Psihijatrijski bolesnik zaklao mladića i ranio njegove roditelje :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Psihijatrijski bolesnik zaklao mladića i ranio njegove roditelje
Ubica pričao da ima spisak ljudi koje će da ubije
Autor: M. Ivanović, B. Janačković | Foto:M.Ivanović | 16.06.2009. - 08:00

Lebane, Niš - Sedeo sam u kući i pio kafu kada je komšija Slobodan uleteo sa nožem i poklao nas. Sin je sedeo na krevetu, prvo je njega ubo kamom u glavu. Onda je počeo da bode moju ženu Snežanu, pa mene. Bila su tu još dva naša mala deteta, ali njih, srećom, nije povredio - priča za „Blic” Vojislav Đokić (53) iz Ždeglova kod Lebana koji se sa suprugom Snežanom oporavlja na Hirurškoj klinici u Nišu od povreda koje im je preksinoć oko 20 sati naneo prvi komšija Slobodan Ivković (58).

Ivković, psihijatrijski bolesnik, nožem je usmrtio Bojana Đokića (18), Snežanu je ubo pet puta u grudni koš i jednom u glavu, a Vojislava dva puta u grudi i po jednom u ruku i rame. Ivković je potom mirno otišao do svoje kuće, gde je uhapšen tokom noći. Nesrećni roditelji, dok leže u bolničkoj postelji, još nisu potpuno svesni da im je ubijen sin.
- Svekrva je dozivala Bokija. Nije mi se odazivao. Šta mi je sa sinom? Gde mi je dete? - priča u šoku Snežana Đukić.
Ona kaže da je držala troipogodišnjeg sina kada ju je pomahnitali komšija napao i počeo da ubada nožem.
- Došao je na vrata i pitao: „Je l’ Voja tu?”. Pitala sam ga što ga traži i rekla mu da smo kod kuće navodno samo ja i svekrva. On je odmah izvadio nož iz trenerke i tri puta me ubo njime. Imala sam u rukama najmlađeg sina, ali on, srećom, nije povređen. Onda je Voja izašao, pa je i njega ubo u grudi - priča ona.
Đokići navode da ne mogu da shvate zbog čega ih je napao.
- Nikada ništa sa njim nismo imali. To je prvi put da je za 19 godina bio u našoj kući. Znali smo da je imao problema sa živcima i klonili smo ga se. Niko ga u selu nije puštao na kapiju, jer su znali kakav je. Tri puta je ranije policija dolazila kod njega na vrata - kaže Snežana.
U Hirurškoj klinici u Nišu navode da su supružnici zadobili teške telesne povrede, ali da nisu u životnoj opasnosti. Iz šok-sobe juče su posle operacije prebačeni na odeljenje Hirurške klinike.
Bračni par Đokić ima sedmoro dece, starosti od sedam meseci do 19 godina. Bojan je bio drugo dete, a najstarija ćerka je udata. U trošnoj kući u selu Ždeglovo sa tri počađavele prostorije, prljavim krevetima i zemljom umesto poda, živi i Vojin brat Miloje sa suprugom i njihovo troje dece. Sa njima živi i najstariji član porodice, baka Aleksandra (80), koja je bila očevidac tragedije.
- Sedela sam na terasi i odjednom vidim na stepenicama Slobodana sa nožem. Nešto je promrmljao, nisam razumela šta. Snaha je pekla hleb u kuhinji i verovatno čula njegov glas i krenula ka kućnom pragu. Tu ju je napao. Udarao ju je i udarao nožem, ne znam koliko puta. Ništa nije govorio, samo je mahao rukom. Vrištale smo obe, dozivale pomoć, niko nas nije čuo. Nisam videla kada je ušao u sobu i ubio mog unuka, ali sam gledala kada je u dvorištu presreo Voju. On se branio, ali je bio goloruk. Ko zna koliko bi to trajalo da se s lanca nije odvezao pas i napao ubicu. Vukao ga je za nogavice, grizao ga. Ovaj ga je posle šutnuo i izašao iz dvorišta. Tek posle deset minuta sam ušla u sobu i videla mrtvog unuka. Ne znam šta se posle dešavalo, onesvestila sam se - priča uplakana baka Aleksandra.
U dvorištu kuće juče su pored rođaka i prijatelja trčkarala deca, koja kao da nisu shvatala šta se desilo. Tek kada je oko podneva pogrebna služba dovezla mrtvački sanduk, zaorio se krik iz njihovih grla.
- Brate. Brate moj, mama, tata, gde ste - vrištala je dvanaestogodišnja devojčica, a za njom i mlađa braća i sestre.
Komšija Stanoje kaže da je prethodne noći video kako Vojislav, sav krvav, izlazi iz svog dvorišta.
- Vikao je: „Ubi me ova budala”. Iza njega je mirno išao ubica - priča komšija Stanoje.
Leskovačka policija nije utvrdila motiv ovog monstruoznog zločina, ali komšije pričaju da je Ivković porodicu Đokić fiksirao pre desetak dana kada mu je, navodno, jedno od sedmoro dece iz te kuće ukralo novac.
- Pričao mi je da je novac kasnije vraćen, ali on je bio strašno ljut i stalno je o tome pričao. Nerviralo ga je i to što su deca galamila ispred njegove kuće. Bojan nema veze s tim. Bio je zlatno dete - priča Milorad Stoiljković, jedan od komšija Đokićevih.
Meštani Ždeglova znali su da je Ivković bolestan. Četiri puta se ženio, a iz dva braka ima dve ćerke koje žive sa majkama. Žene su, pričaju komšije, bežale od njega jer ih je psihički maltretirao. Poslednjih nekoliko godina živeo je sam. Tvrde da nije bio agresivan i da se hvalio da je prvi psihijatrijski bolesnik koji se izlečio.
- Veoma je pismen, piše pesme, svira na nekoliko instrumenata. Poslednjih nekoliko meseci je počeo da pije i da priča kako ima spisak od 20 ljudi u selu koje će da ubije. Pominjao je svoje rođake i neke ljude koji su mu se nešto zamerili još pre 20 godina. Nikada nije pomenuo Bojana u tom kontekstu, a niko nije primao za ozbiljno te njegove priče - priča komšija Stoiljković.
Portparol leskovačke policije Boban Zdravković kaže da Slobodan Ivković nije odranije poznat policiji i da u PU Leskovac nije zavedena nijedna krivična prijava protiv njega. U Ždeglovu pak tvrde da su bivše Slobodanove supruge nekoliko puta prijavljivale napade i da je tužilaštvo u Lebanu pokretalo postupke protiv njega. Đokići žive od socijalne pomoći, odnosno od oko 9.000 dinara i od povremenog nadničenja, jer nemaju svoje imanje. Deca izgledaju veoma zapušteno i pohađaju Specijalnu školu. Osam razreda te škole završio je i ubijeni Bojan Đokić.

Deca smeštena u hraniteljsku porodicu
U Centru za socijalni rad u Leskovcu rečeno je „Blicu” da su dvoje dece porodice Đokić, od tri i pet godina, smešteni juče oko 17 sati u hraniteljsku porodicu uz asistenciju policije. Istovremeno, sedmomesečna beba prebačena je na Dečje odeljenje u leskovačkoj bolnici zbog neuhranjenosti. Direktorka tog centra Elizabeta Filipović nije znala da objasni zašto taj postupak nije sproveden ranije, jer je bilo evidentno da deca porodice Đokić žive u krajnje nehumanim i neljudskim uslovima.

Mislio da ga truje ćerka

Direktorka specijalne bolnice u Gornjoj Toponici dr Albina Stanojević kaže za „Blic” da je Slobodan Ivković od 2001. do 2007. lečen sa prekidima šest puta u ovoj ustanovi kod Niša zbog paranoidne šizofrenije. Po njegovoj izjavi lekarima, prvi put je od ove psihičke bolesti lečen sa 28 godina, ali nije poznato u kojoj ustanovi.

- U svih šest slučajeva on je u pratnji policije bivao priveden na lečenje zbog agresivnog ponašanja prema bivšoj ženi i ćerki. U pet slučajeva se radilo o agresiji prema ženi, a poslednji put prema ćerki. Pretpostavljam da je njegova bivša supruga prijavljivala takvo njegovo ponašanje. U svim slučajevima su u pitanju bile verbalne pretnje, nema podataka da ih je i fizički zlostavljao. Poslednji put je na lečenju bio od maja do avgusta 2007. godine zbog agresije prema ćerki koja je tada imala 13 godina. Nakon sprovedene terapije pušten je iz bolnice. Otpušten je 5. septembra 2007, jer nije postojala nikakva sudska presuda na osnovu koje bi mogao da bude duže zadržan u bolnici na lečenju - objašnjava direktorka.
Dodaje da je njemu bio zakazan kontrolni pregled posle 15 dana, na koji se nije javio. Kako saznaje „Blic”, Ivković je poslednji put bio hospitalizovan u maju 2007, jer je bio ubeđen da ga ćerka, koja je tada imala samo 13 godina, truje i da mu ona nešto radi kako bi bio bolestan.

Duševni bolesnik koji je pretio ubistvom i dalje na slobodi

Ja sam psihijatrijski slučaj. Imam specifični poremećaj ličnosti. Skrenuo sam na ratištu i primam invalidsku penziju kao psihički oboleo. Pukao sam na ratištu - kaže Jovan Đorđević i pokazuje svoju zdravstvenu knjižicu u kojoj pišu oznake ovih oboljenja.

Zaječarska policija privela je proteklog petka Đorđevića jer je javno govorio kako će ubiti Željka Golu (27) i njegovu familiju pošto je ovaj vozač u Vladi Srbije bio vinovnik nesreće u kojoj je nastradao Marko Đorđević (22), bratanac Jovana Đorđevića. Đorđević je na saslušanju govorio policiji kako će se osvetiti, izvršiti ubistvo, a na kraju saslušanja je sve to potpisao. Policija mu je zatim pretresla stan, nije pronašla oružje i pustila ga da slobodno šeta gradom. Da su ga samo pitali, pogledali u zdravstvenu knjižicu koju on nosi sa sobom ili proverili na zaječarskom odeljenju psihijatrije, uvideli bi da je Đorđević bez uzimanja terapije moguća pretnja za svakog meštanina.
Da je policija pustila na slobodu opasnog čoveka svedoče i njegove reči:
„Ja sam najbolji hirurg. Lobanje otvaram gvozdenom šipkom. Bio sam šest puta u zatvoru zbog nanošenja teških telesnih povreda. Uvek koristim gvozdenu šipku jer želim da me se sete kad god se menja vreme, pa ih bole koske”, kazao je Jovan.
U zaječarskom tužilaštvu zvanično su rekli da sva pitanja u vezi sa puštanjem Đorđevića uputimo portparolu republičkog tužioca Tomi Zoriću, koji je rekao da ne zna šta se događa u Zaječaru i da za to treba pitati to tužilaštvo.

Izvor: Blic