6. zapis

Време старости се приближава


Иже ва Тројици славими Бог от небитија ва битије приведи вса божаставним мановенијем и вса мудростију устроиви, и чловека саздав, и постави јего ва рај пиште, и вса покори јему повиновати се. Ненавидеј добра дијавол, и прелстију змијноју изгнан бист Адам от раја вакушенијем древа, и мнеше убо человечскоје јестаство, зле и до конца отрг се от Бога. Темжде саздави нас без промишљенија не остави нас, на и онем божаставним мужем, Авраму и Мојсију, лицем к лицу глагола, и изјављенми пророчаскими варазумљаје и вазводе и всачаски благодетељствује и закон даст на помош. И пророци предглаголаше: "Са Бог наш над васеми вацари се, и не ваменит се ин ка њему". И не хоте осатвиити до конца, от дијавола мучима рода чловеча, преклон небеса, и саниде на земљу, и ваплти се от пречистије и неискусомужније девице, и са чловеки поживе, и нас ради пострада, и распет се, и трети дан васкрсе. И по сих вазнесе се на небеса са славоју, и седе о деснују Оца. Апостоли же, паки, наитијем Светаго Духа, васуду проповедаше слово твојего божаства:
"Искони бе Слово, и Слово бе ка Богу, и Бог бе слово." Но, се вса глаголом сили својеје. И паки и теми рекал јеси, дрзајте вери имате надежду.
Сего ради и аз грешни и смерени Божидар, надеје се на милост благоутробија ти, преклон колене, припадаје мољу се твојеј неизреченеј благости, да ми отврзеши очи, срдачнеј и ум, ка разуменију твојего неизчтенаго божаства. За ње же обрештшу ми се ва велицеј тузе и печали, ва италских странах, ва граде нарицајеме Венетијане (!) не моги изити ва отачастве својем, поњеже видех попирајеми род Христијански от Исмаилтен. Того ради бист моје укасњеније ва странах сих. И помислих јако време старости моје је приближајет се, јакоже рече нелажни пророк Давид: "Дније лет наших, ва њихже седамдест лет, аште ли же и ва силах осамдесетлет, и множаје и труд и болезан, Ми же обуревајеми јесми, ва печалех житија века сего сујетнаго, и васегда зрим самрт, ведушту ми ка концу, јакоже ва јевангелији слишу: "Уже и секира при корене древа лежит..." Сего ради мољу Господа Бога и пречистују јего Матер да ми поспешит до савршенија делу, јеже начех делати сиј октоих петогласник на службу Богу, и васем светим, и на просвештеније всем православним христијаном, јакоже Павел апостол глагољет: "Красеј црков, душу своју красит."
Мољу же васех, отце и братију, чатуште, или појуште, или преписујуште, аште что будет погрешно, ва књигах сих, исправљајте, љубве ради Христове, и мене грешнаго Божидара, трудивша се о сем, усрдно благословите, јакоже пишет се: "Молитва праведнаго, спасет грешнаго", и да обоји улучим милост зде, и таможе светом васи озарим се, славеште Отца, и Сина, и Светаго Духа, и ниња и присно, и ва веки веком. Амин.
И поставих сај белег мој вишеписани, даровани ми преждним мојим и мне велицијем ћесаром Кариолушем, от рождаства Христова пети ћесар нарицајет се обладајуштаја римским начелством, и мнозем и иним странам господин нарицајет се.
Начеше се писати сије светије и божаставније књиги, глагољеми октоих ва лето 7044, круг слнца 16, а луне 14.

Vrijeme starosti se približava

Bog slavljen u Trojici, iz nebića u biće je priveo sve, božanskim magnovenjem. I sve uredi mudrošću, i čovjeka stvori i postavi ga u raj (da se naslađuje božanskom) hranom. I sve mu podredi njemu da se povinuju. Đavi koji mrzi dobro, i lukavošću zmijinom, izgnan bi Adam iz raja, kušanjem (sa) drveta, i mišljaše, dakle, da je ljudska priroda zla, i sasvim se otrže od Boga. Zbog toga nas Tvorac ne ostavi bez staranja. I zato onim božanstvenim ljudima, Avramu i Mojsiju, (Gospod) licem k licu govoraše, i proročanskim izjavama savjetovaše i učaše i svakakvo dobro čineći, i Zakon (im) dade na pomoć. I proroci prorokovaše: "Ovaj naš Bog nad svima zacari se, i niko mu nije ravan." I ne htjede ostaviti ljudski rod da ga đavo muči i (da propadne ) do kraja. Prikloni nebesa i siđe na zemlju i ovaploti se od prečiste i nevine djevice. I sa ljudima poživje, i nas radi postrada, i (bi) raspet, i treći dan vaskrse. I poslije toga vaznese se na nebesa, sa slavom, i sjede na desnu stranu od Oca. A apostoli opet, silaskom Svetoga Duha, svuda propovijedahu riječ Tvojega Božanstva: "U početku bješe Riječ i Riječ bješe u Boga, i Bog bješe Riječ". Ali ovo sve riječju sile svoje. I još si njima rekao: "Slobodno propovijedajte vjeru, imaćete nadeždu". Zbog toga i ja, griješni i ponizni, Božidar, uzdajući se u tvoje milosrđe, klečeći na koljenima, molim Tvoju neiskazanu dobrotu, da mi otvori srce i um za razumijevanje Tvog neobjašnjivog Božanstva jer sam se našao u velikoj tuzi i nevolji, u Italiji u gradu zvanom Venecija ne mogav ostat u svojoj otadžbini da gledam kako Ismailićani satiru hrišćanski rod. Zbog toga sam došao u ovu zemlju sa zakašnjenjem. I pomislih da se vrijeme moje starosti približava, kao što reče istinoljubivi prorok David: "Dana godina naših svega ima do sedamdeset, a u jačega do osamdese tgodina, i većina su muka i bolest." Mi, smo, pak gonjeni burom životnih nedaća ovog sujetnog vijeka kao i uvijek vidimo smrt koja nas vodi kraju. I kao što kaže sveto pismo. "Već i sjekira kod korijena drvetu stoji." Zbog toga molim Gospoda Boga i prečistu Mater Njegovu da mi pomognu da završim djelo, koje sam počeo raditi, ovaj Oktoih petoglasnik, na službu Boga i svim svetim, i na prosvećenje svim pravoslavnim hrišćanima, jer kao što kaže Pavle apostol: "Onaj koji ukrašava crkvu, dušu svoju krasi."
Molim zato sve oce i braću, čitače ili pojce, ili prepisivače, ako bude što pogriješeno u ovim knjigama, ispravite ljubavi radi Hristove, i mene griješnog Božidara, koji sam se trudio o ovome, usrdno blagoslovite, jer kao što piše: "Molitva pravednoga spasiće griješnoga", da zajedno zadobijemo milost ovdje, i tamo, i ozarimo se svi svjetlošću, slaveći Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvijek, i u vjeke vjekova. Amin.
I stavih ovaj svoj grb iznad teksta, koji je darovao mojim precima i meni veliki ćesar Karlo, od Hristova rođenja, peti ćesar toga imena koji je vladao Rimskim carstvom, i mnogim drugim zemljama gospodar bio.
Poče se štampati ova sveta i božanska knjiga, zvani Oktoih, ljeta 7044, krug sunca 16, a lune 14.


Beograd. Narodna biblioteka Srbije, I 4, (Oktoih petoglasnik, Venecija, 1536, završeno 27. jula 1537. g.). Predgovor na l. 1 i 1`. ZIN I 485.

7. zapis

Као морнари на морској пучини


Поклањајем ти се Тројице Јединосуштнаја, безначелнаја, отче нерождене, безначелне, сине јединородне и сабезначелне, и Душе Свети, исходне јединосуштне и спрестолне Отцу и Сину, божаство једино и сила једина иже от небитија ва битије приведи Словом васачаскаја, последи же сазда чловека прст вазем от земље, и саглаголника себе садела, и васем видимим тварем начелника сотвори, и положи јего ва рај, пиште божаставније наслаждати се. Завидеј же бивш дијаволом, и преласт ванесе ва уши пра матери Еви, заповеди Божије, уви, преступник бист ! Изгнан бист от раја божаставније жизни ва мир са, паденије васему роду исходатај. Последи же божаставни мужије иже по њем не писанми и књигами просвештаху се, на чист самисл имуште и веру савршену, Духа Светога сијанијем просвештаху се, и тако ведејаху Божија хотенија, самому Богу беседујушту тем усти к устом. Таков бе Енох, Ноје, Мелхиседек, Аврам, Исак и Ијаков. Последи же Мојси, и пророци васи предаше нам писанија, јако же царскоје скровиште и неисташтимоје богатаство. По среде же их всех цар и Богот(а)ц Давид, наитијем Духа Светога научајем, предаст нам душеполазнују сију књигу глагољеми псалтир, славословити сим ва Тројици Бога, проповедаје јеже ка земљаним того пришаствије и јеже от Деви неизреченоје и чловеком несказаноје ваплштеније. По семже јединородни Син и Слово Божије не сатрпе видети рода чловеча от Дијавола мучима, приде на земљу, образ рабји пријем, ваплти се от пречистије деви Марије Богородице, благовољенијем отца, и саделанијем Светага Духа, и рожд се њеје без семене, прежде век рожд се от отца без матере на небеси, пслежде без отца на земљи от деви роди се Бог сиј савршен, и чловек савршен, прим осмодневноје обрезаније и кршт се от Ијоана ва Ијордане, и поживе ва мире сем кроме греха, ствараје знаменија и чудеса велија. Слепим прозреније подаваје, прокаженије очиштаје, слукије (!) исправљаје, беси изгоне, мртвије васкрешаје. Пакиже изволи прит на страст вољнују, пострадав и погребен бист, и васкрсе ва трети дан, попра ада и васе суштеје от века са Адамом свезаније ва адове тамници от уз сводоби, и вазнесе се на небеса, и седе о деснују Бога и отца. Апостоли изабра проповедати того величија и сили, иже исплнише васу васељенују благочастија и отгнаше васако кумирослуженије. Паки же мученици пролијаше крв своју, желанијем распаљајеми божаставније љубве. Преподобни же просијаше, јако светила велија, сијајуште ва мире, иже красна житија сего јако умети ваменише, их же имена васех, апостол же, и мученик, светитељ же, и преподобних и светим женам ва летноје обхожденије положихом тропари и кодаки (!) јакоже красними цвети рајсцими украшајем се. Наше же житије јако сујетноје и мимотекуштеје окајахом, поминајуште тех прекрасна житија, јеже пријеше поти и трудови и мученија да царствије небесноје улучет.
Teм же и аз грешни и мањши ва чловецех Божидар Вуковић от Ђурић, Подгоричанин, уведев умаљеније светих и божаставних књиг расхиштенијем и раздранијем иноверними језики, бившу ми тогда, ва западних странах италских, ва мирославствујуштем граде Венетијани, важделех трудољубазне, вазвргох себе на пучину неизчрпајемаго чловекољубија Божија, приникох ва глбини светаго писанија, и јелико вазмогох умом постигнути Богу поспешаствујушту ми, саставих форми сије, и саписах душеполазније књиги сије псалтири, ва њих же приложихом синаксаре дневније же, и постније, и часословац имеје же ноштнују и дневнују службу.
Тем же колене преклон, мољу се и милиседеју појуштим, или стихологисујштим, или преписујуштим, аште будет што погрешно исправљајте, и нас о сем трудивших се благословите, а не клнете, поњеже не писа Дух Свети, ни ангел, на рука грешна и брена, и дух унили, окајани и грешни.
Повеленијем господина Божидара Вуковића Подгоричанина, трудих се о сем саписанији, аз окајањејши и мањши ва иноцех ијеромонах Пахомије от Црније Гори, от Реке, јемуже отачаство гроб, земља же мати. Мољу ви, отци и братија, и коленом касају се, аште не рукоју, на језиком, аште будет что погрешно, појуште, љубве ради Христове, исправљајте, и нас усрдно трудивших се о сем, благословите, а не клнете, да и ви улучите, услишати страшни Владични глас, јеже речет ка суштим о деснују јего:
"Придете благословени отца мојего, наследујте уготованоје вам царствије от сложенија миру", јегоже буди васем нам улучити, славеште обоји купно Отца и Сина и Светога Духа, и ниња и присно и ва веки веком. Амин.
Тому слава и држава ва бесконачније веки. Амин.
Савршише се сије светије и божаставније књиги, глагољеми Псалтир, ва њих же приложихом синксари ва обхожденије летноје, тропари и кодаки (!) светим, такожде и посни синаксар приложихом и часословац, имеје ноштнују и дневнују службу по уставу преподобнаго отца нашего Сави Јерусалимскаго. Сије саписа се от битија ва лето 7029, а од рождаства Христова 1520, круг солнцу 1, а луни 18, злато число 2, индиктион 10, епахта 7. месеца октомврија 12, у Бнецијех.
Јакоже влнујуштеј се в пучине морсцеј, желајут прити ва пристаниште отишноје, такожде и аз желају прити до савршенија светије књиги сије.
Почеше се сије светије књиги писати месеца ђенуарија, 26. дан савршише се месeца октомврија 12. дан, у Бнецијех.

Kao mornari na morskoj pučini

Klanjam ti se Trojice jedinosušna i bespočetna, Oče nerođeni, bespočetni Sine jedinorodni i sabespočetni, i Duše Sveti, ishodeći, jedinosušni i saprestolni Oci i Sinu. Jedno božanstvo i jedna sila, koji si iz nebića u biće Riječju priveo sve. I na kraju stvori čovjeka, uzevši prah od zemlje, i načini ga sebi sagovornika, i svim vidljivim tvorevinama postavi gospodara. I postavi ga u raj da se naslađuje božanskom hranom. Bješe zavidnik đavo i prevaru provuče kroz uši pramajci Evi, te zapovijesti Božije, avaj, bi prestupnik ! Izgnana bi iz raja božanskog života u ovaj svijet, i cijelom rodu nanese propast. Poslije toga, Božiji ljudi koji su došli poslije njega, ne pisanim knjigama se prosvećivahu, nego, imajući čist um i savršenu vjeru, prosvjećivahu se svjetlošću Svetoga Duha, i tako razumijevahu Božiju volju, jer je sam Bog razgovarao sa njima iz usta u usta. Takav bješe Enoh, Noje, Melhisedek, Avram, Isak i Јakov. A poslije Mosjsija, i svi proroci predadoše nam knjige kao carske riznice i neiscrpno bogatstvo. Među svima njima car i bogootac David, silaskom Duha Svetoga poučen, predade nam ovu dušekorisnu knjigu, zvani Psaltir, da njime proslavljamo pesmama Boga u Trojici, propovijedajući Njegov dolazak na zemlju i od Deve (Njegovo) neizrečeno i ljudima neshvatljivo ovaploćenje. Potom pak, Jedinorodni Sin i Riječ Božija, ne podnoseći da gleda kako đavo muči rod ljudski, dođe na zemlju, uzevši na sebe ljudski lik, i ovaploti se od prečiste Deve Marije Bogorodice, milošću Oca i sadejstvom Svetoga Duha. I rodi se iz Nje bezsemeno, (On koji se) prije vjekova rodio od Oca bez matere na nebesima. Poslije se bez Oca na zemlji rodi od Djeve, Bog (budući) savršen i čovjek savršen, primi osmodnevno obrezanje i krsti ga Jovan u Jordanu, i poživje na ovom svijetu bez grijeha, čineći velika predskazanja i čudesa: slijepima darujući vid, gubavce iscjeljujući, sluh ispravljajući, bjesove izgoneći, mrtve vaskrsavajući. I opet je izabrao dobrovoljno da strada. Postradavši, pogreben bi, vaskrese trećeg dana, satre ad i sve one koji biše od postanja sa Adamom, svezani u adovoj tamnici, oslobodi od okova. I vaznese se na nebesa, i sjede sa desne strane Boga i Oca. Apostole izabra da propovijedaju Njegovu veličinu i moć. Oni ispuniše svu vaseljenu pobožnošću, i odagnaše svako služenje idolima. A onda i mučenici prolijevahu svoju krv, raspaljivani božanskom ljubavlju. A prepodobni prosijaše kao velika svetila, koji sve ljepote ovoga života smatrahu za smeće. Sva njihova imena, apostola i mučenika, svetitelja i prepodobnih, i svetih žena stavismo u godišnji krug, i tropare i kondake, kao prelijepim rajskim cvjetovima ukrašavajući se. A naš život, iako sujetan i prolazan, okajasmo pominjući njihove predivne živote, (i) koji podniješe znoj, patnju i mučenja da zadobiju nebesko carstvo.
Zato i ja griješni i posljednji među ljudima, Božidar Vuković od Đurić(a) Podgoričanin, uvidev kako jeretici, pljačkanjem i uništavanjem, smanjuju (broj) svetih i božanskih knjiga, nalazeći se tada na Zapadu, u Italiji, u svjetski slavnom gradu Veneciji, poželjeh (da štampam knjige), i predah sebe pučini neiscrpnog čovjekoljublja Božijeg, pronikoh u dubinu Svetog Pisma, i koliko mogoh umom postići, uz Božiju pomoć, pažljivo izlih matrice za slova, i odštampah ovu dušekorisnu knjigu, Psaltir, u koje stavismo sinaksare dnevne i posne, i časoslov koji ima noćnu i dnevnu službu. Stoga, koljenima priklanjajući, usrdno molim i preklinjem pojce, stihologce i prepisivače: ako bude što pogriješeno - ispravljajte, i nas, koji smo se o ovome trudili, blagoslovite a ne kunite, jer ne pisa Duh Sveti, ni anđeo, no ruka griješna i blatna, i duh malaksao, bijedni griješni.
Po zapovijesti gospodina Božidara Vukovića, Podgoričanina, trudih se o ovom štampanju, ja okajani i posljednji među inocima, jeromonah Pahomije, iz Crne Gore, iz Rijeke, kome je otadžbina grob a zemlja mati. Molim vas, oci i braćo, koljenima priklanjajući, ako ne rukom, a ono riječju: ako bude što pogrešno, pojući, ljubavi Hristove radi - ispravljajte, i nas, koji smo se o ovome usrdno trudili, blagoslovite a ne kunite, da se i vi udostojite čuti strašni Vladičin glas, koji reče onima sa desne strane Njegove: "Priđite blagosloveni Oca moga, primite carstvo koje vam je pripremljeno od postanka svijeta," koje neka svi mi zadobijemo, slaveći uvijek, i u vjekove vjekova. Amin.
Završi se ova sveta i božanska knjiga, zvana Psaltir, u koju dodasmo sinaksare za godišnji krug, tropare i kondake svetim. Takođe dodasmo i posni sinaksar, i časlovac koji ima i noćnu i dnevnu službu, po ustavu prepodobnoga oca našega Save Jerusalimskog. Naštampa se ovo od stvaranja svijeta 7029, a od rođenja Hristovog 1520, krug sunca 1, a lune 18, zlatni broj 2, indikt 10, epahta 7, mjeseca oktobra 12, u Veneciji.
I kao što oni koji se bore sa valovima na morskoj pučini, žele da pristanu u mirnu luku, tako i ja želim da ugledam kraj ove svete knjige.
Poče se štampati ova sveta knjiga, mjeseca januara, 26. dan, a svrši se mjeseca oktobra, 12. dan, u Veneciji.


Psaltir s posledovanjem, 7. aprila 1519 - 12. oktobra 1520. g., Venecija. Drugi pogovor na l. 351 - 352‚, prema Nemirovski I - 2 1993, 4, 31 - 33. ZIN I 444.

8. zapis

Војвода не спава док Теодосије и Ђенадије раде


Божаством својим прослављајеми ва Тројици Бог наш, и посилаје љубештим јего благодет пресветаго Духа иже истиноју вероју, и тем же напоими от неприкосновенаго божаства јего васијаше светила васему миру исплњајушта Божија хотенија по божаставному самотренију, наитијем Светаго Духа, реку же убо, о њем божаставним мужем Иоану Дамаскину, и Козми, и Ијосифу предаше же убо нам сију душеспаснују књигу, глагољеми Октоих, јеже вазвестише нам песнословити, ва трислнчнем божастве трисветими гласи ангелскими, славословимаго ва вишњих, изобилствовахом писанија пок(аја)нију наставника, ка Богу примиреније и васаким грехом потребљеније и ка божаставним стазам шаствије творити, приходештим са вероју, и срдачноју љубовју.
Паки же по милости великаго Бога нашего И(с)у(са) Христа и благодети и дару Светаго Духа, аз грешни Божидар Вуковић, отачаством от Диоклитије јеже јест ва пределех мађедонских, подвигохом се на сије божаставноје дело, јеже желах от јуности мојеје, и са васеју срдачноју љубовију потрудих, обаче же ни сна својима очима дах, ни поштедех от именија мојего, јеже ми дал јест Бог, дондеже придох на савршеније светије књиги сије, рекоми Октоих, Богу поспешаствујушту ми, саписах и саврших са великијем трудом ва западних странах. Обаче же мољу се васакому појуштому, или чатуштому, или преписујуштому, благословите, а не клнете, и да вси пребудемо ва благословенији Христове ва дан судњи и ва веки. Амин.
Повеленијем господина Божидара војеводе трудихмо се се о сих писанији, смерени ва иноцех свештеници Теодосије и Ђенадије парајеклисијарх монастира светаго Сави Србскаго иже јест ва Милешеви, отачаством же от места Пријепоља. Тем же молимо се појуштим, или чатуштим, или преписујуштим, аште будет что погрешно, исправљајте, и нас гешних рукоделисавших, сије, благословите, а не клнете, да и ви улучите јакоже Израиљ Вааламово: " Благословеште благословени, клнуштеј же проклети".
И да васи обрештемо благословеније господње, и того заповедем поспешаници будемо, салавеште Отца и Сина, и Светаго Духа, и ниња и присно, и ва веки веком. Амин.
Саврши се сија књига от битија ва лето 7 тисуштно и 45, а от рождаства Христова тисушта и 537, круг слнцу 17, луни 15 индиктион 10, темелион 7, епахта 7, златоје число 17, месеца ијулија 27, дан, у Бнетцијех.

Vojvoda ne spava dok Teodosije i Đenadije rade


Bog naš, čije Božanstvo slavimo u Trojici, šalje onima koji ga vole, milost i presvetoga Duha. I tako napojeni istinskom vjerom od Njegovog neprikosnovenog Božanstva sijahu svetila po cijelom svijetu, ispunjavajući Božiju volju. Po Božanskom proviđenju, silaskom Svetoga Duha, rečeno bi, dakle, onim božanstvenim muževima, Jovanu Damaskinu, Kozmi i Josifu, da nam predaju ovu dušespasnu knjigu, zvanu Oktoih, kojom nam oglasiše, da proslavljamo pesmama Svevišnjeg, proslavljanog u trisunčanom Božanstvu. (Ovom) knjigom obogatismo se: (Ona je) učitelj pokajanja, u Bogu primirenje, i potreba (poslije) svakog grijeha i putokaz ka božanskim stazama onima koji dolaze sa vjerom i iskrenom ljubavlju.
I opet, po milosti velikoga Boga našega Isusa Hrista, i blagodati i daru Svetoga Duha, ja griješni Božidar Vuković, porijeklom iz Dioklitije, koja je u predjelima makedonskim, odlučih se na ovo božansko djelo, koje željeh još od svoje mladosti. I od sveg srca se potrudih, čak ni sna svojim očima ne dah, ne poštedjeh ni svoga imanja, koje mi je dao Bog, dok ne završih ovu svetu knjigu, zvani Oktoih. S Božijom pomoću, odštampa se, i završi se, sa velikim trudom, u zapadnoj zemlji. I samo molim svakog pojca, ili čitaoca, ili prepisivača, da blagoslove a ne kunu, i da svi ostanemo u blagoslovu Hristovom, u danu sudnjem, u vjekove. Amin.
Po zapovijesti gospodina Božidara vojvode, trudismo se o ovom štampanju, smjerni inoci, svještenici Teodosije i Đenadije, parajeklisijarh manastira Svetoga Save srpskoga, koji je u Mileševi, porijeklom iz mjesta Prijepolja. Stoga molimo pojce, ili čitaoce, ili prepisivače ako bude što pogrešno, ispravljajte, a nas griješne, koji smo ovo rukodjelisali, blagoslovite, a ne kunite, da i vi zadobijete ono Valamovo, koje je (rekao) Izrailju: "Oni koji blagosiljaju (biće) blagosloveni, a koji kunu (biće) prokleti." I da svi dobijemo blagoslov Gospodnji, i da budemo izvršioci Njegovih zapovjesti, slaveći Oca i Sina, i Svetoga Duha, sada i uvijek, i u vjekove vjekova. Amin.
Završi se ova knjiga od postanja (svijeta) 7 tisuća i 45, a od rođenja Hristova tisuću i 537, krug sunca 17, a lune 15, indiktion 10, temelion 7, epahta 7, zlatan broj 17, mjeseca jula, 27. dan, u Veneciji.


Beograd, Arhiv Sanu, inv. br. 163, (Oktoih petoglasnik, Venecija, 1536, završeno 27. jula 1537. g.).
Pogovor na l. 158`. ZIN I 486.

9. zapis

Божидар Вуковић, родом из Диоклитијске земље


Поклањајем се тебе ва Тројици славими Боже, перевечноје јестатсво, пребогатоје и некончајемо величаство, неизследимаја сило, неизреченаја области, премудрости источниче, благости ва истину неизследимаја, иже једине имеје бесмртије, ва свете живи неприступнем сатвориви небо и земљу, и море и васа јаже ва њих, иже от небитија ва битије Словом приведи васачаскаја, и по савршенији делом, прст вазам от земље, саздав чловека јегоже образом својим почат, и саглаголника себе садела и васем видимим тварем начелника сатвори, и васа повиновати се јему покори и положи јего ва рај пишти божаставније наслаждати се. И сему завидев, дијавол, првоје убо преластив прваго чловека Адама својеју женоју Евоју, и преступиста заповеди Божије вакушенијем древа, и изгнан бист от раја, и от божаставније жизни ва мир сападеније васему роду исходатај. По семже преласти и прочеје чловеки, јеже оставити Бога и поклањати се бездушним идолом. Последиже они божаставни мужије Енох, Ноје, Мелхиседек, Аврам и Исак, Ијаков непасанми и књигами просвештаху се, на самисал имуште чист, и савршену веру Духа Светаго сијанијем просвештаху се, и тако Божија хотенија ведејаху Богу самому беседујшти им, усти ка устом. Потом же Мојси глагоље Богови лицем ка лицу иже и начртаније скрижали пријет от њего, и сих, по жестосрдију законаго ради измењенија сакруши. На изјављенми пророчаскими варазумљаје и вазводе, и васачаски благодатељствује, и закон даст на помошт, и пророци превазвестише јеже ка земљаним того пришаствије, и јеже от Деви неизреченоје и веком несказаноје ваплаштеније. По сихже јединородни Син и Слово Божије не сатрпе видети рода чловечаја дијаволом мучима преклон небеса и саниде на земљу, и образ рабји пријем, и плт васпријем от пречистије и неискусомужније Деви Марије Богородице, и са чловеки поживе кроме греха, творе знаменија и чудеса велија. Дајет слепим зреније, хромим хожденије, слухије исправљаје, беси изгоне, мртвије васкрешаје. Паки же нас ради, вољеју пострадав, рспет се и погребен бист. И трети дан васкрсе поправ ада, и суштеје са Адамом ва Адове тамници отреши от уз. И са славоју вазнесе се на небеса, и седе о деснују Отца. Апостоли же наитијем по рожденију божаставнога Духа, благодат васпријеше, и јеже проповеданијем светаго и божаставнаго евангелија, благочастија васељенују исплнише, идолскоје же помраченије исповргоше. Многострадални же мученици тело своје на рани предаше, и крв своју пролијаше божаставноју љубовију палими и нетленије васпријеше венце. Преподобни же просијаше јако светила сијајуште ва мира иже истиноју вероју темже иже и напојими от неприкосновенаго божаства јего, васијаше светила васему миру исплњајуштаја Божија хотенија по божаставному самотренију наитијем Светаго Духа. Реку же иже ва светих си свети канонотворци Дамаскин же и Козма, и сим подобни иже красна житија светим јако умети ваменише, предаше же нам сију и душеспаснују књигу, глагољеми Саборник, иж же имена васем светим изабраним, пророком, и апостолом, светитељем и преподобним, и прочим светим ва летноје обхожденије, ва њем положихом служби са агрипинијам иже имејут славословије и прочаја, јакоже красними цветци рајсцими украшајем се поминајуште тех прекраснаја бденија и пенија и васеноштнаја славословија паче меда сладчајшаја гртану.
Темже извољенијем великаго Господа Бога и Спаса нашего Исуса Христа и благодети дару Светаго Духа, аз грешни Христу раб, Божидар Вуковић, отачаством от Диоклитијских странах, ва пределех македонских, от града сушту глагољемаја Подгорица, видевши последњими временми от иноверних језик великоје раздрушеније и попереније светих црков и умаљеније божаставних књиг, и сего ради обрешташу ми се ва западних странах италских, ва мирославствујуштем месту Венетијане, уведев јако васа житија сего сујетна и маловременаја преходештаја, и сабирах, елика убо вазмогох умом постигнути јаже бити ка просвештенију и светлости светих црквих, Богу поспешаствујушту ми ка желанију мојему, сатворих от двоју рук слова инем подобијем јеже саписах и саставих сију божаставнују и многонарочитују књигу глагољеми Саборник, иже валожихом ва њем служби светим изабраним праздником са обличијем образа их, от месеца сектемврија до месеца августа. И к тому приложихом пасхалију Кирила Филозофа са слнчним и луновним кругом. Бог вест никако же не дах себе покоја, обаче же ни веждам мијим дреманија, и от богоданаго ми именија не поштедех, дондеже приспех на свршеније делу. Сего ради мољу се васакому појуштому, или чатуштому, или преписујуштому, љубве Христове ради, благословите, аште ли што будет сагрешено, исправљајте, а не клнете, и јуже васем благословештим, благодат получити, от Господа Бога и Сина нашего Исуса Христа, јемуже слава и држава, ва бесконечније веки. Амин.
Повељенијем господина Божидара војеводе трудих се о сем писанији, аз грешни, многоокајањејши и мањши ва иноцех јеродијакон Мојси, от монастира глагољемаго Дечанох иже јест ва странах македонских, близ великих гор, отачаством же от места нарицајемаго Будимља, близ монастира Шудикове.
Мољу ви отци и братија, и коленом касају се, аште не рукоју, на језиком, аште будет што погрешено, појуште, љубве ради Христове, исправљајте, и нас, усрдно трудивших се о сем, благословите, а не клнете, да и ви улучите услишати страшнаго и нелицемернаго судије глас, јеже речет ка о деснују стојештим: "Придите благословени Отца мојего и наследујте уготованоје вам царствије от сложенија миру, их же буди всем нам получити благодетију и чловекољубијем Господа нашега Исуса Христа, са њим же Отцу ва купе са Светим Духом, слава, држава, част и поклањаније, ниња и присно, и ва веки веком. Амин.
Тогда же четирем чувствијам бити светими и великими васељенскими патријарси ва Константину граду, новом Риму, престол обдржешту васељенскому пеатријарху, кир Јеремије, ва Александрији же, кир Ијоаким, папа и патријарх, ва Антиохије же владичаствујушту великому патријарху кир Михаилу, Ијерусалимским же престолом светитељствујушту, кир Ђерману патријарху.
Јакоже бо плавајуште ва пучине морсцеј обуревајеми, желајут прити ва пристаниште благоотишно, сице и пишуштеј желајут постигнути ва конац пишемије књиги. Се и ми благодетију Христовоју достигохом. Та бо јест зачело и савршитељ васакому делу благому, јемуже слава ва веки. Амин.
Поче се писат сија светаја и божаставнаја књига месеца ијунија 11 дан, а саврши се месеца ђенуарија 19. дан, у Бнетцијех, при великом дуксу Андреју Грити, начељствујушту јего ва време то
Саврши се сија светаја и божаставнаја књига, глагољеми Саборник, от битија ва лето 7046, а от рождаства Христова 1538, круг слнцу 18, а луни 16, индиктион 11, основаније 29, златоје число 19, епахта 1, месеца ђенуарија 19 дан, у Бнетцијех.

Božidar Vuković, rodom iz Dioklitijske zemlje


Klanjam Ti se, Bože, slavljen U Trojici, prevječna prirodo, prebogata i beskrajna veličino, neispitana snago, neiskazana vlasti, izvore premudrosti, istinska dobroto, neispitana pučino, Jedini koji imaš besmrtnost, nepristupačnu živom svijetu, Stvoritelju neba i zemlje, i mora, i svega što je u njima. (Ti) koji si iz nebića u biće, Riječju, priveo sve, i po završetku djela, uzevši prah od zemlje, stvorio čovjeka, udostojivši ga Svoga lika, i sebi sagovornika stvorio. I svim vidljivim stvorenjima postavi gospodara, i naredi svima da mu se pokore. I položi ga u raj da se naslađuje božanskom hranom. I ovome zavidje đavo. Prvo je, dakle prevario prvog čovjeka Adama, da preko svoje žene Eve, prestupe Božije zapovijesti kušanjem (ploda sa) drveta saznanja. I bi izgnan iz raja, i iz božanskog života, u ovaj svijet. Cijelom rodu izradiše propast. Poslije prevare i drugog, ljudi ostaviše Boga i klanjahu se bezdušnim idolima. Najposlije, oni božanski muževi Enoh, Noje, Melhisedek, Avram, Isak i Jakov, ne pismom i knjigama, no imajući jasnu misao i savršenu vjeru prosvjećivahu se svjetlošću Duha Svetoga, i tako ispunjavahu Božiju volju, razgovarajući sa samim Bogom usta na usta. Zatim Mojsije razgovaraše sa Bogom lice u lice, i primi od Njega ispisane Tablice, i ove, radi nepoštovanja Zakona, razbi. Ali (Bog) proročanskim izjavama urazumljuje i uznosi i svakako dobročinstvuje. I dade Zakon u pomoć, a proroci nagovijestiše Njegov dolazak na zemlju, a koje je od Djeve neizrečeno i čovjeku nedostižno ovaploćenje. Poslije toga, jedinorodni Sin i Riječ Božija, ne izdrža da gleda kako đavo muči ljudski rod, savi nebesa i siđe na zemlju, i primi Učiteljev lik, i ovaploti se od prečiste i nevine Djeve Marije, Bogorodice. I sa ljudima poživje bez grijeha, čineći znamenja i čuda velja: slijepima daruje vud, hromima hod, sluh ispravlja, izgoni bjesove, mrtve vaskrsava. I opet zbog nas svojevoljno postrada, bi raspet i pogreben i treći dan vaskrse. Satre pakao i (one) koji biše sa Adamom u adovoj tamnici, oslobodi od okova. I slavno se uznese na nebesa, i sjede o desnu stranu Oca. Apostoli, pak, rođenjem silaskom Božanskog Duha, milost primiše, i propovijedanjem svetog i božanskog jevanđelja, pobožnošću ispuniše vaseljenu, idolsko pomračenje odbaciše. Mnogostradalni mučenici, tijelo svoje mučenjima predaše, i krv svoju prolivaše, govoreći božanskom ljubavlju, i ovjenčaše se vječnim vjencima. A prepodobni prosijavaše kao svjetiljke koje sijaju po svijetu. Zato (što su) pravom vjerom zadojeni od neprikosnovenog Božanstva Njegovog, zasijaše svjetila po cijelom svijetu, ispunjavajući Božiju volju, po Božanskom proviđenju, silaskom Svetoga Duha. I rekoh vam, među svetima su (i) ovi sveti kanonotvorci, Damaskin i Kozma, i njima slični, jer (su) udobne živote zamijene svetim. I predaše nam ovu dušespasnu knjigu, zvani Zbornik, đe su imena svim svetim izabranim, prorocima, apostolima, svetiteljima, i prepodobnima, i drugim svetim. U godišnji ciklus stavismo službe sa agripinijama, koje imaju slavoslovlje i drugo. I kao da se rajskim cvjetovima ukrašavamo, služeći (sjećajući se njih) prekrasna bdenija i pojanja, i slavoslovlja, slađa čak i od meda grlu.
I tako, milošću velikoga Gospoda Boga i Spasa našega Isusa Hrista, blagodeti i daru Svetoga Duha, ja griješni, sluga Hristov, Božidar Vuković, rodom iz Dioklitijske zemlje, u predjelima makedonskim, baš iz grada, zvanog Podgorica, vidjevši u poljednje vrijeme, rušenje i uništavanje svetih crkava, od jeretičkih naroda, i smanjenje božanskih knjiga, obretoh se zbog toga, u zapadnoj zemlji italijanskoj, u svjetski slavnom mjestu Veneciji, uvidev da je sve u ovom životu sujetno, kratkotrajno i prolazno, sakupih, koliko sam umom mogao postići, ono što će služiti prosvjećivanju i sjaju svetih crkava. Bog mi je pomogao da ispunim svoju želju. Načinih od ove dvije ruke slova, različita, kojima odštampah i sastavih ovu božanstvenu i mnogo naročitu knjigu zvani Zbornik, u koji stavismo službe svetim izabranim praznicima, sa njihovim ikonama od mjeseca septembra do mjeseca avgusta. I tome dodasmo Pashaliju Kirila Filozofa, sa sunčanim i lunarnim krugom. Bog zna da sebi nikako ne dah pokoja, niti pak mojim očima sna. Ne poštedjeh ni Bogom mi danog imanja, dok ne završih započeti posao. Zbog toga, molim sve pojce, čitače, ili prepisivače, ljubavi Hristove radi, blagoslovite, ako što bude pogriješeno, ispravite, a ne kunite, i svima koji blagosiljaju zadobijete milost Gospoda Boga i Spasa našega Isusa Hrista. Njemu neka je slava i vlast, u beskonačne vjekove. Amin.
Po zapovijesti gospodina Božidara vojvode, trudih se o ovom prepisivanju, ja griješni, mnogo okajani i posljednji među monasima, jerođakon Mojsije, iz manastira zvanog Dečeni, koji se nalazi u Makedonskoj zemlji, blizu velikih planina, rodom iz mjesta zvanog Budimlja, blizu manastira Šudikova.
Molim vas, oci i braćo, koljenima priklanjajući, ako ne rukom, ono jezikom, ako bude što pogriješeno, pojući ljubavi Hristove radi, ispravljajte, i nas koji smo se usrdno trudili o ovome blagoslovite, a ne kunite, da i vi zadobijete (priliku) čuti strogog i nelicemjernog sudije glas, (koji se) obratio (onima) koji su stajali sa desne strane (od Njega): "Priđite blagosloveni Oca mojega, i primite carstvo koje vam je pripremljeno od postanja svijeta", a koje ćemo svi mi zadobiti milosrđem i čovjekoljubljem Gospoda našega Isusa Hrista, zajedno sa Ocem i Svetim Duhom, (neka mu je) slava, vlast, čast i poklonjenje, sada i uvijek, i u vjekove vjekova. Amin.
Tada su bila četiri čuvstva; sveti i veliki vaseljenski patrijarsi: u Konstantinopolju, novom Rimu, prijesto je držao vaseljenski patrijarh, kir Jeremija. U Aleksandriji, pak, kir Joakim, papa i patrijarh. A u Antiohiji vladao je kir Mihailo. Na jerusalimskom prestolu svetiteljstvovao je kir German, patrijarh.
I kao što mornari, na pučini morskoj gonjeni burom, žele da pristanu u mirnu luku, tako i oni koji pišu knjigu, žele da ugledaju njen kraj. Ovo i mi postigosmo, milošću Hristovom, jer je On početak i kraj svakom dobrom djelu, neka mu je slava u vjekove. Amin.
Poče se štampati ova sveta i božanska knjiga, mjeseca juna, 12. dan(a), a završi se mjeseca januara, 19. dan(a), u Veneciji, za vrijeme velikog dužda Andreje Gritija, koji je u to vrijeme vladao.
Završi se ova sveta i božanska knjiga, zvani Zbornik, od postanja (svijeta), ljeta 7046, a od rođenja Hristova 1538, krug sunca 18, a lune 16, indikt(a) 11, osnovanje 29, zlatan broj 19, epahta 1, mjeseca januara, 19. dan(a), u Veneciji.



Beograd. Narodna biblioteka Srbije, I 7, (Praznični minej, Venecija, 11. juna 1536 - 19. januara 1538. g.). Pogovor na l. 432 - 433`. ZIN I 494.