији, у ломбардијском градићу Лугано ди Цуомо, точно на благдан светог Фрање Асишког велечасном су Златку Суцу прокрвариле живе ране на мјестима гђе је и сам Исус Крист приликом распећа био прободен чавлима!

Око 2500 људи, који су платили за улазнице по 60 долара, окупило се у Мемориал Аудиториуму у Сакраменту 14. новембра на дводневном семинару хрватског свештеника Златка Суца. Многи су се гурали напред, писао је часопис Сацраменто Бее, да би изблиза видели Оца Суца који носи ране Нашег Господа.

Тридесетједногодишњи Судац, који је свештеник од 1998. године, каже да је добио знак на челу - удубљење у облику крста дужине једног инча - у мају 1999. Како пише магазин Међугорје, Судац каже да га знак не боли, осим када се моли, када осећа како пулсира. Прича се да сваког првог петка из ране цури нешто налик сузама. Годину дана након појаве овог знака, Судац је наводно примио и друге знакове: на рукама и стопалима. Судац такође тврди да има дар говорења на многим језицима, предвиђања будућности и билокације.

Они који су дошли да виде наводног стигмату Суца, били су разочарани. По наређењу бискупа, Судац је прекрио ране.

Судац је повезан са наводним појављивањем Марије у Међугорју, у вези с којим је Југословенска бискупска конференција 1991. објавила да "на основу истраживања до сада није било могуће доказати да се ради о натприродним појавама". Отац Судац је допутовао у Сакраменто по позиву туристичке агенције Фиат Волунтас Туа, која организује путовања у Међугорје.



-----Оригинал Мессаге----- Сент: Мондаy, Јуне 03, 2002 4:33 ПМ То: Лука Рађа Субјецт: Велечасни Златко Судац

Бок патер Лука!

Видим да су многи у Палми па и цијелој Хрватској одушевљени велечасним Златком Суцем. Ја нисам. Чини ми се да он опонаша Исуса. Његова фризура и изглед па затим његово "скромно" држање на фотографијама моји су аргументи. Тај човјек заводи људе и на крају ће они вјеровати у велечасног Златка, а не у Исуса. Он је пуно заводљивији него Саи Баба, а ако сам у праву онда и врло опасан. Тај ми се човјек никако не свиђа и врло ми је антипатичан. Једна особа која се разумије у то рекла ми је да он, по њеном мишљењу, болује од схизофреније. У суботњем "Јутарњем" је објављен текст о велечасном и споменуто је наплаћивање његових семинара туристима из САД-а (2000$ по особи и дану(?, нисам сигуран за дане, али за особу јесам)). Какав је то бизнис и каква је то Црква? Црква би требала прогласити га чудотворцем и ходајућим свецем или га трајно уклонити из свећеничке службе. Шутња и тајновитост којом је обавијен његов случај јест најгоре што се може направити. Велики поздрави!

Он има крст утиснут на челу.

Напомена будућим мистицима: Ово не личи на аутентично мистично искуство. Мистици као Катарина Сијенска, Тереза из Авила и други нису ишли на турнеје и тврдили како имају натприродне способности. Покушавали су да раде онако како је Исус налагао: кришом.


Фра Грбеш: Какве су најчешће манифестације злога у животу људи?

Златко Судац: Најчешћа манифестација зла је лаж, глума… У свим структурама друштва, глума и лаж је нешто што је постало нормално и чак се то пропагира као један начин на који ми заједно можемо живјети и комуницирати. Па зато и упадамо у такве проблеме. Зато и је Хрватска у таквим проблемима. Сви свакоме лажу, глуме. Гледаш им у очи, у лице и видиш да ти лаже. А зна се тко је отац лажи.



"Ја волим свој хрватски народ и молим за њега. Не срамите се бити Хрвати, ја се поносим што сам Хрват", рекао је велечасни Златко Судац, што су вјерници попратили великим пљеском.

За вријеме мисе молио се за хрватске генерале - Јанка Бобетка, Анту Готовину и Мирка Норца, затим за хрватске узнике у Хаагу и хрватске бранитеље, те родитеље, жене и ђецу погинулих и несталих хрватских бранитеља.

Дана 27. 9. 2002. у цркви Света Мати Слободе на Јаруну светој миси коју је водио влч. Златко Судац прибивала је и госпођа Бранка Штивичић. Слушала је надахнуту проповијед влч. Суца у којој је говорио о љубави према Домовини и онима који су најзаслужнији за дар слободе, бранитељима, те о њиховим новим кушњама и актуалним проблемима с Хаашким судом. Дојмиле су је се ријечи које су звучале готово као апел: "Будите поносни", и порука: "Желим да будете људи који воле своју Домовину, који живе на коријенима кршћанства и који знају зашто су наши предци дали своју крв. Па није прошло ни 10 година: сви смо имали крунице око врата, молили се и свијеће палили. (...) Тада смо били заједно." Како је наглашавао потребу особног доприноса сваког вјерника, а јединства свих, госпођа Штивичић је била потакнута на особно ђеловање. Размишљајући што може учинити у овом времену бремениту за цијелу Домовину, посебно за бранитеље и генерале од којих су неки осумњичени, неки оптужени за тијек провођења ослобађајућих акција у Домовинском рату па за њих интерес показује Хаашки суд, кренула је у "акцију". Наиме, одлучила је изразити моралну потпору генералу Јанку Бобетку у тешким тренутцима његова живота скупљајући потписе суграђана који су против његова изручења Хаагу.

Позив Исуса Криста у мој живот био је један од најјачих захвата. Није то дошло преко ноћи. Уз дуго размишљања и молитве једноставно сам прекинуо са старим животом и кренуо да се одазовем том пориву у свом срцу. Моја силна потреба за тражењем истине, за љубављу, за слободом, све сам то нашао обједињено у једној особи, у особи Исуса Криста. Не бих свој живот мијењао ни за један други. И што се више човјек стапа с Богом, то више постаје сличнији Богу и ту видим сву снагу и сву пунину свећеништва и људског живота опћенито.

Ваша порука младима и нашим читатељима?

Велечасни Златко Судац: Будите мудри и критични! Не допустите да вама


Извор: преузето са pionirovglasnik.com

Ово је чланак из Политике који сам прочитао и покренуо ме да потражим још нешто о овом човеку...


Миљенко Јерговић


Атеисти се крсте

Златко Судац католички је поп и поп-звијезда. На његове духовне наступе долазе десетине хиљада људи, а његове вјерске течајеве похађају хрватски политичари, новинари, манекенке, пјевачи, богаташи и селебритији опће праксе. На Судчевом челу рана је у облику крста, што повремено прокрвари, коју он сакрива фластерима и пудером. То је стигма, настала сама од себе, попут тумора или младежа, као знак Божје одабраности и Судчеве усрдности у вјери. Иначе, он има и моћ билокације (да се у исто вријеме нађе на два мјеста), каткад и левитира, те хода по води. Наравно, таквим активностима присуствовали су само његови вјерници, који се баш јако разбјесне чим посумњате да њихов поп лети или претпоставите како би крст на његовом челу могао бити посљедица саморањавања.

Али то није све: Златко Судац наступа и слика се у бијелим хаљама, истим онаквим какве су у католичкој иконографији знак Сина Божјега Исуса Криста. Тако се сликао и за насловницу књиге разговора, које је са њим начинила Дуња Ујевић, ултрадесничарска новинарка и једна од Туђманових дворских дама у деведесетима. Та мекоукоричена књижица, иначе нимало јефтина (продаје се по цијени од двадесет еура), продана је, уз бесплатну рекламу државне телевизије, у неколико десетака хиљада примјерака и опремљена је поговорима врховних интелектуалних и духовних ауторитета Католичке цркве у Хрватској. У тој књизи Судац највеће зло овога свијета види у абортусу, а несрећу хрватскога народа у Еуропској унији и НАТО-у. Мање-више, он заступа све оно што је опћенити став већег дијела Католичке цркве у Хрватској. У књизи објавио је и неколико својих пјесама у којима се, осим вјерским темама, бави и невољеним Хашким судом.

Осим књижевнога и проповједничког дара, Златко Судац има и сликарски те музички таленат. Црквама он поклања своје радове, који затим бивају вјешани по зидовима и посвећивани. Недавно је Судац, уз помоћ мага хрватске популарне музике Зринка Тутића, снимио и свој први албум. На омоту це-деа видимо га као Исуса, како хода по води.

Све ово, и још којешта другога, навело је неке људе да се почну снебивати над оним што чини Златко Судац и његова ултрадесничарска и профашистичка братија (занимљиво, сваки паранормални феномен у нас прате љути десничари), али авај, ти људи или су атеисти или су она врста вјерничких закерала којима је наврх главе фашизације Цркве у Хрвата, или припадају апсолутној мањини унутар клера која нема баш никаквог утјецаја на црквена збивања. И онда се догађа нешто занимљиво: декларирани атеисти по новинама вапе да је богохуљење оно што Судац ради, док се декларирани вјерници сасвим проналазе и идентифицирају с његовим преоблачењем у Исуса. Тако је неку вечер на телевизији један угледни загребачки психијатар, иначе Судчев ученик и сљедбеник, казао, бранећи свог пастира од атеиста, да ово друштво данас и није способно препознати Исуса, те је на тај начин готово дао наслутити како би се Хрватима, након Блажене Дјевице у Међугорју, могао указати и Исус Крист у особи Златка Судца. И опет нико, осим атеиста и непримјетне вјерујуће мањине, у овим ријечима не налази ништа чудно.

Државна телевизија је, након изласка музичког албума, Златку Судцу посветила централну дневнополитичку емисију, у коју су позвали низ његових обожаватеља и адораната, али наравно никога ко би на било који начин оспоравао његова чудеса. Уз једносатну комбинацију вјерскога лудила, популистичкога махнитања и отвореног зазивања фашизма (које је, нажалост, постало необично често на ХТВ-у откад је ову кућу прије пар година преузео бивши комитетски кадар Вања Сутлић), публика је могла уживати и у првоме музичком споту Златка Судца. У њему, уз богобојазну пјесму у позадини, видимо младића како листа дневне новине и згражава се над чланцима појединих новинара, чије се фотографије приказују у споту (да, ту се нашла и моја брадата сличица), да би затим, згађен и ужаснут, одбацио новине.

Када не хода около маскиран у Исуса, Златко Судац појављује се на јавним мјестима у скупим одијелима, с дизајнерским затамњеним наочалама на носу, благо нашминкан крејоном, ајлајнером и пудером, да би се што више истакнула његова сличност с Божјим Сином из јефтиних католичких календара, али и да би се показало колико је модеран. Шета праћен ратним ветеранима и дугоногим љепотицама, као будући ајетолах какве луде католичке џамахирије.





Извор: Politika






А oвдe (jutarnji.hr/nedjeljni_jutarnji/clanak/art-2009,6,13,,166566.jl)  може да се види и чује како пева овај римокатолички свећеник

Zlatko je stjupid spojld bičarka. 
http://forum.burek.com/stupid-spoiled-whore-t327333.msg7213634.html#msg7213634 uja

Ne, znam.. po onome sto sam procitala po hrvatskim sajtovima, polovina smatra da je obican sarlatan, dok mu drugi pripisuju natprirodne moci...

Ja pripadam onim prvim.

U vremenima kada je drzava u raspadu, javljaju se svakakve vodje koje nude bolje sutra....

Inace, sto se tice te slike sa albuma, negde sam nasla opis da on ne izigrava Hrista koji hoda po vodi, vec nosi relikviju koja predstavlja Hristovo telo koja mu omogucava da hoda po vodi...

I pored toga... mene ta slika uzasno podseca na katastrofalnu komercijalnu kombinaciju budizma i hriscanstva...

Могао си одмах и да поставиш клип: Све што треба знати о Судцу у једној минути. 





0:08 Нико од њих не воли питу?!