Lobira se javno i za novac. - Tarife, u inostranstvu, nisu tajna

Lobiranje je, najkraće rečeno, uticaj na uticajne. Prema Oksfordskom rečniku, "onaj koji teži da utiče na donosioce zakona, pokušava da provuče zakone putem razgovora u lobiju i traži pomoć uticajnih ljudi" bavi se lobiranjem. Ova delatnost je jedan od segmenata odnosa s javnošću, a povezuje se još i sa delovanjem interesnih grupa i grupa za pritisak. Ali, ni to nije sve! Lobista je, dakle, svako ko želi da utiče na ishod odlučivanja vlade i preduzima korake u tom pravcu. Stoga se poslovno lobiranje prepliće se političkim, odnosno ekonomski interes lobiranja je novac, a političkog - moć.

Lobiranje je sastavni deo demokratskog procesa i ustavom zagarantovano pravo u SAD, Engleskoj i drugim zemljama. To je raznim aktima precizno regulisana delatnost kojom se bavi desetine hiljada profesionalaca. Reč je o poslu sa sasvim pozitivnom društvenom funkcijom, jer lobiranje omogućava veću javnost rada centara moći, njihovu efikasniju kontrolu i smatra se sredstvom u sprečavanju mita i korupcije.

Negativan imidž

Potpuno suprotno shvatanju kod nas, iako u našoj zemlji već ima profesionalaca koji se time bave, a nedavno je održan i seminar "Pi-Ar - uticaj na relevantne javnosti" o pregovaračkim stilovima, ubedljivoj retorici ("prejaka" i "zlatna" reč), o odnosima s javnošću kao moćnom uticajnom sredstvu, lobiranje kao da u široj javnosti još ima negativan imidž. Naši ljudi pod time podrazumevaju neko muvanje, potkupljivanje i mimoilaženje zvaničnih institucija. I koliko god je poznato da u inostranstvu važne ličnosti žele da se zna da su one meta lobista i veoma čest cilj različitih pi-ar aktivnosti, ne verujemo da bi ovdašnji političari i ministri to sa osmehom saopštili javnosti i "priznali" da su nečija važna meta. U inostranstvu se radi javno i za novac, a tarife nisu tajna.

Male tajne uspešnog lobiranja svakako su relevantnost, konkretnost, kompetentnost, tačnost, strpljivost. Stručnjaci savetuju: što manje papirologije, ali važni podaci moraju biti uvek pod rukom. Pristupajte lično, ostavite jak "otisak", fokusirajte činjenice, ne emocije, odvojite bitno od nebitnog, oslonite se na reference i kredibilitet, budite kratki, otvoreni i iskreni.

Lobista se najčešće sreće sa klijentom u pet do dvanaest. Zato ne valja prihvatiti neostvarljive ciljeve, već one koji su razumni, uverljivi, ostvarljivi i merljivi. Za neke je lobiranje umetnost (a ne nauka), koja podrazumeva taktičnost i veštinu slušanja, intuitivnost kada valja pogurati stvar, a kada se prepustiti toku događaja. Onoga koga lobirate morate pažljivo tretirati i kada sve ne ide kako treba. Tada ćete pre morati da odvratite klijenta od nepromišljene odluke, a "metu" sačuvate za budućnost. Kod lobista starog kova dobar ručak je bio početak i kraj svega. Sada to više nije dovoljno!

Sredstva uticaja

Nužna mirođija u lobiranju su dve naizgled jednostavne delatnosti: kontakti i uticaj. Kako ih ostvariti? Reklo bi se da su različiti marketinški maniri i ovde neophodni, jer na stavove okruženja možete uticati i peticijama, brošurama, posterima, plaćenim reklamama, političkim performansima, demonstracijama. Mediji se, naravno, ne mogu zaobići, jer preko njih možete plasirati saopštenja za javnost, slati pisma urednicima, "javljati" događaje novinarima. A tu je i još jedan novi medij - Internet, pogodan za elektronsku poštu i "sobe za diskusiju", obelodanjivanje nekog stava ili problema. I upravo onaj ko se bavi kompjuterima ima očigledan uticaj tamo gde se donose odluke. "Majkrosoft" je započeo lobiranje tek 1995. sa jednim čovekom stalno angažovanim u Vašingtonu. Sada ih ima dvadesetak i nije tajna ni da je ova kompanija 1996. godine finansirala više od 200 političara, i republikanaca i konzervativaca, tamo gde se donose odluke.

Ali, svet danas poznaje i demonstracije na daljinsko upravljanje. Ako želite da vaš problem stigne do Bele kuće postoje organizacije i lobi grupe koje će sve uraditi za vas. Koliko to staje? Dvadeset slova na traci jedan puta tri metra je 160 dolara, a 60 slova na traci jedan puta sedam metara - 250 dolara. Ako nećete da zamarate ljude da oni drže neku vašu parolu, moguće je odraditi samo prvu varijantu: dakle, parola bez demonstracija za tričavih 50 dolara!

Čarlton Heston i oružje

- U našoj zemlji lobiranje je prisutna, a neregulisana delatnost. Često je neplanirana, nesistematična i nikad deo šire strategije. Ipak, što su firme veće i bave se značajnijim poslovima, svesnije su moći lobija. Za male firme to je "visoka politika" - kaže Ana Bovan, direktor "Bovan komjunikejšns". - U svetu lobiraju i humanitarne organizacije, volonterske, koje obično daju do milion dolara. Ali, ako se krene na vreme, ne u pet do 12, i naširoko, korenito lobiranje, može se potrošiti još dodatnih 250 hiljada dolara tokom godine. Standardne tarife oko nekih problema su uglavnom od 30 do 40 hiljada dolara na mesečnom nivou. Plafona nema. Lobira se u svim mogućim oblastima u svetu, a najznačajnija i najuticajnija lobi grupa u SAD je NRA, odnosno Udruženje nosioca oružja, koje se zalaže za maksimalnu slobodu u nošenju ličnog oružja. Ovu lobi grupu predvodi čuveni glumac Čarlton Heston.

Prema rečima naše sagovornice, i kod nas su svesno, planski lobirale neke grupe koje imaju zajednički interes: roditelji nestale dece, privatni naftaši, Internet provajderi.

- Ali, naši građani nemaju ni priliku ni pravo da pokrenu rešavanje nekog problema sem ako ne sakupe 20 hiljada potpisa ili određeni broj poslanika to pokrene u skupštini. Međutim, uticaj javnosti na zakonodavni proces je veoma ograničen. Donose se, na primer, zakoni o školstvu i univerzitetu, a šta kažu studenti, asistenti, profesori, kao da nije važno. To prolazi bez javne rasprave - zaključuje Ana Bovan.

Snežana Bogdanović

----------------------------------------

Jedna od jednostavnih definicija lobiranja:
"Simply put, lobbying is advocacy of a point of view, either by groups or individuals."
- Propagiranje određenog mišljenja od strane pojedinaca ili grupa.
- Organizovano vršenje uticaja za interes pojedinca ili grupe.

Lobiranje je deo teorije vršenja uticaja na internu ili eksternu javnost (PR Influencing).

Iz ovoga se već može videti da je pitanje lobiranja veoma bitno, a nepoznavanje stvari podrazumeva da ljudi imaju u startu veoma negativan stav o ovoj temi.

Ne znam da li vam je jasno da kada pregovarate s vlasnikom firme, direktorom i sl. za veću platu, vi praktično lobirate za sopstveni interes.
Drugi primer je uticaj sindikata koji brojnošću svog članstva lobira za njihove interese.

Global Internet Policy Initiative (GIPI), koji postoji kod nas jeste jedna vrsta lobističke organizacije koja komunicira s vladama radi donošenja demokratskih Zakona koji se odnose na Internet.

Verovali ili ne u ovoj državi postoje kursevi koji se bave pitanjima lobiranja, uglavnom za političke svrhe.

Zato, lepo je kada imate mišljenje o svemu, ali trebalo bi biti oprezan pri etiketiranju

Dragan Varagić