Ima li kapitalizam kao društveni i ekonomski poredak alternativu, ali alternativu koja može da funkcioniše?

Ja se sećam života u titoističkom socijalizmu, ali se saznaje da je taj socijalizam bio stalno dotiran od kapitalističkih zemalja, a Tito je te pare škrto i promišljeno trošio. Pričali su mi stariji o Jugoslaviji 50tih kad nije bilo dotacija, opšta beda. Genijalna ideja da je socijalizam odličan, samo su ljudi loši. U jednom trenutku je socijalizam obuhvatio najrazličitije narode i ispostavilo se da su baš svuda ljudi rđavi i nespremni za socijalizam. Genetski eksperimenti da se stvori nova vrsta živih bića, a da se postojeći ljudi eliminišu, bilo je i takvih pokušaja, "novi čovek" koji je genetski modifikovan ne samo duhom, potpuno spreman za socijalizam.

Posebna vrsta društava modernog doba, "petrolejski rajevi" gde je prodaja nafte ili gasa glavni prihod, pa se stvara kupovna moć za kupovinu robe iz kapitalističkih zemalja. Ne bih osuđivao takve države, neka lepo žive, zašto da ne. Pogrešno je smatrati takve države za nekapitalističke ili čak suprostavljene kapitalizmu, jer su duboko zavisne od industrijski i poljoprivredno jakih kapitalističkih zemalja, sve sto troše je prodizvedeno u kapitalizmu.

Grupa zemalja kao što je Indija koje opstaju, ali ljudi u tim zemljama ne žive po savremenim merilima komfora. Moguće je živeti u kući od naboja bez struje, pitanje je ko je sa time istinski zadovoljan. Hleb ispečen na vatri od suve balege i slične alternative.

Drzava koja je teokratska, vlast sveštenika i striktno pridržavanje verskih kodeksa. To zaista može rešiti neke socijalne devijacije, ali ostaje problem organizacije proizvodnje u takvom društvu, pri tome mislim na tehnološki jače produkte. Ko bi upravljao lancima proizvodnje? Ako to rade sveštenici sa tehničkim obrazovanjem dolaziće u sukobe sa sveštenicima bez tehničkog obrazovanja koji bi da odlučiju. Ako neko mudro predloži motike i te motike treba proizvesti što je več tehnologija. Na koji način će oni koji vredno proizvode bivati nagrađeni, osim jake moralne pohvale?

Uspostavljkanje diktature "čvrsta ruka" bilo levičarska ili desničarska. Za efikasnu diktaturu je potreban veliki broj batinaša koji potčinjene teraju da rade, a da sami batinaši ništa ne proizvode. Ako su ti batinaši dobro plaćeni a ima ih puno, to dovodi do ogromnih državnih troškova a taj trošak opet ne stimuliše proizvodnju. Ako su ti batinaši krajnje skromni sa jakim ubeđenjima, otvara se beskrajni sukob ubeđenih koji razara diktaturu, npr hiljade verzija komunizma u sukobu. Potlačeni koji nemaju nikakav interes da rade bolje i više, čim stražar ode do WCa oni stanu.

Pokretanje ideja o malim komunama sa vlastitim privređivanjem, industrija ili imanje, je izazovna kao način života. Postavlja se pitanje konkurentnosti robe koju proizvodi komuna, niko neće platiti kupus tri puta skuplje samo zato što je sa komune.Takve komune tu i tamo postoje, a opstaju zahvaljujući vrednom radu koji je realno veći nego van komuna, ali oni imaju zadovoljstvo pripadanja zajednici. Smatram da većina ljudi takvo požrtvovanje nema. Osim komuna tu su i zadruge koje ljudi osnivaju da jeftinije kupovali ili prodavali skuplje bez suvišnih posrednika.

svaki sistem treba da bude podredjen individualnoj jedinki. ukoliko sistem ne uvazava prirodu coveka, vec na bazi teorije, nerealnih ocekivanja, utopistickih teza, ukidanju sloboda, namece individui pravila koja destimulisu njegovu akciju ili je stavljaju u odredjeni okvir u kojem on prilagodjava svoje ponasanje i postavlja sebi pitanje isplatljivosti svoje akcije, onda taj sistem nema perspektivu. a njegovo postojanje zavisi od umesnosti vladajuce elite da ga odrzi monopolom sile.
svi ti sistemi su manje vise vidjeni u svetu, pa i u razlicitim varijantama. zajednicko svima jeste da se posle egzibiocionizma, koji drustvo na kraju placa kroz visoko siromastvo, nezaposlenost, nerazvijetnost, veliki br. zrtava, ratovima itd., vracaju na kapitalizam kao jedinu mogucu drustveno ekonomsku formaciju.
na zalost, covecanstvo ne moze vise od kapitalizma da postigne. sve ostalo je utopija koju pametno drustvo sebi ne sme da priusti.
pitanje je zasto je kapitalizam uspesan?
moj odgovor je sasvim jasan. zbog slobode pojedinca da ispoljava akciju i da uziva u ishodu.
dakle, covek je motivisan da stvara tek onda kada je svestan da plodove rada uziva bez ogranicenja. takvo drustvo svojim gradjanima samo daje podsticaj da stvaraju kroz mehanizme koji predstavljaju diskreciono pravo drzave. npr. nizom poreskom politikom, smanjenje raznih barijera i povecanje deregulacije svih drustvenih tokova, pravna sigurnost,....

svaka alternativa u praksi znaci ili totalitarizam ili demagoski populizam koji se manifestuje tavorenjem kao sto je to slucaj u srbiji danas, ali i u drugim kvazi kapitalistickim zemljama koje kombinuju kapitalizam i socijalizam.

sto se tice indije i ona je kapitalisticka, bez obzira za nominalno deklarisanje vladajuce elite. zbog visoko strucne i vrlo jeftine radne snage mnoge kompanije su odredjene posloven funkcije u celosti preselile u indiju, primer je finansijska funkcija kompanije volvo.

Normalno da svaki sistem bude vremenom prevaziđen , pa i kapitalizam. Danas je kapitalizam , truo , bedan i ništavan . Uspešni su u kapitalizmu samo bitange , agresivci i pohlepni. Ima i kapitalizma poput Švedske , Kanade i Australije. Oni su svetli primerci i pokazuju da sve može biti i drugačije. Pošto će me napasti poklonici kapitalizma ala Serbia, odmah da kažem da pamet ne određuje uspešnost , već je neophodna izvesna doza pokvarenosti i bezobzirnosti.Srpski kapitalizam je među najgorima na svetu.

 Za Kamara , u Srbiji nije socijalizam , jer osnova socijalističkog društva nije uplitanje države u ekonomiju , već društvena svojina. Tu društvenu svojinu su opljačkali, razvukli, pošto su prethodno proglasili da ništa ne valja.

Мислим да би овде могла да се настави дискусија о томе да ли је "неолиберални" модел једини који ваља и да ли одговара традицијама српског народа... Када буде времена

perudji sreco moja, ajde sada lepo pitaj nekog sta je to socijalizam ili nadji neki drugi izvor osim srednjoskolskih lekcija i definicija.
ovo ti kazem jer sam procitao bar hiljadu knjiga na tu i srodne teme. to sto si ti napisao je smesno, na nivou srednjoskolske devinicije koja objaznjava socijalizam u uzem smislu.
sada lepo nadji primere gde je sve postojala drustvena svojina. ispade da je socijalizam postojao samo u sfrj.

i veruj mi da kao socijalista ako bolje razmislis ne bi zeleo da drustvenu svojinu postavis u osnovu socijalizma,
jer taj fenomen je odavno naucno objasnjen i odbacen kao neefikasan i destruktivan (ako nista drugo imas pejcic furubotnovu teoremu). u prevodu svoju ideju bi u startu postavio na pogresan i utopijski osnov.
imas mnogo literature na tu temu pa nesto izdvoj i procitaj.

Nije to tako jednostavno. Sloboda pojedinca je cilj države, ne društva, a državu stvara društvo upravo da bi se ta sloboda čuvala. Drugo, država je tu i da bude regulativni mehanizam koji sprečava da sloboda jednog pojedinca ne ugrožava slobodu drugog. Evo ti banalan primer. Ja treba da ustanem rano, i normalno i legao sam rano. Međutim komša oće da sluša glasno muziku u sitne sate i smeta meni da spavam. Šta sad? Njemu je sloboda da sluša mjuzu kad mu se sluša, a meni da legnem pre 12h da spavam. Koga sad država mora da podrži?  Društvo ima svoje zakone, iliti norme, koje važe za svakog. Društvo u kojem ne postoje nikakve norme se vrlo brzo raspada. Jedna od obaveznih normi u svim zdravim društvima je da mora da se živi od sopstvenog rada. Znači rad mora da bude na prvom mestu. Sve ostalo dođe samo po sebi na svoje mesto. Uostalom baš na tom razvijenom zapadu, rad je konstanta, i to krvav rad. Kapitalizam je samo oblik vlasništva koji u privredi daje najveću efikasnost. Kapitalizam u društvenim odnosima nit je postojao, nit će ikad postojati, i to je jedna od prevara koja nam je poturena u poslednjih 20 ili više godina. Znači zakone tržišta treba primenjivati u sferi ekonomije, recimo imaš 3 proizvođača voćnog soka i onda ih lepo pustiš da se kolju oko kvaliteta, cene i pakovanja. To dovodi do povećanja efikasnosti, i nema šta da se mešaš sem u vanrednim situacijama kao što je danas kad je globalna ekonomija u problemu, pa moraš da spašavaš proizvodnju koja je uvek bila i ostaće osnov svake ekonomije. Al za kapitalizam treba da imaš i beskompromisnu državu koja će da jaše mešetare i trgovce, a da duva u jedra proizvođačima i stvara uslove da što veći broj biznismena lovu traži u proizvodnji. Mi nit imamo državu, a još manje beskompromisnu, tako da je neka priča o valjanosti kapitalizma u našem slučaju vrlo besmislen. Ti danas ako oćeš lovu, otvorićeš butik, prodavnicu, kafić ili sličnu zajebanciju koja od znanja traži samo da znaš sabiranje i množenje. Kad bi država stisla petlju da dere trgovce, a forsira proizvođače, imao bi pored love i povećan interes bogatih ljudi da ulažu u visoko školstvo, jednostavno jer će im trebati inženjeri i stručnjaci za razne proizvodne delatnosti komplikovanije od konobarisanja ili traženje pravog broja košulje.

apsolutno se ne slazem sa tvojim izlganjem oko regulcaije trgovine i forsiranje proizvodnje. odlazimo u neke druge price ali samo bi da napomenem da drzava ne sme da forsira nista pa ni te proizvodjace. trziste treba da bude regulator i trgovaca i proizvodjaca. sto je vise trgovaca vece je mogucnost proizvodjaca da nadju svojim proizvodima put do trzista i obrnuto.
to prosto ne stoji.

prvi deo gde kazes da je sloboda cilj drzave a ne drustva je takodje besmislen po meni. prvo ako je drustvo osnivac drzave, mora da je imalo motiv da tom drzavo regulise elementarne tokove i poredak. u prevodu drzava radi ono sto drustvo zeli. ako je ideal drustva sloboda pojedinca onda ce i drzava funkcionisati u tom pravcu.
ali problem je kada je drustvo instruisano i populizmom zavedeno i kada ono drzavu koristi kako bi njom regulisalo neka svoja prava koja podrazumevaju krsenje tudjih prava. to kapitalizam ne nosi u sebi kao ostali alternativni sistemi.
kapitalizam je drustveno ekonomska formacija i pored ekonomskih pravila namece jedan pravni poredak u cijoj se osnovi nalazi pojedinac. tako da je kap. pre svega pravni poredak kojim se regulisu svi pravni odnosi unutar sistema.
naravno da komsija ne moze da uziva slobodu koja moze da se prostire samo do one tacke gde njegova sloboda ugrozava tudje slobode. on je ugrozio tvoje pravo i slobodu i drzava je tu da regulise situcaiju u tvoju korist.

Pa da, cilj države, pri čemu društvo stvara državu da bi obezbedilo slobodu. Ne mogu ja sad iz moje kuće da znam dal nekom Peri Periću sad prodaju ciglu na ulici, zato pravim državu koja svojim polugama štiti svakog čoveka pa i Peru. Znači ne možeš ti 24 h da se staraš dal su svi slobodni i bezbedni, zato stvaraš strukturu koja će to da čini kao svoj primarni zadatak, dok se ti zanimaš radom. Što se tiče ekonomije i slobodnog tržišta, to je u nekom apsolutnom smislu potpuno nemoguće i nikada nije zaživelo. Država pored toga što oslobađa i obezbeđuje lični integritet svakog pojedinca, treba da ima određenu strategiju, a to je da zakonskim merama forsira proizvodnju. Sami tržišni mehanizmi i sloboda pojedinca daje ovo što imaš u Srbiji. Dođe baja otvori lanac trgovina, obrne za par godina lovu i prešalta se posle u sledeću zemlju koja tako tretira ekonomiju. Šta tebi ostaje, da se češkaš i pitaš gde je lova od kredita i privatizacije. Zato država treba da forsira proizvođače jer su oni stalni izvor nove vrednosti, koja se posle u kapitalističkom sistemu deli na neravno časti. Najveći deo dobiju vlasnici, nešto manje država kroz poreze na profit, a najmanje radnici kroz plate. Lova koja je podeljena je nova vrednost, jer je stvorena proizvodnjom, pa ti je celo društvo na dobitku. Nije to komplikovano mnogo, nego to kod nas rade ili korumpirani ili nesposobni ljudi, pa sve i izgleda kako izgleda.

Mislim da je taj "neoliberalni" kapitalizam do te mere objašnjavan i kritikovan sa različitih pozicija da bi bilo ponavljanje priče sa brojnih tema.

Mene upravo interesuje suprotno, npr ekonomski poredak koji odgovara tradicijama srpskog naroda, to bi valjalo čuti kao osmišljenu koncepciju. Ja sam pokušao da opišem ekonomske sisteme koji nisu neoliberalni kapitalizam.

Iskustva Kine koja nije postala demokratska zemlja, nije u pitanju samo višestranački sistem, već i slobode i prava pojedinaca koja si znatno manja nego u npr Srbiji. Kombinacija punih garancija za strane investitore uz državnu kontrolu nad stanovništvom i njihovim radnom potencijalima. Neka vrsta kasarne u kojoj se ne bave oružjem već rade u fabrikama. To je možda grozno za nekoga ko je navikao na lične slobode i pravo da sam odlučuje o svom životu, ali je za pojmove Kine to napredak. Nekada je meso bila privilegija visokih rukovodilaca, danas je već normalno da kineski radnik jede meso. Nedostatak ličnih sloboda Kinezima ne smeta previše, jer je podređivanje zajednici vekovima bio glavni zadatak svakome, od cara do prostog seljaka. Tog Kineskog napretka ne bi bilo bez kapitala i tehnologije sa zapada, ali bi bez Kineske discipline i planiranja to bio kamen bačen u vodu.
Kinezi iz HongKonga, Singapura i Tajvana su odavno u kapitalizmu i to liberalnijem nego kapitalizam u EU, gde je omekšan socijalnim davanjima i državnom intervencijama.


Japan kao stara industrijska nacija ima svoj koncept ekonomije. Svaki Japanac preduzeće u kome radi smatra za svoj drugi dom a kolege za rođake. Stari sistem vernosti klanovima je pretočen u firme. Japansko shvatanje života kako treba izbegavati apstraktna lutanja već težiti ka konkretnim stvarima, a ništa konkretnije od industrije.

Ekonomija Latinske Amerike koja se zasniva na veleposedima u poljoprivredi i krupnom kapitalu u industriji. Ideja da je takav sistem nestabilan i na ivici socijalne revolucije, međutim to opstaje decenijama kao ekonomski poredak. Politički prevrati koji nisu menjali suštinu ekonimije. Izuzetak je Kuba kao ogromna latifundija pod upravom partije.

samo u vreme kapitalizma srbija je bila rame uz rame sa vecinom evropskih zemalja kada su u pitanju ekonomski pokazatelji i nikada vise, ni pre, ni posle.

kina i srbija su zemlje koje nikako ne mogu da se porede. od geografskog polozaja, do broja stanovnika.
azijski modeli su beskorisni kada je srbija u pitanju.

letac, nemam problem sa tim velikim lancima dokle god ne postoje barijere da se otvaraju novi lanci i dokle god je moguca konkurecnija.
cak i da krenu da se tako ponasaju lanci, ono sto proizvodjaci mogu da urade jeste da sami osnuju lanac. veruj mi postoje proizvodjaci koji svoje postojanje duguju iskljuvo takvim lancima.
na zapadu vec postoje specijalizovani lanci, pa tako u ponudi tih lanaca imas iskljucivo tehniku, ili hranu, ili odecu, ili automobile....
mi smo jos na niskom stupnju razvoja a i stagnaciji kumuje drzava sa svojim korumpiranim birokratskim aparatom i tendecioznim zakonodavstvom. pa zbog toga miskovicu ostaju samo piljarnice kao konkurencija koje drka tako sto preko drzave dizu stopu doprinosa, razne gluposti oko raznoraznh pravila, sto najmanje i najvise ubija.