Mojsiju je ovaj predeo bio poznat jer je ovde proveo četredeset godina svog života. Po teritoriji gde su živeli Amalečani, možemo odrediti mesto logorovanja – Rafidim. Amalečani su verovatno dobili ime po Ezavovom unuku – Amaleku. Živeli su na jugu Kanaana. U vreme Izlaska, Izraelci su se sukobili s ovim ratobornim narodom, i to je bio njihov prvi sukob. Od tada su oni ljuti neprijatelji Izraela.
Knjiga o sudijama, gl. 7, 12; gl. 12, 15;
     „A Madijani i Amaleci i vas narod istočni ležahu po dolini kao skakavci, tako ih biješe mnogo; i kamilama njihovih ne bješe broja; bješe ih mnogo kao pijeska po brijegu morskom“.
     „Po tom umrije Abdon sin Ilelov Farantonjanina, i bi pogreben u Farantonu u zemlji Efraimovoj na gori Amalečkoj“.

                                                                          ***
 
     U južnom delu Sinajskog poluostrva je planina Džabel Musa, visoka oko 2208 m. Leži južnije od planine Ras es Safsafeha. Džabel Musa se predstavlja kao mogući Sinaj - Horeb s kojega je svet primio najveću dragocenost – Zakon. Treba ovu tvrdnju staviti pod sumnju, jer ispod ove planine (Džabel Musa) nema nikakve doline, u kojoj bi, prema opisu Biblije, mogao da se skupi mnogobrojni narod. Uverena sam da ova planina ne može biti mesto s kojega je narodu darovan – Zakon:
Četvrta knjiga Mojsijeva, gl. 11, 21;
      „A Mojsije reče: šest stotina hiljada pešaka ima naroda, u kojem sam, pa ti kažeš: daću im mesa da jedu ceo mesec dana“.
     Duž istočne obale Crvenog mora se pruža planinski greben, s mnogo ugašenih vulkana. Mnogi su bili aktivni i pre nekoliko stotina godina. Skamenjena lava se prostire od blizu Palmire na severu do Meke na jugu Arabije. Mnogi naučnici traže Goru Zakona u vulkanima planine Seir, jer na Sinajskom poluostrvu, nema vulkana. Sedamdesetih godina devetnaestog veka, engleski naučnik Čarls Bejk je izneo mišljenje da je Sinajska gora - vulkan u Arabiskoj pustinji.
     Biblija ovako opisuje izraelski narod pred Bogom.
Peta knjiga Mojsijeva, gl. 4, 10 i 11;
     „Onaj dan kad stajaste pred Gospodom Bogom svojim kod Horeba, kad mi Gospod reče: saberi mi narod da im kažem reči svoje, kojima će se naučiti da me se boje dok su živi na zemlji, i da uče tome i sinove svoje;“.
     „Kad pristupiste i stajaste pod gorom, a gora ognjem goraše do samoga neba i beše na njoj tama i oblak i mrak“.
Druga knjiga Mojsijeva, gl. 19, 18;
     „A gora se Sinajska sva dimljaše, jer siđe na nju Gospod u ognju; i dim se iz nje podizaše kao dim iz peći, i sva se gora tresaše veoma“.
Knjiga o sudijama, gl. 5, 4 i 5;
     „Gospode! Kada si silazio sa Seira, kad si išao iz polja Edomskog, zemlja se tresaše, i nebesa kapahu, oblaci kapahu vodom“.

kako je lepo kad procitam ovako nesto, a ispod ne pise "ko si ti da ..."

     „Brda se rastapaše pred Gospodom; taj Sinaj pred Gospodom Bogom Izrailjevim“.
Prva knjiga o carevima, gl, 19, 8;
     „A on ustavši jede i napi se; po tom okrijepiv se onim jelom ide četrdeset dana i četrdeset noć dokle dođe na goru Božiju Horeb“.
Prva knjiga Mojsijeva, gl. 14, 6; gl. 36, 19 i 20 i 30;
     „I Horeje u planini njihovoj Seiru do ravnice Faranske pokraj pustinje“.
     „To su sinovi Ezavovi, u to su starešine njihove; a on je Edom“.
     „A ovo su sinovi Seira Horeina koji življahu u onoj zemlji: Lotan i Sobal i Sebeon i Ana“.
     „Starešina Dizon, starešina Ezer, starešina Dizan. To su starešine Horejima, kako im starješovahu u zemlji Seiru“.
     Mesto davanja Zakona zove se i Sinaj i Horeb. Mojsije čitav masim naziva imenom Horeb, a vrhove u predelu masiva, posebnim imenima. Iz teksta možemo zaključiti da se Sinaj ili Horeb (Gora Zakona), nalazi u planinama Seir.
     Od Druge knjige Mojsijeve, 19. glave, pa do početka Četvrte knjige Mojsijeve, opisuju se zakoni, propisi i pravila – data od Boga, na ovom mestu, narodu izraelskom.
     Dvadesetog dana, drugog meseca, druge godine po izlasku iz Egipta, narod je krenuo ispod Horeba i Sinaja. Mojsije moli svoga tasta da im pomogne u putovanju, jer on dobro poznaje te krajeve.
Četvrta knjiga Mojsijeva, gl. 10, 11 i 12 i 29-30-31;
     „I u dvadeseti dan drugog meseca druge godine podiže se oblak iznad šatora od svedočanstva“.
     „I pođoše sinovi Izraelovi svojim redom iz pustinje Sinajske, i ustavi se oblak u pustinji Faranskoj“.
     „A Mojsije reče Hobabu sinu Raguelovu Madijaninu, tastu svojemu: idemo na mesto za koje reče Gospod: vama ću ga dati. Hajde s nama, i dobro ćemo ti učiniti, jer je Gospod obećao Izraelu mnoga dobra“.
     „A on mu reče: ne ću ići, nego idem u svoju zemlju i u rod svoj“.
     „A Mojsije mu reče: nemoj nas ostaviti, jer znaš mesta u pustinji gde bismo mogli stajati, pa nam budi vođ“.
Peta knjiga Mojsijeva, gl. 1, 2; gl. 33, 2;
     “Jedanaest dana hoda od Horeba preko gore Seira do Kades-Barne“.
     „I reče: Gospod izide sa Sinaja i pokaza se sa Seira; zasja s gore Faranske, i dođe s mnoštvom hiljada svetaca, a u desnici mu zakon ognjeni za njih“.
     Kades-Barna se nalazi na granici Faranske pustinje i južne Jude i u to vreme su tu živeli: Cineji, Kalebovci, Rehabovci. Kibrot-Hatava je mesto na kojem je logor malo duže stajao u toku 11 dana puta od Horeba do Kades-Barne.
     Iz ovog teksta se može zaključiti da Džabel Musa ne može biti Gora Zakona, jer onoliki narod s juga Sinajskog poluostrva do severnog dela (Kades-Barne), sa po nekoliko dana pauze u Kibrot-Hatavi, Hazerotu i Taberi  ne bi mogao stići. U tekstu se jasno govori da je gora zakona u Seiru. Kadeš-Barna je deo južne granice Jude i znači - sveto mesto.
Četvrta knjiga Mojsijeva, gl. 20, 16; Ezehijel gl. 47, 19;
     „I vikasmo ka Gospodu, i Gospod ču glas naš, i posla anđela, koji nas izvede iz Egipta; i evo smo u Kadesu, gradu na tvojoj međi“.
     „A južna strana prema jugu od Tamara do vode Meribe u Kadesu, duž potoka do velikog mora. I to je južna strana prema jugu“.

Kadeš-Barna je od najranije istorije, naseljena, jer je bila veoma prometna raskrsnica karavanskih puteva. Ona je granica Faranske pustinje i zemlje koju su naselili Edomci. Okolina Kades-Barne se naziva i pustinja Sin, ali ona je, ustvari, deo Faranske pustinje.
Četvrta knjiga Mojsijeva, gl. 20, 1;
     „I sinovi Izraelovi, sav zbor njihov, dođoše u pustinju Sinsku prvog meseca, i stade narod u Kadesu; i onde umrije Marija, i bi pogrebena onde“.
Faranska pustinja je brdovita visoravan, s izrazitim uzvišenjima - vrhovima. Prosećna visina Faranske pustinje je između 600 m i 750 m nadmorske visine, što joj daje odlike planinske oblasti. Ova pustinja se sada zove: Bedinet et Tih – pustinja usamljenosti.
     Dakle, teritorija Madijanca, bila je Mojsiju veoma poznata, jer je na njoj proveo veliki deo svoga života (istočno i zapadno od Akabskog zaliva). Kad je reč o planini Džabel Musa, treba znati da ispod nje nema doline – bar ne onakve kakvu opisuje Biblija i na jugu Sinajskog poluostrva nema vulkana o kom govori Mojsije.
Logor u Rafidimu koji je bio nadomak zavičaja Mojsijevog tasta i u njegovom imenu je – prostranstvo. („Nedaleko od Rafidima, gde su se Izraelci bili ulogorili, nalazi se zavičaj Jetra, Mojsijevog tasta.“ PP 300). Jedanaest dana hoda od Horeba do Kades-Barne (koja je na granici Faranske pustinje i Jude) ukazali su mi gde da tražim Mojsijev prolaz.
     Najprirodniji je zaključak da je Mojsije vodio narod u predele koje dobro poznaje - Akabski zaliv i u blizini zemlje koja mu je obećana. Nema ni najmanj razloga poverovati da se Mojsije uputio na jug Sinajskog poluostrva. Planina Džabel Musa je na jugu Sinaja i da je tu Mojsije stigao, kao što se to danas tumači, on bi opet morao da se vraća na sever Sinajskog poluostrva, jer je Sinajski južni deo opasan neprolaznim morem – s istočne, zapadne i južne strane. Ima još jedan razlog da odbacimo mogućnost da je Rafidim bio na jugu Sinaja. S obzirom da Rafidim sadrži pojam o velikom prostranstvu, malo je verovatno da bi taj pojam sadržalo geografsko ime na skučenom donjem delu Poluostrva. Logičnije je da takav pojam sadrži geografska tačka na severo-istoku, gde se naslanja ogromna zemlja najvećeg poluostrva na svetu – Arapskog poluostrva.
     Sada kada imamo ove činjenice da je gora Zakona u planinama Seir, i da je Mojsije narod vodio u predele svoga tasta – Akabski zaliv, počećemo sa analizom Mojsijevog izlaska.
     Pre nego što će Mojsije krenuti s narodom iz Egipta, Venera je izazvala strah i haos među stanovništvom Egipta. Napravićemo kratak pregled  zbivanja u Egiptu, koje je izazvala kometa – Venera.
Druga knjiga Mojsijeva, gl. 7, 21; gl. 8, 13 i 14; gl. 9, 9 i 24 i 25 i 31; gl. 10, 19 i 22;
     „I pomreše ribe što behu u reci, i usmrde se reka tako da ne mogahu Egipćani piti vodu iz reke, i beše krv po svoj zemlji Egipatskoj“.
     „A Gospod učini po reči Mojsijevoj; i pocrkaše žabe, i oprostiše ih se kuće i sela i polje“.
     „I na gomile ih grtahu, da je smrdela zemlja“.
     „I postaće prah po svoj zemlji Egipatskoj, a od njega će postati kraste pune gnoja i na ljudima i na stoci po svoj zemlji Egipatskoj“.
     „A beše grad i oganj smešen s gradom silan veoma, kakoga ne beše u svoj zemlji Egipatskoj od kako je ljudi u njoj“.
     „I pobi grad po svoj zemlji Egipatskoj što god beše u polju od čoveka do živinčeta; i sve bilje u polju potr grad, i sva drveta u polju polomi“.
     „I propade lan i ječam, jer ječam beše klasao, a lan se glavičao“.

     „Okrenu Gospod vetar od zapada vrlo jak, koji uze skakavce i baci ih u crveno more, i ne osta ni jedan skakavac u zemlji Egipatskoj“.
     „Mojsije pruži ruku svoju k nebu, i posta gusta tama po svoj zemlji Egipatskoj za tri dana“.
Druga knjiga Mojsijeva, gl. 11, 30 i 35 i 36 i 37 i 38; gl. 13, 20 i 21;
     „Tada usta Faraon one noći, a i sve sluge njegove, i svi Egipćani, i bi vika velika u Egiptu, jer ne beše kuće u kojoj ne bi mrtvaca“.
     „I učiniše sinovi Izraelovi po zapovesti Mojsijevoj, i zaiskaše u Egipćana nakita srebrenih i naktia zlatnih i haljina“.
     „I Gospod učini, te narod nađe ljubav u Egipćana, te im dadoše; tako opleniše Egipćane“.
     „I otidoše sinovi Izraelovi iz Ramesa u Sokot, oko šest stotina hiljada pešaka, samih ljudi, osim dece“.
     „I drugih ljudi mnogo otide s nijma, i stoke sitne i krupne vrlo mnogo“.
     „Tako otišavši iz Sokota stadoše u oko u Etamu, na kraj pustinje“.
     „A Gospod iđaše pred njima danju i noću u stupu od oblaka vodeći ih putem, a noću u stupu od ognja svetleći im, da bi putovali i danju i noću“.
     Etam je i pustinja Sur, nalazi se severoistočno od teritorija Egipta. Sur – znaći zid. Ime je dobila verovatno po zidu koji se protezao od Sredozemnog mora do Sueckog zaliva. Egipćani su podigli ovaj zid da bi se zaštitili od prodora nomada lutalica, gonjenih glađu. Prelazili su u bogatu dolinu Nila. Između Kadeša i  pustinje Sura i Avram je jednom podigao svoje šatore.
Prva knjiga Mojsijeva, gl. 20, 1;
     „Avram otide odande na jug, i stani se između Kadesa i Sura; i življaše kao došljak u Gerari“.
     Preko Hebrona, pustinje Bersabejske, Kadeša i pustinje Sur, prema Akabskom zalivu i Arabiji, vodio je stari karavanski put, kojeg je Mojsije morao dobro poznavati. Karavanski put se u Arabiji spajao s putem koji je vodio sa severa od Palmire do juga u Meki. Ovaj karavanski put preko Hebrona, Judejskih klisura, Bersabeje i Kadeša, verovatno je bio aktivan u doba kada je reka Fison – sada Jordan imala tok do Akabskog zaliva, u koji se ulivala, izlazeći iz klisure Vadi-Vatir. Ovaj tok je reka Jordan (Fison) imala do pada asteroida 2047. godine od stvaranja sveta. Tada je uništena Sodoma i Gomora i formirano Mrtvo more u kome se uliva reka Jordan. Njeno nekadašnje ušće je sada Noeba - jedno peskovito poluostrvo. Na tom mestu, Akabski zaliv je širok oko 8 km i preko njega, prema Arabiji, pruža se plići deo morskog dna u dimenzijama korita jedne reke. To je korito pretpotopne reke Fison. Pre Potopa je Fison izvirući iz Edena tekla tim predelom, kroz Arabiju, ulivajući se u Indiski okean. O Mojsijevom putu ka Obećanoj Zemlji, Biblija ostavlja sledeći zapis:
Četvrta knjiga Mojsijeva, gl. 23, 7 i 8;
     „A iz Etama otišavši saviše k Fihahirotu, koji je prema Belsefonu i stadoše u oku pred Magdalom“.
     „A od Fihahirota otišavši pređoše preko mora u pustinju, i išavši tri dni preko pustinje Etama stadoše u oko u Mari“.
     Iz ovog teksta zaključujemo da iz pustinje Etam – Sur nisu išli na jug Sinajskog poluostrva već su skrenuli k Fihahirotu – Akabskom zalivu, koji je prema Belsefonu – što znači: Bal severa. Prema Akabskom zalivu su išli suvim koritom nekadašnje reke Fison, koja kroz klisuru Vadi-Vatir izlazi na Noebu poluostrvo – nekadašnje ušće reke Fison. Iz klisure Vadi-Vatir, mora da postoji mesto iz kojeg se izlazi prema severu Akabskog zaliva, i spaja s karavanskim putem Palmira – Meka i za koji je Mojsije znao. Problem je nastao, jer su im Egipćani ovde bili za petama. Bila je tada mrkla noć. Mojsije izmiče s narodom. Ne uspeva da izađe iz klisure prema severu. Zato se kreće  klisurom Vadi-Vatir i izlaze pravo na ušće Noeba, odakle više nije bilo suvozemnog puta. U tom trenutku, Venera je sve više prilazila našoj planeti. Tu noć je bila i najbliža. Videli smo kako je Venera, izazvala pomor živih bića, a u ovom momentu je pomogla Jevrejima. Zahvaljujući njoj, izraelski narod je prešao zaliv, na mestu između Noebe i Arapskog poluostrva. Evo kako nam ovaj trenutak opisuje Biblija:

Druga knjiga Mojsijeva, gl. 14, 19 i 20 i 21,
     „I podiže se anđeo Gospodov, koji iđaše pred vojskom Izraelskom, i otide im za leđa; i podiže se stup od oblaka ispred njih, i stade im s leđa“.
     „I došav među vojsku Egipatsku i vojsku Izraelsku beše onijem oblak mračan a ovijem svetlaše po noći, te ne pristupiše jedni drugima celu noć“.
     „I pruži Mojsije ruku svoju na more, a Gospod uzbi more vetrom istočnim, koji duvaše celu noć, i osući more, i voda se rastupi“.
     J. Laland je izračunao da bi kometa, čija je glava veličine Zemlje - na udaljenosti od 13290 lius, odnosno četiri prečnika naše planete, podigla vode okeana u vidu plimne visine 2000 toises, odnosno oko četiri kilometara. Pošto se svi delovi naše planete okreću istom ugaonom brzinom u normalnim uslovima, treba znati da bi u slučaju prilaska komete (veličine Venere) i dodirivanja njihovih atmosfera, došlo do poremećaja ugaone brzine onih delova koji nisu u čvrstom stanju (voda i vazduh). Iz Noebe, prema Arapskom poluostrvu, teren kroz more u razmerama korita jedne reke, viši je od ostalog morskog dna. Prilazom Venere, vode su se podižući u vis, prvo, povukle u dublje delove morskog dna, pa je nekadašnje korito reke Fison, u celoj dužini prema Arabiji, ostalo  suvo.
Ovakvu sliku, nesumnjivo, sugeriše i Biblija:
Druga knjiga Mojsijeva, gl. 14, 22 i 27;
     „I prođoše sinovi Izraelovi posred mora suhim, i voda im stajaše kao zid s desne i s leve strane“.
    „ I Mojsije pruži ruku svoju na More, i dođe opet more na silu svoju pred zoru, a Egipćani nagoše bežati prema moru;“.
     Pošto je dužina kroz more na ovom delu oko 8 kilometara, Jevreji su imali vremena da ga preko noći prođu. Venera se  ujutro udaljila od naše planete, pa se morska voda opet vratila u svoje staro korito. Prema Herodotu, završni čin borbe između Zevsa i Tfona odigrao se na Serbonskom jezeru. Kaže se: Tifon leži na dnu Serbonskog jezera. Kada je Venera prišla našoj planeti, usled Zemljine privlačnosti, Veneri su se spleli rep i glava. Zbog Zemljine gravitacije iz Venerinog repa su počeli da padaju komadi stena. To se dogodilo iznad Serbonskog jezera u Siriji. Sa Zemlje je to izgledalo kao da je velika kugla pobedila zmaja i bacila ga u jezero. Mojsije je ovu borbu figurativno vezao za faraona, što je u nauci dovelo do zabune. Uglavnom su naučnici ovo bukvalno shvatili i očekivali da faraon Merneptah, za kog su mnogi teolozi vezivali Mojsija, ne bude pronađen u grobnici. Kada je njegovo telo pronađeno, istoričari su Mojsijev prolaz kroz more potpuno odbacili.
     Ovakav prilaz Venere našoj planeti, dogodio se i 52 godine kasnije. Tada se voda reke Jordan skupila na gomilu, i korito ostalo suvo. Biblija i ovo spominje:

@Slobo,posto je ovo forum cija je sustina uvek prevashodno bila razmena misljenja, mozes li mi reci poentu teme?

Ima komentara na temi, na njih ne obracas paznju vec samo nastavljas sa postavljanjem teksta... pa kad vec imas dozvolu da postavljas, sto ne postavis lepo pdf i word da ko hoce da procita lepo skine, a ti malo da se upustisu diskusiju sa ljudima?

Могу.
Људи треба да сазнају истину.

Istina je relativna stvar.

Све је релативно у зависности из ког угла се посматра,али истина је само једна.