Odnos između polova uvek predstavlja neku vrstu borbe u kojoj se s jedne strane nalazimo "mi", a s druge "one". I bitke se, kao i sve bitke, vode na različitim terenima, osmišljavaju se i sprovode u delo različite taktike, neko na kraju pobedi, a neko izgubi. Ljutnje ima, ali ona uglavnom prođe brzo ukoliko se problem reši na adekvatan način i uz dobru komunikaciju. Ono što nikada ne sme da se zaboravi jeste to da žene vole da budu tretirane kao žene (ne kao stalne veze ili supruge), da im se govori da su lepe (i da vam se pri tom u očima ne vidi da lažete), da se prema njima ponašamo jednako obzirno kao i na početku veze.

To znači da bi ih trebalo iznenaditi, bar jednom mesečno. Napraviti nešto što znamo da vole, ali ne rutinski. Ako ona voli izlete, idite negde gde do sada niste bili; razmišljajte o ratnom plenu, taj će izlet moći da se pretvori u predigru. Žene obožavaju sitne znakove pažnje koji im govore da nam je do njih stalo. Poklonimo li im pažnju, posebno u društvu, procvetaće. Slična je situacija i ako vam ona prebacuje da ne provodite dovoljno vremena s decom pa je teret roditeljstva potpuno na njenim plećima. I ma koliko vam se gledala Liga šampiona, zaboravite na fudbal. Ona neće prestati da zvoca iz jednostavnog razloga - stvarno je u pravu. Zato se prihvatite posla, pomozite oko večere, operite sudove, bavite se klincima, a tek onda posvetite pažnju televizoru. I opet imajte na umu ratni plen: zadovoljna supruga, klinci koji vole svog oca, a Liga šampiona može malo da sačeka.

Svaka zamerka koju nam žene upućuju mahom ide iz njihovog uviđanja naše neodgovornosti. Zato je dobro razgovarati. Tako će ona shvatiti da vam je stalo do njenog mišljenja. Ovde dobro dođe jedna napomena: uvek se trudite da umesto "ali" koristite veznik "i": "Znam da si zabrinuta i želim da ti objasnim zašto mislim da nisi u pravu".



Izvor: Krstarica