vlasnici zemlje očekuju višestruku korist
Autoput podiže cenu parcela i do 40 puta
Autor: Tanja Nikolić Đaković | Foto:N.Rauš | 18.06.2009. - 08:00


Država još nije započela eksproprijaciju zemljišta za 10 kilometara beogradske obilaznice autoputa koridor 10. Najveći deo od 147 hektara zemljišta, od Batajnice do Dobanovaca, kuda će prolaziti trasa, pripada Vojinu Lazareviću i preduzeću PIK „Zemun”. Nekoliko hektara poseduju Ljubiša Buha i posredničko preduzeće advokata Milenka Ristivojevića i Momčila Cismila. Duž trase zemljište, kako „Blic” saznaje, imaju i Kinezi, iako zanemarljive veličine. Ukoliko se ne postigne dogovor sa njima ili o prodaji parcela državi ili o zameni za drugo zemljište, država će morati da iz budžeta isplati oko 30 miliona evra.

Dok se javnost zabavlja pitanjem koliko je koštala informacija o tačnoj trasi kojom će proći koridor 10, policija proverava neke od vlasnika ovih parcela i pleni imovinu direktora PIK „Zemun” u pokušaju da raščisti sve sumnjivo oko buduće obilaznice.
Eksproprijacija ovog zemljišta planiranog za izgradnju koridora 10 u ovom delu zato još nije počela. Pregovori sa tajkunima, vlasnicima zemljišta još nisu obavljeni, iako se oni sporadično po medijima oglašavaju uz tvrdnju da će ga se odreći ili da su spremni na zamenu parcela.

Zagarantovana dobit
Velikodušnost bogatih vlasnika zemlje razumljiva je kada se uzme u obzir da je njihov motiv ponovo dobit. Jer ukoliko trasa prođe preko njihovih parcela, susedne parcele koje su takođe njihovom vlasništvu dostići će i do 40 puta višu cenu.
Momčilo Mitreski, pomoćnik ministra poljoprivrede, kaže da nemaju podatke ko su vlasnici zemljišta kod obilaznice i da su, po prioritetima koje određuje javno preduzeće „Putevi Srbije”, dobili nalog da rade eksproprijaciju, po principu zamene, južnog i istočnog kraka - Dimitrovgrad i Niš, ne i obilaznice.
- Eksproprijaciju zemljišta kod beogradske obilaznice radićemo po principu zamene za državno zemljište iste vrednosti - kaže Mitreski.
Vlada Srbije se, prema njegovim rečima, odlučila isključivo na zamenu parcela, a ne i na isplatu. Nezavisno od klase ili površine rade po utvrđenim tržišnim vrednostima jednog i drugog zemljišta.
Dugo se spekulisalo ko su vlasnici najvećih parcela na ovom delu oboda Beograda. Javnost je licitirala od Miroslava Miškovića do Stanka Subotića i Ljubiše Buhe. Sam ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić otkrio je da je reč o Lazareviću, Buhi i firmi PIK „Zemun”. Buha i Lazarević sami su potvrdili da poseduju zemljište kod obilaznice.
Sada, na ovom potezu najviše zemljišta ima firma „Merijan”. Reč je o zajedničkoj kompaniji „Rudnap grupe” Vojina Lazarevića i grčke „Lambde” (vlasnice fabrike „Beko”). Oni imaju oko 400 hektara uz obilaznicu i na njenoj trasi. Lazarević tvrdi da nije kupovao zemljište da bi ga preprodavao i zaradio od države već da bi tu razvio biznis. Tada, međutim, nije imao informaciju da tu nije dozvoljena gradnja, s obzirom na blizinu poletno-uzletne piste, čime ovaj posao može da računa kao čist gubitak. Ali, ukoliko Lazarević postigne svoj naum, kaže dobro obavešteni sagovornik „Blica” da uz pomoć „prijatelja” izmeni detaljno urbanistički plan i izmesti poletno uzletnu pistu, tada bi se njegovo bogatstvo uvećalo višestruko.

Najvažniji prilazni putevi
Lazarević je, prema sopstvenoj tvrdnji iznetoj u medijima, u zemljište uložio oko 70 miliona evra. Zato smatra neozbiljnom procenom da će zaraditi od države na ime eksproprijacije jedan ili dva miliona evra. Što se tiče eksproprijacije, Lazarević kaže da s njim država nema problema.
- Spreman sam da je ustupim državi u zamenu za druge parcele - poverio se medijima.
Lazarević je priznao da je za njega i kompaniju važno samo da se obilaznica izgradi što pre, kako bi dobio prilazne puteve njegovim parcelama. Takođe, napomenuo je da je važno da grad što pre usvoji izmenu „planova za detaljnu regulaciju i ubrza proceduru izdavanja dozvola”.
Što se tiče PIK „Zemuna” koje na trasi obilaznice poseduje 35 hektara, dugo se spekuliše da iza ovog preduzeća stoji Ljubiša Buha Čume, svedok saradnik u procesu za ubistvo Đinđića.

Vlahović: imam zemlju, ali ni metar na koridoru
Buha to negira, ali potvrđuje da ima nekoliko hektara kod obilaznice. On tvrdi da je spreman da ih ustupi državi ukoliko to učine i ostali, ili da pristaje na razmenu parcela, ako trasa prođe duž njegovog zemljišta.
- Opet ću biti na dobitku, jer će u tom slučaju cena ostalih hektara biti viša - kaže on.
On tvrdi da ga još niko nije kontaktira niti mu predložio zamenu parcela.
Još jednu firmu mediji su pominjali u vezi sa PIK „Zemun” - „EKI Investment”, vlasništvo Aleksandra Vlahovića i Danka Đunića.
Vlahović za „Blic” demantuje da ima i metar na obilaznici, ili bilo šta sa PIK „Zemun”.
- Moja kompanija „EKI Investment” u kojoj je Dunić suvlasnik ima vlasništvo u preduzeću koje je kupilo zemlju na 40 hektara na potezu između ne obilaznice nego izlaza petlje od Dobanovaca i pruge iza oblaznice do Dobanovačke petlje. Kupljena je od poljoprivrednih proizvođača i tu „EKI Investment” nije sam, ima inopartnera. Ta zemlja je kupljena pre svega zbog izuzetne lokacije sa idejom da jednog dana na tom mestu izgradimo šoping molove i logističke centre. Nažalost, to u ovom trenutku, zbog svetske ekonomske krize nije izvodljivo - kaže Vlahović za „Blic”.

Procedura u tri koraka
Pre otkupa zemljišta na obilaznici, prema saznaju „Blica”, potrebno je da katastri u Zemunu i Surčinu sprovedu postupak „cepanja” parcela preko kojih će se graditi obilaznica. Nakon toga Vlada Srbije bi trebalo da donese rešenje o utvrđivanju javnog interesa za eksproprijaciju na toj deonici, a zatim i da se obezbedi novac za taj posao.
Tek nakon ispunjenja sva tri navedena uslova Putevi Srbije će - kako je već saopšteno, kao korisnik eksproprijacije, pokrenuti i sprovesti postupak zajedno sa imovinsko pravnim službama u opštinama kroz koje će se graditi ta deonica.

Zemljoposednici u okolini trase
Na parcelama koje okružuju trasu i koje neće biti predmet eksproprijacije, prema saznaju „Blica”, zemljište poseduju Miroslav Mišković - 40 hektara, Vojin Lazarević 450, Danko Đunić i Aleksandar Vlahović više od 100. Njihove parcele nalaze se sa desne strane od skretanja za aerodrom do Dobanovačke petlje. S druge strane, od „Autokomerca” do aerodroma, nalaze se parcele Stanka Subotića Caneta na više od 100 hektara. Ljubiša Buha Čume poseduje nekoliko hektara na potezu od Dobanovaca do Batajnice.


 
Država se bori da PIK „Zemun“ uknjiži kao svoje vlasništvo

Za zemljište PIK „Zemun” oko koridora 10 i zaobilaznice oko Beograda sada se, nakon utvrđenih malverzacija u prodaji, bori i država pokušavajći da većinu tih parcela uknjiži kao vlasništvo Srbije i grada Beograda.

- Spremili smo strategiju za odbranu zemljišta. Najinteresantnije parcele su oko beogradske obilaznice gde državno preduzeće PIK „Zemun” ima najviše zemlje. Iako na samoj trasi koridora ima samo 35 hektara, to preduzeće ima ukupno oko 2.200 hektara poljoprivrednog i 1.314 hektara građevinskog zemljišta. Državno pravobranilaštvo već je pokrenulo pre dva meseca postupak u Četvrtom opštinskom sudu da uknjiži poljoprivredne parcele kao svoje, a pravobranilaštvo Beograda će to uskoro uraditi za građevinsko zemljište - kaže izvor „Blica” blizak Vladi Srbije.
Postupak se vodi i pred trgovinskim sudovima, gde je prvo u beogradskom Trgovinskom sudu proglašen stečaj PIK „Zemun”, ali je pravobranilaštvo Srbije uložilo žalbu na to rešenje i predmet je od prekjuče u Višem trgovinskom sudu, koji treba da donese konačnu odluku.
stečaj bi koristio tajkunima
- Ukoliko stečaj ostane na snazi, to će značiti da imovina, pa i zemljište ide na doboš i to je više od 1.000 parcela. U praksi to znači da tajkuni mogu da kupe parcele za male pare. Bilo bi vrlo glupo da Srbija rasprodaje zemljište, da bi ga posle kupovala po znatno višoj ceni za izgradnju obilaznice - kaže izvor „Blica”.
U nadležnim pravobranilaštvima, vladinom i gradskom, prema rečima našeg sagovornika, užurbano se pregleda sva dokumentacija PIK „Zemuna”. Kako saznajemo, uglavnom je na većini parcela upisan kao korisnik PIK „Zemun”, ali ima i parcela gde je kao korisnik zaveden i neko drugi.
- Zarada se ostvaruje i u razlici cene zemljišta, jer je građevinsko znatno skuplje od poljoprivrednog. Velika dobit se ostvaruje, ako se kupi kao poljoprivredno, a u međuvremenu se promeni namena, pa se prodaje kao građevinsko - objašnjava izvor „Blica”.
Direktorka prodaje agencije za nekretnine „Feniks M” Ljilja Pavlović-Đorđević kaže za „Blic” da je cena za građevinske parcele po jednom aru od 1.500 do 5.000 evra.
- Cena varira u zavisnosti od mesta gde se nalazi zemljište i koliko je veliko. Poljoprivredno zemljište je jeftinije i cena se obično kreće od 500 do 700 evra po aru. Međutim, blizina autoputa i otvoren prilaz parceli sa autoputa može da znatno poveća cene - objašnjava Ljilja Pavlović-Đorđević.
Primenjujući te cene, 1.314 hektara građevinskog zemljišta PIK „Zemun”, u zavisnosti od položaja, vredelo bi od 197 do 657 miliona evra, dok bi za 2.200 hektara poljoprivrednog zemljišta bilo moguće uzeti od 110 do 154 miliona evra.

Policija istražuje promenu namene zemljišta
U beogradskom Okružnom sudu, kako je „Blic” juče preneo, vodi se postupak protiv bivših direktora PIK „Zemuna” zbog sumnji da su na nezakonit način za malo novca prodavali poljoprivredno zemljište preduzeća iako su znali da će promeniti namenu u građevinsko.
Terete se da su to radili bez konkursa kršeći i sve druge propise. U dva velika slučaja obuhvaćena optužnicom kupac je isti - Đorđe Božić, koji se pojavljuje kao vlasnik preduzeća „Georglenda” i „Silos Jakovo”.
Božić se tereti da je preko „Georglenda” kupio za 30 miliona dinara 33,68 hektara zemljišta PIK „Zemuna”. Nakon toga „Georglend” je prodat za 25 miliona evra firmi „Euro mall”. U Agenciji za privredne registre navodi se da je osnivač preduzeća „Euro mall” preduzeće „Zemun development aktiengesellschaft” iz Lihtenštajna, a vodi se na advokatsku kancelariju „Wilfried houp”, sa sedištem takođe u toj zemlji. Kako je „Blic” ranije pisao, policija je vodeći istragu protiv Stanka Subotića Caneta zbog sumnji da je bio jedan od organizatora šverca cigareta došla do podataka da je deo novca prebacio u Lihtenštajn. Povezivanjem dve istrage policija je sumnjala da je Subotić bio umešan u kupovinu zemljišta od PIK „Zemun”, ali protiv njega nije bila podneta krivična prijava, niti je bio optužen.
Drugo preduzeće Đorđa Božića „Silos Jakovo” vezuje se za Ljubišu Buhu Čumeta. Ni Buha se ne spominje u optužnici, već se navodi da je Božić preko „Silos Jakova” pokušao da dođe do 210 hektara zemljišta PIK „Zemuna”. Taj plan je propao jer je ga je sprčilo novo rukovodstvo PIK „Zemuna”, koje je policija uvela u prostorije preduzeća.
„Silos Jakovo” je i dalje vlasnik 141,6 hektara, a dva preduzeća Vojina Lazarevića poseduju 19 hektara.

Homen: Sprečićemo zloupotrebe
Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde, kaže za „Blic” da je interes Vlade Srbije da grad Beograd dobije oko 500 miliona evra od zemljišta PIK „Zemun”.
- Vlada Srbije neće dozvoliti da se ponove događaji koji su se dešavali prethodnih 10 godina sa zemljištem. Ubuduće će biti sprečen pokušaj svake zloupotrebe. Naša namera je da celokupno zemljište PIK „Zemun” pripadne državi. Onda Direkcija za građevinsko zemljište može ga ponudi najboljim investitorima - kaže Homen.
On navodi da sadašnje ponašanje države oko PIK „Zemun” pravi primer dobre koordinacije svih državnih organa.
- Ministarstvo pravde sada radi sa prvobranilaštvima, sudovima, tužilaštvima, Direkcijom za imovinu, gradom, jer je PIK „Zemun” od velikog državnog interesa. Nećemo dozvoliti da se otuđi državna imovina - istakao je Homen.


Izvor: Blic

Dogovor sa vlasnicima parcela kod obilaznice
Lazarević i Buha vraćaju zemlju državi
Autor: T.N.Đ.-K.P.-D.V.-V.Z.C. | Foto:Beta, A.Stanković | 19.06.2009. - 08:00


PIK „Zemun” odlukom Višeg trgovinskog suda u Beogradu od juče nije više u stečaju, čime je uklonjena poslednja prepreka za eksproprijaciju zemljišta na trasi koridora 10 i obilaznici kod Beograda.

Eksproprijacija zemljišta, prema saznanju „Blica”, obaviće se tokom narednih letnjih meseci, jer su se biznismeni, koji poseduju najveći deo zemljišta na trasi, Vojin Lazarević i Ljubiša Buha izjasnili da su spremni da svoje zemljište poklone državi ili zamene za drugo jer će izgradnja obilaznice uvećati vrednost njihovog preostalog zemljišta u okruženju.
Otklanjanje poslednjih formalno-pravnih prepreka za početak procesa eksproprijacije važno je i zbog toga što se Srbija u potpisanim ugovorima sa međunarodnim finansijskim institucijama o kreditima obavezala se da će država da snosi troškove kompletne pripreme za ovaj posao. Međunarodni krediti ne mogu se dobiti dok se ne obave pripremne radnje, eksproprijacija i projektovanje.
Međutim, dobre vesti brzo putuju, pa je Milutin Mrkonjć juče saopštio da će sporazum o kreditu Svetske banke od oko 388 miliona dolara za izgradnju Koridora 10 biti ratifikovan do kraja juna. On je rekao da su već dogovorene deonice koje će biti finansirane sredstvima Svetske banke.
U Vladi Srbije računaju, kako „Blic” saznaje, da vlasnici sitnijih parcela, mahom poljoprivrednici, neće pristati na zamenu, s obzirom na to da imaju tu i kuće i druge objekte, i da će im ipak za isplatu biti potrebno do 30 miliona evra. Takvih vlasnika, međutim, nije puno, a među njima ima i Kineza. Isplata takvih vlasnika koji će zbog eksproprijacije ostati bez krova nad glavom obaviće se po hitnom postupku, a procene su da će u te svrhe tokom leta iz budžeta morati da se izdvoji 5-10 miliona evra. Ostale isplate biće obavljane sukcesivno i mogu potrajati do kraja godine.
Cifra izdvojena za eksproprijaciju ipak je pet puta manja od prvobitne računice Ministarstva za infrastrukturu, koje je predviđalo da je za otkup 147 hektara zemlje na 10 kilometara od Dobanovaca do Batajnice potrebno oko 100 miliona evra.
Operativne pregovore sa vlasnicima vode dva ministra - Saša Dragin koji je zadužen za zamenu zemljišta i Oliver Dulić koji radi projekat eksproprijacije. Njih dvojica, kako se očekuje, treba da izađu već do kraja juna sa konkretnim projektom eksproprijacije pred Vladu, koji će sadržati precizne podatke o tome koliko će hektara zemlje biti zamenjeno drugim parcelama, koliko isplaćeno i koliko novca je potrebno za to.
Dugo se spekulisalo ko su vlasnici najvećih parcela na ovom delu oboda Beograda, kroz koje prolazi trasa obilaznice. Javnost je licitirala od Miroslava Miškovića do Stanka Subotića i Ljubiše Buhe. Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić otkrio je da je reč o Lazareviću, grčkoj kompaniji „Lamda”, Buhi i firmi PIK „Zemun”. Buha i Lazarević sami su već potvrdili da poseduju zemljište kod obilaznice. A juče nam je potvrda stigla i iz grčke kompanije.
Sada je konačno poznato da na ovom potezu najviše zemljišta poseduje firma „Merijan”. Reč je o zajedničkoj kompaniji „Rudnap grupe” Vojina Lazarevića i grčke „Lambde”. Oni imaju oko 400 hektara uz obilaznicu i na njenoj trasi.
Na samom auto putu, tik uz petlju na koju se nastavlja koridor 10, na 16 hektara nalazi se zemljište najpoznatijeg i najprodavanijeg na srpskom tržištu kineskog proizvođača obuće „Šafran”. Njihov direktor Dejan Bulatović kaže da je preduzeće registrovano u Srbiji, a da je reč o kineskom kapitalu. On tvrdi da je vlasnik kineski državljanin Zhou Haiying, koji je istovremeno i vlasnik firme „Diplon”.
Arhitekta Vesna Krivačević iz ove kompanije kaže da njihova parcela najverovatnije ne ulazi u saobraćajni koridor od kojeg ih deli 70 metara i da ih očigledno zbog toga još niko nije kontaktirao.
- Ako ipak zalazimo u trasu verovatno će nas kontaktirati - kaže ona i dodaje da je parcela kupljena pre tri godine i da je hektar koštao između 22 i 25 evra po kvadratu, odnosno 2.500 evra po aru.
Tada je vlasnik imao zamisao da izgradi Kineski distributivni centar, iako je u to vreme, stari detaljni plan tretirao to zemljište kao poljoprivredno.
Januara ove godine plan je izmenjen i trenutno je na usvajanju. On zemljište firme „Šafran” uvodi pod aerodromski koridor. O uslovima buduće izgradnje odlučivaće isključivo direktorat civilnog vazduhoplovstva.
- Mi smo sa 16 hektara sitni u odnosu na ostale koji nisu zahvaćeni aerodromskim koridorom, a imaju hiljade hektara i na većim delovim njihovog zemljišta moguće je graditi. Prema nacrtu novog generalnog plana, njihovo poljoprivredno zemljište preimenovano je u zone privrednih parkova. Do izmene plana na tom zemljištu izgradnja nije bila dozvoljena - kaže Krivačevićeva.
Privredni parkovi podrazumevaju prostor za napredne tehnološke grane privrede, naučne institute i laku industriju. Dozvoljena je i druga grupa aktivnosti: trgovina na malo i veliko, ugostiteljstvo, sport, ali ne i stanovanje.
Minimalne veličine parkova su 10 hektara i zato su se pojedinci udruživali kako bi odgovorili ovom zahtevu. A o cenama industrijskih parkova tek će se licitirati, iako se zna po uzoru na okolne zemlje da su one astronomske, kada kroz njih prođe sva infrastruktura.

Dogovor države i PIK „Zemun”
- Odlukom da PIK „Zemun” nije u stečaju omogućeno je da se sada realizuje ugovor između države i ove firme po kome će se svo zemljište koje to preduzeće ima u vlasništvu na koridoru 10 ustupiti državi, a za uzvrat će dobiti zemljište iste vrednosti. Sada u Četvrtom opštinskom sudu, može da se preda sporazum i time okonča postupak uknjiženja države kao vlasnika dela zemljišta PIK „Zemun” - kaže izvor „Blica”, blizak Vladi Srbije. Novo rukovodstvo PIK „Zemun” utvrdilo je da je od 3.500 hektara zemljišta samo 920 u vlasništvu tog preduzeća, a da ostalo pripada državi. Prema rečima našeg sagovornika, dogovoreno je i kako da se reši problem oko državnog zemljišta, koje je bivše rukovodstvo PIK „Zemun” 2003. uknjižilo na ime preduzeća.
- To sporno zemljište će postati građevinsko i nalazi se na ruti koridora 10 i oko puta Beograd - Novi Sad. Bivše rukovodstvo ga je prodalo, a prvi kupci u nizu su ga često ponovo preprodavali za veće sume. Dogovoreno je da se izbegnu sudski sporovi tako što će PIK „Zemun” dati državi za svaku takvu parcelu zemljište u istoj vrednosti. To se čini da se ne bi oštetili kupci koji nisu ni znali da je u pitanju državno zemljište - kaže izvor „Blica”.

Primer porodice Barišić
Preduzeće „Žito Dunav”, u vlasništvu porodice Spasoja Barišića, kupilo je 40 hektara zemljišta u blizini benzinske pumpe „Crnomarković” na autoputu Beograd - Novi Sad za 500.000 evra od PIK „Zemun”. Prethodno je PIK „Zemun” državno zemljište uknjižio kao svoje i tako ga prodao. Porodica Barišić je zatim prodala 13 hektara preduzeću „Feniks”, koje su u Srbiji osnovali kineski državljani, za čak 7.500.000 evra. Državno pravobranilaštvo pokrenulo je spor oko toga da se to zemljište vrati državi. Po sporazumu države i PIK „Zemun”, to preduzeće će sada morati da ustupi Srbiji zemljište u vrednosti spornih parcela.

Parcele koje okružuju trasu u vlasništvu su:
1. Miroslava Miškovića - 40 hektara
2. Danka Đunića i Aleksandra Vlahovića - više od 100 hektara, (njihove parcele nalaze se sa desne strane od skretanja za aerodrom do Dobanovačke petlje)
3. Stanka Subotića Caneta - više od 100 hektara
(sa leve strane od skretanja za aerodrom do Dobanovačke petlje od „Atukomerca” do aerodroma)

Trasa prolazi kroz posede:
1. Vojina Lazarevića
2. Grčke kompanije „Lambda”
3. Javnog preduzeća PIK „Zemun”
4. Ljubiše Buhe
5. Posredničkog preduzeća advokata
Milenka Ristivojevića i Momčila Cismila
6. Kineskog preduzeća „Safran”
7. Individualnih poljoprivrednika
Za 10 kilometara obilaznice država mora da kupi ili zameni 147 hektara zemljišta od Batajnice do Dobanovaca.

Izvor: Blic