vilijam montgomeri za „blic“
Evropa mora da predloži podelu Kosova

Autor: Irena Radisavljević | Foto:Beta | 14.06.2009. - 00:01
Evropa mora da predloži podelu Kosova

Insistiranje na tome da BiH i Kosovo postanu multietnička društva pokazalo se kao nemoguća misija. Puni resursi međunarodne zajednice, i finansijski i personalni, primenjuju se više od 15 godina u Bosni i više od 10 godina na Kosovu, a nismo se približili ispunjenju tog cilja. Ogroman broj izbeglica se nije vratio, interakcija između etničkih grupa je mala, obe zajednice su disfunkcionalne i zato stvaraju nestabilnost ne samo unutar svojih granica, već i u regionu. Zato je podela KiM i referendum za nezavisnost Republike Srpske rešenje – kaže u razgovoru za „Blic nedelje“ Vilijam Montgomeri, bivši ambasador SAD u Srbiji.

Ideja o multietničkom društvu na Kosovu i BiH nije uspela, hoće li Zapad i dalje tvrdo insistirati na nečemu što liči na nemoguću misiju?
– Najverovatnije će Zapad još dugo nastaviti da insistira na njihovoj aktuelnoj politici. To se može promeniti samo u pravom dijalogu, koji upravo i pokušavam da pokrenem.

Kako ubediti Zapad, pre svega SAD, da prihvate i stanu iza ideje o podeli?
Biće izuzetno teško ubediti administraciju SAD da pristupi ovom rešenju. Ljudi u administraciji koji su lično upleteni u ovaj region, poput Ričarda Holbruka, potpredsednika Džozefa Bajdena i zamenika državnog sekretara Džejmsa Stajnberga, biće žestoki protivnici te ideje. Mislim da će inicijativa za razmišljanje o alternativama za pitanje Kosova morati da dođe iz Evropske unije.

Na čemu temeljite stav da bi povlačenje novih granica na Balkanu popravilo i stabilizovalo situaciju u ovom delu Evrope?
– Aktuelna politika insistiranja na funkcionalnim multietničkim društvima na Kosovu i u BiH očigledno ne funkcioniše. Sada je neophodno pre svega da se složimo da je takva politika propala i da osmislimo novi pristup koji bi podržala međunarodna zajednica, etničke grupe i čitav region.

Predlažete podelu Kosova na albanski i srpski deo. Takva ideja postoji odavno, ali se o njoj nikada nije i zvanično razgovaralo. Zašto mislite da je to najbolja opcija?
- Za sada ne postoji neki jasan nacrt za podelu Kosova i BiH. Ipak, logično bi bilo da sve etničke grupe na Kosovu imaju jednaka prava. Niti jedna strana ne bi trebalo da gubi ili pobeđuje. Obe moraju tom podelom da dobiju nešto konkretno. Istina je da ideja o podeli Kosova postoji više od decenije, ali do danas nikada nije napravljena nijedna studija koja bi pokazala kako bi to trebalo uraditi. Takva akcija je, jednostavno, uvek izmicala iz ruku.

Kakve bi onda bile granice? Da li bi takva podela značila da Srbima pripadne sever, a Albancima sve južno od Ibra?
– Takvi detalji bi morali da budu razrađeni i doneseni u pregovorima svih zainteresovanih strana i međunarodne zajednice. Ipak, inicijativa za tako nešto mora da dođe upravo od međunarodne zajednice.

Šta bi podela značila za Prištinu, a šta za Beograd?
- Beograd i Priština bi najverovatnije bili surovo suprotstavljeni smatrajući da i jedni i drugi imaju puna prava na čitavo Kosovo. I za jedne i za druge bi bila politička katastrofa da se zadovolje ičim manjim od toga. Zato podela nije nimalo lagan zadatak. Ali, sam ta činjenica da obe strane smatraju da imaju jednaka prava na celo Kosovo govori o tome da postoji problem s aktuelnom politikom. To je, takođe, dobar argument za neku vrstu podele.
Činjenica je da takva podela već faktički postoji na terenu. Mislite li da bi Albanci, koji su dosta čvrsti u težnji nezavisnosti, pristali na takvu podelu?
Činjenica je da faktička podela postoji, ali je suviše daleko od mogućnosti da je albanska strana prihvati, i to ostaje izvor sukoba između Srbije i međunarodne zajednice; između kosovskih Srba i kosovskih Albanaca; kao i između kosovskih Srba i međunarodne zajednice. Ovo apsolutno može imati loš uticaj na približavanje Srbije Evropskoj uniji. Kosovski Albanci ne prihvataju ideju o podeli i samo je pitanje momenta kada će zbog toga doći do nasilja na KiM.

Predlažete i referendum za nezavisnost Republike Srpske?
Stanje u BiH je oduvek bilo komplikovano, pre svega zbog načina na koji su etničke grupe pomešane. Bilo je teško osmisliti bilo kakvu preciznu podelu, već je sam rat napravio podele po principu migracija tih etničkih grupa. Mislim da bi pronalaženje načina na koji bi svaka od tri etničke grupe imala pravo da ne prihvati priključenje centralizovanoj državi bilo jedina baza za trajno rešenje.

Vidite li taj referendum kao mogućnost kompenzacije za Srbiju koja bi u slučaju podele Kosova ostala bez većeg dela teritorije južne pokrajine?
– Lično nisam za ideju o „kompenzaciji“ po pitaju Republike Srpske i Kosova. Smatram da u oba slučaja treba delovati zasebno. Utoliko više, jer ni u Srbiji ni i Republici Srpskoj ne vidim mnoštvo onih koji su za pripajanje RS Srbiji.

Kako bi ostatak BiH, po vama, reagovao na referendum u Republici Srpskoj?
– Mnogi Bošnjaci, kao i kosovski Albanci reagovaće veoma snažno i agresivno na ideju o bilo kakvim podelama. To nas uči istorija rata u bivšoj Jugoslaviji. Upravo zato sve što bude učinjeno mora da se uradi u sveobuhvatnom dijalogu svih zainteresovanih strana, nikako unilateralno.

U kakvom su, prema vašem mišljenju, položaju Srbi koji žive na Kosovu?
– Realnost je da se ogromna većina Srba koji su pobegli sa Kosova nikada neće vratiti. Takođe je izvesno da će forsiranje punog prihvatanja autoriteta Vlade Kosova naterati još veliki broj Srba da odu. Srbi koji žive na Kosovu danas se susreću sa brojnim izazovima. Možda je najgori aktuelna ekonomska politika: premalo je poslova i prilika za mlade ljude da napreduju. Takođe, uopšte i nije pitanje da li su Srbi na Kosovu izolovani.  Dok oni tvrde da je u pitanju bezbednost, Albanci to vide kao besmislicu koja ništa ne znači. Ono što znači jeste da na terenu postoji opipljiv i vidljiv osećaj izolacije. Srbi se suočavaju sa problemom života u današnjem KiM i, u isto vreme, sa pritiskom da zadrže tvrd stav prema Vladi Kosova. Šta god da odaberu, oni su na neki način „prokleti“.

Niko se ne usuđuje da progovori
Vaš autorski članak u vezi sa podelom Kosova i referendumom
u Republici Srpskoj naišao je na veoma oštre reakcije?
– Međunarodna zajednica je neuspešna u primeni svoje politike koja je, uzgred, već više od decenije na automatskom pilotu, a veoma uspešna u snažnom obeshrabrivanju bilo kakvog skretanja od te politike. Niko se ne usuđuje da progovori. Mislio sam da je došlo vreme da se to promeni, ali, kao što sam i pretpostavljao, reakcije na moj predlog su bile snažne, gorke i lične. Ipak, surova realnost pokazuje da dok god nema nasilja na KiM i u BiH, međunarodna zajednica nije preterano zabrinuta za kvalitet života u ovom zajednicama. Obe mogu biti zemlje druge klase, koje su sve dalje od evropskih integracija, to njih jednostavno neće zanimati.

Монтгомери о БиХ и Косову

САД би требало да признају претходне грешке и да у већој мери узимају у обзир ситуацију на терену, када су БиХ и Косово у питању, пише Вилијем Монтгомери у тексту објављеном у "Њујорк Тајмсу". Бивши амбасадор САД као могућа решења види могуће отцепљење Републике Српске од БиХ и поделу Косова дуж реке Ибар.
montgomeri.jpg

Бивши амбасадор Сједињених Америчких Држава у Београду, у ауторском чланку у "Њујорк Тајмсу" објављеном у четвртак, износи своја запажања о улози америчке политике на Балкану.

Монтгомери сматра да би САД требало да признају своје грешке и да убудуће у већој мери узимају у обзир ситуацију на терену, поготово када је реч о Босни и Херцеговини и Косову.

У тексту се бивши амбасадор залаже за референдум и могуће отцепљење Републике Српске од БиХ, као и за поделу Косова дуж реке Ибар.

"Стварност је таква да претње или награде, укључујући обећања о брзом приступању НАТО-у и ЕУ, неће уверити босанске Србе да се у корист владе БиХ одрекну права и привилегија које им је дао Дејтонски споразум, око чега се труде босански муслимани и међународна заједница. Срби одлучно желе пуну контролу над властитом судбином", пише Монтгомери.

"Више од 15 година и ја сам био један од њих. На крају сам ипак схватио да су историјске околности у тој регији обликовале другачији поглед на свет од нашега. Од људи на Балкану очекујемо да мисле и реагују као ми. То се неће догодити", објашњава Монтгомери разлог за промену мишљења о политици коју је последњих петнаест година спроводио на Балкану.

Различита решења

Чињеница да је Косово напустила већина Срба, који не намеравају да се врате данас представља реалност, наводи Монтгомери и додаје да су они који су тамо остали, то урадили јер се надају да могу да игноришу власт независног Косова и наставе да гледају према Београду тражећи политичку и финансијску подршку.

"Срби који живе северно од Ибра понашају се као да живе у Србији. Председник Борис Тадић и његова умерена влада налазе се у својеврсној замци јер морају да подржавају косовске Србе како би спречили националистички противудар, у тренуцима када се Србија приближава ЕУ. Те контрадикције постају све видљивије", пише бивши амбасадор САД.

САД морају да размишљају о примени различитих решења на Косову и у Босни.

"На Косову то би била нека врста поделе између Срба и Албанаца комбинована са обостраним признањем, преузимањем обавеза пуног поштовања права мањина, али и неких 'слаткиша' из ЕУ", истиче Монтгомери додајући како је у Босни ситуација компликованија.

Бивши амбасадор предлаже обликовање другачијих односа унутар Босне и допуштење Републици Српској да одржи референдум о независности. То би требало да садржи много гаранција о будућим односима и да буде урађено у целовитом пакету који ће водити и спровести међународна заједница.

Садашња политика није одржива

У оба случаја мора се јасно показати спремност да се употреби војна сила како би се спречило насиље које би могло избити, закључује Монтгомери, констатујући да и БиХ и Косово могу у врло кратком времену обновити насиље које ће бити тешко обуздати.

"Ми себи не смемо приуштити да се још дубље запетљамо на Балкану. Као алкохоличар чији је први корак да сам себи призна како има проблем, ми морамо прихватити да садашња политика није одржива. Тек тада можемо почети да размишљамо конструктивно о решењима која ће донети трајну стабилност у регији", закључује на крају свог чланка у Њукорк Тајмсу бивши амбасадор САД Вилијам Монтгомери.

trenutno stanje u BiH i na Kosovu

Ako ne uspe, da vrati pare sto smo mu dali! 

Galbrajt: Republika Srpska je nastala genocidom!     
14.06.2009. 13:49
Image
Republika Srpska je nastala genocidom i ne smije joj se dozvoliti pravo na samopredjeljenje, odnosno otcjepljenje. Ovo je stav koji je američki diplomata Piter Galbrajt saopćio preko lista „Njujork tajms". To je zapravo njegov odgovor Vilijamu Montgomeriju, bivšem američkom ambasadoru u Hrvatskoj i Srbiji. On je prošle sedmice u „Njujork tajmsu" objavio tekst u kojem se zalaže da se Republici Srpskoj odobri pravo na referendum o otcjepljenju od Bosne i Hercegovine. Taj Montgomerijev stav izazvao je burna reagovanja u američkoj i uopće međunarodnoj javnosti da bi se sve utišalo nakon obrazloženja da se radi o njegovom privatnom mišljenju i stavu. Inače, on je u penziji i sa suprugom Lin živi u Cavtatu. Bavi se privatnim biznisom, a nedavno je postao suvlasnik jedne beogradske zaštitarske agencije, prenosi San.

Galbrajt, koji je bio Klintonov ambasador u Hrvatskoj, svojim odgovorom bivšem kolegi Montgomeriju, zapravo je samo ponovio ono što neprestano tvrdi i dokazuje.

- Područje na kojem je danas Republika Srpska nije bilo naseljeno isključivo Srbima. Genocidom je RS postala srpsko područje i zbog toga joj nikada ne treba dati pravo na samopredjeljenje, jer bi se time priznao genocid. Dejtonski sporazum treba preoblikovati kako bi se postigao viši stepen ujedinjenja Bosne i Hercegovine i Amerikanci treba da završe taj posao - stav je Pitera Galbrajta.

ovo si postavio bar dva puta do sada.
ujedno, teza da je rs nastala genocidom je idiotska. to bi znacili do su srbi pobili sve muslimane koji su ziveli u tom delu i proglasili republiku.
prvo, ako su nastradali ljudi sve sto je muslimani imali od naroda u rs, glupo je tvrditi da rs bez tih zrtava ne bi postojala. jer po tom broju vidi se da ste manjina u tom delu.
drugo, republika srpska je nastala dejtonskim sporazumom u reziji bila klintona, tako da mozes da kacis jos milion izjava i ambasadora i diplomatskog osoblja to nece promeniti tu cinjenicu niti ce uticati na nju.

pokusajte da urusite dejtonski sporazum, ili cete imati nezavisnu rs ili cete izazvati rat kojim ce se rs osamostaliti.

Na sajtu njujork tajmsa nema ništa o ovome, galbrajt dao zadnji intervju pre 3 godine i pričao uglavnom o Iraku.

Ja sam sigurna da sam ovo vec postavila...

овде је више ствари на гомили ... а имам утисак да ће бити још приче о свему ...