Barbara En Brenan-Izranjanje svetlosti       

Zbog cega blokiramo svoju stvaralacku energiju?
"Prolazeci kroz bolna iskustva koja nam donosi zivot, automatski nastojimo da ne osetimo bol.Cinili smo to jos kao deca.Prosto odsecamo fizicki bol tako sto povlacimo svest iz povredjenog dela tela.Odsecamo psihicku i emocionalnu patnju tako sto napinjemo misice i potiskujemo je u podsvest.Da bismo je odrzali u podsvesti, stvaramo u svom zivotu najrazlicitije situacije koje nam odvlace paznju od nje.Trudimo se da budemo stalno zauzeti(radoholicari), ili odemo u sasvim suprotnom pravcu..Mnogi od nas postanu zavisni od droga, alkohola, cigareta, cokolade.
Projektujemo svoje probleme na nekog drugog i pocnemo da "brinemo" o njemu, umesto da se bacimo na resavanje sopstvenih problema.Da ne bismo osecali bol, pogresno usmeravamo ili potiskujemo velike kolicine energije, a time i ono sto jesmo i ono sto trenutno osecamo.Cini nam sa da mozemo da se izvucemo ako ne osecamo ili ako potiskujemo sebe, ali to tako ne ide.Cena je ogromna, ali mi cak poricemo da ona uopste postoji.Cena je nas Zivot.
Cini nam se da bol mozemo da zaustavimo samo tako sto cemo da zaustavimo protok energije koja u sebi sadrzi taj bol.Postoje specificni energetski tokovi koji sadrze fizicke, emocionalne i psihicke bolove.Na nesrecu, ti energetski tokovi u sebi nose i sve drugo.Bol je samo deo njihove sadrzine.
Moguce da nismo svesni odvijanja ovog procesa jer, kada zadjemo u svoje razumne godine,on je vec prerastao u naviku.Podizemo zidove oko svojih rana.Na taj nacin podizemo zid i oko svoje veze sa dubljim sredisnjim jezgrom.Doslovno znaci zazidamo svoju sustinu i odvajamo je od svoje svesti i svog spoljasnjeg zivota
Poreklo bola iz moje perspektive proistice iz verovanja da je svako od nas jedinka za sebe, odvojena od svih drugih i odvojena od Boga.Ovo verovanje u odvajanje dozivljava se kao strah, a iz straha se radjaju sva ostala negativna osecanja.Kada stvorimo ta negativna osecanja, od njih se takodje odvajamo.Proces odvajanja se nastavlja...A kljuc svega su Ljubav i Povezanost sa svime sto nas okruzuje.Bog je svuda i u svemu.Bozanska iskra je individualna u svakom od nas.
Kada se rodimo, jos uvek smo povezani kroz svoje jezgro sa velikom duhovnom mudroscu i snagom.Ta veza se tokom procesa sazrevanja polako gubi.Njeno mesto zauzimaju glasovi roditelja, cija je svrha da nas zastite i ucine da se osecamo sigurnima.
Govore o pravilnom i pogresnom, o dobru i zlu, kako da donosimo odluke..Dok veza sa jezgrom bledi, nasa decija psiha ocajnicki zeli da nadomesti originalnu urodjenu mudrost sa "funkcionalnim ja"-i tako se stvara maskirna licnost.
Maskirna licnost predstavlja nas prvi pokusaj da ispravimo sebe.Uz njenu pomoc, pokusavamo da se izrazimo na pozitivan nacin, onaj koji svet prihvata-isti onaj svet za koji se plasimo da ce nas odbaciti.Predstavljamo mu svoju maskirnu licnost, u skladu sa svojim uverenjima o onome za sta mislimo da svet kaze da je u redu.Maskirno "Ja" pokusa da se poveze sa drugima, jer je to "ispravno". Medjutim ono ne moze da ostvari nikakvu dublju povezanost, zato sto negira pravu prirodu licnosti.Maska nikada ne uspeva da proizvede ono unutrasnje osecanje sigurnosti za kojim tezimo.U stvari ona u nama proizvodi osecanje da smo varalice, osecamo se kao falsifikati i postajemo sve uplaseniji.Zato se jos vise trudimo.Koristimo ono najbolje u sebi da bismo dokazali da smo dobri(opet u skladu sa ugradjenim roditeljskim glasovima).To proizvodi jos vise straha,jos osecanja laznosti i tako ukrug."